Sombor.info

Sezona gripa, korone i respiratornih infekcija je u punom jeku, a prema rečima epidemiologa dr Nebojše Bohuckog možemo da očekujemo da će broj obolelih drastično da poraste. Tome će doprineti praznična okupljanja, a još veći skok obolelih se očekuje za nedelju do do dve dana.

Dr Bohucki kaže da su e među pacijentima izdvojili oni koji besomučno kašlju, i to u naletima. Ovakav kašalj ne zaobilazi ni decu, zbog čega su čekaonice dečjih ambulanti i domova zdravlja pune.

Kašlju duže od 10 dana i nemaju druge simptome

- Supruga i ja kašljemo već više od 10 dana. Specifičan je kašalj, ne pamtim da sam sličan imao u životu, iako sam bar dva puta preležao koronu, o gripu i prehladama da ne govorim. Bukvalno ide u naletima, zacenjivanje pola sata, pa si onda miran nekoliko sati. A najgore je noću kada prosto ne možeš da spavaš, od kašljanja te bole glava, stomak... Promenio sam i krevet da bih se nekako bolje namestio, smirio. A nijedan drugi simptom neke bolesti nemam. Dakle, isključivo kašalj - kaže Vladimir V. iz Beograda.

Subotičanka Sanja D. kaže da njeni sinovi od sedam i devet godina i stariji tinejdžer ne prestaju da kašlju.

- Sve što mogu da učinim i da im pomognem kod kuće sam već probala, ali ne vredi. Danas idemo kod lekara, sve ih vodim. Noću ne spavamo. I oni i mi smo iscrpljeni. Imam utisak da nije običan kašalj – zabrinuta je majka trojice dečaka.

Ne ležimo, idemo na posao sa kašljem i onda se čudimo

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog, kaže da su, od kada se pojavio kovid, respiratorne bolesti postale svetska tema i da više obraćamo pažnju na njih.

- Ako neko kašlje i radno je aktivan treba da zna da ne treba da radi ako je bolestan! Ljudi ne leže, ne piju dosta tečnosti, i naravno da će bolest duže trajati. Ako čovek kašlje dve do tri nedelje nije neobično, jer oporavak kod viroza može da traje i do mesec dana. I malaksalost može da traje nedeljama i duže od mesec dana – kaže dr Bohucki.

Dr Bohucki podseća da ne traju sve bolesti "samo par dana". I kovid izolacija je trajala sedam dana, ali to ne znači da je svako ozdravio za nedelju dana.

- Uzročnik i zašto neko ima virozu po pravilu ne znamo. Radimo samo specifičnu, ciljanu dijagnostiku na najznačajnije bolesti, kao što je kovid, eventualno grip, a retko kad se radi za druge akutne respiratorne infekcije. Mora se mirovati, ležati. To se odnosi i na odrasle i na decu – kaže dr Bohucki.

Ako kašalj traje duže od dve nedelje, sumnja se na veliki kašalj

Ipak, u slučaju velikog kašlja je posebna priča. Postoji ciljana dijagnostika. Ako lekar misli da je pitanju veliki ili magareći kašalj, a pošto traje duže, onda se pacijent upućuje na dijagnostiku.

- Čim osoba kašlje duže od dve nedelje ima prava da pomisli da je u pitanju veliki kašalj i onda je pravi korak da se uzme uzorak krvi. Tako se može otkriti da li je reč o velikom kašlju ili nije. Jer, kod odraslih je skroz nejasna klinička slika osim kašlja. I uglavnom kašalj bude samo noću. Kod dece je tokom celog dana, a kod odraslih je tek kada se smire i legnu. Tada kašalj postaje iritirajući, a dok se krećemo i aktivni smo nekako se izborimo s njim, ne primećujemo ga. Uveče, pred spavanje, više obraćamo pažnju, pa nas dodatno iritira – kaže dr Bohucki.

Veliki kašalj traje 100 dana

Specijalista pedijatrije dr Josipa Krajninger, iz subotičke Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece Doma zdravlja, kaže za „Blic“ da je u Subotici prisutan veliki kašalj u velikom broju među starijim osnovcima i srednjoškolcima.

