Sombor.info

Pisac naučne fantastike Ted Ćang napisao je klasičnu kratku priču u kojoj mladi trgovac putuje godinama u budućnost i tu sreće buduću verziju sebe.

Tokom priče, čovek dobija upozorenja, obećanja i savete od njegove starije, mudrije verzije.

Ta predskazanja potom menjaju tok trgovčevog života sve dok konačno ne postane stariji čovek, koji opet sreće mlađu verziju sebe i prosi mu iste mudrosti.

Scenariji poput ovog izuzetno su popularni i tema su mnogih romana kao i filmova poput Povratka u budućnost, i TV serija Porodični čovek, Kvantni skok i Doktor Hu.

Iz očiglednih razloga, ovi narativi su oduvek bili prepuštani svetu naučne fantastike.

Ali šta ako – a to je jedno veliko ako – biste mogli da sretnete budućeg sebe?

Kakvo neobično pitanje, ali verujem da ga vredi postaviti.

Ja sam psiholog i profesor, te sam svestan da razgovor o hipotetičnim posledicama putovanja vremeplovom može da zvuči neobično kad potekne od nekoga poput mene.

Ali moje istraživanje u poslednjih 15 godina nije previše udaljeno od ove teme.

Uglavnom sam se usredsređivao na razmišljanja ljudi i njihovom odnosu prema budućem sebi i nedavno sam objavio knjigu na tu temu.

U njoj istražujem razloge zašto nam je toliko teško da donosimo dugoročne odluke i kako – unapređenjem emocionalne povezanosti sa našim budućim sobom – možemo u konačnici da donosimo bolje odluke.

Tokom istraživanja sam primetio da često zamišljamo budućeg sebe kao potpuno drugu osobu.

Ta sklonost može da nam donese probleme.

Da biste stekli sliku zašto, pomislite na nekoga u vašem životu kog jedva da poznajete: komšiju ili kolegu, na primer.

Kad bi taj neznanac od vas tražio da se žrtvujete za njega – na primer, da mu pozajmite novac – mogli biste ljubazno da ga odbijete.

Ali ako se prema budućem sebi odnosimo na isti način, onda ima smisla zašto ponekad pokleknemo pred kratkoročnim žudnjama kao što je kupovina luksuznog televizora ili automobila, umesto da uradimo nešto zbog čega ćemo se osećati bolje na duže staze – uštedeti za letovanje sledeće godine, na primer.

Kad bismo samo mogli da pretvorimo budućeg sebe u manjeg neznanca: u ljude kao što su naši partneri, najmiliji ili najbolji prijatelji.

Jedan način da se premosti emocionalni jaz je da razmišljamo o budućem sebi na konkretnije i živopisnije načine.

Ono što je živopisno je emocionalno, a ono što je emocionalno može da nas natera na delanje.

U skorašnjoj studiji, na primer, moji saradnici i ja smo se udružili sa jednom bankom i otkrili da su klijenti, kad vide ostarele slike sebe pored podsticajnih poruka za štednju za penziju, 16 odsto skloniji da uplate u fond od ljudi koji su samo dobijali podsticajne poruke.

Drugi radovi su pokazali da pisanje pisama budućem sebi – a onda i od njega – može na sličan način da ojača vezu između sadašnjeg i budućeg sebe.

U redu, pokazivanje ljudima slike njihovog ostarelog lica ili navođenje da se upuste u hipotetične razgovore daleko su od pravog susreta uživo sa budućim sobom.

Ali nije teško zamisliti da će u bliskoj budućnosti biti moguće mnogo bogatije interakcije uz pomoć veštačke inteligencije.

Šta bi bilo kad bi model veštačke inteligencije sličan ČetGPT-ju ili Bardu mogao da se obuči na životnim iskustvima pojedinca?

Ovi modeli postali su izuzetno pametni učeći iz beskrajnih setova podataka kako ljudska bića komuniciraju i praktično rade na osnovu pravljenja predviđanja.

Kad bi takav model inkorporirao stvari kao što su vaše rodno mesto, istorija školovanja, karakterne crte, veze i hobiji – baš kao i kod miliona drugih ljudi – možda bi mogao da predvidi kakva ćete osoba biti za 10 ili 20 godina.

Da se razumemo, model ne bi predviđao koje biste odluke tačno donosili.

