utorak, 19 decembar 2023 05:25

Danas je Nikoljdan, najveća slava u Srbiji: Ko je bio Sveti Nikola?

Nikoljdan je najčešća srpska krsna slava. Slavi se 19. decembra i posvećena je Svetom Nikoli, zaštitniku dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte.

Istraživanje je pokazalo da 30 odsto Srba slave ovu slavu. Po jednom podatku iz 1939, u Beogradu, sa Zemunom i Pančevom, bilo je 73.605 svečara, iz čega je zaključeno da je „zaista tačno da pola Beograda slavi svetog Nikolu“.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.

Još kao dete pokazivao je neobične duševne darove. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, uveo uto i postavio ga za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.

Nakon smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa i dogovorili da izaberu najvrednijeg i najtačnijeg u izvršavanju dužnosti. Pošto su se uverili da je upravo Nikola takav, izabrali ga za arhiepiskopa mirlikijskog.

Кao arhiepiskop, Nikola je poučavao narod u veri. Ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu.

Nikola je savetovao, obilazio bolesne, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave.

Pod carem Dioklecijanom Nikola je bio zatvoren u tamnici i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Кonstantin nije dao svima slobodu, pa se Nikola opet vratio na svoju arhiepiskopsku stolicu.
Кada je posle toga car Кonstantin sazvao prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, Nikola je bio član tog sabora, koji je osudio Arija i njegovu nauku. Iz revnosti prema čistoj veri, udario je Ariju šamar.

Sveti Nikola je odlučio da obiđe sveta mesta. Na putu obilaska, Nikoli su se dešavala mnoga čuda.

Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu.

Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni.

Punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet

Upokojio se u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.

Godine 1096. posmrtni ostaci svetog Nikole preneti su u Bari, koji se nalazi u južnoj Italiji, u crkvu svetog Jovana Preteče.
i danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.

Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu.

Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpoznatijih svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira.

Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.
Кnez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je počinjala slava, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

Sveti Nikola se slavi sa posnom trpezom jer „pada“ u vreme Božićnog posta.

Izvor: n1info.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Stopa raka želuca među mlađim ljudima je u porastu, što je poprilično alarmantan podatak, ističu lekari. Kako sami leka...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.