Sombor.info

Donji Milanovac, Lepenski vir, 7 dana, cena 52.000 dinara - verovali ili ne, ovo je najnovija šokantna ponuda za nastavu u prirodi koju su roditelji jedne beogradske osnovne škole dobili. Aranžman je, kako za "Novu" priča majka dvoje učenika, oborio sve rekorde zbog izuzetno velike cene, zbog čega su sami đaci odustali i pre nego što su njihovi roditelji uopšte razmišljali o ovom putovanju. S druge strane, jeftinije je otići u inostranstvo, recimo u Veneciju na 5 dana i to za oko 44.000 dinara.

Ljubica Bildi iz Beograda je majka troje dece, od kojih dvoje ide u isti razred. Blizancima je stigla ponuda za nastavu u prirodi koja bi se realizovala sledeće godine u maju.

Ali, cena je i više nego sporna, čak 52.000 dinara samo za jedno dete, zbog čega su mališani odmah odustali. I to ne samo oni, nego ceo razred, zajedno sa njihovom razrednom.

„Škola je roditeljima početkom septembra rekla da će se potruditi da dobije ponudu za nastavu u prirodi što ranije, što i jeste učinila. Međutim, ponuda je sama po sebi van svakog zdravog razuma, mislim da smo dostigli rekord ovim iznosom od 52.000 dinara. Definitivno je najskuplja ponuda do sada. Međutim, čini mi se da je ta cena samo za našu školu, pošto mi se javila jedna mama rekavši da je i njeno dete koje ide u drugu školu na drugoj opštini, dobilo istu ponudu, ali za manje pare. Znači da je razliku napravila dnevnica nastavnicima koja ide“, objašnjava Ljubica.

Ogorčena majka dodaje da je dobro poznato po kom principu rade agencije, te da država mora da učini nešto kako bi ekskurzija bila dostupna svima.

„Meni je strašno u svemu tome što se nekako svi ograđuju time da ponude idu preko Saveta roditelja. Međutim, ako znamo da je u komisiji koja donosi konačnu odluku o tome, samo jedan predstavnik roditelja koji zapravo zastupa sve, onda je stvarno sve besmisleno. Agencije između sebe dele ‘plen’, prosto se dogovaraju koja će koju školu da uzmu pod svoje okrilje. Kod nas u školi je svake godine ista agencija“, navodi ona.

Od ovakvih ponuda za ekskurziju, smatra ona, treba da odustane svi đaci, odnosno cela škola, a ne samo jedno odeljenje.

„Sigurna sam da ima načina da se dnevnice koje treba da idu nastavnicima ne uplaćuju preko agencije i da agencija samim tim plaća porez na sve to. Postoji drugi način, ali ne postoji interes da se sve te stvari menjaju. Šta je sa državnim objektima? Deca idu u skupe hotele pored naših odmarališta. Veliki je teret na roditeljima. Nemoguće je finansijski podržati sve u jednoj godini, pogotovo što znamo prosek plata u našoj zemlji. A ekskurzija ne bi trebalo da bude luksuz, nego nešto što bi bar 60 odsto roditelja moglo da priušti, da bi potom sistemski mogao da se reši problem ljudi koji zaista ne mogu da plate deci da idu“, smatra ona.

Inače, o koliko visokoj ceni je reč dovoljno govori to što se za manje novca može otići u Veneciju. Jedno takvo putovanje na pet dana košat svega 375 evra, što je negde oko 44.000 dinara.

Seničić: Agencijama vezane ruke

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandar Seničić slaže se da su nastave u prirodi papreno skupe, ali da su agencijama „vezane ruke“.

„Postoji Pravilnik koji je Ministarstvo napravilo, a koje nas uslovljava da određene stvari moramo da imamo kada se realizuje takva vrsta putovanja, počev od dnevnica nastavnika i profesora na koje se plaća 90 odsto poreza. Kad sve obračunate, ako nastavniku date 10.000 dinara, ispada da još 10.000 date državi na ime poreza. Ista stvar je sa rekreatorom kog morate da imate sve vreme sa decom, što je potpuno apsurdno, ali da ne ulazim u detalje. Morate da imate lekara sve vreme tokom boravka s decom. Svi ti ljudi zahtevaju neke dnevnice i opet neke poreze koji se plaćaju na to. Sve to kada stavite na papir, iako deluje banalno, predstavlja jednu izuzetno veliku stavku“, smatra Seničić.

Dodaje da je cena pansiona skočila od 20 do 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali da to svakako ne može da opravda tako visoku cenu od 10.000 dnevno, koliko to otpilike bude po detetu.