Više bi pokazivao vaš potencijal, zasnovan na životima ljudi sličnih vama: ne samo jedan mogući život za vas, već više, najverovatniji mogući životni put za vas.

Kao vremenski putnik, ne iznenađuje da je Doktor Hu ne jednom sretao samog sebe.

A opet, uprkos mudrosti i iskustvu, oni su se često ophodili jedni prema drugima kao potpuni neznanci – provodeći susrete svađajući se, kritikujući odevanje jedni drugih ili komentarišući redizajnirani Tardis.

E, sad zamislite razgovor sa tom budućom verzijom sebe na isti način na koji biste razgovarali sa prijateljem ili najmilijim danas.

Šta biste ga pitali?

Izdvajanje malo vremena da zamislite susret sa budućim ja može da vam pomogne da donosite bolje odluke danas
Moja prva refleksna reakcija – i drugih ljudi sa kojima sam o tome razgovarao – često je otpor.

Izvor ovoga svodi se na našu želju da sebe doživimo kao jedinstvene.

Kako, pitamo se, algoritam može da napravi predviđanje za mene – mene sa složenim karakteristikama koje me čine jednim u osam milijardi?

A opet moram da prihvatim – nerado – da nisam baš toliko jedinstven koliko bih voleo da budem, a algoritmi već svakodnevno predviđaju moju ličnost, želje i izbore.

Svaki put kad slušam personalizovanu muzičku listu na Spotifaju ili pokažem da mi se sviđa Netfliksova preporuka, neki oblik veštačke inteligencije ju je već predvideo.

Kako ovi algoritmi postaju sve moćniji, sa većim pristupom podacima o nama i drugim sličnim ljudima, nema razloga da se ne prošire dalje od površinskih detalja kao što su izbori za zabavu budućeg mene.

Oni bi mogli da predvide kako će se starija, pametnija verzija vas osećati u vezi sa odlukama u vašem životu.

Osam pitanja koje možete da postavite „budućem sebi“

Dakle, da se vratim na moje prvobitno pitanje: da stvarno možete da putujete vremeplovom i sretnete budućeg sebe, o kojim aspektima vašeg života biste više voleli da znate?

Za koje biste voleli da ostanu obavijeni velom tajne?

A ako biste odustali od tog susreta, zašto?

Razmišljao sam mnogo šta bih ja uradio.

Moj prvi instinkt bio bi da pitam budućeg sebe stvari kao što su… Da li si srećan?

Da li je tvoja porodica srećna i zdrava?

Da li je okruženje bezbedno za tvoje unuke i praunuke?

Što sam više razmišljao o tim prvobitnim pitanjima, sve sam više shvatao koliko se brinem zbog onoga što nam budućnost donosi.

Vrlo neformalna anketa sprovedena na mojoj ženi i nekoliko prijatelja pokazala je da nisam usamljen u toj sklonosti.

Ali što sam dalje razmišljao, shvatio sam da bi najmoćnija pitanja bila ona koja bi mi pomogla da donesem bolje odluke danas.

Sa tim ciljem, mogao bih da sastavim nekoliko pitanja koja bi trebalo da započnu dijalog između nas, kao što su:

● Na šta si najviše ponosan i zašto?

● Na koje si se načine – i pozitivne i negativne – vremenom promenio?

● Šta ti najviše nedostaje iz ranije faze života?

● Za kojim delima si zažalio?

● Za kojim delima si zažalio što ih nisi uradio?

● Koji je vremenski period koji bi najviše voleo da ponoviš?

● Na šta bi trebalo više da obraćaš pažnju danas?

● Na koje stvari bi trebalo da stavim malo manji naglasak?

Zamislite da postavite ovih osam pitanja vašem budućem sebi.

Šta biste mogli da saznate što bi promenilo vaš život danas?

Bio bi to verovatno najvažniji razgovor u vašem životu.

Međutim, istina je da ne morate da čekate da izmisle vremeplov ili naprednu veštačku inteligenciju za odgovore na osnovu kojih možete nešto da učinite.

U mojim psihološkim istraživanjima, naučio sam da izdvajanje malo vremena za zamišljanje tog susreta može da vam pomogne da donosite bolje odluke danas, premostivši emocionalni jaz između onoga ko ste danas i onoga ko ćete biti sutra.

Potrebno vam je samo malo mašte i spremnosti da se zamislite u koži osobe prema kojoj se trenutno odnosite kao prema neznancu.

