Sombor.info

Trauma nakon masovne pucnjave, naročito u školi, može biti suviše teška da bi preživeli čak i pomislili da se vrate na časove i na redovnu nastavu. Ulazak u zgradu gde se dogodila takva nezamisliva tragedija, za mnoge je neizdrživ, a u takvim situacijama na prvo mesto treba staviti dobrobiti dece koja pohađaju nastavu u tim protorijama, kao i njihovih roditelja. U Americi, masovne pucnjave su mnogo češće nego na ovim prostorima, a ovo su prakse koje je ta zemlja primenjivala kada je reč o školama u kojima su izvršeni zločini.

Nakon masovne pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru u kojoj je ubijeno devetoro dece i školski čuvar, roditelji su izneli zahteve u kojima između ostalog traže da se školska godina završi sa danom masakra (3. maj 2023.) i da se pomenuta škola rekonstruiše.

Da su njihovi zahtevi i te kako opravdani, svedoči i činjenica da su škole u Americi u kojima su se dogodile masovne pucnjave ili srušene ili renovinare nakon sličnih tragedija.

Osnovna škola Sendi Huk

Pucnjava koju čitava Amerika pamti dogodila se 14. decembra 2012. godine u školi Sendi Huk u Konektikatu. Tada je ubijeno 26 osoba, među kojima 20 dece od šest i sedam godina.

Adam Lanca (20) ubio je tada đake i profesore u osnovnoj školi Sendi Huk. On je u prizemlju škole napravio masakr koji je šokirao Ameriku. Pre nego što je pucao u školi, Lanca je ubio svoju majku u kući blizu Njutauna.

Šta se desilo sa školom? Cela škola je srušena, pa obnovljena.

Tri nedelje nakon jezivog napada, učenici Sendi Huka otputovali su u obližnji grad Monro i počeli da pohađaju nastavu u srednjoj školi Čelk Hil, koja se više nije koristila kao srednja škola.

Četiri godine nakon masakra, novoizgrađena osnovna škola Sendi Huk otvorena je za učenike – uključujući one četvrtog razreda koji su bili u objektu tokom masakra.

Osnovna škola Rob

Pucnjava u OŠ Rob dogodila se 24. maja prošle godine.

Ubijeno je ukupno 19 dece, uzrasta od 9 do 11 godina, kao i dve nastavnice, kada je u njihovu učionicu upao 18-godišnji napadač i otvorio vatru iz poluautomatske puške AR-15.

Napadač je nekoliko minuta uoči pucnjave je objavio šta će uraditi. Salvador Ramos (18), koga su policajci usmrtili tokom pucnjave, pre napada je objavio na Fejsbuku da će ubiti sopstvenu baku. Pošto je pucao u baku, Ramos je automobilom udario u zgradu škole Rob u Uvaldeu, a potom uspeo da pobegne od školskog policajaca.

Šta se desilo sa školom? Krajem juna prošle godine najavljeno je da će škola Rob biti srušena. Don Maklohlin, gradonačelnik Uvaldea, izjavio je to na napetom i emotivnom sastanku gradskog veća sa stanovnicima koji su tražili odgovore u vezi pucnjave.

Nova škola koja će zameniti osnovnu školu Rob trebalo bi da počne sa izgradnjom u leto 2023. godine. Planirano je da bude otvorena u jesen 2024. godine.

Gnev javnosti je nakon napada u maju porastao, a krivica se svaljuje na policiju koja je čekala više od sat vremena da se suoči s napadačem. Maklohlin je rekao da će škola biti srušena jer „ne možete tražiti od deteta ili učitelja da se ikada vrate u tu školu“. Osnovna škola Rob ima gotovo 600 učenika u drugim, trećim i četvrtim razredima.

Srednja škola Kolumbajn

U školi Kolumbajn napad se dogodio 20. april 1999. godine.

Dva učenika – Erik Haris i Dilan Klibold – su napali ostale učenike i osoblje, ubivši 12 dece i jednog nastavnika i ranivši 21 učenika- Napadači su nakon toga izvršili samoubistvo.

