Sombor.info

Poljoprivrednici iz cele Srbije, tačnije rečeno predstavnici njihovih udruženja, u utorak 26. decembra će u Beogradu prisustvovati sastanku koji organizuje Ministarstvo poljoprivrede i očekuju da se nadležni tom prilikom obavežu da će ispuniti njihove zahteve za povećanje subvencija, a ako to ipak ne bude slučaj spremni su na nove blokade saobraćajnica kako bi to izdejstvovali.

Poljoprivrednici naime očekuju da se potpisivanjem sporazuma ili obraćanjem javnosti predstavnici Vlade Srbije obavežu da će biti ispunjeno ono što je obećano na sastanku 26. novembra u Kisaču kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić.

Podsećanja radi, tada su se, nakon devetodnevnih blokada, domaći paori sastali sa predstavnicima Vlade i posle višečasovnih razgovora doneli odluku da sklone traktore sa puteva, a da o njihovim zahtevima uslede dodatni razgovori.

Osnovni zahtevi poljoprivrednika su skidanje akcize sa goriva na svim pumpama, uređenje robne berze, rešavanje problema sa robnim skladištima, podizanje subvencija po hektaru na 35.000 dinara, skidanje kamate sa dugovanja PIO fondu i odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivredu.

U međuvremenu, u subotu 17. decembra održan je razgovor poljoprivrednika sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić ali su im tada, kako tvrde, umesto ispunjenja zahteva oko kojih su se sa nadležnima usaglasili u Kisaču ponuđeni izborni flajeri Srpske napredne stranke.

Taj sastanak koji su zakazale premijerka Brnabić i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, prema mišljenju poljoprivrednika, završen je, bez nekih konkretnih zaključaka ili dogovora.

Predstavnicima poljoprivrednika je tada predočeno da je povećana količina dizela koju mogu dnevno da sipaju u kante sa 120 na 400 litara, da je obezbeđeno brže izdavanje agro kartica i da je formirana radna grupa za uspostavljanje robne berze. Naglasili su da im je stavljeno do znanja da bi mogli dobiti subvenciju od po 300 evra po hektaru ako bi vladajuća stranka pobedila na izborima.

Novom sastanku, zakazanom za 26. decembar, trebalo bi da prisustvuju predstavnici 62 poljoprivredna udruženja koji očekuju dogovor o ispunjenju zahteva u vezi sa povećanjem subvencija i rokom isplate, povećanjem površina za subvencije sa 20 na 100 hektara, otpisa akcize na dizel i uređenja robne berze, a tražiće i da se reši problem obezbeđenja kredita za refinansiranje dugova.

Naime, mnogi poljoprivrednici su, zbog sušnih godina zapali u dugove i registrovani su u Kreditnom birou što ih sprečava da dobiju novi kredit, pa će od Vlade tražiti rešenje za refinansiranje i brisanje iz tog registra.

Predsednik Skupštine Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac kaže za Danas da bi na sastanku u resornom ministarstvu nadležni predstavnicima udruženja trebalo da predstave ono što je dogovoreno u Kisaču kao i da očekuje da će početi implementacija tada usaglašenog.

– Prisustvovaćemo tom skupu. Očekujem da će sva poljoprivredna udruženja podržati dogovor iz Kisača jer time svi dobijamo.

Od predstavnika Vlade pak očekujemo da će i nama ali i javnosti obelodaniti da će početi sprovođenje onog o čemu smo se dogovorili.

Mi smo sa blokadama prekinuli kako bi se usaglašeno i sprovelo. U interesu nam je da se sve reši razgovorima, odnosno da Vlada počne da sprovodi ono na šta se obavezala, a ako to ne bude slučaj bićemo prinuđeni da ponovo razmišljamo o protestima.

Ako bi do toga došlo uveren sam da bi blokade bile masovnije jer bi nam se pridružila i druga poljoprivredna udruženja, koja će biti na sastanku. U svakom slučaju ako iz nekog razloga ne bude dogovora sa nadležnima razgovaraćemo sa predstavnicima drugih udruženja na temu organizovanja novih protesta – objašnjava naš sagovornik.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić naglašava za Danas da je njegova organizacija poslala zahtev za učešće na sastanku 26. decembra u Beogradu.