- U početku ne znamo da li je veliki kašalj u pitanju ili neka druga obična prehlada, pošto se simptomi ni po čemu ne razlikuju od obične prehlade. Međutim, pošto kašalj traje, ima određeni tok i karakter, nakon oko deset dana do dve nedelje možemo da sumnjamo da se radi o velikom kašlju i tada tražimo serološku potvrdu. Ako dobijemo potvrdu automatski krećemo sa lečenjem, a ako potvrdu ne dobijemo, ali sumnjamo i imamo saznanja da se radi o tome, isto krećemo sa lečenjem. Bolest ima određeni tok i traje 100 dana – kaže dr Krajninger.

Kašalj je takav, kaže pedijatar, da dovodi do zacenjivanja, do povraćanja. Drugih simptoma ni nema, osim intenzivnog kašlja koji je naročito izražen noću i tada se i pojačava.

Lečenje isključivo pod nadzorom lekara

- U sledećoj fazi dolazi do smirivanja kašlja i cele situacije. Daju se antibiotici, bolest izaziva bakterija i leči se antibiotski i drugom terapijom. Bitno je da roditelji imaju strpljenja i savetujemo da ne uzimaju sirupe za kašalj na svoju ruku, već kada je kašalj u pitanju da daju što više mlake i tople tečnosti svom detetu koja bi mogla da im olakša iskašljavanje, mada definitivno kod velikog kašlja dominira suv kašalj – kaže dr Josipa Krajninger.

Napominje da nije samo veliki kašalj prisutan, već pacijenti kašlju zbog raznih razloga i različitih simptoma i uzroka. Ima puno astme među decom i bronhijalitisa.

- Zavisi od uzrasta, karaktera kašlja i vrste bolesti kako će da se leči. Zato savetujem roditelje da ne počinju primenu sirupa za kašalj, jer na taj način mogu i da pogoršaju celu situaciju – kaže dr Krajninger.

I promene vremena nadražuju grlo

S druge strane, dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula", kaže da ako neko kašlje duže bez drugih simptoma najverovatnije ima kašalj koji je došao usled promene vremena ili ga je neko preneo.

- Nije ništa ozbiljno, ali ljudi kašlju i iz čista mira. To nije veliki kašalj koji se pojavio kod dece. Ljudi kašlju, imaju nadražaje i zbog promene vremena, ili je u pitanju virus. Za pet-šest dana ili malo duže se izleče, a savet je da ne rade terapije na svoju ruku, nego da odu kod svog lekara i da vide o čemu se radi – kaže dr Stojanović

Pet vakcina protiv velikog kašlja

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, nedavno je objasnio za „Blic“ da je jedini način da preveniramo pertusis, veliki kašalj, da se prime dve doze vakcine u prvoj godini života i zatim da se dete revakciniše u drugoj godini. Još bolje je ako se primi vakcina kasnije, a u našoj zemlji je tek od prošle godine uvedena i peta doza.

U pitanju su kombinovane vakcine, "pentaksim" sa komponentom i od pertusisa, u drugoj godini revakcinacija sa "pentaksimom", a pred polazak u školu, što je novina od 1. januara 2022. godine, prima se "tetraksim", za četiri zarazne bolesti.

Bohucki ističe da je pet vakcina za našu decu odlično, ali da ne bi bilo loše još kasnije da ih prime, ali za sada smo na pet vakcina ukupno i kada neko primi navedene vakcine 85 odsto su zaštićeni. Podseća da je to poznata priča i da se o tome govorilo kada je počeo kovid i kada se objašnjavalo da kada neko primi vakcinu protiv kovida, ali se opet razboli, ipak ima blažu kliničku sliku. Kod gripa je to 70 odsto, u nekim godinama samo 50 odsto.

Početni simptomi velikog kašlja

učestalo kijanje
curenje iz nosa
blagi kašalj
povišena temperatura
malaksalost

Kasniji simptomi velikog kašlja

napadi kašlja, zacenjivanje
povraćanje nakon kašlja
gubitak daha, problemi s disanjem
dete može da poplavi

Izvor: blic.rs

Prema mišljenju stručnjaka, natopljeni orasi mogu biti još korisnije za nas.

Potapanje u vodu orašastih plodova pre konzumiranja je stara praksa koja se često smatra dobrom za zdravlje. Bademe i indijske orahe kvasimo već duže vreme, a u poslednje vreme ljudi sve češće natapa orahe, što izaziva veliku pažnju zbog zdravstvenog potencijala koji orasi imaju, prenosi Times of India.

