Sombor.info

Džin, rum, viski, vino, pivo... Ovo su samo neka od pića koja se mogu naći na alkoholnom meniju. Svi sa različitim ukusima, mirisima, sastojcima i merama, a samim tim i sa različitim procesima u delovanju organizma
U doba praznika, kada se nažalost najviše konzumiraju nakon čega se sedne za vožnju, bitno je znati koliko koje piće se zadržava u vašem organizmu, te sem što rizikujete da napravite sudar, možete da dobijete i visoku kaznu.

U odnosu na to koliko dugo alkohol traje u organizmu, generalno je to između 10 i 19 sati, ali će zavisiti od mnogih faktora, uključujući da li je u pitanju fermentisano ili destilovano piće, unos hrane itd. „Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i 10 sati da nivo alkohola u krvi padne ispod maksimalno dozvoljenog nivoa.

Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može već biti povećan. Zbog toga je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina zaista sigurna stopa je 0,0 g/l. “kaže DGT. Koji faktori utiču? Alkohol se konzumira oralno. To jest, počinje u ustima da se kreće u jednjak, a zatim u stomak (tanko crevo). Što se tiče njegovih efekata, važno je napomenuti da vrsta pića nije jedini odlučujući faktor.

Pre svega, ključna tačka je unos hrane. Odnosno, prisustvo hrane u stomaku odlaže dejstvo pića jer sporije dospevaju u tanko crevo. Pun stomak može čak smanjiti koncentraciju alkohola za 25%. Naprotiv, prazan stomak brže apsorbuje. Isto se dešava i sa potrošnjom vode. Tu su i genetski faktori (sposobnost metabolizma metanola), pol (to više utiče na žene), godine, koliko brzo pijete, između ostalog.

Apsorpcija varira u zavisnosti od pića Uz ovu pozadinu, odgovor na to da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od konzumiranog pića je potvrdan. Štaviše, destilati su pića koja se najbrže apsorbuju i njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim pićima ubrzava povećanje nivoa alkohola. Ovo, za razliku od fermentisanih. Sve zavisi od nivoa koncentracije alkohola u različitim vrstama pića (nivo etanola). Na primer, vino ima 20%, a pivo između 3 i 8%, na primer.

Zajedničko im je to što se sva alkoholna pića stvaraju iz procesa voća ili žitarica. Sa svoje strane, destilat se, kao što mu ime kaže, proizvodi destilacijom prethodno fermentisanog pića. Proces se ponavlja i unutar ovog se sastojci mogu dodati da mu daju ukus.

U međuvremenu, pića kao što su vino, pivo, šampanjac, jabukovača ili vermut su ona koja postižu fermentaciju kroz proces sa šećerom ili žitaricama i postaju alkohol zahvaljujući hemijskoj reakciji koju generiše kvasac. Dakle, ako planirate da pijete za praznike, bolje se uputite taksijem ili sa nekim prijateljem koji više voli da popije sok ili kiselu vodu.

Izvor: sd.rs

Direktorka beogradske Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Diana Reketić je kazala da je razvoj tehnologije doneo i nove oblike poremećaja ponašanja koji, kako je dodala, dobijaju karakteristike zavisnosti.

Proteklih godina primećuje se značajan porast broja zavisnika od kockanja i klađenja i psihoaktivnih supstanci, rekla je ona.

Kazala je da se Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, referentna ustanova zdravstvenog sistema Srbije bavi prevencijom i lečenjem svih oblika hemijskih i nehemijskih (bihejvioralnih) zavisnosti.

„Pacijenti najčešće traže pomoć zbog zavisnosti od alkohola, opijata, kanabinoida, stimulativnih supstanci, sedativa, kombinacije raznih psihoaktivnih supstanci – tzv. toksikomanski obrzac zavisnosti kao i zbog patološkog kockanja i klađenja“, precizirala je ona.

Prma njenim rečima, proteklih godina primećuje se značajan porast bihejvioralnih zavisnosti – patološko kockanje, klađenje, kao i zloupotreba i zavisnosti od stimulativnih psihoaktivnih supstanci (kokain, amfetamini) često u kombinaciji sa alkoholom.

„Trendovi porasta zloupotrebe i zavisnosti od stimulativnih psihoaktivnih supstanci u našoj zemlji prate trendove koji se dešavaju i u drugih zemljama regiona i Evropske unije“, rekla je ona.

Raketić je istakla da je razvoj tehnologije i novih oblika komunikacije interneta, društvenih mreža…podstakao nove oblike zavisničkog ponašanja.