Izvor: danas.rs

Prema najnovijem izveštaju Državne lutrije Srbije, u 1. kolu igre na sreću, Loto sedmica koja je iznosila 350.000 evra nije izvučena.

Loto rezultati izvlačenja 1. kola koje je održano 5. januara 2024. su, prema izveštaju Državne lutrije Srbije sledeći:

Loto rezultati
U glavnom Loto izvlačenju izvučeni su sledeći brojevi: 13, 14, 32, 23, 18, 7, 29.

Dobitna kombinacija u glavnom Loto izvlačenju je glasila: 7, 13, 14, 18, 23, 29, 32.

Večeras je 15 igrača osvojilo „šesticu“ koja je iznosila 189.045 dinara.

Loto plus rezultati
Što se tiče izvlačenja Loto plus sedmice u vrednosti od 10.000.000 dinara, izvučeni su sledeći loto brojevi: 28, 8, 36, 25, 9, 5, 16.

Dobitna kombinacija glasila je: 5, 8, 9, 16, 25, 28, 36.

Nažalost, ni u igri Loto plus nije bilo dobitnika.

Džoker izvlačenje
Džoker igra u 1. kolu se igrala za 40.000 evra.

Džoker kombinacija glasila je: 0 7 7 0 7 0

U ovom kolu nije bilo „džoker“ dobitnika.

Kompletan izveštaj i rezultate Loto izvlačenja možete pogledati na sajtu Državne lutrije Srbije.

Većina ljudi je ukrasila kuće za praznike, okitila jelke i uključila lampice. Figurice Krcko Oraščić mogući su dodatak u prazničnoj dekoraciji, bilo da stoje same ili vise na jelki. Ovi ukrasi mogu se videti na mnogim mestima, ali postavlja se pitanje – kako su postali jedan od simbola Božića?

Prema nemačkom folkloru, Krcko Oraščić donosi sreću porodici i štiti dom, prenosi PRCG pozivajući se ukchristmasworld. Kako se navodi, predstavlja snagu i moć i pazi na porodicu, terajući zle duhove i opasnost.

Ove figure poreklo vode iz pređašnjih običaja obedovanja gde su bile deo zabave tokom dezerta. Pokrenule bi zabavne diskusije tokom kraja obroka, koji je uključivao orahe i lešnike.

Rani dizajn Krcka Oraščića bio je povezan sa pticama, životinjama i ljudima. Do sedamnaestog i osamnaestog veka nisu uzeli oblik kraljeva i vojnika, kakav poznajemo danas.

Krcko Oraščić je u početku bio popularan u Nemačkoj i pravio se u planinskom regionu Ercgebirge.

Do devetnaestog veka i baleta Čajkovskog ova tradicija nije bila poznata u svetu.

Mnogi su čuli za balet i možda su se i počastili odlaskom u pozorište da ga pogledaju.

Priča o ovoj produkciji prvo je došla od romana Krcko Oraščić i kralj miševa E.T. Amadeusa Hofmana krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka, a odatle je najvjerovatnije i prepoznat božićni Krcko Oraščić.

Balet je prvi put odigran 1892. godine u Sankt Petersburgu i ostao je i danas popularna praznična poslastica za ljude širom sveta, zbog svoje božićne teme.

Od tada, balet i nemačka figura Krcka Oraščića postaju omiljeni širom sveta.

Tu se krije odgovor na pitanje – zbog čega Krcko Oraščić dobija na popularnosti svakog Božića.

Izvor: danas.rs

I stidljiv i miran, ali i ekscentričan i pun energije.

Predstavljaju se na dva načina: s jedne strane kao stidljivi i mirni, a sa druge strane mogu biti ekscentrični i energični. U oba slučaja su duboki mislioci koji vole da pomažu drugim ljudima. Visoko intelektualan, ovo je znak vatrene nezavisnosti iz koje proizlazi intuicija praćena logikom. Reč je o Vodolijama.

I jedan i drugi tip ličnosti Vodolije veoma je sposoban da vidi, bez predrasuda, obe strane, pa odlično rešavaju probleme. Iako su veoma prilagođeni energiji koja ih okružuje, Vodolije imaju duboku potrebu da budu neko vreme same i daleko od svega kako bi obnovile energiju.

