Sombor.info

Somborska filharmonija je u Narodnom pozorištu u Somboru održala Novogodišnji koncert pod nazivom „Bečka magija“ koji se održava drugu godinu za redom.

Ispred Grada Sombora, svečanosti su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika za oblast mesne samouprave Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Branislav Svorcan i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov koja se zajedno sa pomoćnikom gradonačelnika Atilom Pribilom obratila prisutnima i poželela im prijatan koncert, te srećnu i uspešnu 2024. godinu.

Uz dirigentsku palicu Milana Radišića, Somborska filharmonija je izvela neke od najpoznatijih muzičkih dela čuvenog Vivaldija, Bizeta, Čajkovskog… a takođe su se čule i poznate melodije filmske muzike.

Nikola Jokić otvorio dušu o životu

Poslednjih godina on je jedna od najvećih zvezda nadmoćne NBA lige. Uprkos enormnoj svetskoj slavi, Nikola Jokić i dalje je običan dečko iz Sombora, koji jedva čeka da se sezona završi pa da se vrati svojoj porodici, supruzi Nataliji i ćerkici Ognjeni, i konjima.

Ovih dana popularni Džoker ponovo obara rekorde i piše istoriju. U pauzama između utakmica, u podkastu „Curious Mike“ razgovarao je sa saigračem iz Denvera Majklom Porterom Juniorom i otvorio dušu, priznavši da mu godinama nisu postavljali tako dobra pitanja.

Centar Nagetsa pričao je kako se nosi sa pritiskom koji prati svaki vrhunski sport, a tokom intervjua njegov sagovornik je primetio, po ko zna koji put, da je veoma skroman i zabavan, kao i da mu popularnost baš ne prija, što je takođe odavno poznato.

- Ne volim ovaj život. Mi smo samo košarkaši i dobri smo u onome što radimo. Mediji su svuda oko nas, plaćeni smo zbog svega toga, neko voli da bude poznat, neko ne. Ja zaista ne volim. Kada završim karijeru, voleo bih da me niko ne zna – priznao je Jokić.

- Voleo bih da me se dete seća kao oca, ne kao košarkaša. To je moj cilj. Drugi cilj je da nemam telefon. Želim da živim u trenutku, da budem normalna osoba. Da odem na piće sa drugom, na ručak, ništa veliko.

- Kada izađem na ulicu ili u restoran, ljudi odmah vade telefon da me slikaju. To mi je tužno. Samo želim da živim svoj život.

Pročitajte: Džaba titule kada tu nije porodica - Nikola Jokić oduševio odgovorom, ove reči će vas raznežiti
Na pitanje gde i kako vidi sebe kada završi karijeru, Nikola je odgovorio u istom stilu – uživaće u krugu porodice, igraće se s decom. Ostatak dana biće rezervisan za konje. Nismo ni sumnjali.

- Imam nekoliko konja van Srbije, u Italiji, Švedskoj i Francuskoj. Moj tajni cilj je da budem vozač, da putujem svetom ili Evropom, i učestvujem na konjskim trkama. To zvuči zabavno.

Izvor: hallomagazin.rs

Ko je sve poreski obveznik, šta je poreska osnovica, kako se utvrđuje vrednost nepokretnosti i još mnogo toga zanimljivog ali i veoma važnog, pitali smo Milića Đokovića, koji je nesebično podelio svoje znanje sa nama.

Zakon kaže da je obveznik poreza na imovinu pravno i fizičko lice (rezident ili nerezident), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac imovine koja je po zakonu o porezima veće vrednosti od 400.000 dinara i nije oslobođena plaćanja poreza (po posebnim članovima zakona-crkva, diplomatska predstavništa, fondacije i slično). Ukoliko nekretnina ima više vlasnika a udeli nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Obveznik poreza na imovinu je:
1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (preduzetnik) koji plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod;

2) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;

3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;