„Ranija zabava i novina kao što su online igrice, ‘chat room-ovi’, društvene mreže i online kockanje kod brojnih ljudi su doveli do poremećaja ponašanja koja su ranije svrstavani u poremećaj kontrole impulsa“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, sada dobijaju karakteristike zavisnosti sa tipičnim simptomima – žudnja, nemogućnost prekidanja uz psihičke, fizičke i socijalne posledice.

U ustanovi, kako je kazala, je i Centar za mlade koji kroz sistem Dnevne bolnica i rehabilitacionih grupa primenjuje programe za lečenje hemijskih i nehemijskih zavisnosti kod mladih.

„Program smo značajno ojačali kadrom i prostorom, u sklopu Centra za mlade je i Program za lečenje zavisnosti od interneta – najčešće su u pitanju video igrice“, kazala je Raketić.

Iako se u ovoj ustanovi leče zavisnici od 16 godina pa naviše, istakla je da se povremeno primaju i deca od 15 godina, kada postoji potpuno razvijen obrzac zavisnosti, i, kako je je dodala, to su uglavnom u pitanju bili opijati.

„Najmlađi zavisnik koji se leči u našoj ustanovi ima 15 godina i nažalost se radi od opijatskoj zavisnosti, odnosno intravenoznom uzimanju heroina“, rekla je ona.

Izvor: danas.rs

Evo kako stvarno izgleda srpski san u Nemačkoj iz ugla naše medicinske sestre koja se preselila tamo.

Medicinska sestra u Nemačkoj – to je proteklih decenija bila životna želja mnogih koji su radili u zdravstvu u Srbiji. Nada da će tamo naći bolji život i bolju platu za svoj rad odvela je sa ovih prostora hiljade i hiljade stručnjaka. Među njima je i Dajana Zorić, medicinska sestra iz Šapca koja je sa 24 godine otišla u Nemačku i tamo je šest godina. Ona sada za Nova.rs priča da li je posao i život tamo ostvarenje snova, kako svi misle, ili je istina malo drugačija…

„Iskrena da budem, nikada nisam imala u planu da odem iz Srbije, jako volim svoju zemlju i u tim godinama kada su svi govorili o odlasku u inostranstvo, kada se to posle školovanja pojavilo kao opcija, nisam imala takve ambicije. Tek kada sam se zaposlila, posle poznanstva i intenzivnog druženja sa ambicioznim, školovanim i inteligentnim ljudima, počela sam duhovno da odrastam i da bolje sagledavam stvari oko mene.“

Ekonomsli razlozi nisu bili presudni, kaže, posebno zbog toga što je imala stalan posao, obezbeđen stambeni prostor i dodatna primanja, ali…

„Prosto sam videla da mi Srbija jednog dana neće pružiti ono što zaista želim. Isto tako svakim danom sve veća nestabilost u zemlji i neozbiljnost celog sistema su me naterali da još jednom razmislim o svom putu i mislim da nisam pogrešila.“

Od odluke da ode do novog posla – devet meseci

Dajana priča šta je bio prvi korak posle te odluke.

„Svakako je za mene to bio jezik jer je to najznačajnija stavka. U novembru sam krenula na časove nemačkog, polagala sam stepen po stepen i u junu sam završila i položila B1 na Goethe institutu u Beogradu. Za to vreme sam stupala u kontakt sa poslodavcima, agentima, ljudima koji su već u Nemačkoj. Olakšica za mene bila je ta što imam papire Evropske unije jer sam rođena u Hrvatskoj, pa samim tim nije bilo dugog čekanja oko vize i radne dozvole“, priča Dajana i dodaje da joj je bila potrebna prevedena i overena dokumentacija da bi odradila nostrifikaciju diplome i to je sve.

Ta neophodna dokumenta su, kako kaže, diploma, licenca, potvrda o položenom stručnom ispitu, pripravničkom stažu, svedočanstva iz srednje škole, potvrde o radu i radnom stažu. Sve to je trebalo da olakša proces priznavanja diplome.

„U avgustu mesecu sam obavila prvi razgovor u klinici gde sam konkurisala za posao, a u septembru sam počela da radim. Znači, sve ukupno vreme od kako sam rešila da dođem do momenta kada sam počela da radim, uz učenje jezika, jeste oko devet meseci.“

Dajana ističe da je odmah našla posao u struci.

„Samo pod tim uslovom sam i htela da odem, da budem medicinska sestra u operacionoj sali/instrumentarka, što sam radila i u Srbiji.“

Nije baš med i mleko

A koji je bio utisak kada je došla tamo?