Orasi su izuzetno bogati hranljivim materijama, od omega-3 masnih kiselina, proteina, vlakana, antioksidansa kao što je vitamin E i esencijalnih minerala kao što je magnezijum. Njihov jedinstveni profil hranljivih sastojaka podržava zdravlje mozga, snižava holesterol i doprinosi opštem blagostanju.

Čin namakanja oraha pre jela može biti ukorenjen u tradiciji, ali obrazloženje je duboko ukorenjeno u nauci. Naime, orasi, kao i mnogi orašasti plodovi, sadrže prirodna jedinjenja koja inhibiraju aktivnost enzima i mogu im otežati varenje. Namakanje ovog voća pomaže u neutralizaciji ovih jedinjenja, razbijajući enzime koji mogu ometati apsorpciju i varenje hranljivih materija.

Omekšavanjem teksture oraha i olakšavanjem žvakanja, natapanje poboljšava ukus oraha.

Natopljeni orasi mogu biti nežniji za stomak, smanjujući rizik od probave koje neki ljudi mogu iskusiti kada jedu sirove orahe. Za one sa osetljivim stomakom, ovo može promeniti stvari i omogućiti im da bez problema uživaju u orašastim plodovima.

Spisak hranljivih materija u orasima

Lista hranljivih materija koje se nalaze u orasima glasi kao hranljiva riznica: omega-3 masne kiseline, antioksidansi, vitamini i minerali.

Namakanje ne samo da olakšava apsorpciju ovih hranljivih sastojaka, već može i povećati njihovu moć. Omega-3 masne kiseline, poznate po svojim zdravim svojstvima za srce, lakše se apsorbuju kada se orasi namače, poboljšavajući kardiovaskularne prednosti. Antioksidansi postaju dostupniji, pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upale, dok vitamini i minerali doprinose poboljšanju opšteg zdravlja,.

Ukratko, uključivanjem natopljenih oraha u svoju ishranu, možete maksimizirati njihove prednosti. Tako postaju lakše svarljivi. Stručnjaci procenjuju da orahe treba potopiti 6 do 8 sati pre konzumacije kako bi se optimalno iskoristile sve njihove blagodeti. U proseku, zdrava osoba može da pojede 3 do 4 natopljena komada oraha, ili ne više od male šake oraha dnevno.

Većina ljudi voli da konzumira natopljene orahe kao užinu, ali možete ih dodati nekim jelima da biste iskoristili prednosti.

Izvor: danas.rs

Ilok, najistočniji grad u Hrvatskoj postaje sve popularnije odredište za kupovinu našeg stanovništva iz pograničnih delova Vojvodine, jer je pre svega jeftinija hrana, ali i gorivo.

Pre korone, građani Osijeka pronašli su svoju meku za šoping i dolazak do jeftinije hrane, kućnih potrepština i cigareta. Malo selo Bogojevo, čim se uđe u Srbiju, sa svega hiljadu stanovnika, brzo se pretvorilo u centar preprodaje ili što bi carinici rekli, „mravljeg šverca“.

Ubrzo je ovde niklo pet marketa, četiri specijalizovane prodavnice, četiri apoteke, dve menjačnice i nekoliko restorana.

Međutim, pandemija korone ovaj biznis je uništila za svega nekoliko dana, a nakon inflacije u Srbiji, građani su sada krenuli u drugom smeru.

Tako sada meštani Bačke Palanke i okolnih sela, ali čak i iz Novog Sada, sve češće odlaze u Ilok po namirnice, kao i da natoče rezervoar, jer je i gorivo značajno jeftinije.

– Sve je povoljnije nego kod nas gde te svaki dan dočeka nova cena. Više se niko ni ne čudi. Jedino su beli hleb i cigarete jeftiniji kod nas. Kad treba da kupim sir u Srbiji moram da napravim dobru strategiju gde pronaći nešto, a da se ne osećam opljačkanim. Slično je i sa ribom. Ovde dođemo, pokupujemo za nekoliko nedelja kao što bi otišli u šoping u Novi Sad. Sve je jeftinije od 20 odsto pa nadalje i uvek su neka sniženja, ali zaista sniženja. U Vukovaru su još bolji marketi, ali on je ipak malo dalje – kaže nam Nenad iz Čelareva.