Ključna reč za ovaj znak je “mašta”. Vodolije mogu da vide svet pun mogućnosti iako se čini da ih nema – zato su često neshvaćene i idu ispred svog vremena. Ipak, to su najkreativniji ljudi koje ćete sresti i za koje možete reći da su genijalni. Mocart je, na primer, bio Vodolija. Bob Marli je bio Vodolija. Vodolije su i Opra Vinfri, Džastin Timberlejk, Majkl Džordan, Joko Ono.

Vodolija je vazdušni znak i koristi svoj um u svakoj prilici. Ako ne postoji mentalna stimulacija, njoj je dosadno i nedostaje joj motivacije da postigne najbolji rezultat.

Uran, vladajuća planeta ovog znaka, ima plahu, naglu i ponekad agresivnu prirodu, ali on takođe Vodolijama daje vizionarske kvalitete jer su u stanju da proniknu u budućnost i znaju tačno šta će raditi za pet ili 10 godina. Uran im je podario moć brze i lake transformacije, pa su poznate kao mislioci, progresivci i humanisti. Dobro se osećaju u grupi i zajednici, te teže da stalno budu okruženi drugim ljudima.

Vodolija je simbol čuvara vode, vode koja leči ljude, biljke i životinje i osigurava da se život nastavlja. Zato Vodolije teže da osete udeo u životnom ciklusu i u stanju su da urade bilo šta da bi se on održao.

Najveći problem za Vodoliju predstavlja osećaj da je ograničena ili sputana. Zbog želje za slobodom i jednakošću za sve uvek će težiti da osigura slobodu govora i kretanja kako joj odgovara. Ovaj znak ima reputaciju hladne i bezosećajne osobe, ali to je samo njen odbrambeni mehanizam protiv prerane bliskosti. Naučiti da veruju drugima i izražavati emocije na zdrav način jesu dve veštine koje stiču rastom i razvojem tokom vremena.

Ljubav i seks

Intelektualna stimulacija je daleko najveći afrodizijak za Vodolije. Ništa je više ne može privući od interesantnog razgovora sa nekom osobom. Kada je u pitanju ljubav, najviše im odgovaraju osobe koje ne shvataju olako njihovu iskrenost. Otvorenost, komunikativnost, maštovitost i spremnost da rizikuju jesu kvaliteti koji se dobro uklapaju u perspektivu života ovog znaka. Poštenje i iskrenost su od suštinskog značaja za nekoga ko želi dugoročnu vezu sa ovom dinamičnom osobom.

Prijatelji i porodica

Iako su pripadnici ovog znaka komunikativni, za zbližavanje sa ljudima im treba vremena. S obzirom na to da su vrlo osetljive i oprezne, za Vodolije bliskost podrazumeva ranjivost, a to se ne shvata olako. Neposrednost Vodolija u kombinaciji sa njihovim čvrstim stavovima na neki način ih čini izazovom za upoznavanje.

Ona će učiniti sve za voljene osobe do tačke samožrtvovanja ako je potrebno. U prijateljima najčešće traže osobine kreativnosti, intelekta i poštenja. Kada je reč o porodici, očekivanja nisu ništa manja. Iako imaju osećaj dužnosti prema rođacima, oni neće stvarati bliske veze ukoliko ista očekivanja kao i kod prijateljstva ne budu ispunjena.

Karijera i novac

Vodolije unose entuzijazam u posao, imaju izuzetnu sposobnost iskorišćavanja svoje mašte u poslovne svrhe. Karijera koja omogućava razvoj koncepta i demonstracije može dobro da odgovara ovom znaku.

“Ja znam” je ključni izraz za Vodoliju. Visoki intelekt u kombinaciji sa spremnošću da dele svoje talente inspiriše mnoge koji rade u njihovom okruženju. Vizionarski tip, Vodolija voli da se uključi u poslove kojima je cilj da čovečanstvo učine boljim.

Kada je u pitanju novac, ovaj znak zaista ima talenat da održi balans između trošenja i uštede novca. Kada izađu u kupovinu, ekstravagantne, sjajne stvari sa šljokicama će im prvo zapasti za oko, iako su im kuće obično uređene sa puno stila i ukusa. Nije neuobičajeno videti Vodoliju obučenu u smela odela jarkih boja. Većina osoba rođenih u znaku Vodolije su dobro prilagođene svom osećaju za stil i ne plaše se da ga pokažu.