„Kada bih rekla da sam bila najsrećnija na svetu, verovatno bih lagala. Čovek koji ostavi sve iza sebe, a to nije malo, kada cela porodica ostane, i dođe u mesto gde nikoga ne poznaje, gde jezik ne razume savršeno, nije baš med i mleko. Naravno, kada znamo cilj zbog kojeg smo došli, kada smo vredni i marljivi i trudimo se da svaki dan budemo uspešniji u onome što radimo i damo sve od sebe da uspemo, taj uspeh je onda zagarantovan. Ja mogu reći da sam uspešna, mnogo uspešnija nego što bih sa ovim kvalifikacijama bila u Srbiji.“

Naša sagovornica otkriva i na šta se najteže navikla.

„Ljudi su robovi svojih navika i one se uz mali klik u glavi mogu promeniti. Ispijanja kafe svaki dan posle posla mi je u jednom momentu nedostajalo, ali sada shvatim da je ta moja navika u stvari bila pogrešna. Nekako sam mislila da zaista imam puno prijatelja, ali sam shvatila da imam možda samo dva ili tri, iako su mi ostalih 30 u početku nedostajali i smatrala sam da se bez njih ne mogu navići. Sada imam neke druge navike, da pijem kafu u miru, da uz to čitam knjigu ili novine i smatram to ispravnijim.“

A šta joj je prijalo kao promena?

„Najviše mi je prijao osećaj sigurnosti, a to se već posle par plata oseti, uređeniji sistem, važenje istih pravila za sve, što je svakako neizostavno na ovom spisku. Isto tako moram reći da su, recimo, ulice, izletišta, reke, jezera puno čistiji i uređeniji. Za mene je Srbija najlepša zemlja, Zlatibor najlepša planina, ali realnost je da se ovde planine ne urbanizuju, ulice se čiste, priroda se čuva. Onaj ko radi suprotno bude kažnjen, a ne dobija milione evra gradeći stanove bez građevinske dozvole.“

Plata 10 puta veća

Dajana sada radi kao medicinska sestra u operacionoj sali, tj. instrumentarka u Uniklinik Augsburg. To joj je prvo i jedino radno mesto i, kako kaže, za sada ga ne bi menjala.

„I te kako imam pogodnosti koje dobijam od klinike – moje dete ima obezbeđen vrtić, radno vreme je samo prva smena bez dežurstava, svaki vikend je slobodan, 13. plata, novac za godišnji odmor i kada sam bolesna. Razlika u bruto plati je svakako više nego desetostruka, barem u tom momentu kada sam ja otišla iz Srbije, jer sam imala 40.000 dinara, što je oko 350 evra. Radim osam sati dnevno, od ponedeljka do petka, što je apsolutno prilagođeno mojim potrebama, kao i potrebama mog deteta. I da se razumemo, takvo radno vreme treba da se zasluži, a zaslužuje se samo ako ste vredni i ako se vaš trud vidi.“

Dajana takođe priča da li je u Nemačkoj i dalje raj za medicinske radnike, ali i šta bi volela da je znala unapred pre nego što je otišla tamo.

„Sve to zavisi od toga šta čovek očekuje od rada u inostranstvu. Ekonomski da, naravno, ali recimo, kada sam radila u Srbiji desilo se da ceo program bude gotov u 12 sati, pa do dva sata pijemo kafe, čega ovde nema. Isto tako se desilo da radimo i do četiri, pet popodne umesto do dva, i to bez pauze, čega ovde isto tako nema. Mora se naći balans, ne postoji idealno, nigde nije idealno, ali ukoliko znamo svoj cilj i spremni smo da istrajemo, i te kako će se isplatiti. Pre nego što sam otišla žao mi je što nisam znala koliko je zapravo nemački jezik težak i da ta diploma B1 sa kojom sam došla koja je za mene bila ogromna u stvari ne znači mnogo. Ovde ima dosta stranaca, dosta ljudi koji ne pričaju gramatički tačno ili pričaju i previše gramatički tačno da ne možete da ih razumete.“

U Nemačkoj svako živi svoj život

Dajana priča i kako izgleda njeno slobodno vreme van posla.

„Najviše slobodnog vremena provodim sa svojim detetom, odlazim na izlete i putovanja, dosta čitam. Što se tiče druženja, to se svodi na jedan izlazak mesečno sa koleginicama jer svako živi svoj život. Ako je neko nekome potreban, pozvaće ga, a čisto onako da bi trošio vreme samo pričajući – i ne baš. Moram reći da meni to sada trenutno odgovara. Koliko god da volim duženje, nekada je previše ljudi, prevelik protok informacija nepotreban. Najbolje drugarice mi žive u Srbiji, s vremena na vreme popijemo vajber kafu, a ja sam minimum četiri puta godišnje u Srbiji, uz to dolazim često i vikendom tako da mi duženje ne nedostaje.“

Ne propušta bitna dešavanja u Srbiji poput koncerata koji je zanimaju, proslava matura, rođendana.