„Kada se ide na rekreativne nastave, oni planiraju nekoliko smena dece, dakle vezan je prevozu pitanju. E sad, ako je u pitanju pojedinačan prevoz, onda se autobus vraća prazan pa opet prazan odlazi po decu i vraća se nazad. To su sve stavke koje mogu značajno da podignu cenu. Logično je i da agencija mora nešto da zaradi, ali verujte da agencija zaradi najmanje od svih u tom lancu. Za rekreativnu nastavu je najčešći iznos novca koji se daje između 1.500 i 2.000 po detetu, ako to obračunate, pa puta broj dana, vidite i sami koliko to bude para“.

Seničić navodi i da su problem roditelji koji imaju određene zahteve, poput samog smeštaja u kom će boraviti deca.

„Imamo problem sa roditeljima jer su oni, nažalost, veći problem od države. Roditelji insistiraju da deca borave u hotelima, što je potpuno neprimereno za boravak pogotovo tako male dece. Mi imamo državnu firmu ‘Centar dečijih letovališta“ i svi smo borvaili u njihovim objektima širom Srbije. Ti objekti su zapušteni, ali oni jesu primereni za boravak dece, imaju višekrevetne sobe sa spratnim kupatilima… Dakle, samo da je čisto i uredno i da je hrana kvalitetna. Na taj način ovi troškovi mogu da se smanje za 50 odsto. Još ako bi država želela da pomogne da se ne plaćaju ovako veliki porezi i doprinosi po ovom osnovu, bilo bi sjajno i sve rešeno“, naglašava naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Evo koji su se recepti najviše pretraživali na Google tokom 2023. godine.

Na stranici Google trends možete videti šta se u kojoj zemlji, ali i u celom svetu najviše guglalo, a lista je podeljena u nekoliko kategorija.

Ovde možete videti najviše guglane ljude, sportiste, filmove, serije, igrice, pesme, pa čak i recepte, a u nastavku je spisak deset recepata koji su bili najtraženiji ove godine.

1. Bibimbap

Bibimbap je korejsko jelo od pirinča, a recept za ovo jelo bio je najviše guglan 2023. godine. Naziv za ovo jelo potiče od reči bibim, što znači „mešanje“, i bap, odnosno kuvani pirinač. Služi se tako što se pirinač stavi u činiju i doda namul, odnosno kombinacija raznih jestivih biljaka i gočujang paste od čili papričice. Jaje i narezano meso su uobičajeni dodaci ovom jelu, a sve se dobro izmeša pre konzumiranja.

 2. Espeto

Espeto je riblje jelo karakteristično za oblast Malage i obalu Granade u južnoj Španiji i drugi je recept po guglanju ove godine. Reč je zapravo o sardinama (najčešće ih je šest) koje se nabijaju na tanke i dugačke štapove, pa izgledaju kao veliki ražanj, a zatim se peku na ugljevlju. Jedini začin je malo soli i maslinovog ulja, a ove ribe se jedu prstima – najbolje blizu plaže.

3. Papeda

Na trećem mestu najviše guglanih recepata u 2023. je recept za indonežansko jelo papeda. Reč je o vrsti testa od sago skroba, koji se dobija iz stabla sago palme. Papeda ima konzistenciju i teksturu nalik na lepak, a često se služi sa cvetnim pupoljcima papaje ili spanaćem.

4. Scooped bagel

Bagel je okruglo pecivo koje potiče iz Poljske i omiljeno je u celoj SAD, a četvrti recept po guglanju je upravo onaj za đevrek, odnosno đevrek čiji je unutrašnji meki deo uklonjen, a ostao je samo spoljašnji deo. Bagel je bio veoma popularan 2023. godine, a dobija se tako što se klasični đevrek prepolovi, a zatim rukom ili kašikom izvadite unutrašnjost kako bi se đevrek napunio drugim sastojcima po želji.

5. Pasta e fagioli

Pasta e fagioli, testenina sa pasuljem ili testenina sa pasuljem je peti recept koji se najviše koristi na Google-u ove godine. Reč je o italijanskoj supi koja kombinuje testeninu i pasulj, a popularna je i kod nas. I dok se jelo razlikuje od regiona do regiona, najčešće se pravi od sitnih testenina kao što su makaroni. Osnova je obično maslinovo ulje, beli luk, mleveni luk, celer, šargarepa, a često i dinstan paradajz ili paradajz pasta.

6. Krunidbeni kiš

Šesti recept u 2023. bio je onaj za krunski kiš, odnosno kiš koji je napravio kralj Čarls III, a kraljica Kamila izabrala kao glavno jelo na proslavi svog krunisanja u maju ove godine. Na sajtu kraljevske porodice piše da ovaj specijalitet ima delikatnu koru i da se pravi od jaja, spanaća, pasulja i svežeg estragona.