Poslovi poput glume, pisanja, nastave, fotografije ili pilotiranja im veoma odgovaraju. Najbolje okruženje je ono koje im daje slobodu da rešavaju problem bez striktnih smernica. Vodolija je nekonvencionalan tip i, ukoliko dobije priliku da iskaže svoj talenat, može postići zavidan uspeh. Za Vodoliju – najbolje okruženje je bilo kakvo okupljanje ljudi radi razmene ideja.

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara.

Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Post proslavlja Boga i njegove svete. Takođe, služi da se očisti duša i telo od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

„Najviše sam se radovala Božiću dok je moj ujko Aco bio živ. Najdraže mi je bilo da odem u Balugu kod njega, budući da sam odrasla bez oca i majke. Tamo su mi bile sestre koje najviše volim, a ujna je grejala rakiju i vino na Badnji dan“, priča Buba Karović. Ona se priseća da je ujna uveče unosila slamu i bacla orahe, bombone i druge poslastive pa je sa sestrama Marijom i Mirjanom kupila to iz slame.

„Kasno se postavljala večera, isključivo sa posnom hranom, a ja i sestre smo čekale da prođe ponoć kako bi ujko iz furune izvadio prasence pa bismo probali vrelo pečenje“, kaže naša sagovornica.

„Božićni rituali su opstali zahvaljujući srpskom selu, tamo se i danas upražnjavaju nepromenjeni, u izvornom obliku“, kaže za naš portal etnolog Narodnog muzeja Čačak, Snežana Šaponjić Ašanin.

Najradosniji hrišćanski praznici, Božić i Badnji dan koji mu prethodi, vezani su za rođenje Isusa Hrista, bogočoveka i spasitelja ljudskog roda, a crkve koje primenjuju julijanski kalendar ih obeležavaju 6. i 7. januara. Ovi dani u Srba vezani su za brojne i raznovrsne običaje u kojima se prepliću pravoslavni hrišćanski i stari paganski običaji i značenja, koji čine jednu od osnovnih kulturnih osobenosti našeg naroda.

„Badnji dan i Božić obiluju obredima i običajima. Mnogi su potekli iz predhrišćanskog razdoblja koje je crkva prihvatila i zaodenula u pravoslavno ruho. U tome leži krasota božićnih običaja, jer je rodjenje isusa Hrista samo po sebi velika svečanost, a poseban značaj i lepotu dobija kada mu se doda izvornost srpskog naroda“, navodi kustos – etnolog.

Namena božićnih rituala i simbolike jeste da podstaknu snagu Sunca, koja je najslabija tokom zime. Najvažniji simbol Božića je badnjak, koji se seče na Badnji dan, u ranim jutarnjim satima, pre izlaska sunca. U šumu se često kretalo svečano, uz pucanj oružja, kako bi se proslavio i najavio radostan praznik. Obavezno se nosilo žito, kojim se darivalo božićno drvo i vodilo se računa da ono bude bogato lišćem, kako bi godina bila rodna.

„Prema badnjaku se ophodi kao prema živom biću i osobi. Nazdravljalo mu se dobro jutro i čestitao Badnji dan i Božić, i pozivao se da kao najdraži gost pođe kuči čoveka koji je došao po njega. Prilikom seče okretalo se ka istoku, drvo se posipalo, darivalo žitom, a badnjak se nije smeo dodirivati golim rukama, kako se ne bi oskrnavio, pa su rukavice bile obavezne. Potom se donosio pred kuću, prislanjao uz ulazna vrata do večeri, kada se unosio u kuću“, objašnjava Šaponjić Ašanin.

Drvo se unosilo sa slamom, koje je simbol hrišćanstva, jer se Hristos rodio u jaslama, ali ima i pagansko značenje. Ona je simbol hleba i žita, i treba da obezbedi dobre prinose od čega zavisi opstanak porodice i čitavog čovečanstva. Badnjak se posipa žitom, daruje orasima, voćem, šećerom i drugim poslasticama, koje su skupljala deca, a ti darovi treba da garantuju berićetnu godinu.

Etnološkinja navodi da se badnjak nalagao na ognjište, kako bi se iz njega stvorio novi život, a nad njim se bdelo čitavu noć, mazan je medom i celivan, i ukazivana mu je velika čast kao uvaženom gostu.