„Sat vremena leta i avionska karta su minimum što sebi odavde mogu da priuštim. Nekada odem vikendom na Zlatibor kada ima snega i kad se uželim kačamka. Nisam i neću zapostaviti Srbiju.“

A kakvi su Nemci, ima li druženja ili su zaista hladni, kakvi su na poslu?

„Moje kolege Nemci su veoma divni ljudi, najviše su mi pomogli da prebrodim svoje početničke krize i veoma sam im zahvalna. Nemci su većinom hladni, ali pravih Nemaca je sve manje i manje, pa se i kultura ovde pomalo menja. Komšije Nemce nažalost nemam, od šest stanova u zgradi nema nijednog Nemca.“

Izvor: nova.rs

Nijednom nije prekršio zakon.

Rumunski ekonomista Stefan Mandel i njegov mali tim u 1990-ima ušli su u svet lutrije i osvojili novac. I to čak 14 puta.

Podvig, naravno, nije postignut zahvaljujući njihovom stvarno srećnom nizu brojeva. Stefan Mandel je osmislio sistem koji je prvo upotrebio kako bi osvojio novac na lutriji u Rumuniji, a zatim i u Australiji.

Izgledi da ćete dobiti na lutriji prilično su niski. Šansa da osvojite Evro – džekpot s jednim listićem, je na primer 1 prema 139,838,160. Recimo da ste odlučili da udvostručite svoje šanse kupovinom druge karte, i dalje biste imali samo 2 prema 139,838,160 šanse.

Primetićete, međutim, da pod pretpostavkom da možete da kupite više tih kombinacija na kraju ćete doći do tačke u kojoj su vaše šanse 139,838,160 prema 139,838,160. Sada umesto matematičkog problema imate logistički problem: doći do 139.838.160 listića, a da već niste osvojili džekpot.

Mandel je primetio, prema Hustleu, da je u određenim lutrijama dobitak porastao više od tri puta od cene otkupa svake moguće kombinacije brojeva. Pod pretpostavkom da možete kupiti svaku kombinaciju brojeva, bio vam je gotovo zagarantovan povraćaj vaše investicije (pod pretpostavkom da nekoliko redovnih igrača ne osvoji s istim brojevima). Mandel je zapravo odlučio to da uradi.

Iako nije bilo protiv izričitih pravila, nije bilo baš u duhu igre. Problemi, iako više nisu bili matematički, ipak nisu bili mali. Najpre je morao dovoljno da uveri investitora da kupe šemu, što je i postigao tokom nekoliko godina. Zatim je morao da smisli način kupovine svake moguće kombinacije u kojoj god lutriji učestovali. S obzirom na to da su mogli da unose milione različitih kombinacija, to je od njega zahtevalo izradu algoritama za generisanje i zatim ispisivanje listića (što su neke lutrije u to vreme dozvoljavale).

S gomilom listića odštapanim i spremnih za upotrebu, došlo je do čekanja na dovoljno veliki džekpot, nakon čega bi njegova ekipa kupila te listiće. Čak ni tada, s obzirom na veliku količinu listića, nije uvek išlo glatko, kao što je bio slučaj u Virdžiniji.

Nakon što je svoju šemu već upotrebio u nekoliko manjih lutrija u Australiji, Mandel se prebacio na lutrije u SAD-u čiji su džekpotovi uvelike veći od toga koliko bi koštala kupovina svake kombinacije. Posebno je zanimljiva bila nova lutrija u Virdžniji, koja je u svojim izvlačenjima koristila samo brojeve od 1 do 44. To je značilo da je bilo 7.059.052 mogućih kombinacija, daleko manje od uobičajenih 25 miliona ili više.

Kad je džekpot bio dovoljno visok – 15,5 miliona dolara – naredio je svom timu na terenu da kupi listiće na veliko. Mandel je naravno unapred dogovorio neobičnu kupovinu. Ipak, neki su odustali od aranžmana, ostavljajući kombinacije ulaznica nekupljene.

Nakon dva dana kupovine, Mandelov tim je kupio 6,4 miliona od mogućih 7 miliona kombinacija potrebnih za zagarantovanu pobedu. Iako napeti, imali su dobitni listić u svojoj nerazumno velikoj gomili izgubljenih listića.

Iako su ga istraživali FBI i CIA, nije pronađeno ništa ilegalno. Ukupno je Mandel osvojio 14 različitih lutrija, skupivši milione funti novčane nagrade za sebe i svoje investitore. Zatim se povukao u kuću na plaži na tropskom ostrvu Vanuatu.