Pored pucnjave, složeni i planirani napad je uključivao postavljanje bombe da se odvuče pažnja vatrogascima i školskom obezbeđenju, boce sa propanom pretvorene u bombu smeštenu u školskoj menzi, 99 eksplozivnih naprava i podmetanje bombi u automobile.

Šta se desilo sa školom? Visoka škola Kolumbajn zatvorena je do kraja školske godine. Zvaničnici su rekli da je napad oštetio oko 23.000 kvadratnih metara škole i ostavio oko 900 do 1.000 rupa od metaka i gelera u zidovima i plafonima.

Četiri meseca kasnije, na početku nove školske godine, veći deo škole je ponovo otvoren – osim biblioteke, gde se odigrao najveći deo masakra. Srušena je i zamenjena novoizgrađenom školskom bibliotekom, pod nazivom Biblioteka Nade.

Srednja škola Mardžori Stounmen Daglas

U školi Mardžori Stounmen Daglas napad se dogodio 14. februara 2018. godine.

Napadač je otvorio vatru sa poluautomatskim oružjem tipa AR-15, time ubivši 17 i povredivši 17 osoba. Napadač je 19-godišnji bivši učenik škole, Nikolas Kruz. Nakon što je završio sa napadom, Nikolas je napustio mesto zločina tako što je upao u gomilu učenika.

Uhapšen je nakon sat vremena bez incidenata u obližnjem Koral Springsu. Kasnije je priznao odgovornost za zločin i osuđen. Policija i tužioci nisu objavili zvanični motiv masakra.

Šta se desilo sa školom? Učenici su se vratili dve nedelje nakon masakra. Ali školska zgrada 12, gde je većina žrtava ubijena, zatvorena je trakom za hitne slučajeve sa pokrivenim prozorima.

Nova zgrada je kasnije zamenila privremene učionice koje su učenici koristili nakon masakra.

Osim ovih primera, postoji i slučaj škole Santa Fe u Teksasu. Učenici ove srednje škole su se vratili na nastavu ubrzo posle masakra.

Izvor: nova.rs

„Ko voli pozorište?” slogan je ovogodišnjeg 31. po redu Pozorišnog maratona koji će biti održan od 7. do 10. juna u Narodnom pozorištu Sombor.

Tokom četiri festivalska dana poklonicima teatarske umetnosti biće predstavljeno 14 predstava koje se na kartu više igraju u pozorištima Srbije i regiona, od kojih su dve za najmlađe gledaoce. U okviru pratećeg programa najavljen je razgovor o knjizi „Narodno pozorište u ogledalu vremena” Jelice Stevanović, kao i tribina „Sedam vrsta ljubavi” u kojoj učestvuju Vida Ognjenović i Mihajlo Pantić, a medijator programa je Miljana Zrnić.

O očuvanju srpskog jezika na Susretima pisaca u Štutgartu

Pozorišni maraton završiće se predstavom „Sumnjivo lice” Branislava Nušića, u režiji Jagoša Markovića, kojom će biti obeleženo punih 25 godina uspešnog izvođenja ove predstave na sceni Narodnog pozorišta Sombor. Posle toga, tradicionalno, publiku očekuje proglašenje glumca i glumice sezone, kao i dodela nagrade „Iza kulisa”.

Izvor: politika.rs

Gradsko veće Grada Sombora održalo je juče 153. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 24 tačke.

Između ostalog, članovi Gradskog veća utvrdili su predlog Odluke o donošenju Plana detalјne regulacije ulica Stanka Paunovića i Pangarske u Somboru, koja će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada Sombora. Planom su definisane nove regulacije, odnosno javne površine unutar njih, za postojeće ulice, Stanka Paunovića i Pangarske, radi omogućavanja formiranja neophodnih uličnih sadržaja.