7. Tacaca

Na sedmo mesto najguglanijih recepata ove godine našla se tacaca, jelo karakteristično za sever Brazila. Ovo jelo se pravi od biljke džambu i tucupi, kuvanog skroba tapioke, kao i sušenih škampa i male žute paprike poznate kao „pimenta de cheiro“. Služi se toplo u činiji napravljenoj od amazonske tikve poznate kao cuia.

8. Crna torta

Kao što naziv ovog deserta govori, crna torta je crna torta koja je popularna na Karibima. Obično se pravi od aleve paprike i ruma, a može uključivati i sastojke kao što su melasa ili tamno smeđi šećer, crveno vino i nekoliko različitih vrsta suvog voća. Takođe, treba napomenuti da postoji miniserija pod nazivom Crna torta, što je možda doprinelo zašto je toliko ljudi ove godine guglalo taj termin.

9. Ašura

Ašure ili ašura je deveti recept po guglanju u 2023. godini, a poznat je i kao Nojev puding. Reč je o poslastici koja se obično sprema na praznik Ašure, desetog dana islamskog meseca muharema, a u Jermeniji se priprema oko Božića i Nove godine. Reč je o desertu koji se priprema na različite načine, ali mora da ima najmanje sedam sastojaka, među kojima su pšenica, ječam, pirinač, beli pasulj, leblebija, džem, melasa od urme, melasa od nara, sok od cvekle, suvo voće i drugi.

10. Smelt

Deseto mesto najguglanijih recepata je riba morska riba koja živi u severnom Atlantiku i severnom Tihom okeanu, kao i u rekama, potocima i jezerima u Evropi, Severnoj Americi i severoistočnoj Aziji. Ove male ribice se obično prže na ulju, a služe posute svežim peršunom, sa puno kriški limuna, prenosi index.hr.

U nedelju 24.12.2023. godine održano je četvrto izdanje ‘’Winter trail race’’ manifestacije na Fruškoj Gori.

U pitanju je trejl (planinska) trka koja se trčala na distancama od 11 kilometara sa 614 metara visinske razlike i distanaci od 17 kilometara sa 910 metara visinske razlike.

Učestvovalo je 500 trkača, a među njima i članovi Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora Dejan Nikolić, Jelena Stanimirović, Predrag Škorić i Daniel Šokac koji su završili trku na 11 kilometara dok su Damir Milankov i Dario Šarić finiširali na trasi od 17 kilometara.

U 2022. godini razvedeno je 9.813 brakova u Srbiji, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Gledano prema starosti muža, najviše brakova je razvedeno u grupi od 40 do 44 godine – 1.769, a najmanje od 16 do 19 godina – osam.

Prema starosti žene, najviše razvoda je bilo u grupi od 35 do 39 – 1.812, a najmanje od 16 do 19 – 17.

Kada je reč o deci, od ukupnog broja razvedenih brakova, u 4.662 braka nije bilo izdržavane dece, sa jednim detetom su razvedena 2.683 braka, a sa dvoje 2.012 brakova. Sa troje dece je razvedeno 370 brakova, sa četvoro 71 brak, a sa petoro i više – 15 brakova.

Što se tiče starateljstva – deca su dodeljena mužu u 595 slučajeva, ženi u 3.495, a i mužu i ženi u 1.028 razvedenih brakova. Drugim licima deca su dodeljena u šest slučajeva, a ustanovi u jednom slučaju. Ostalih kombinacija, kako navodi RZS, bilo je 26.

Koliko su brakovi trajali?

Od ukupno 9.813 razvedenih brakova, onih koji su trajali kraće od godinu dana bilo je 385.

Posle prve godine braka razvelo se 448 parova, a posle dve 491 par.

Posle tri godine razvedeno je 586 brakova, a 574 posle četiri.

Od pet do devet godina razvedeno je 2.058 brakova, a od 10 do 14 – 1.437.

Od 15 do 19 godina razvedeno je 1.276 brakova, a od 20 do 24 godine 986.

U 2022. godini razvedena su 1.572 braka koja su trajala duže od 25 godina.

Izvor: n1info.rs

Često se u nedostatku radnih mesta i odgovarajućih uslova za rad mnogi odlučuju da napuste zemlju i počnu da rade negde drugde. Aleksandar Arvaji iz Kucure po završetku škole odlučio je da se oproba u potpuno drugačijoj struci od one za koju se školovao. Konkurisao je za posao, prošao je obuku i pre više od deset godina po prvi put je isplovio kao zaposleni na prekookeanskom brodu.

„Nisam mogao naći posao u struci, ovo što sam ja završio kao elektroinženjer tada se nije tražilo. I odlučio sam. Tada je već bilo nekoliko ljudi iz sela koji su radili na brodu, kontaktirao sam agenciju, prijavio sam se negde u septembru, oktobru, prošao obuku, intervju i u februaru sledeće godine počeo sam da radim. Evo, već je trinaest godina kako radim na brodu“, priča Aleksandar.