Izvor: nova.rs

Grad Sombor, po tradiciji, praznične dane obeležava manifestacijom “Somborske zimske čarolije”, u okviru kojih se održavaju brojni koncerti, radionice, predstave, izložbe i drugo, za sve generacije. Somborci i njihovi gosti, novogodišnju noć su proveli uz pevačicu Tanju Banjanin, a i narednih dana, na Trgu Svetog Trojstva, ovaj grad će održati još nekoliko koncerata, školicu jahanja, radionicu i predstavu za decu.

Program:

Sreda, 3. januar

19 časova – koncert „Stonehenge“

20 časova – koncert „Kad bi bili Bijelo Dugme“ (Bijelo Dugme tribjut bend)

Četvrtak, 4. januar

12 časova – radionica za decu na dečijem odeljenju Gradske biblioteke

19 časova – koncert „Dos Beardos“

20 časova – koncert „Project Ramones“

Petak, 5. januar

19 časova – koncert „Trilogy“

20 časova – koncert „YU grupa“

Naučnici sa Univerziteta u Londonu 2016. godine osmislili su interaktivnu kartu koja otkriva sve o vašem prezimenu na nivou zemlje. Međutim, ova karta nije pokazivala koliko je prezime učestalo u čitavom svetu, a sada je to moguće proveriti na stranici forebears.io.

Tu možete pronaći zabavnu kartu koja prikazuje gdje najčešće žive ljudi koji nose vaše ime ili prezime. Pretraga je moguća po kontinentima, ali i po pojedinim državama sveta. U pretrazi upišete svoje ime, a ona će vam pokazati njegovo poreklo, kao i u kojoj zemlji je najpopularnije.

proverili smo kako rai i uneli ime Petar u pretragu.

Pretraga je pokazala da je ime Patar najzastupljenije u Indiji, ada iako se smatra tradicionlanim srspkim imenom, ime Petar se češće pojavljuje u Sloveniji i Hrvatskoj.

Proverite kako se vaše ime kotira u svetu.

Svakome ko je ikada uplaćivao novac u banci - bilo da je reč o plaćanju računa komunalnom preduzeću ili uplati novca na račun građana - dogodilo se bar jednom da upiše ili ukuca pogrešan broj tekućeg računa primaoca. Nekada se takva greška otkrije odmah na šalteru, nekada sistem mobilnog i elektronskog bankarstva odbije izvršenje takve uplate, ali nekada - novac ode onome kome nije namenjen. Kako ga vratiti?

Uplatu novca na pogrešan račun u banci možemo da poništimo tj. storniramo do trenutka dok se ne izvrši.

To znači da kod instant plaćanja, gde novac na račun primaoca „leže“ u svega nekoliko sekundi, ne postoji mogućnost storniranja, ali postoji mogućnost povrata novca.

Ipak, u Narodnoj banci Srbije savetuju građane da, nakon što unesu podatke u nalog, a pre nego daju nalog banci da prenese sredstva, provere sve podatke koje su uneli, a posebno – broj računa.

„Ako koristite instant plaćanje preko mobilnog bankarstva, ili elektronskog bankarstva, ili dajete hitan (instant) nalog za plaćanje na šalteru banke, a pogrešite broj tekućeg računa primaoca novca, tu nema storniranja tj. poništavanja transakcije“, objašnjavaju za portal N1 u bankama.

Ovo povrđuje i NBS koja podseća da propisima nije predviđeno storniranje instant naloga za prenos zbog prirode instant plaćanja.

„Instant plaćanja moraju da budu izvršena (ili neizvršena) u svega nekoliko sekundi, što nije slučaj kod drugih vrsta prenosa novca, koji ne moraju da se izvrše tom brzinom pa ih je moguće i stornirati do trenutka izvršenja, ali je predviđen povraćaj novca“, naveli su u NBS.

Kada je reč o nalozima za plaćanje koji nisu instant – dakle oni gde novac ne „legne“ na račun primaoca u roku od nekoliko sekundi, bankari potvrđuju da je tu situacija nešto drugačija.

„Banka obično napravi neku vremensku razliku od desetak minuta tokom koje se nalog za plaćanje koji primi realizuje. I upravo je to period kada korisnik, ako shvati da je uplatio novac na pogrešan račun, može da stornira, tj. poništi svoj nalog i, ako želi – ponovi uplatu na tačan broj računa“, objašnjavaju u jednoj banci.

Takođe, bankari ističu da je važan period takozvanog kliringa, kada se izvršava razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje.

„Uplatilac, praktično, ima vremena do prvog kliringa da povuče svog nalog“, navode u bankama.

Uz ovo, pravi se razlika ko je uneo pogrešan broj tekućeg računa.

Ukoliko je greška do onoga ko uplaćuje – on mora i da traži povrat sredstava.