Pokazuje nam sir koji je kupio u Iloku, ovaj hrvatski market ima lance prodavnica i u Srbiji, ali je iz nekog razloga isti ovakav sir kod nas skuplji za 20 odsto.

– Primeti se otkada su Hrvati u Evropskoj uniji da paze sa akcijama. Imaju jasna pravila kako se i na koji način oglašavaju akcije, ne možete recimo jedan proizvod spustiti cenu, pa dignuti, pa opet spustiti i reći da je to opet akcija, kao što se to kod nas radi – dodaje naš sagovornik.

Ilok je inače iznenađenje za putnike jer je neočekivano lepa varošica sa starim gradom, tvrđavom, dvorcem i jednim od najboljih vidikovaca na ovom delu Dunava, ali je opustošen odlaskom mladih ljudi, mahom u inostranstvo. Trenutno tu živi nešto više od 3800 ljudi, zvanično, a nezvanično, brojka je verovatno poraznija.

Ovde su putnici koji bi se kretali na relaciji od Osijeka do Novog Sada i obratno, obično stajali da kupe dobro vino, iločku graševinu i frankovku, ali sada se situacija menja. Kupuje se sve.

Prodavačica u marketu kaže da je i u Hrvatskoj sve poskupelo, pogotovo kada se prešlo na evro pre godinu dana pa su svi počeli da zaokružuju brojke, ali na više očekivano. Ipak, primećuje sve više mušterija iz Srbije.

– Mi smo odavde uvek išli u Bačku Palanku u kupovinu. Idemo i dalje jer je veće mesto, življe, ima i dobra pijaca, ali nikada nije bilo ovoliko ljudi iz Srbije kod nas. Neki čak dolaze iz Novog Sada. Mnogi koriste priliku kad ovuda prolaze da stanu i pre svega kupe hranu i sve što je potrebno za kuću. Koliko čujem kupuje se dosta i u Vukovaru – kaže ova prodavačica.

U Srbiji u marketima mleko ne može da se nađe ispod 150 dinara, u Hrvatskoj kada se preračuna evro, može i za oko 100, što je velika razlika. Jeftiniji su meso, jaja i sirevi. Ali i hemijski proizvodi. Jogurt koji u Srbiji košta 180 dinara u susednoj zemlji je 140 dinara.

Već je opevana priča o cenama ribe koje su kod nas za 15 do 20 odsto veće u odnosu na prošlu godinu. Navikli smo i da u Hrvatskoj imaju jeftiniju morsku ribu, ali to je sada slučaj i sa rečnom.

Za kilogram šarana kod nas treba da se uzdvoji oko 750 dinara, za očišćen u marketima 1.000 dinara, za kotlete ili šnicle 1.200 dinara. Dimljeni je čak 2500 dinara. Pre samo nekoliko godina svežeg šarana plaćali smo 400 dinara po kilogramu. U Hrvatskoj kilogram svežeg šarana ove zime košta oko 580 dinara, dok je tostolobik oko 600.

Juneće meso za gulaš od 400 grama u Hrvatsko je 430 dinara, dok je kod nas ovaj proizvod barem 100 dinara skuplji.

Ne treba zanemariti ni gorivo. Kod komšija su dizel i benzin 160 dinara po litri, u Srbiji je benzin 175, a dizel čak 195 dinara.

Milan Kovačević: Skupo meso i mleko je rezultatu uništenog stočarstva
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže da ga ne čudi nova navika naših građana da odlaze na istok Hrvatske u kupovinu, jer se to uvek dešava kada se ovako jako pomere cene ka gore.

– Do sada se to najviše radilo sa punjenjem rezervoara automobila, a sada je kod nas poskupeo jedan širi asortiman robe u odnosu na okruženje. Do toga je došlo zato što smo imali veliku inflaciju i cene se uveliko narasle. Da bi se to sledilo davne su veće zarade i tako smo se podesili na našu štetu, na višem nivou cena. Kod nekog je ove cene pratila veća zarada, ali kod nekog i nije – rekao je Kovačević.