Članovi Gradskog veća usvojili su Predlog rešenja o sedmim izmenama i dopunama Rešenja o imenovanju članova Štaba za vanredne situacije Grada Sombora. Kako je dana 01.08.2022. godine došlo do statusne promene pripajanja VDP „Zapadna Bačka“ d.o.o Sombor u DTD VDP „Severna Bačka“ d.o.o Subotica, istim aktom za predstavnika DTD VDP „Severna Bačka“ d.o.o Subotica kao pravnog naslednika VDP „Zapadna Bačka“ d.o.o Sombor, u Štabu za vanredne situacije grada Sombora, u svojstvu člana Štaba predložen je šef knjigovodstva i koordinator za radnu jedinicu Sombor, Dejan Đurković, umesto dosadašnjeg člana Vladislava Miloševa.

Takođe, kako je Odlukom o obrazovanju Štaba za vanredne situacije grada Sombora, definisano da u sastav Štaba za vanredne situacije grada Sombora ulazi i direktor Ogranka Elektrodistribucije Sombor, te iz svega navedenog proizilazi potreba da se podaci u sastavu Gradskog štaba za vanredne situacije izmene u skladu sa kadrovskom promenom, za člana Štaba za obezbeđivanje redovnog snabdevanja grada električnom energijom predložen je dipl. građ. inž. Danilo Krtinić, umesto dosadašnjeg člana Zorana Simendića.

Na 153. sednici Gradskog veća, prihvaćeni su izveštaji o radu Apotekarske ustanove Sombor, Centra za socijalni rad Sombor, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora, Galerije „Milan Konjović“, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Gradskog muzeja Sombor, Narodnog pozorišta Sombor, Istorijskog arhiva Sombor i Sportskog centra „Soko“. Ovi izveštaji će se, takođe, naći na dnevnom redu neke od narednih sednica Skupštine grada.

U Apatinu proteklog vikenda je održan prvi Međunarodni turnir u kuvanju paprikaša od pevca. Kako navode organizatori, manifestacija je uspešno organizovana, a učešće je uzela 21 takmičarska ekipa.

Stručni žiri nagrade je raspodelio na sledeći način:

1. mesto i zlatna medalja - Dušan Vičić iz Odžaka,

2. mesto i srebrna medalja - Željko Barać iz Apatina,

3. mesto i bronzana medalja - tim "Bobanovi sledbenici" iz Apatina.

Zaslužene pohvale dobili su i Rade Trivanović, Nikola Miletić i Aleksandar Štikovac.

Izvor: Radio Apatin

VIDOVDANSKA likovna kolonija, treća po redu, u organizaciji Pokreta ratnih veterana Grada Sombora u saradnji sa Mesnom zajednicom „Crvenka“, održana je minulog vikenda u kampu somborskog Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru.

Koloniji se odazvalo više od trideset afirmisanih umetnika iz cele Srbije među kojima su Petar Ulemek, Josip Kler, Milan Radaković, Saša Lovrenov, a jedan od naznačajnijih učesnika ovogodišnje Vidovdanske kolonije je Anatolij Ivakin, slikar iz Ruske Federacije. Kuriozitet ovogogodišnje kolonije je i gostovanje umetnika iz somborskog Udruženja slepih i slabovidih.

U inspirativnom ambijentu kampa Crvenog krsta unutar zaštićenog rezervata prirode Gornje Podunavlje, nastale su 32 slike, koje će javnosti biti predstavljene na Vidovdanskom trgu u Somboru, kao deo programa proslave Vidovdana – slave gradske Mesne zajednice Crvenka. Tokom leta i jeseni izložba će biti predstavljena u nekoliko naseljenih mesta Zapadnobačkog okruga.

Izvor: novosti.rs

Sačuvali smo mir u ratu, naziv je tribine koja je održana u Somboru, a povod je podsećanje na dan kada je na Sombor bačeno oko 200 bombi i kada je stradala prva civilna žrtva u tom gradu. 
Veće žrtve i štete sprečene su zahvaljujući odluci tadašnjeg načelnika Zapadnobačkog okruga Branka Paravinje koji je uprkos protivljenju Vlade Srbije i Naftagasa naredio da se rezervoari sa nekoliko miliona litara goriva isprazne.

Na današnji dan 1999. Godine u vreme NATO bombardovanja u Somboru je stradala prva civilna žrtva, a na grad je bačeno oko 200 bombi. Jedna od meta bili su u rezervoari sa gorivom tadašnjeg Naftagasa. Iako se očekivalo da će to skladište goriva biti meta odluka je bila da se rezervoari ne prazne.