A, ako je greška do blagajnika banke koji je pogrešno uneo podatke u nalog za plaćanje – onda je banka ta koja traži povrat pogrešno uplaćenog novca.

Šta kaže Narodna banka Srbije

Zakonom o platnim uslugama predviđeno je da jedinstvena identifikaciona oznaka označava kombinaciju slova, brojeva i simbola koju banka utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za, kako za portal N1 objašnjavaju u NBS – nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i njegovog platnog računa.

Ko je odgovoran za broj računa prilikom uplate novca u banci propisano je Zakonom o platnim uslugama (član 55).

NBS ukazuje da je Zakonom o platnim uslugama propisano da – ako je platni nalog izvršen u skladu s jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja iz tog naloga (odnosno unetim brojem tekućeg računa) – smatra se da je taj nalog pravilno izvršen u delu koji se odnosi na određenje primaoca plaćanja, bez obzira na druge podatke dostavljene banci.

„U skladu sa tim, ukoliko je platilac svojoj banci dostavio broj tekućeg računa lica kojem nije nameravao da izvrši uplatu, njegova banka nije odgovorna za nepravilno izvršenu transakciju“, ističu u NBS.

Dakle, ukoliko broj računa nije tačan – banka u ovom slučaju nije odgovorna za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju.

„S obzirom da je u pitanju greška platioca, a ne pružaoca platne usluge, sva odgovornost je na platiocu da zahteva povraćaj novca od primaoca“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Kako vratiti novac od firme, kako od druge osobe

Korisnik koji uplati novac na pogrešan račun povrat novca može da zahteva direktno od osobe kojoj je novac uplatio ili preko banke, a postupak je, kako objašnjavaju u NBS, isti bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice.

„Ukoliko je primalac novca pravno lice odnosno preduzetnik, platilac podatke o vlasniku računa može da pronađe u javno dostupnom Jedinstvenom registru računa koji vodi Narodna banka Srbije, gde se unosom podatka o broju računa može doći do ostalih podataka o pravnom licu odnosno preduzetniku, tako da platilac može bez odlaganja da kontaktira firmu kojoj su sredstva greškom uplaćena i zahteva povraćaj sredstava“, navode u NBS.

Računi građana nisu javni

S druge strane, NBS podseća da podaci o brojevima računa građana nisu javno dostupni.

Stoga, u slučaju kada platilac ne zna ko je primalac sredstava tj. kome je greškom uplatio novac – najbolje je da se odmah obrati svojoj banci.

„U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banka platioca je dužna da, na zahtev korisnika, odmah preduzme sve razumne mere kako bi korisniku bio vraćen iznos platne transakcije, banka primaoca plaćanja je dužna da u tom cilju sarađuje sa bankom platioca – kao i da pruži sve potrebne informacije kako bi došlo do povraćaja iznosa platne transakcije“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta ako primalac neće da vrati novac

Ako povrat novčanih sredstava nije moguć, banka platioca je dužna da na njegov pismeni zahtev odmah dostavi sve raspoložive informacije koje su platiocu potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj novčanih sredstava (na primer, informacije o primaočevoj banci ili o primaocu plaćanja).

„U određenom broju slučajeva kada povrat novca nije moguće ostvariti na neki od opisanih načina – na primer, ukoliko lice kojem su greškom uplaćena novčana sredstva odbija da ih dobrovoljno vrati – sudski postupak ostaje kao jedina alternativa i tada korisnik dalju proceduru za povraćaj greškom prenetih novčanih sredstva sprovodi u skladu s opštim pravilima o sticanju bez osnova koja su utvrđena u Zakonu o obligacionim odnosima – podnošenjem tužbe nadležnom sudu“, ističu u NBS.

U Narodnoj banci savetuju korisnike platnih usluga da nakon što unesu podatke, a pre nego što potvrde i pošalju nalog banci da prenese sredstva, provere sve podatke koje su uneli, a posebno broj računa na koji žele da uplate, odnosno prenesu sredstva.

Instant plaćanje, QR kod i druge novine

NBS ističe da je tokom poslednih godina uvela niz novina upravo kako bi se ovakve i slične situacije predupredile, a pouzdanost plaćanja povećala.

„Kada govorimo o ovoj temi, ukazujemo i na dve usluge: „Prenesi“ i NBS IPS QR kod koje predstavljaju sigurne i pouzdane načine plaćanja kojima korisnici mogu jednostavno i brzo izvršiti instant prenose novca svakog dana u godini, u bilo koje doba dana, bez bojazni da će novac biti uplaćen na pogrešan broj računa“, navode u NBS .

NBS podseća da je bankama da svojim korisnicima ponude novu uslugu „Prenesi” koja građanima omogućava da jednostavno i brzo izvrše prenos novca samo uz poznavanje broja mobilnog telefona koji je primalac plaćanja registrovao za ovu uslugu.