Ilok u Hrvatskoj sve popularnija destinacija za kupce sa srpskim tablicama - u čemu je tajna? 3
Popularna pumpa za putnike iz Srbije, foto: A. L./Danas
Kako smatra, kod nas su zarade i cene uvelike bile određene bez dovoljne analize, nagurali smo višu tražnju u periodu korone, otkada olako trošimo novce za razliku od drugih zemalja u okruženju, zapravo delimo pare. Sada smo ističe skuplji u regionu od zemalja poput Hrvatske, ali ih i dalje ne pratimo sa zaradama.

– Uvek se događalo da neka zemlja kada se razvija ide sa nižim zaradama, kao što smo mi zbog malih plata, bili privlačni stranim ulagačima, a to je davalo i mogućnost da se zadrže niže cene. Ovo povećanje će nas sada koštati, na mnogo teži način ćemo pokušati da dostignemo privredni rast koji nam je potreban. Ove godine moraćemo inflaciju dovesti u neki red, tek pred kraj godine možemo se nadati nižoj infilaciji kao što je u ostalim zemljama – nastavlja naš sagovornik.

Hrvatska je kako objašnjava, u zadnje vreme dobila dosta snažan finasijski podsticaj od Evropske unije. Prvo su njihove cene otišle na gore kada su prešli na evro, ali u zadnje vreme su novci iz EU pomogli da se podstakne domaća privreda.

Sa druge strane, mi smo kako ističe, naročito hranu zapustili i dopustili da cene previše porastu.

Kako smatra Kovačević, nama se može dogoditi da nam smanje i ovu pomoć što smo dobijali iz EU, pa je dosta teško sve prognozirati, ali postoji već nekoliko jasnih rizika u ovoj godini, uz činjenicu da su kamate u Hrvatskoj mnogo povoljnije nego kod nas.

– Globalno se može dogoditi veliki problem sa transportom robe, kao što smo imali ranije. Drugi je problem što mogu da nam počnu propisivati određene penale zbog toga što ne idemo na zelenu proizvodnju ili izričito za neke druge stvari. Nemačka daje naznake da neće dalje padati i da će se početi popravaljati, što bi za nas bilo dobro. Naš je veliki rizik što smo već dosta pali sa agrarom, naročito stočarstvom, a klimatski uslovi se menjaju. Biće nam teško vratiti se na dobar prinos. Mi smo sa 1,5 miliona krava spali na 700.000 i tu je odgovor zašto nam je skupo meso i mleko – izjavio je Kovačević.

Izvor: danas.rs

Ukoliko planirate da se preselite u neku od evropskih zemalja, lista koju je kreirala kanadska imigraciona agencija može da vam pomogne pri odluci, a donosi listu država u Evropi gde je najlakše, ali i najteže dobiti državljanstvo.

Ako imate sreće da radite na daljinu, postoji mnoštvo zemalja koje nude digitalne nomadske vize. Ipak, ako želite da se preselite u neku od evropskih zemalja, možda ćete morati da idete klasičnim putem sticanja državljanstva, a u nekim evropskim zemljama to je lakše reći nego učiniti.

Kanadska imigraciona agencija CanadaCIS objavila je istraživanje o tome za koje je zemlje širom kontinenta najlakše (i najteže) dobiti državljanstvo. Analizirali su podatke o imigraciji Eurostata od 2009. do 2021, gledajući procente uspešnih prijava za nerezidente EU, prenosi Klix.ba.

Dakle, koja zemlja prihvata najveći procenat nerezidenata EU? To bi bila Švedska, koja ima stopu prihvatanja od 9,3 odsto, više nego dvostruko od proseka EU. S obzirom na to da je to jedna od najsrećnijih zemalja Evrope i sveta, a nedavno je proglašena i najboljom zemljom za život, nije iznenađenje da ljudi žele da se presele tamo, niti da su tako dobrodošli.

Ipak, nije svugde tako lako dobiti državljanstvo, posebno u Estoniji. Država severoistočne Evrope ima najnižu stopu prihvatanja državljanstva, od samo 0,6 odsto. Međutim, blisko je prate ostale baltičke države – Letonija je na trećem mestu sa samo 0,7 odsto, a Litvanija na četvrtom sa 0,8 odsto.

Ovo je 10 evropskih zemalja gde je najlakše dobiti državljanstvo:

Švedska

Norveška

Holandija

Portugal

Island

Irska

Rumunija

Velika Britanija

Belgija

Finska

Ovo je 10 evropskih zemalja gde je najteže dobiti državljanstvo:

Estonija

Letonija

Češka

Litvanija

Austrija

Lihtenštajn

Slovačka

Slovenija

Nemačka

Danska

Izvor: nova.rs

Danas se svi trude da budu savršeni roditelji.