„Tada kada sam se ja prijavljivao bile su samo tri opcije za posao: kao konobar u restoranu, radnik u kuhinji ili sobar. Tražio sam nešto u struci, ali nije bilo ponuđeno, tako da sam se opredelio za kuhinju. U zavisnosti od toga gde je kompaniji bio potreban radnik, oni su te na tu stranu slali. Tako sam ja prvi put ušao na brod tj. dobio posao u Hong Kongu, u Kini. Prvi put sam leteo avionom, pola dana sam proveo na aerodromu u Amsterdamu, onda još trinaest sati leta za Kinu. Kada sam stigao, sve je bilo drugačije, hotel sa trideset i više spratova, kada sam pogledao dole, potpuno neopisiv doživljaj“, objašnjava Aleksandar, radnik na prekookeanskom brodu.

„Prvi ugovor mi je trajao otprilike pola godine i za to vreme obišli smo Aziju - Kinu, Japan, Vijetnam, Koreju, Rusiju, onda smo prešli Tihi okean i stigli na Aljasku. Interesantno je to da smo prešli „dejt lajn“, odnosno Međunarodnu datumsku granicu gde smo izgubili jedan dan, zatim Kanadu i odatle sam se vratio kući. Posao na brodu nije lak, posebno u kuhinji gde se radi i po dvanaest-trinaest sati dnevno. Zatim sam prešao na drugu poziciju, bio sam internet menadžer. Posao je bio lakši jer se radi sa putnicima. Pomažeš im oko internet konekcija koje nisu kao kod nas kući pošto se sve odvija preko satelita, nameštao sam im mobilne telefone, tablete. Sad sam prešao na treću poziciju i trenutno radim kao poslovni direktor zadužen za odeljenja koja se bave prodajom“, kaže naš sagovornik.

Brod je, prema rečima našeg sagovornika, veliki kao selo Kucura tj. može da primi toliko putnika sa posadom koliko Kucura ima stanovnika. „Dugačak je oko 300-330 metara, ima 19 spratova, tri velika restorana, veliki švedski sto, nekoliko manjih restorana određene kuhinje, picerije. Zatim, na brodu su brojni butici, prodavnice dijamanata, spa-salon, masažerske kabine, frizerski salon, teretana, kafeterija, bioskop kapaciteta do 900 osoba, tv studio, bazeni, ambulanta“, nabraja Aleksandar.

Rad na brodu privlači mnoge zbog putovanja i obilaženja raznih mesta. Kad se dobro organizuješ, uvek ima vremena za obilaženje turističkih atrakcija na onim mestima gde brod pristane. „Mislim da je bolje da kažem gde još nisam bio“, kroz smeh priča Aleksandar i nastavlja:

„Nisam bio u Indiji i u Africi, tj. na afričkom kontinentu sam bio samo u Tunisu, a ostalo sam sve obišao, čak sam bio i na Grenlandu, kao i na malim ostrvima u Atlantiku i Pacifiku. Od svih mesta, najviše mi se sviđa Baltik i Island. Interesantno je i mesto Ušuaja, najjužnija naseljena tačka u Argentini. Polarnu svetlost sam video na Aljasci, a Singapur je, jednom rečju, vau mesto. Na primer, volim da odem i u Taurangu na Novom Zelandu i na Havaje. Išao sam da gledam delfine i ajkule u Meksiku. U Muzeju „Vasa“ u Švedskoj sam video stari brod koji je izvučen iz mulja. Za obilazak Sankt Petersburga nije ti dovoljno ni mesec dana. Mislim da sam sa brodom obišao Zemlju barem dva puta, ako ne i više."

Posao na brodu nije lak, radi se oko dvanaest sati, izmori te, odvojen si od porodice, ali po rečima našeg sagovornika, može da se zaradi i preporučuje drugima da probaju. Takođe je naglasio da je bitno sa kojom idejom si krenuo na posao na brod, da li želiš da radiš i zaradiš ili želiš da zaradu trošiš i provodiš se. Radni staž radnicima ne ide, tako da ga, kaže Aleksandar, sam sebi uplaćuje.

Na brodu je Aleksandar upoznao i svoju suprugu Natašu.

„Za nekoliko dana će biti deset godina kako smo se uzeli. Nataša je iz Ukrajine, a kada su počela ova dešavanja, ona i sin su došli ovde u Kucuru. Ona trenutno ne radi na brodu, sin nam je krenuo u školi, pa su sad druge obaveze“, priča Aleksandar.

„Još nisam odredio granicu koliko dugo ću raditi na brodu. Radim, pa dok traje, dok god mogu, dok god se uči novo, dok mi je interesantno,. Posao nije mnogo stresan, ugovori su mi sada kraći tako da sam pre kući“, polako završava svoju priču naš sagovornik.