„Rano ujutru na dan Božića u kuću je dolazio položajnik, koji je bio jedini gost, jer je ovaj praznik porodični. Njemu su davani pokloni, a on je zauzvrat nalagao parče badnjaka, džarao vatru i ručao sa ukućanima, jer se od njega očekuje da porodici donese sreću i napredak. Zato se vodilo računa da položajnik bude srećan i napredan čovek, kako bi svoj berićet preneo kući u koju dolazi, iako bi trebalo da bude slučajan gost“, dodaje ona.

Za Božić se prinose žrtve u vidu obrednog hleba česnice i životinje, najčeće praseta. Česnica je simbol svega onoga što je donela prethodna godina, kako bi nastupajuća bila bogatija i srećnija. U nju se stavljaju novčić i simboli vezani za zdravlje i napredak, pa se očekuje da će članovi porodice biti uspešni u različitim poslovima, u skladu sa predmetom koji su izvukli iz česnice, zrnima pasulja i grančicom, koji se odnose na ratarstvo i stoku.

Najradosniji srpski praznik je poslednji, 40. dan velikog božićnog posta, kada se svi pripremaju da se ritualno omrse u ranim jutarnjim satima. Svečani ručak treba da bude veoma bogat, a obavezan deo je bilo i pečeno prase, kao žrtvena životinja. Povodom proslave Hristovog rođenja čitave porodice su zajedno odlazile na liturgiju u crkvu.

Šaponjić Ašanin podseća da su se Božiću najviše radovala deca, kojoj se tada posvećivala velika pažnja i dozvoljavano im je da čine ono što im je tokom godine inače zabranjeno.

„Od starijih ljudi se može čuti da im je to bio najradosniji dan u detinjstvu. U seoskim sredinama priređivane su i božićne vožnje zapregama čitavih porodica, a ukoliko je bilo snega korišćene su saonice“, ističe ona.

Međutim, ovi običaji i obredi delimično su izmenjeni poslednjih nekoliko decenija, usled ubrzane urbanizacije i modernizacije srpskog društva, pa su se u izvornom obliku očuvali pre svega na selu.

„Mnogi za Badnje veče odlaze u staru kuću koju su odavno napustili, kako bi na otvorenom ognjištu naložili vatru i oko nje okupili porodicu. U gradovima ima odredjenih promena, ne mogu svi ići u šumu i seći badnjak, već ga kupuju. On se ne može nalagati u stanovima, ali mnogi makar jednu grančicu sagore iznad sveće i tako zadovolje osnovnu formu“, zaključila je Šaponjić Ašanin.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru presretačima su zaustavili i isključili iz saobraćaja dvojicu vozača zbog nasilničke vožnje.
Policija je zaustavila dvadestsedmogodišnjeg vozača koji je upravljao automobilom marke „bmv“ brzinom 114,9 kilometara na čas sa 2,06 promila alkohola u organizmu. Određeno mu je zadržavanje.

Zaustavljen je i tridestdevetogodišnji vozač „golfa“ koji se na putu Kljajićevo-Sivac kretao brzinom 181,3 a zatim u Sivcu 153,5 kilometara na čas kada se nije zaustavio na znak ovlašćenog službenog lica. Efikasnim radom policija ga je ubrzo pronašla i kontrolisala.

Apelujemo na vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola, kao i da poštuju sve saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj život i živote drugih učesnika u saobraćaju.

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru, Kolo srpskih sestara je održalo tradicionalno duhovno veče uz pesme, blagoslove i običaje koji slave rođenje Hrista. Brojni gosti su mogli da uživaju u bogatom kulturno – umetničkom programu i nastupu Crkvenog hora „Car Konstantin i carica Jelena“, KUD „Carza“ iz Apatina i harmonikaškom duetu Milana i Miloša.

Na početku svečanosti, gostima se obratila predsednica Kola srpskih sestara Natalija Olujić, koja je pozdravila predstavnike sveštenstva, lokalne samouprave i goste toplim rečima dobrodošlice.

„Časni oci, poštovani gosti i dragi prijatelјi, dobro došli na „Duhovno Božićno veče“ koje tradicionalno, na Tucindan, uoči Božića organizuje Kolo srpskih sestara. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, rođenju Hristovom, večeras pevajmo, veselimo se i praštajmo uz pozdrav Hristos se rodi“, rekla je Natalija Olujić u svom obraćanju.

Kao i prethodnih godina, za ovu priliku domaćice su pripremile kolače simbolično ukrašene hrišćanskim simbolima, a u izboru za najlepši kolač pobedila je Ljilјana Simin.