Od momenta začeća oni postaju robovi ideje da se ni u čemu ne sme pogrešiti. Sugerisano im je da svaka, pa i najmanja greška pravi tektonske poremećaje u životu deteta.

Roditelj danas mora da bude potpuno posvećen i da ostavi svoj život na oltaru najzdravije ishrane, novih metoda, ergonomskih igračaka. On ne sme nikad da posumnja u sebe, ni da pomisli da nije dorastao ulozi koja ga je snašla. Nedostojno je da posle nekoliko neprospavanih noći ili usred višesatne dreke poželi da odustane i vrati se u svoj prethodni život, samo da poželi, samo na jedan tren, iako sad, zbog tog trena, opet neće spavati par dana jer će ga pojesti griža savesti.

Evo zato nekoliko teza kao prilog za savršeno roditeljstvo.

Savršeni roditelj bi trebalo da se zabrine ako (je/se) njegovo dete:

* svakoga dana, po ceo dan, potpuno čisto

* redovno rasprema sobu, ne ostavlja iza sebe prljave sudove, peškire i čarape; istovremeno se čudi jer to nekome baš sad smeta,

* nikada ne svađa, ne dokazuje da je u pravu ili je žrtva strašne nepravde,

* nikada nije došlo iz škole sa objašnjenjem da je loša ocena nastala zato što je nastavnik dao zadatke iz gradiva koje nije predavao, ili sa utehom da su svi uradili loše, a ono nije najgore, čak je i onaj što uvek sve zna i koji je kontrolni đak za celo odeljenje (onaj za koga roditelji uvek kažu: kako on može, a ti ne možeš) dobio četvorku, što, naravno, znači da je kontrolni neuradiv za normalno biće,

* nikada ne laže, bar u pokušaju,

* nikada ne kasni, naravno, uvek sa razlogom, ne svojom krivicom, i zaprepašćeno je dramom koju pravite,

* voli sve da jede i ne buni se, srče bez protesta, nikada ne traži hamburger i prednost daje spanaću, a ne pici, jer razume principe zdrave ishrane,

* prihvata i poštuje sve savete izrečene blagim tonom zato što uvažava iskustvo i dobru nameru roditelja, a istovremeno ne pokazuje znake neizdrža, dosade, ne zeva i ne govori da mora ovog trenutka da počne sa učenjem,

* baš nikada nije poželelo da bude dete nekih boljih roditelja od vas, pa da bude srećno,

* želi da provodi vreme sa vama, a ne sa drugarima, odrekne se blejanja oko zgrade jer mu je draže da bude u krugu porodice,

* uvek vam sve govori jer razume da boljeg prijatelja od vas ne može imati,

* na pitanje ko mu je idol, navede jednog od roditelja, a ne omiljenu zvezdu,

* priča tiho, izgovara cele rečenice bez grimasa, mahanja rukama, lupanja vratima, demonstrativnog ustajanja, pevanja dok mu nešto pričate, cupkanja i nameštanja frizure…

Stvarno se treba zabrinuti ako vaše dete ne radi ovakve stvari. Dva su moguća uzroka.

Prvi je u roditeljima koji verovatno lažu jer sva deca rade ovo, samo to retko ko priznaje, nego se jede u samoći i misli da su svi bolji od njega, i pita se čime je to zaslužio, u čemu je pogrešio, pa da njegovo dete bude najgore.

Ima i onih roditelja čija deca stvarno ne rade ništa od ovoga, ali oni treba da odgovore sebi da li gaje dete ili sopstvenu sujetu. Kada će njihovo dete biti dete? Da li je to dete ili njihova potreba da budu savršeni… što znači da nisu, jer da jesu, ne bi preko deteta peglali sopstvene biografije.

Drugi uzrok je možda i u detetu. Ako dete u poslednje vreme radi nešto iz bar tri pobrojane teze, stvarno treba da se zabrinete. Sigurno je nešto zabrljalo, pa sad vadi fleke dok oluja ne prođe, piše Zelena učionica.

Na Dunavu na kome se beleže visoki vodostaji, na snazi je redovna odbrana od poplava.