Aleksandra je put već odveo u Los Anđeles gde je sa brodom otišao na novo putovanje po Južnoj Americi – u Meksiko, Ekvador, Kostariku, Peru, Čile, Argentinu, Urugvaj, na Foklandska ostrva, a u planu je i Australija, Novi Zeland i Aljaska.

Mi Aleksandru zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i pričama koje je podelio sa nama, a želimo mu mirno more i srećan put.

Izvor: RTV

Kao i prethodne dve zime zbog većeg broja virusa na udaru su deca školskog i mlađeg uzrasta. Čekaonice domova zdravlja i dečjih bolnica su prepune, mališani se najčešće žale na uporan kašalj i temperaturu, a među dijagnozama koje im nakon pregleda uspostavljaju lekari sada dominira bronhitis.

Po podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji su nedavno registrovana i potvrđena tri tipa virusa gripa, a statistika pokazuju da najviše oboljevaju deca do 4 godine, kao i ona između 5 i 14 godina starosti. Osim gripa, u vazduhu su prisutni brojni respiratorni virusi, poput respiratorno sinicijalnih, adeno i rino virusa, ali i virus Kovida-19.

"Leče se sami, kažu 'PRATE STANJE', pa nam onda dođu sa UPALOM PLUĆA!": Srbe pokosili virusi, lekari uputili upozorenje roditeljima: Ako dete ima ovaj simptom, NE ČEKAJTE!

U Beogradu na pregled čekaju i po pet sati

Svi oni napunili su čekaonice dečjih odeljenja lokalnih domova zdravlja širom Srbije, a s obzirom na najveći broj obolelih mališana u Beogradu, čekaonice dečjih bolnica, najpre zbog gripa i respiratornih infekcija, prepune su.

Roditelji sa decom koja u najvećem broju slučajeva imaju višednevnu temperature čekaju i po nekoliko sati na pregled, jer lekara jednostavno nema dovoljno za toliko broj bolesne dece u istom trenutku. Kolike su gužve, svedoče i podaci iz beogradskih ambulanti da samo u jednoj smeni imaju i po 50 pregleda mališana.

- Deca kašlju i po više od mesec dana i pored svih primenjenih terapija, antibiotika i sirupa, tako da više ne znamo da li su u pitanju prehlade, upale pluća ili nešto treće – žali se većina roditelja koji ovih dana svoju decu dovode kod lekara.

Bronhitis najčešća dijagnoza kod mališana

A u pitanju su, kako objašnjavaju lekari, u 95 odsto slučajeva virusne infekcije, što potvrđuju i laboratorijske analize.

- Naročito u poslednje dve sedmice, od kada je povećan broj dece sa dve osnovne dijagnoze - bronhitisom i bronhijalitom. Srećemo među njima i upale pluća, ali ne tako često kao prethodne dve dijagnoze. Ranije smo imali uporan kašalj kod mališana, najčešće tokom noći, ali uredne nalaze i na grlu i plućima, dok u poslednje dve sedmice na osnovu laboratorijskih analiza imamo ove dijagnoze, pa bar znamo šta i kako lečimo – objašnjava dr Valentina Marković, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece valjevskog Doma zdravlja.

Deca su se u proteklom periodu namučila zbog velikog kašlja, a sada dominira bronhitis.

Bronhitis tipično izazivaju virusi, koji dovode do upale disajnih puteva koji otiču i pune se sluzi. Kašalj, koji je u početku suv, potom uporan uz zviždanje u grudima i povišenu temperature, dominantni su simptomi bronhitisa, koji su i najčešći kod dece obolele u poslednje dve sedmice.

Neka od njih, srećom, pogođena su akutnim bronhitisom koji nastaje usled obične prehlade i to u slučaju kada se nelečena infekcija gornjih partija respiratornog trakta spušta niže, ali ukoliko se ova infekcija ne leči, ona može trajati i do par sedmica. Međutim, ako je reč o hroničnom bronhitisu, njega karakteriše iskašljavanje traheobronhijalne sluzi i uporan kašalj.

Sa ovim simptomima, kod lekara bez odlaganja
Kako objašnjavaju dečji lekari, bronhijalit ili pneumoniju najčešće uz grip izazivaju RSV virusi. Upala pluća pogađa alveole, koje otiču i pune se tečnošću, što izaziva kašalj, visoku temperaturu, groznicu, ubrzano disanje i lupanje srca. Ako su to simptomi, roditelji treba da znaju da se bez odlaganja obrate lekaru svog deteta.

– Kad deca dobiju simptome bronhitisa ili bronhijalita, potrebno je da u prva dva-tri dana roditelji proprate situaciju i ne dovode odmah decu, jer se vrlo često dešava da dođu tek prehlađena, a onda u hodnicima dečjih odeljenja koja su zaista prepuna ovih dana, pokupe neku ozbiljniju infekciju. Ako je visoka temperatura kod deteta duža od tri dana, onda ga treba dovesti na pregled – kaže dr Marković.