Poreska osnovica

Osnovica poreza na imovinu je vrednost koju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave Vrednost nepokretnosti se osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do 1% godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%, počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o visini stope amortizacije koja važi na dan 15. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom. Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu stope amortizacije, ili je ne utvrdi u skladu sa ovim zakonom, ili je utvrdi a ne objavi u skladu sa zakonom, kod utvrđivanja poreza na imovinu vrednost nepokretnosti se ne umanjuje za amortizaciju.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se primenom sledećih elemenata:

1) korisna površina;

2) prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Pixabaykvadratura stana

Korisna površina je:
1) za zemljište - njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom;

2) za objekat - zbir podnih površina između unutrašnjih strana obodnih zidova objekta (iz koje su isključene površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički deo objekta, a za objekat koji nema horizontalnu podnu površinu ili obodne zidove korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.

Nastanak poreske obaveze

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranije:

-danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća,

-danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu,

-danom početka korišćenja,

-danom osposobljavanja,

-danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Kad je pravo stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje danom početka korišćenja ili danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način.

Stope poreza na imovinu iznose:
- na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige - do 0,4%

- na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige - do 0,30%

Osnovica za izračunavanje poreza

(1) do 10.000.000 dinara do 0,40%

(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara

(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara

(4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara.

Poreski popust se ostvaruje kada u njemu stanuje obveznik i umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara. Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj kući za stanovanje ili stanu stanuje, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje..

Rokovi za plaćanje poreza

Porez na imovinu se plaća u četiri rate do 15. u mesecu – februaru, maju, avgustu i novembru.

Od 2019. godine je moguće da se informacije o porezu na imovinu i drugim izvornim javnim prihodima koriste i budu dostupne "na klik" građanima, privredi i državi preko Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije.

Jedinstveni informacioni sistem, centralizacijom podataka građanima i privredi omogućava da vide sve svoje poreske obaveze na teritoriji Srbije, kao i da elektronskim putem podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu. Ova pogodnost elektronskog podnošenja prijave za utvrđivanje poreza na imovinu će naročito značiti pravnim licima koji moraju svake godine da ponavljaju ovaj postupak. Od februara je na portalu dostupna i usluga elektronskog plaćanja poreza.

U skladu sa tim, savet je ne čekati previše nego platiti, jer znate kako kaže poznata izreka “U životu se ne mogu izbeći samo smrt i porez”.

Izvor: nekretnine.rs

Rekonstrukcija jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini uspešno je završena.

Radovi su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spolјašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavlјanje dekorativne rasvete. Pored toga, uređeni su unutrašnji zidovi čitaonice i rekonstruisani podrumski otvori.

Vrednost radova je iznosila 35 miliona dinara a sredstva za realizaciju projekta su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Sombor.

Sredstvima odobrenim od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo po Konkursu za izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova u 2023. godini, zanovlјena je celokupna oprema na Odelјenju za fizikalnu medicinu koja je stara preko 35 godina. Ukupna vrednost celokupne opreme je 2.924.300,00 dinara.

U julu mesecu ove godine isporučena je oprema Odelјenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koje se nalazi se u selu Bezdan i u kojem se primenjuju: elektro, kinezi, termo, magneto, krio, laser, radna terapija, hidro i hidro kinezi terapije. U svom sastavu ima stacionar sa 80 bolničkih kreveta, ambulantni blok i terapeutski blok sa dva bazena sa termalnom vodom. U proseku dnevno u stacionarnom delu je hospitalizovano 60-80 nepokretnih i teško pokretnih pacijenata dok kroz ambulantni deo prođe između 110-130 pacijenata.

Tom prilikom Odelјenje je dobilo: Aparat za lasero terapiju, Aparat za ultrazvučnu terapiju sa dodatnom Handsfree sondom i Trakcioni uređaj.

Pre nekoliko dana, po istom konkursu, isporučena je oprema Odseku za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ranu rehabilitaciju koje se nalazi u sklopu bolničkog kompleksa u Somboru na Vojvođanskoj ulici. U Odseku se primenjuju: elektro, kinezi, termo, magneto, krio i radna terapija. U dve smene, kroz ove ambulante, dnevno prođe oko 100-120 pacijenata. To su bolesnici koji nemaju potrebu za hidro tretmanima i/ili nemaju potrebu da budu smešteni u stacionar u Bezdanu. Osim njih tu su pacijenti koji su hospitalizovani na ostalim Odelјenjima naše ustanove a imaju potrebu za ranom rehabilitacijom.