– Očekujemo da svi zahtevi poljoprivrednika koji su protestovali budu usvojeni. Mi smo u više navrata u proteklom periodu učestvovali u blokadama međutim to nije sredstvo borbe koje rado koristimo već samo kada nema druge mogućnosti da zaštitimo našu egzistenciju. Mi smo uvek za razgovor kao prvu opciju i stoga nam je želja da se sledećeg utorka formalizuje ono što je dogovoreno, odnosno da se zahtevi poljoprivrednika zvanično prihvate i da se počne sa njihovom realizacijom – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: danas.rs

Ekatarina Velika bila je rok grupa iz Beograda, jedan od najuticajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije, koji je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj kulturi bogatim stvaralaštvom, dok su pored muzike kojom su se bavili, privatni životi članova benda bili podjedanko intrigantni za širu javnost.

Milan Miša Berar, ton majstor, nekadašnji menadžer Ekatarine Velike, gostujući u podkastu „U 4 zida“ govorio je o periodu kada je dao otkaz u Radio Novom Sadu i počeo da se bavi produkcijom koncerata i ostalih velikih i malih događaja, što ga je dovelo do saradnje sa EKV-om u najslavnijem razdoblju benda, u vreme albuma „Ljubav“ i „Samo par godina za nas“.

Кatarina II je nastala 1982. godine u Beogradu, a grupu su nakon raspada benda Šarlo Akrobata formirali pevač Milan Mladenović, gitarista Dragomir Gagi Mihajlović, basista Švaba Radomirović i bubnjar Dušan Dejanović. Tokom 1982. godine bendu se pridružila klavijaturistkinja Margita Magi Stefanović. Radomirović i Dejanović su ubrzo nakon toga napustili bend, te je početkom 1983. na mesto bubnjara došao Ivica Vd Vdović, bivši bubnjar Šarla akrobate, a basista benda bio je Bojan Pečar, čime je formirana konačna ritam sekcija ovog sastava.

Debi album pod nazivom Кatarina II objavljen je 1984. godine, a većinu tekstova napisao je Mladenović.

Ubrzo nakon izlaska albuma, bend je ponovo promenio sastava zbog neslaganja Mladenovića i Mihajlovića, nakon kojih je Mihajlović došao i u sukob sa zakonom, zbog čega je završio u zatvoru, posle čega mu je saopšteno da više nije deo benda. Кako je on tvrdio da ima autorska prava na ime Кatarina II, bend je bio prisiljen da odabere novi naziv, pa su preostali članovi izabrali novo ime Ekatarina Velika.

Grupa je izdala drugi album 1985. godine pod nazivom Ekatarina Velika. Treći album benda, pod nazivom „S’ vetrom uz lice“ izašao je 1986. godine i njime je bend uspeo da dođe do šire publike, kada su postali zvezde na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon toga usledili su albumi „Ljubav“ iz 1987. i „Samo par godina za nas“ objavljen 1989. godine, što se smatra zlatnim periodom ovog sastava.

Ekatarina Velika završila je svoju aktivnost 1994. godine. Mladenović je u proleće te godine otišao u Brazil gde je zajedno sa prijateljem i muzičarem Mitrom Subotićem Subom i grupom brazilskih muzičara radio na albumu „Angel’s Breath“. Po njegovom povratku u Beograd bend je nastavio sa koncertnom aktivnošću i počeo sa radom na novom albumu čiji je radni naziv bio „Ponovo zajedno“. Rad na albumu je međutim ubrzo obustavljen zbog zdravstvenih problema Milana Mladenovića. U avgustu 1994. bend je svirao na festivalu u Budvi, što je bio njihov poslednji koncertni nastup. Sledećeg dana Milan Mladenović je prebačen u bolnicu gde je otkriveno da ima rak pankreasa.