Banke uslugu „Prenesi“ omogućavaju putem postojećih aplikacija mobilnog bankarstva i sve što je potrebno je da korisnici registruju svoj broj telefona u samoj aplikaciji bez odlaska u banku, da bi mogli da prime novac putem ove usluge.

Korisnik koji želi da prenese novac putem ove usluge potrebno je da u okviru svoje mobilne aplikacije uđe na uslugu Prenesi i da iz liste kontakata preuzme broj telefona lica kome želi da uplati novac ili da jednostavno upiše broj telefona, zatim da unese željeni iznos uplate u dinarima do 300.000 dinara i zatim potvrdi nalog nakon čega je novac uplaćen na račun registrovanog korisnika, objašnjavaju.

„Osim pomenute usluge IPS NBS sistem nudi čitav niz funkcionalnosti, poput mogućnosti plaćanja računa skeniranjem NBS IPS QR koda, koji je prikazan na računima građana za mesečne obaveze i omogućava njihovo efikasno i jednostavno plaćanje. Izdavaoci računa s NBS IPS QR kodom na ovaj način omogućavaju svojim klijentima da automatski, skeniranjem ovog koda, formiraju nalog za prenos s podacima koji su prethodno definisani u kodu. Skeniranjem tog koda platilac će svojom aplikacijom za mobilno bankarstvo, u dva-tri koraka, platiti željeni račun“, zaključuju u NBS.

Izvor: n1info.rs

Mnogi ljudi kao lek za mamurluk koriste kofein vodeći se mišljenjem da kafa zapravo ublažava simptome kao što su glavobolja i umor.

Nutricionistkinja Laura Burak navodi da biste trebali dobro da razmislite ako planirate da pijete kafu kako bi ublažili mamurluk. To je zato što kofein može da pogorša simptome.

Dvostruko dehidrira

Dehidratacija je uzrok mnogih neugodnih nuspojava kao što su umor, mučnina i vrtoglavica, a koje doživljavamo kada smo mamurni. Međutim, vaš jutarnji napitak mogao bi samo da produbi vaše probleme sa dehidratacijom.

Kafa je diuretik, tako da njeno ispijanje kada ste mamurni može biti loše za vaš organizam i dovesti do dehidratacije. Sve to može da pojača simptome mamurluka i da izazove jaku glavobolju. Kada ne unosite dovoljno tečnosti, vaš se mozak smanjuje, lagano se udaljava od lobanje, a to stvara pritisak na živce, što može uzrokovati bol u glavi.

Može izazvati bolove u stomaku

Pijenje žestokih pića može da sabotira i najjači želudac. To je zato što alkohol iritira sluzokožu želuca i creva. Zbog toga pijenje može poremetiti vaš probavni sistem, uzrokujući mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.

Međutim, kafa tokom mamurluka može izazvati dodatne bolove u stomaku. Ne samo da kofein deluje kao stimulans, ubrzavajući kontrakcije u vašim crevima, već njegov sadržaj kiseline i masnoće takođe može da dovede do nadutosti, žgaravice i refluksa kiseline.

Može poremetiti san

Alkohol će pomoći da brže zaspite, ali tokom noći će vam uništiti kvalitet sna. Piće prekida otpuštanje melatonina u mozgu, hormona koji podržava san i tako može smanjiti REM fazu sna, duboki stadijum sna kada se pojavljuju snovi.

Zato ne čudi što se tokom mamurluka budite umorni, a kada ubacite još jedan stimulans poput kofeina, to će dovesti do problema s kvalitetom sna. Što je još gore, ako redovno koristite kombinaciju alkohola i kofeina, nedostatak sna može postati veći problem, koji može uticati na svako drugo područje vašeg života.

Izaziva teskobu

Piće može da utiče na nivo dopamina, što može da poremeti druge neurotransmitere i da negativno utiče na vaše raspoloženje narednog dana. Kada opuštajući učinci alkohola izblede, vaš nervni sistem mora ponovno da se navikne, a to može rezultirati povećanim nemirom. Zbog toga su teskoba, depresija i razdražljivost neki od znakova mamurluka.

Izvor: b92.net

Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo. U vreme slavlja, ekonomisti, ekolozi i duhovnici šalju iste poruke – kupujmo samo onoliko koliko nam treba, a višak podelimo sa onima koji nemaju.

Novogodišnja trpeza bila je 10 odsto skuplja nego prošle godine, a više cene povećale su broj onih koji su na prazničnom tanjiru imali tek ono osnovno.

Marko Jovanović iz humanitarne organizacije "Radost na dar" kaže da njihova crkvena kuhinja obezbeđuje dnevno više od 2.000 obroka za sugrađane koji su u teškoj materijalnoj situaciji.