Ne antibiotike na virusnu infekciju!

Ono što je najvažnije, kako ukazuje, jeste da se antibiotici nikako ne uzimaju “na svoju ruku”.

- Pogotovo u ovim aktuelnim slučajevima gde dominira kašalj, s obzirom na to da smo na prste jedne ruke morali da prepišemo antibiotike, jer su bakterijske infekcije kao uzrok veoma retke. A ukoliko se na virusnu infekciju uključe antibiotici, to uvek produžava infekciju, oštećuje crevnu floru i ta deca su narednih meseci češće bolesna nego što bi bila da nisu popila antibiotik – kaže naša sagovornica.

Infekcije "pojačalo" i zagađenje vazduha

Statistika pokazuje da do aktuelnih respiratornih infekcija dolazi u ovom periodu godine i zbog hronične izloženosti dimu, štetnim gasovima, kao i prašini, dakle, svemu onome što odlikuje visoko zagađenje vazduha kojim je Srbija takođe pogođena poslednjih dana. Sa tim se slažu i lekari.

- Trenutno su zagađenjem vazduha najviše ugroženi svi pacijenti sa sa respiratornim tegobama, a posebno deca kao vrlo ranjiva kategorija. Kada govorimo o aktuelnoj “kombinaciji” aerozagađenja i i tih infekcija, kod pacijenata posebno stradaju gornji disajni putevi. Pogotovo je to izraženo kod dece koja se žale na uporni kašalj, jer PM čestice dodatno iritiraju njihove osetljive gornje disajne puteve, koji su već pogođeni nekom respiratornom infekcijom – ističe onkolog dr Zoran Živković.

Kako bi se predupredilo da zdravstveno stanje već obolelih mališana bude dodatno pogoršano zagađenim vazduhom, osnovni saveti lekara jesu da ne otvarate prozore doma kada je kvalitet vazduha ocenjen sa “zagađen” ili “jako zagađen”, a to su jutarnji i kasni popodnevni i predvečernji časovi.

U tim periodima dana, i uopšte u periodima kada je vazduh prekomerno zagađen, napolje ne treba da izlaze novorođenčad, mala deca i deca koja već imaju neku respiratornu infekciju.

Kada je vazduh zagađen, dalje savetuju lekari, deca čak i sa minimalnom prehladom treba da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.

Izvor: blic.rs

U ovom vojnom objektu navodno su držana tela vanzemaljaca.

Croatia Infiltration je projekat hrvatskih istraživača podzemlja, koji se bave istraživanjem i dokumentacijom napuštenih, neodržavanih i teško dostupnih objekata i lokacija. Oni su deo svetskog pokreta pod nazivom Urbek - urbano istraživanje lokacija koje su često zabranjene za javnost.

Projekat je pokrenuo Mihovil Pirnat, koji je počeo da objavljuje fotografije napuštene arhitekture pre više od 14 godina, a ubrzo su mu se pridružili Josip Кovač Levantin, Matija Pucak i Vjekoslav Palinić.

Široj javnosti postali su poznati objavljivanjem kratkih dokumentarnih filmova o više i manje poznatim objektima u inostranstvu (Ukrajina, Italija, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Portugal, Japan), a pre nekoliko meseci objavljena je i druga epizoda serije "Infiltracija", u kojoj istražuju napušteni radarski objekat na vrhu Plješevice u Hrvatskoj.

- Reč je o objektu na planini Plješevici, pored Кorenice. Tom planinom tokom godine prođe stotine hiljada ljudi i turista, ne znajući da krije jedan od najvećih podzemnih aerodroma u Evropi, Željavu, koji smo istražili - objasnio je Mihovil.

Zanimljiv je napušteni radarski objekat na vrhu planine, jer pored nadzemnih radarskih pozicija krije i zanimljiviji deo koji je zakopan duboko u planini i zaštićen od znatiželjnih očiju i bilo kakvih vojnih udara. Tim projekta posvetio se detaljnim merenjima podzemnog objekta kako bi napravili 3D vizuelizaciju, koju ekskluzivno objavljuju u epizodi koja je od dostupna na njihovom Jutjub kanalu.

- Objekat koji je izgrađen na vrhu takođe je bio deo velike komunikacione mreže bivše vojske JNA, a možete saznati kako je ta komunikaciona mreža izgledala, čemu je služila i kako je takva vojna infrastruktura povezana sa Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine - kaže Josip.