"Više od 25 000 ljudi je živelo u tom delu grada. U tim rezervoarima je bilo oko 5 000 tona goriva. Tražio sam da se to izmesti, došao sam i do predsednika Vlade Mirka Marijanovića, ali je na sednici Vlade Srbije meni zabranjeno da se ti rezervoari isprazne", kaže Branko Paravinja, koji je u vreme NATO bombardovanja bio načelnik Zapadnobačkog okruga.

Branko Paravnji tada po funkciji predsednik Civilne zaštite uprkos odluci Vlade dao je naređenje da se rezervoari isprazne.

"Taj 22. maj 1999. godine bio je jedan od najtežih dana u Somboru u XX veku. Bačeno je više od 200 bombi, a na Naftagasove rezervoare i okolni oko 100 bombi", kazao je Paravinja.

Tog 22. maja u Somboru je stradao i Nikola Hinić prva civilna žrtva NATO bombardovanja u Somboru.

Kako je kazao Branko Paravinja Zapadnobački okrug je 1999. godine osim Kosova i Metohije bio jedini okrug u kome su sve opštine bombardovane. Prva žrtva NATO bombardovanja bila je u Somboru, 24. marta stradao je zastavnik Radoslav Medić, a jedna od prvih bombi 24. marta 1999. bačena je na somborski vojni aerodom.

Izvor: RTV

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je 23. sednicu Skupštine za ponedelјak, 29. maj 2023. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na 23. sednici Skupštine grada odlučivati o 17 tačaka dnevnog reda, između ostalog o predlogu Odluke o završnom računu budžeta Grada Sombora za 2022. godinu, predlogu Odluke o donošenju Plana detalјne regulacije ulica Stanka Paunovića i Pangarske u Somboru, izveštajima o radu Apotekarske ustanove Sombor, Centra za socijalni rad Sombor, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor, Galerije „Milan Konjović“, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Gradskog muzeja Sombor, Narodnog pozorišta Sombor, Istorijskog arhiva Sombor i Sportskog centra „Soko“, kao i o nekoliko izbora i imenovanja.

Nakon sastanaka koji su održali u Apatinu krajem prošle godine i u Mohaču par meseci kasnije, predsednici dveju opština su ozvaničili bratimljenje dva po mnogo čemu slična grada. Delegacija opštine Apatin koju je predvodila predsednica Dubravka Korać, odbornik u našoj opštini Ištvan Peter, direktorica Opštinskog kulturnog centra Danijela Obradović i Danijel Ajduk ispred Turističke organizacije, je tim povodom bila gost svečanosti koju je zgradi opštine Mohač priredio gradonačelnik Gábor Pávkovics.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici dosadašnjih bratskih opština Mohača: iz Nemačkog grada Bensheima Christine Clein, Francuskog grada Wattrelos Dominique Baert, Rumunskog grada Campia Turzit Dorin Nicolae Lojigan, kao i ambasador Republike Srbije u Mađarskoj Ivan Todorov sa svojim saradnicima. Uz domaćine, svi oni su isticali značaj međusobnih bratimljenja gradova koji su slični po veličini, strukturi i multikulturalnosti.

Dolazimo iz različitih delova Evrope sa prošlošću i istorijom koja nam se razlikuje, ali uprkos tome, svi smo mi danas ovde u jednoj prostoriji, za jednim stolom i sve to od svega više vredi. Naše gradove - Apatin i Mohač povezuju brojne stvari. Praktički, kako geografski, tako I istorijski, potpadamo jednoj prirodnoj regiji. Nama se na svim poljima pružaju izvanredne mogućnosti saradnje. Iako se proporcije razlikuju, postavlja se pitanje ko sve živi u Mohaču? Mađari, Hrvati, Nemci, Romi i Srbi. Koje nacionalnosti žive u Apatinu? Iste. Štaviše, pored već navedenih, prisutna je i rumunska zajednica. Nema potrebe da dokazujem, pravdam narodnu i kulturnu otvorenost grada Mohača prema raznolikosti. Za mene je to prirodno okruženje. Smatram veoma važnim da u okviru naše pobratimljene saradnje, veze uspostave I civilne organizacije, odnosno, narodnosti koje funkcionišu u našim naseljima, poručio je Gábor Pávkovics.