"Mnogi su bez krova nad glavom. Ko želi može da donira hranu koja je upakovana, konzervirana, svi znamo kako otprilike to treba da izgleda. To su i paketi ulja, brašna šećera, pirinča, pasulja", navodi Jovanović.

I dok se procenjuje da je pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, istraživanja pokazuju da četvrtinu hrane bacimo.

Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane ističe da se mora više voditi računa o potrošačkoj korpi, da se ne kupuje baš sve što je eventualno na sniženju.

Zakon koji je u EU rešio problem bacanja hrane

U Srbiji se baci ili uništi 10 puta više hrane nego što se donira.

Da bi prehrambene kompanije poklanjale više, potrebna je promena zakona.

Jedna od najvećih želja humanitarnih organizacija u 2024. godini je da se konačno ukine porez na donaciju hrane.

To je urađeno u 20 zemalja EU i od tada gotovo da nema problema sa bacanjem hrane.

Sve što je višak ili pred istek roka, kompanije doniraju narodnim kuhinjama ili drugim humanitarnim organizacijama.

Dobrovoljni prilozi ispred Hrama Svetog Save i crkava širom Srbije

Do 6. januara, ispred Hrama Svetog Save, kao i još 36 hramova u prestonici, biće podeljeno 60.000 badnjaka, a dobrovoljnim prilozima finansiraće se crkvene kuhinje. Mogu se doneti i topla odeća i obuća.

Vladika timočki Petar Bogdanović, član organizacije "Versko dobrotvorno starateljstvo", poručuje da ljubav jeste davanje i žrtvovanje za drugog.

"Koliko god naša logika i um nam govori da treba da budemo sebični, da se štitimo, i koristoljubivi i da nam je drugi čovek neprijatelj, Gospod nas oslobađa i podučava nas da slobodno volimo i da ćemo bez obzira na sve na kraju biti na dobitku", dodaje vladika Petar.

U Srbiji se, prema procenama, više od 35 hiljada ljudi hrani u narodnim kuhinjama.

Izvor: RTS

Mnogi guglaju informacije o odnosu s partnerom, bez obzira da li su u vezi, braku ili solo, a veliki brat Google zna ih sve. Svašta je pretraživano ove godine ...

Google je objavio listu najtraženijih pitanja o seksu ove godine - radi se o pitanjima s područja Velike Britanije, a objavio ih je njihov Cosmopolitan.

Popularno pitanje bilo je - koji je to ležeći položaj?

Istraživanje ove poze postalo je popularno zahvaljujući seriji 'Ostrvo ljubavi'. Zapravo je to varijacija 'doggy stylea' jer ona leži na stomaku, a ispod kukova joj je jastuk, kako bi podigla zadnicu.

Ostala najčešća pretraživanja povezana sa seksom su:

Da li smete imati seks u trudnoći?
Šta je to seksualna pozitivnost?
Zašto krvarim posle seksa?
Na koliko dejtova bi trebali ići pre seksa?
Koliko kalorija sagorevate tpkom seksa?
Koliko dugo posle pobačaja možete imati polne odnose?
Šta je to analni seks?
Zašto nemam seksualni nagon žene?

Nije nam samo seks bio na umu 2023. Google pretraživanja o vezama sve su popularnija, a nebinarna pitanja su dospela na prvo mesto, piše The Sun.

Šta to znači nebinarno u vezi?

Ovo pitanje se može protumačiti na dva načina, rekla je za Cosmo Bima Loxley, nebinarna terapeutkinja za seks i veze.

- Prvo, moglo bi se postaviti pitanje kako bi mogla izgledati veza koja ne poštuje tipičnu rodnu binarnost - komentarisala je Bina.

Drugi odgovor uključuje pitanje kako izgleda kada su nebinarni ljudi u vezama.

- Nebinarna veza može značiti quering seksualnost, ili quering vezu - naglasila je Bima.

Jezik koji okružuje rodni identitet uvelike se razvio poslednjih godina i svi učimo i otkrivamo šta te reči znače.

Početkom godine Dictionary.com je prvi put dodao 'abroseksualan' - to znači kada nečiji seksualni identitet varira i menja se.

Ostala najčešće guglana pitanja o odnosima su:

Šta je gaslighting u vezi?
Šta je ENM odnos?
Šta 'ekskluzivno' znači u vezi?
Kako začiniti svoju vezu?
Što PDA znači u vezi?
Kako znati da je veza gotova?
Kako prepoznati narcisa u vezi?
Kako prekinuti vezu s nekim koga volite?
Koliko je seks važan u vezi?

Izvor: direktno.rs