Na mernoj stanici Bogojevo nivo velike reke je 625 centimetra i narednih dana se očekuje popuštanje poplavnog talasa. Dunav bi do petka trebalo da se spusti ispod granice redovne odbrane od poplava koja je kod Bogojeva šest metara.

RHMZ je saopštio da je Dunav u opadanju do Bačke Palanke, a nizvodno u stagnaciji.

Za manje od 24 sata na srpskim putevima stradale su tri muške osobe, a u sve tri nesreće vozila su završila potpuno smrskana. Prvo je u utorak oko 21.50 sati život izgubio jedan tinejdžer (18), a sledećeg jutra u sredu oko devet sati stradao je muškarac (44)! Međutim, tragedijama tu nije bio kraj, pa je oko 14 sati u sredu život izgubio još jedan mladić (18).

Kobne večeri u utorak dvojica drugara vozila su se „pežoom“ na putu iz Čonoplje ka Somboru.

Prema prvim informacijama, odjednom je vozač automobila (19) izgubio kontrolu nad volanom, sleteo sa kolovoza i udario u drvo pored puta.

- Vozilo je bilo potpuno smrskano. Ubrzo su stigli vatrogasci koji su sekli kola kako bi izvukli tinejdžere. Lekari su odmah pokušali da reanimiraju suvozača, ali mu nije bilo spasa. Vozač je prevezen u bolnicu sa teškim povredama i lekari se bore za njegov život - navodi jedan od vozača koji su se našli na licu mesta.

Povređeni mladić je imao probnu dozvolu, ali se sumnja da je vozio neprilagođenom brzinom, kao i da su uslovi na putu bili loši.

- Udar u drvo je bio jak, verovatno od prevelike brzine. Osim toga, bilo je maglovito, a put je bio pun blata jer su okolo njive do kojih se voze traktori. Sve to je zahtevno i za iskusnog vozača, a kamoli za nekog sa probnom dozvolom - navodi očevidac.

Za manje od 24 sata život je izgubio još jedan tinejdžer, koji je, takođe, imao 18 godina.

Prema prvim informacijama, vozač (18) „renoa klio“ sudario se sa autobusom kod sela Pakovraće.

Prednji deo vozila je završio potpuno smrskan i momku nije bilo spasa, dok je njegov suvozač prevezen u bolnicu sa povredama.
Treća tragedija desila se u sredu, kada je stradao jedan muškarac (44) na putu prema Iriškom vencu, kod Sremske Kamenice.

Prema nezvaničnim informacijama, do tragedije je došlo kada je automobil za čijim je volanom bio stradali krenuo u krivini da pretiče kamion sa prikolicom.

- Počeo je da ga obilazi, ali kada su došli do suženja, isti kamion je u punoj brzini naleteo na automobil. Od siline udarca auto je naleteo na brdo pored puta i ispao mu je ceo motor. Nesrećni vozač je stradao na licu mesta - ispričao je jedan svedok za medije.

Kako je dodao, vozilo poginulog čoveka je bilo toliko slupano da su vatrogasci morali da ga seku kako bi izvukli njegovo telo.

Vozač kamiona prošao je sa lakšim povredama.

Na Instagram stranici 192 osvanula je i fotografija stravične nesreće ispod koje su se nizali i komentari građana, među kojima je jedan korisnik naglasio da je stradao doktor, otac tri devojčice.

Izvor: alo.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 04. januara, organizuje prvu ovogodišnju akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan, a zbog nasilničke vožnje dva vozača, saopštila je Policijska uprava u Somboru.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je šest osoba lakše povređeno.

Napisano je 86 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 326 prekršajnih naloga.

Tinejdžer (18) poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se kasno noćas dogodila kod Sombora.

Prema prvim informacijama, on je poginuo na licu mesta, a u trenutku nesreće nalazio se na mestu suvozača. Vozač automobila zadobio je teške telesne povrede.

O tome koliko je stravična bila nesreća svedoči i samo vozilo, koje nakon udarca izgleda neprepoznatljivo.

Od karoserije automobila ostalo je svega nekoliko iskrivljenih delova. Automobil je potpuno "zgužvan" od siline udarca.

Vozilo je takođe ostalo i bez točkova.

Zasad nije poznato kako je došlo do nesreće.

Izvor: blic.rs