Svega nekoliko meseci kasnije, 5. novembra 1994. godine, Milan Mladenović je umro u Beogradu u 37. godini. Njegovom smrću, Ekatarina Velika je prestala da postoji. Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998, u 39. godini. Margita Stefanović je umrla 18. septembra 2002. godine u Beogradu, u 44. godini života.

Milan Miša Berar govorio je o saradnji sa popularnim sastavom u trenutku kada su počinjali da grade svoju muzičku karijeru kao deo benda koji je stekao ogromnu slavu, zatim u danima najveće popularnosti, ali i perioda kada je bend prestao da postoji, kao i o smrti muzičara koji su obeležii jednu epohu.

„Imao sam sreće, upoznao sam Ekatarinu, radio sam njima zvuk, bio sam ton majstor, bili smo na ceni, svi su pričali kako imamo dobar zvuk. Ali, Ekatarina je malo svirala, oni su bili označeni gradski bend. Radio sam turneju Miša Kovača, Josipe Lisac, Tereze Kesovije, Atomskog skloništa, brojnih muzičkih zvezda, ali nekako mi je Ekatarina privlačila pažnju, sve su bili jači“, rekao je Berar o početku saradnje i dodao:

„Sećam se prvog koncerta, bilo je 200 ljudi, nismo mogli da platimo kombi, pa smo delili nešto. Od samog početka sam bio solidaran sa njima. Dogovarali smo se ako nema para, da platimo gorivo i to je sve, kad bude para, biće. Svi smo čekali taj trenuitak. Desio se jadan koncert 1986. godine, Pionir, 5 ili 6 hiljada prodatih karata, menadžer Nebojša Grgić je platio po 150 maraka svakom od njih, tako mi je pokojni Milan rekao. Meni je delovalo da je to jako malo, ali nisam znao strukturu, kao se to organizuje. Milana sam upoznao u Novom Sadu još pre toga, i kada je Grgić napravio to što je napravio, Milan je došao i rekao mi: ‘Zašto ti ne bi bio menadžer?’. Rekao sam da to u životu nisam radio, ali sam na kraju pristao.“

 „Tada su ulaznice koštale 15 maraka. Prvo što sam uradio duplirao sam cenu, podigao sam na 30 maraka, tako sam hteo da se podigne cena benda. Odmah posle toga su Slovenci podigli na 60 maraka i tako se proširilo po svim drugim mestima. Tada sam postao peti član EKV-a, skoro pet godina sam bio menadžer. Tada su snimili albume ‘Ljubav’ i ‘Par godina za nas'“, ispričao je menadžer EKV-a u podkastu „U 4 zida“ i opisao godine saradnje:

„Ne mogu da kažem da sam imao sreće sa njima, bend je mnogo radio. Bend nije imao puno nastupa, imali su dve ili tri turneje godišnje, a tada se novac zarađivao po turnejama. U sklopu turneja bili su nastupi u 15 ili 20 gradova, a pored toga koncerti petkom i subotom, tako da je bend u vreme kada su puno radili imao maksimalno 120 koncerta godišnje.“

Nakon smrti članova benda, u javnosti su se pojavile broje priče o uzročnicima, te se često pričalo o zloupotrebi narkotika, kao i o tome da su ćlanovi EKV-a bili zaraženi HIV-om.

„To je prazna priča. Uopšte nisu bili zaraženi HIV-om, Milan je oboleo od raka pankreasa, možda je bolest krenula iz sasvim drugog razloga, nije ustanovljeno. Mislim da su to priče koje nemaju nikakvu osnovu. Ono što jeste, što je moj razlog zašto sam prestao da radim sa njima je taj što je u to vreme mnogo droge bilo na tržištu. Kada se vratimo sa turneje dileri znaju da dolazimo sa parama, znaju gde da sačekaju bend. Imali smo neki prevoz, kombi, znali su gde se nalazimo, odakle krećemo na turneju i gde se vraćamo“, ispričao je Berar o završetku saradnje sa bendom:

„Imao sam neprijatnosti sa različitim dilerima, pogotovu u Zagrebu, oni su opsedali hotel gde je Ekatarina bila smeštena. Bilo je neprijatno, totalno lešinarski, da te dokrajče do kraja.“

„Mislio sam da će da krene sve ka boljem kada je Bojan otišao u London, zbog njihovog zdravlja. Bojan je umro od srca, imao je infarkt, nije bio u pitanju problem sa drogom ili HIV-om“, rekao je Berar o Pečaru.