Mogao da izdrži udar nuklearne bombe

Izgradnja je započeta 1958. godine i trajala je punih 10 godina. Ovaj grandiozni projekat koštao je tadašnjih 8 milijardi dolara. Podzemni aerodrom imao je četiri ulaza koja su bila obezbeđena ogromnim vratima od armiranog betona. Iz ulaza nastavljale su se piste za avione. Piste su se nalazile na zaravni dužine 15 i širine pet kilometara i bile su okrenute ka Bihaću.

Kada je završen, aerodrom Željava mogao je da primi 2.500 ljudi. On se sastojao od posebnih komora za prihvat i remont aviona, komande, prostorija za pilote, mehaničare i ostalo osoblje, piše "Jutarnji list".

Građena u hladnoratovskoj paranoji, Željava je mogla da izdrži udar nuklearne bombe. Na njenom vrhu nalazio se radar, koji je mogao da "vidi" u prečniku od 1.000 kilometara. Oko same planine (i na njoj) bili su postavljeni PVO sistemi za njenu odbranu. Na vrhuncu, u Željavi je bilo skoncentrisano oko 60 aviona Mig-21, nasavremenijih koje je tada posedovala JNA.

Za Željavu su bile vezane mnogobrojne teorije zavere: Da se koristi u svrhu istraživanja i stvaranja nuklearnog oružja. Da jugoslovenske vlasti i JNA sprovode svemirski program.

Možda i najčudnija teorije zavere govore da je JNA u Željavi krila NLO koji se srušio "negde u Bosni". Pa čak i da se tu kriju tela stradalih vanzemaljaca!

Neslavan kraj

Željava je doživela neslavan kraj, baš kao i država koja ju je pravila. Aerodrom je korišten u borbene svrhe manje od godinu dana u građanskom ratu, prilikom raspada Jugoslavije.

Konačno prilikom povlačenja iz BiH, JNA ju je urušila eksplozivom. Od nekada najveće podzemne baze u Evropi, ostali su samo ulazi u tunele i piste koje su zarasle u travu i korov.

Izvor: Srbija Danas/Croatia Infiltration

Održavanje hidratacije je važno za varenje. Topla voda, biljni čajevi i određeni sokovi takođe mogu smanjiti upalu i pomoći poboljšanju zdravlja creva.

Težina i bolan stomak samo su neki od problema sa kojima možete da se suočite kada vaš digestivni sistem ne funkcioniše dobro.

Međutim, možete pomoći varenju tako što ćete piti napitak koji umiruje vaš digestivni trakt, poboljšava zdravlje creva i podstiče apsorpciju hranljivih materija.

Topla voda i kombuha mogu pomoći vašem varenju, ali trebalo bi da izbegavate prekomerne količine alkohola ili gaziranih napitaka ako imate problema s varenjem.

Šta treba da pijete posle obroka kako biste pomogli varenju?

Kada hrana ili tečnost uđe u telo, putuje niz jednjak do želuca gde se razgrađuje enzimima za varenje. Zatim ulazi u creva gde se hranljive materije apsorbuju u krvotok.

Tokom ovog procesa, bakterije u crevima igraju važnu ulogu u funkciji varenja. Zapravo, poremećaj bakterija u crevima povezan je s gojaznošću i upalnim bolestima creva.

Voda i vlakna takođe su važni u ovom procesu, pomažući prolazak otpada kroz digestivni trakt i omekšavanje pražnjenja creva.

Pića koja podstiču apsorpciju hranljivih materija, promovišu zdravlje creva i pomažu u sprečavanju upala u crevima uključuju:

Voda: Osim što je važna za varenje, istraživanja ukazuju da topla voda može pomoći bakterijama u crevima.

Biljni i začinjeni čajevi: To uključuje čaj od nane, kurkuma čaj, đumbir čaj i čaj od komorača. Biljke i začini u čaju mogu smanjiti upalu i ublažiti simptome probavnih tegoba.

Sok od šljiva: Bogat vlaknima, ovaj napitak može podstaći pražnjenje creva.

Zeleni sokovi ili smutiji: Ova pića sadrže visok nivo vode i vlakana, što može pomoći glatkom prolasku otpada kroz digestivni sistem.

Kombuha: Izvor mnogih probiotika, istraživanja ukazuju da ovaj napitak može pomoći i u apsorpciji hranljivih materija.

Kefir: Puno probiotika, ovaj fermentisani napitak sadrži različite važne hranljive sastojke.

Koja pića treba izbegavati posle obroka?

Iako neka pića mogu poboljšati varenje, druga su očigledno manje korisna. Na primer, gas u gaziranim pićima može povećati nivo želudačne kiseline, izazivajući nadutost i neugodnu želju za podrigivanjem.

Istraživanja jasno pokazuju da konzumiranje velikih količina alkohola može:

povećati upalu u crevima
oštetiti vaš digestivni trakt
negativno uticati na zdravlje vašeg creva

Nešto što takođe treba imati na umu: Ako ste intolerantni na laktozu, konzumiranje pića s kravljim mlekom može dovesti do gastrointestinalnih smetnji i upale.