Postoje brojne priče o najvećoj muzičkoj zvezdi na našim prostorima, a jedna od njih je da je davne 1974. godine Zdravko Čolić želeo da bude svetska zvezda.

Čola je sklopio ugovor sa kompanijom Warner Bros Records i snimio par singlova za Nemačko govorno područje. I tako je Zdravko Čolić postao Dravco.

Da ne postoji njegova slika na omotu albuma ne bismo znali da je on, mada bi nam glas bio poznat.

Mini album „Madre Mia (Meine Mutter)“, na srpskom „Majko moja“, ima tri pesme – „Madre Mira“, „Rock’n Roll Himmel“ i „Alles was Ich Hab“.

Dravko, mladi talentovani pevač lepog izgleda i prijatnog glasa, potencijalno buduća zvezda najjače disko korporacije WBA do sada tri snimljena singa sa prepevima svetskih hitova na nemačkom jeziku u očekivanju poziva na novo snimanje.

– Pred ovogodišnju letnju sezonu za nemačko govorno područje će izaći moj novi singl koji ću snimiti u minhenskom studiju WBA početkom juna. Na tom planu došlo je do izvesnih novina. Firma nije bila zadovoljna radom mog producenta Rajnera Piča sa kojim sam do sada snimao sve ploče za WBA i dodelila mi je Dika Hagelmana. Pored toga moraću izvesno vreme da boravim u SR Nemačkoj da bih tu ostao prisutan. Za firmu WBA me veže ugovor još dve godine i mislim da ću za to vreme uspeti da steknem izvestan renome. Nego, mnogi mi zameraju što sam izmenio ime. To je bilo neophodno radi lakšeg proboja. Zamislite nekog Nemca ili Engleza kako pokušava da izgovori Zdravko. Ovako je samo prvo slovo izbrisano i mnogo je lakše, ispričao je Zdravko Čolić za Džuboks 1976. godine, a prenosi Yugopapir.

Tu nije kraj. Dravco je imao izdanje i 1987. godine na engleskom jeziku. Izdao je singl „Light Me – I’m Not a Robot Man“.

O ovom vremenskom periodu i misterioznom Dravcu ima malo podataka, jer je upravo 1977. godine Čola zavladao jugoslovenskom muzičkom scenom sa albumom „Ako priđeš bliže“ – a ostalo znate.

Izvor: danas.rs

U njihovom jeziku nema reči koje opisuju oca ili muža.

“Kad bi žene vladale svetom, ne bi bilo ratova” – to je samo jedna od mnogobrojnih izreka koje ukazuju na vrline žena kao vladara. A da nije reč o praznoj priči, pokazuje i primer iz Kine, gde i danas živi pleme Mosuo, poznato i kao kraljevstvo žena. Smatra se možda i poslednjim matrijarhatom na svetu.

Mosuo je mala etnička grupa koja živi u provincijama Junan i Sečuan u Kini, u blizini granice s Tibetom. Čini je populacija od oko 40.000, a mnogi od njih žive u Jongning regiji, oko Lugu jezera, koje se nalazi visoko u Himalajima.

Žene se za sve pitaju

Mosuo pleme ima prilično dugu istoriju koja datira čak 2.000 godina unatrag. Specifično za ovo pleme svakako je to što su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata. Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice.

Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili više članova, ali sva imovina je uvek u rukama žena. Zanimljivo za ovo pleme je i to što praktikuju jednu vrstu otvorenog, liberalnog braka – ženama je dozvoljeno da imaju koliko god ljubavnika žele.

Znak za raskid – muške cipele ispred kuće

Zapravo, one i nisu vezane klasičnim brakom, već muškarac kog Mosuo žena poželi noću dolazi u njenu kuću, provede noć s njom, a iz kuće mora da ode pre nego što svane. Ukoliko žena ne želi vezu sa svojim dotadašnjim ljubavnikom, ona simbolično stavlja muške cipele ispred svojih vrata, dajući mu do znanja da je njegovo mesto zauzeto. Ako se iz jedne takve veze rodi dete, odgaja ga majčina porodica i ono dobija majčino prezime.

 Inače, u prošlosti Mosuo pleme je bilo prilično izolovano i gotovo da nije imalo kontakta sa spoljašnjim svetom. Međutim, poslednjih godina njihovo mesto je postalo poznata turistička destinacija i oni se polako otvaraju prema svetu. Pritom su se pokazali kao izuzetno gostoljubivi.