„Milana sam poslenji put video možda desetak dana pre nego što je umro, kada mu je bilo malo bolje. Video sam ga 21. avgusta 1994. godine u Budvi, to je bilo nakon njegovog povratka iz Brazila. Milan je uvek bio napucan, snažan, malo koščat, ali snažan. Kada sam ga video mi smo se zagrlili i prvi put sam osetio da je slab. Pitao sam ga šte mu se dešava, a on e rekao da je pokvario stomak i da je na dijeti“, prisetio se Berar poslednjeg susreta sa Milanom Mladenovićem i zaključio:

„Bolest je nepredvidiva, kod nekog uznapreduje brzo, kod nekog dugo traje. Ostala je praznina u mom životu, u životu svih ljudi. To je za mene bio težak udarac.“

Ekatarina Velika smatra se najuticajnijim bendom na prostoru bivše Jugoslavije, a takođe se smatra jednim od najvažnijih bendova na jugoslovenskoj rok sceni. Nakon smrti članova benda, popularnost njihove muzike opstala je do danas, a mnogi sastavi koji su nastali nakon početka devedesetih inspiraciju su pronašli upravo u muzici EKV-a.

Izvor: nova.rs

Plave zone su lokaliteti na kojima stanovnici žive do 100. godine, a ujedno se smatraju i najsrećnijim ljudima na svetu.

Ljudi koji žive u regionima Japana, Kostarike, Italije, Grčke i Kalifornije imaju neke od najdužih životnih vekova na zemlji i takođe su među najsrećnijim ljudima na svetu. Grupe na Okinavi, poluostrvu Nikoja, Sardiniji, Ikariji i Loma Lindi imaju sličan način života koji doprinosi njihovoj dugovečnosti.

Oni su bili predmet bezbrojnih istraživanja, a naučnici su u njihovom načinu života tražili smernice za dug i srećan život.

Norveško istraživanje pokazalo: Ovo je spisak namirnica koje mogu da vam produže život za 10 godina
Pokazalo se da većina ljudi u plavim zonama sledi jednostavne jutarnje rutine s kojima biste i vi mogli da započnete dan.

Od toga šta jedu i piju, do toga kako da pristupe svakom jutru iz mentalne perspektive, oni se kunu u određene navike.

Imajte zdrav doručak

Većina ljudi koja živi u plavim zonama uživa u bogatoj i raznovrsnoj ili biljnoj ishrani. Oni uglavnom jedu više celih namirnica, voća i povrća, a manje crvenog ili prerađenog mesa, šećera i skrobnih ugljenih hidrata nego u zapadnjačkoj ishrani.

Studije su pokazale da sleđenje mediteranske ishrane, koja se bazira na konzumiranju celovitih žitarica, maslinovog ulja, pasulja, orašastih plodova i ribe, može da pomogne u smanjenju rizika od niza bolesti. To uključuje Alchajmerovu bolest, bolesti srca, moždani udar i razne vrste raka.

Uživajte u šoljici kafe

Ljudi koji žive u ovim regionima piju oko dve do tri šolje kafe dnevno svakog dana.

Studije su pokazale da tri šoljice kafe dnevno pomažu u smanjenu rizika od dijabetesa i gojaznosti.

„Naši nalazi sugerišu da bi kofein mogao barem delimično da objasni obrnutu povezanost između konzumiranja kafe i rizika od dijabetesa tipa 2.

U međuvremenu, polifenoli – prirodni antioksidansi u ovom napitku su takođe povezani sa manjim rizikom od demencije.

Pronađite svoj ikigai

Svi ljudi u plavim zonama prate neku varijaciju japanske tehnike za srećan život – Ikigai.

Radi se o otkrivanju šta daje svrhu vašem životu – razlog zbog kog ustajete svakog jutra iz kreveta.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji osećaju da imaju više svrhe imaju tendenciju da duže žive.