Izvor: danas.rs

Glumcu Voji Brajoviću pre gotovo dve decenije dijagnostikovan je tumor na mozgu.

On je samo dan pre zahtevne operacije igrao predstavu, a tada niko nije primetio da je glumcu loše, kao ni da ga čeka ozbiljan zahvat sutradan, piše Hello.

Njegova najveća borba počela je kada je osetio da mu povremeno trne ruka. Prvo je to pokušao da ignoriše i pripiše premoru ili da poveže sa nekim drugim simptomima. Međutim, počeo je da se javlja bol, a onda su simptomi postali učestali. Brajović je tada rešio da bude odgovoran prema sebi, pa je posetio lekara.

Kada su stigli rezultati i kada je saznao dijagnozu, doživeo je težak udarac. Saznao je da ima tumor na mozgu. Ono što je bilo olakšavajuće kod ove teške dijagnoze, to je da je bolest otkrivena na samom početku, te da nije pokazivala znake ozbiljne progresije. Po mišljenju stručnjaka, jedna hirurška intervencija bila je dovoljna za potpuno izlečenje, piše dalje pomenuti medij.

Naš glumac rešio je da iskoristi prvu pauzu između brojnih predstava u kojima je igrao kako bi se podvrgao preporučenoj terapiji, odnosno intervenciji.

Operacija je uspela, a Voja je počeo da se oporavlja. O zdravstvenom problemu nije mnogo govorio jer nije želeo da opterećuje kolege i prijatelje. Nakon operacije, brzo je pušten iz bolnice, a ono što je posebno bilo zanimljivo – pre napuštanja ustanove želeo je da se sa stručnjacima posavetuje oko svoje ljubavi iz mladosti – boksa.

„Mogu li nazad u ring, Jokso?“, pitao je lekara.

„Samo ti šibaj, Vojo, i ne osvrći se“, odgovorio je lekar, prenosi pomenuti medij.

Odmah posle operacije, već narednih dana, njegove predstave bile su na repertoaru.

Izvor: nova.rs

U novembru 2023. godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 179 krivičnih dela, od kojih je 172 iz oblasti opšteg kriminala, tri krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, dva dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala i dva krivična dela ekološkog kriminala.

Procenat rasvetljenih krivičnih dela je za oko 6 odsto veći nego u novembru 2022. godine, sa oko 64 posto rasvetljenih krivičnih dela izvršenih od strane nepoznatih lica, navedeno je u saopštenju.

Evidentirano je 51 krivično delo protiv imovine među kojima su najbrojnije krađe i teške krađe. Registrovano je oko 53 posto više krađa, a teških krađa oko 31 posto manje u odnosu na isti mesec prošle godine. Evidentirana su dva krivična dela razbojništvo dok je prošle godine u istom mesecu zabeleženo jedno krivično delo.

Registrovano je šest krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. U 38 zaplena oduzeto je oko 1.200 grama, 60.309 komada i 10 mililitara opojne droge, a najviše marihuane i ksalola.

Na području Policijske uprave u Somboru nije bilo značajnih narušavanja javnog reda i mira. Registrovano je 46 javnih okupljanja sa 7.130 učesnika i 171 obezbeđenje.

U druge prihvatne centre u toku novembra, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i lokalnom samoupravom, sa područja Policijske uprave u Somboru izmešteno je oko 1.900 iregularnih migranata. Podnete su prekršajne prijave zbog 168 prekršaja iz Zakona o strancima.

Što se tiče upravnih poslova, na području Policijske uprave u Somboru uručeno je 1.445 ličnih karti, 914 pasoša, 813 vozačkih dozvola i 1.530 saobraćajnih dozvola.

Na putevima koje pokriva Policijska uprava u Somboru, u novembru tekuće godine, dogodilo se ukupno 48 saobraćajnih nezgoda što je 17,2 odsto manje nego u novembru 2022. godine. Nije bilo poginulih za razliku od prošle godine kada je poginulo jedno lice. Najčešći uticajni faktori su neprilagođena brzina i neustupanje prava prvenstva prolaza.

Saobraćajna policija sankcionisala je: 142 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola (2 odsto više nego prošle godine u istom mesecu), 781 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine (19 odsto manje u poređenju sa istim periodom prošle godine, 281 prekršaj nevezanja sigurnosnog pojasa (40 odsto manje nego u novembru 2022. godine) i 19 prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje (40 odsto manje nego prošle godine u istom mesecu).

U novembru 2023. godine zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 28 lica, što je manje nego u istom mesecu prošle godine (37). Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je devet lica, isti broj kao u novembru 2022. godine.

Policijska uprava u Somboru apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima, a naročito tokom predstojećih praznika.