Iako mnogi smatraju da je pleme Mosuo poslednji matrijarhat na svetu, činjenica je da njihovu zajednicu ne možemo porediti s ostatkom planete jer su dugo bili izolovani, a samim tim ne mogu se ni upoređivati s vrednostima zapadnog sveta. Naime, dok je žena glava kuće i sva imovina njena, činjenica je da one danas nisu toliko uključene u aktivno donošenje odluka, već je to, ipak, prepušteno muškarcima.

Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nekih posebnih odgovornosti: dakle, nemaju posao, odmaraju ceo dan, a sve kako bi bili odmorni za noćne posete svojim ženama. Generalno, njihova jedina uloga je stočarstvo i ribolov.

Nepodobno je imati samo jednog partnera

Bitno je i to što se žene iz ovog plemena ne udaju, tj. kod njih nema nikakvih klasičnih ceremonija stupanja u brak. U njihovoj kulturi i tradiciji je čak nepoštovanje predaka imati samo jednog partnera i to se smatra nepodobnim. Upravo zato u njihovom jeziku nema reči za oca ili muža.

Postoji nekoliko aspekata Mosuo kulture koji privlače pažnju ostatka sveta, a jedan od najvažnijih je liberalna veza – žena može birati svog ljubavnika, a pritom nije obavezna da živi s njim pod istim krovom. Zajednički život uopšte nije preporučljiv jer to jednostavno nije u njihovoj tradiciji, piše atma.hr.

Muškarci do kraja života žive u majčinoj kući

Nije tajna da Mosuo žene ne veruju u brak, bar ne u instituciju braka kakva je nama poznata. Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u majčinoj kući.

 Svako veče oni odlaze kod žene koja ih pozove, tu ostaju celu noć, a pre zore se vraćaju u majčinu kuću. Zanimljivo je da niko od njih te svoje veze ne shvata ozbiljno. Naime, kada više ne žele da se druže, tj. kad žena više ne želi da poziva svog ljubavnika u kuću, oni se mirno razilaze, bez suda i bez razvoda.

Majke svu imovinu ostavljaju ćerkama

Interesantno je da muškarac i žena čak mogu biti i u dugogodišnjoj vezi, ali njihova imovina svakako nikada neće biti zajednička jer je sve materijalno uglavnom u vlasništvu žena. Uz to, majke svu svoju imovinu nakon smrti ostavljaju ćerkama, nikada sinovima, iako im je dozvoljeno da žive u majčinoj kući.

Deca iz takve veze pripadaju isključivo majčinoj porodici, a očevi imaju minimalni kontakt s decom. Toj deci najveći muški uzor predstavlja ujak, koji u ovom društvu ima bolju poziciju od biološkog oca deteta. Ujaci su ti koji brinu za sestrinu decu, a kada ujaci ostare, o njima preuzimaju brigu nećaci.

Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju nositi suknju sve do 13. godine, kada se službeno “uvode u društvo” i tada od majke dobijaju zasebnu sobu u koju dovode svoje „momke“. Zanimljivo je da žena nikada neće pričati o svojim intimnim stvarima u prisustvu muškarca jer je intima rezervisana isključivo i samo za žene

 Takođe, kada žena iz plemena želi da pokaže nekom muškarcu da joj je interesantan, ona će mu ostaviti otvorena vrata kakobi je noću posetio.

Iako je poslednjih godina porastao interes turista za njihov kraj, zanimljivo je da Mosuo žene nikada neće pogledati nekoga sa strane, već isključivo Mosuo muškarce. Takođe, specifično za njihovu kulturu je to što se stari i nemoćni nikada ne napuštaju, već se porodica brine o njima do samog kraja.

Mosuo pleme je, uprkos spoljašnjim uticajima, i danas jedna vrlo jaka zajednica. Oni svoje pripadnike uvek stavljaju na prvo mesto u odnosu na strance i turiste. I za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom neželjena, ovde je poželjno dobiti upravo ćerku jer su one te koje se više cene od muškaraca.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su M. V. (2003) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo razbojništvo, saopštila je Policijska uprava u Somboru.
Sumnja se da je on u Sivcu, maskiran fantomkom, uz pretnju nožem, od zaposlene oteo novac.

Policija ga je operativnim radom identifikovala i pronašla.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden osnovnom javnom tužiocu u Vrbasu.

Izvor: RTV