Reci nešto lepo osobi koju prvu sretneš

Slično tome, način na koji se ponašate prema ljudima na početku dana može vam dati podsticaj za sreću.

Autor Dan Bautner koji je skovao termin „plave zone“ rekao je da svako jutro počnije tako što kaže nešto lepo prvoj osobi koju sretne, piše The Sun.

U petak, 15. decembra otvorena je izložba Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae čija je autorka Nada Putica, viši kustos etnolog i antropolog.

Na svečanom otvaranju ove izložbe, koji je kruna programa obeležavanja velikog jubileja somborskog muzeja — 140 godina muzejske delatnosti u Somboru, govorila je spec. farm. Jelena Manojlović, kustoskinja Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koja je i zvanično otvorila izložbu. Velikom broju prisutnih posetilaca više o izložbi rekla je autorka Nada Putica, dok je direktor muzeja David Firanj pozdravio prisutne i dao kratak osvrt na 2023. godinu.

Izložba Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae nas upoznaje sa istorijom apotekarstva u Somboru i vodi nas, kako je u samom naslovu slikovito naznačeno, od Sombora u periodu s kraja 17. i početka 18. veka kada je narodna medicina bila najrasprostranjeniji vid zdravstvene nege, ali je vladalo nepoverenje prema onima koji poseduju sposobnost lečenja te se često ta „magična moć” iscelјenja smatrala vradžbinom — criminis magiae i strogo se kažnjavala, ka Somboru koji je razvijeni grad, sa šest gradskih apoteka kakav on postaje u periodu od 1766. godine kada je u našem gradu otvorena prva apoteka, pa sve do dvadesetih godina prošlog veka.

Izložba će biti otvorena do 31. januara.

Proteklog vikenda odigrano je pretposlednje kolo jesenjeg dela odbojkaške Druge lige Sever. Ekipa Volejstarsa, vodeći tim lige nastavio je seriju pobeda. Kljajićevčanke su gostovale u Bačkom Petrovcu, gde su sa 1:3 (24:26, 25:20, 11:25, 10:25) pobedile ekipu domaće Mladosti.

Ekipa trenera Vladimira Karanovića tako je stigla do devete prvenstvene pobede iz isto toliko mečeva. Imaju identičan broj bodova (25) kao i novosadski Štrand Volej koji ima osam pobeda i jedan poraz. Drugi naš predstavnik u ovom rangu, CVS Elbraco Tehnolend gostovao je u Novom Sadu gde je izgubio od NS Volej Team-a sa 3:1 (25:19, 25:18, 17:25, 25:11).

Somborke su ostale na pretposlednjem mestu sa tri boda iz prethodnih devet kola. U poslednjem kolu prvog dela šampionata CVS Elbraco Tehnolend dočekuje pančevačku Odbojku 013, dok će Volejstars u derbiju kola koji će ujedno i odlučiti jesenjeg prvaka ugostiti Štrand Volej.

Izvor: somborsport.org

MITAR Tomišić, učenik Škole za osnovno muzičko obrazovanje u Kuli, pobednik je Takmičenja amaterskog pop i rok pevanja za osnovce i srednjoškolce, održanog proteklih dana u Somboru, u organizaciji Odseka dizajna zvuka i muzičke produkcije ovdašnje Muzičke škole „Petar Konjović“.

Mitar je u solo pevanju osvojio ove godine prvo mesto i na međunarodnom takmičenju „Angel Voice“ i Beogradu, a bio je drugoplasirani na Internacionalnom festivalu muzike i plesa „Abaniko“ u Sofiji.

Nagrade je na svim ovim takmičenjima pobrao izvodeći pesmu „Kalifornikacija“ rok-grupe „Red hot čili pepers“.

Izvor: novosti.rs

Nikoljdan je najčešća srpska krsna slava. Slavi se 19. decembra i posvećena je Svetom Nikoli, zaštitniku dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte.