Srpska zajednica u Mohaču postoji vekovima i danas je živa i organizovana kao i institucijekulture, srpska pravoslavna crkva…a Apatin ima organizovanu mađarsku zajednicu, oko 10 % Apatinaca čine pripadnici mađarske nacionalne manjine…u Apatinu postoji Muzej podunavskih Nemaca, aktivna mađarska kulturno-umetnička društva, vatrogasno društvo…Bratimljenje je put ka bržem ekonomskom razvoju, lakšem pristupu evropskim projektima prekogranične saradnje i povezivanju privrednih subjekata iz oba grada. Bratimljenje je izuzetno važno i za kulturnu razmenu a kultura nije nadogradnja nego osnova za razvoj svake zajednice. Želimo da naši mladi Apatinci kao i mladi iz Mohača putuju uz Dunav, dolaze u bratski grad, otkrivaju kulturne sadržaje i kroz kulturu se povezuju, jer se najbrže i najbolje uči kroz doživljaje i kreativnu razmenu, rekla je ovom prilikom predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Nakon svečane ceremonije, delegacije gradova i opština su se uputili u centar grada gde su meštani Mohača prigodnim kulturno-umetničkim programom obeležavali Svetog Jovana Nepomuka. Koliko su naši domaćini vezani za Dunav, videli smo u večernjem delu programa kada je ceo grad izašao na reku, dok je prizor upaljenih lampiona sa Dunava, kao i vatromet na reci bio veličanstven.

Predsednica opštine Apatin se na rastanku domaćinima zahvalila na velikodušnom prijemu, te ih pozvala da budu gosti našoj opštini na predstojećim Apatinskim ribarskim večerima.

Na ostrvu Pagu u Hrvatskoj prošlog vikenda održane su Dragor Lux ronilačke igre na kojima su ronioci Društva podvodnih aktivnosti Apatin postigli izvanredan rezultat. Veljko Cvetićanin i Zoran Stojanović su osvojili drugo mesto u disciplini podvodna orijentacija.

Uspeh je tim veći jer je u pitanju izuzetno teška disciplina, uslovi su bili komplikovani, vetar, jaka struja, dugačka staza i oštra konkurencija.

Dragor Lux ronilačke igre je jedinstven ronilački događaj u široj regiji čiji je cilj popularizacija ronjenja kao zabavnog i sigurnog sporta.

Izvor: apatinskenovine.rs

Požarevac je proteklog vikenda bio domaćin finalnog turnira kadetskog prvenstva Srbije.

Mesto među dvanaest najboljih ekipa države obezbedio je bio i Odbojkaški klub Sombor. Svi učesnici su bili podeljeni u četiri grupe, a ekipa Sombora je nastupila u grupi V sa beogradskim Partizanom i kraljevačkom Ribnicom.

Somborci su takmičenje započeli porazom od Partizana sa 3:1 (19:25, 25:15, 25:15, 25:16). Identičnim rezultatom su poraženi i od Ribnice, po setovima (21:25, 25:18, 25:23, 25:22). Interesantno je da su u oba meča igrači somborskog tima utakmicu dobili prvi set. S obzirom na dupli poraz, Sombor je takmičenje u grupi završio na poslednjem (trećem) mestu, te su se našli u razigravanju za plasman od 9. do 12. mesta sa ekipama Loznice, Proletera (Zrenjanin) i Užica.

U prvom meču bili su bolji od Loznice sa 3:0 (27:25, 25:20, 25:14), da bi potom za 9. mesto savladali i Proleter sa maksimalnih 3:0 (25:22, 25:16, 25:16). Titula prvaka Srbije pripala je novosadskoj Vojvodini koja je u finali bila bolja od Crvene Zvezde, dok je bronza pripala Partizanu koji je utešnom finalu savladao Mladi Radnik iz Požarevca.

Izvor: somborsport.org