Istraživanje je pokazalo da 30 odsto Srba slave ovu slavu. Po jednom podatku iz 1939, u Beogradu, sa Zemunom i Pančevom, bilo je 73.605 svečara, iz čega je zaključeno da je „zaista tačno da pola Beograda slavi svetog Nikolu“.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.

Još kao dete pokazivao je neobične duševne darove. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, uveo uto i postavio ga za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.

Nakon smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa i dogovorili da izaberu najvrednijeg i najtačnijeg u izvršavanju dužnosti. Pošto su se uverili da je upravo Nikola takav, izabrali ga za arhiepiskopa mirlikijskog.

Кao arhiepiskop, Nikola je poučavao narod u veri. Ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu.

Nikola je savetovao, obilazio bolesne, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave.

Pod carem Dioklecijanom Nikola je bio zatvoren u tamnici i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Кonstantin nije dao svima slobodu, pa se Nikola opet vratio na svoju arhiepiskopsku stolicu.
Кada je posle toga car Кonstantin sazvao prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, Nikola je bio član tog sabora, koji je osudio Arija i njegovu nauku. Iz revnosti prema čistoj veri, udario je Ariju šamar.

Sveti Nikola je odlučio da obiđe sveta mesta. Na putu obilaska, Nikoli su se dešavala mnoga čuda.

Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu.

Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni.

Punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet

Upokojio se u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.

Godine 1096. posmrtni ostaci svetog Nikole preneti su u Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu svetog Jovana Preteče.
i danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.

Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu.

Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpoznatijih svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira.

Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.
Кnez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je počinjala slava, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

Sveti Nikola se slavi sa posnom trpezom jer „pada“ u vreme Božićnog posta.

Izvor: n1info.rs

Čitanje odštampanog teksta poboljšava razumevanje mnogo više nego čitanje bilo koje vrste digitalnog teksta, pokazala je jedna nova studija.

Istraživači Univerziteta u Valensiji analizirali su više od dvadeset studija koje su obuhvatile čitanje u periodu od 2000. do 2022. i koje su uključivale skoro 470 hiljada učesnika.

Njihov zaključak je da čitanje štampe može poboljšati sposobnost razumevanja nakon dužeg perioda vremena šest do osam puta više nego čitanje digitalnog materijala.

„Povezanost između frekvence digitalnog čitanja iz zabave i razumevanja teksta je blizu 0″, rekao je Ladislao Salmeron, profesor sa gorepomenutog univerziteta i jedan od autora studije.

„Moguće da je to zbog toga što je lingvistički kvalitet digitalnih tekstova često niži od onog koji se tradicionalno nalazi u štampanom tekstu“, dodao je on.

Primer za to je tekst na društvenim mrežama, koji je u razgovornom stilu i kome fali kompleksne sintakse i zaključivanja.

Salmeron je dodao i da ljudi mnogo pliće gledaju digitalne tekstove od štampanih, gde je ujedno češće i da samo pregledaju tekst, bez detaljnog čitanja.

To znači da se čitalac ne upušta puno u samu naraciju, niti skroz razume kompleksne odnose u informativnom tekstu.

Istraživanje, koje je objavljeno u izdanju Review of Educational Research, takođe je pokazalo da, iako postoji negativna povezanost između ditigalnog čitanja i razumevanja kod učenika osnovnih škola, to postaje pozitivnije za učenike srednjih škola i studente.

Čitanje je zdrava i korisna navika

Salmeron ukazuje da bi to moglo da bude zato što mlađa deca teže mogu da savladaju distrakcije poput poruka koje im stižu, što je često u digitalnom čitanju.

„Znamo da nam sposobnost regulisanja spoznaje raste tokom adolescencije. Zbog toga deca nisu baš sposobna da regulišu pažnju tokom digitalnog čitanja.“

Autori istraživanja takođe su zaključili da deca koja čitaju preko ekrana imaju manju šansu da usvoje akademske termine u periodu kada se prebacuju iz čitanja iz zadovoljstva u čitanje kako bi nešto naučili.

Oni nisu skroz protiv čitanja sa ekrana, samo su došli do zaključka da to ne donosi iste benefite kao čitanje sa štampanih materijala.

Povezanost između čitanja sa ekrana i male sposobnosti razumevanja prisutna je bez obzira na vrste tekstova koje se čitaju.

To znači da čak i oni koji listaju Vikipediju neće poboljšati ovu sposobnost na nivou onih koji se posvete nečem odštampanom.

Izvor: The Guardian

Za bolje zdravlje lekari uvek preporučuju konzumaciju voća. U voću se nalaze hranljive materije koje održavaju telo zdravim.

Na listi takvog voća nalaze se urme. To je voće čija konzumacija ima brojne prednosti za organizam.

Mnogi ljudi koriste urme kao zamenu za šećer. Konzumiranje ovog voća, bogatog vlaknima, takođe pomaže u borbi protiv mnogih bolesti. Urme su odlična opcija za eliminisanje želje za šećerom, a takođe su i odlična popodnevna užina.

Natapanje urmi u vodi uklanja tanin ili fitinsku kiselinu koja se nalazi u njima. Posle toga lakše apsorbujemo hranljive materije. Jedenje natopljenih urmi takođe ih čini lakšim za varenje. Preporučuje se konzumiranje dve do tri hurme ujutru, piše India Herald, a prenosi index.hr.

Ako želite da uživate u ukusu urmi i njihovim hranljivim sastojcima, potopite ih osam do deset sati pre jela. Urme sadrže mnoge vrste hranljivih materija, kao što su ugljeni hidrati, proteini, vlakna, vitamin K, vitamin B, kalijum, magnezijum, gvožđe, kalcijum, mangan, cink itd. Svi ovi hranljivi sastojci nas štite od mnogih bolesti.

Pozitivno utiču na zatvor, smanjuju holesterol…

Redovna konzumacija urmi donosi brojne zdravstvene prednosti. Osim što pomažu kod zatvora, urme mogu pomoći u snižavanju holesterola i održavanju krvnog pritiska pod kontrolom. Uključivanje urmi u ishranu može doprineti održavanju zdravlja srca.

Takođe, pozitivno utiču na čvrstoću kostiju i ubrzavaju rad mozga. Pružaju olakšanje od umora i slabosti i korisni su za poboljšanje opšteg energetskog stanja. Osim toga, urme su korisne za pacijente sa anemijom i mogu ublažiti probleme sa hemoroidima. Takođe poboljšavaju zdravlje kože i kose, a konzumacija urmi doprinosi povećanju fizičke snage i izdržljivosti.

Izvor: danas.rs

Oni su jedan od najvećih špijuna i kršitelja privatnosti na internetu, ali, od 4. januara, Google počinje da isključuje kolačiće trećih strana, nametljive računarske datoteke koje prate vaše ponašanje onlajn. Tehnološki div nasumično odabira jedan odsto korisnika Google Chromea širom sveta, otprilike 30 miliona ljudi, kako bi bili prvi koji će isprobati opciju nazvanu "Tracking Protection".

Google će tom opcijom ograničiti web stranice u korišćenju kolačića za praćenje. Evo šta ta promena znači za vas i da li treba nešto da preduzmete kada stupi na snagu.

Ako se nalazite u jedan odsto nasumično odabranih, 4. januara ćete videti obaveštenje na Chrome pretraživaču, piše Dejli Mej.

“Vi ste među prvima koji isprobavaju „Tracking Protection“, opciju koja ograničava web stranice u korišćenju kolačića za praćenje“.

Opcija će raditi automatski, pa će se tokom surfovanja internetom kolačići trećih strana automatski ograničavati, čime će se smanjiti mogućnost praćenja vaše aktivnosti.

Google planira potpuno da potpuno eleminiše upotrebu kolačića trećih strana kada „Tracking Protection“ stigne za sve korisnike do kraja 2024. godine.

“Kada je u pitanju unapređenje privatnosti na internetu, posao nikada nije gotov”, napisala je kompanija u saopštenju.

“Zato u Guglu nastavljamo ulagati u opcije koje štite vaše podatke i pružaju veću kontrolu nad njihovim korišćenjem”, dodali su.

Izvor: nova.rs