Odseku je isporučen: aparat za TENS terapiju, dva aparata za terapiju sa galvanskom strujom, magnet sa solenoidom prečnika 30cm i prostirkom, laser sa skenirajućom sondom, aparat za terapiju sa diodinamičkim strujama, aparat za kombinovanu elektro terapiju i ultrazvučni aparat sa sondom 3MHz/5cm2.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 188. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 7 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je usvojilo Godišnji plan raspisivanja Javnih konkursa koji su od javnog interesa za grad Sombor u 2024. godini. Odlukom o budžetu Grada Sombora za 2024. godinu, opredelјena su sredstva za konkurse za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, na teritoriji Grada Sombora za konkurse: Finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi; finansiranje i sufinansiranje projekata za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicije; Javni konkurs za realizaciju Lokalnog akcionog plana (LAP) za mlade u 2024. godini; Javni konkurs za realizaciju LAP-a za decu u 2024. godini; Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2024. godini; Javni poziv za realizaciju LAP-a Roma u 2024. godini; Sufinansiranje projekata udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite; Javni poziv za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje programa udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina ili zajednica na teritoriji grada Sombora i Javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja.

Gradski većnici su utvrdili Predlog zaklјučka za usvajanje teksta 4. Javnog poziva za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolјu budućnost u Somboru“ – ponovlјeni poziv.

Grad Sombor je u saradnji sa Centrom za socijalni rad Sombor, Savezom romskih NVO Zapadnobačkog upravnog okruga i NVO „Ženska alternativa“ Sombor, učestvovao na programu „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koji realizuje Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Kroz projekat i javni poziv odabrano je deset porodica koje će biti stambeno zbrinute a koje dolaze iz tri ranjive društvene grupe: žene žrtve porodičnog nasilјa, Romi i mladi koji napuštaju sistem socijalnog staranja. Kuće za odabrane porodice biće kuplјene u selima u okolini Sombora, a svaka će biti i rekonstruisana kako bi zadovolјila uslove socijalnog stanovanja koje propisuje zakon. Pravo učešća po ovom javnom pozivu imaju vlasnici nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Grada Sombora. Dodatne informacije o javnom pozivu mogu se dobiti u Odelјenju za privredu, Odseku za LER i podršku ulaganjima i Odelјenju za društvene delatnosti lično, putem telefona 025/468-160, kao i elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Na 188. sednici, članovi Gradskog veća su usvojili usklađeni finansijski plan namenjen za realizaciju programa participativnog budžetiranja projekata u srednjim školama na teritoriji grada Sombora, kao i finansijski plan namenjen za realizaciju programa participativnog budžetiranja projekata u mesnim zajednicama sa teritorije Grada.

Sneg od 8. januara.

Republički hidrometeorološki zavod objavio je prognozu za januar u kojoj se navodi da će najveća temperatura biti početkom meseca, 16 stepeni, dok će najhladnije biti 13. januara, kada će temperatura biti minus tri stepena.

Sudeći prema dugoročnoj, mesečnoj prognozi, sneg će u Beogradu padati od 8. do 12. januara, da bi se ponovio 16. i 17 januara, kao i 19. i 20. januara.

U Beogradu će najviše temperature ići do 16 stepeni i to početkom januara, da bi posle usledio pad dnevnih tempetatura. Najniža dnevna temperatura ići do -3 stepena, 13. januara.

Za Niš se prognozira slična temperatura kao i u Beogradu.

Maksimalna će biti 12 stepeni, 1. januara, a minimalna minus pet stepeni – 13. januara.

U Novom Sadu će prema ovoj prognozi najveća temperatura biti početkom meseca, 12 stepeni, dok će najniža biti 13. januara – minus pet stepeni Celzijusa.

Januar 2024. biće blaži i vlažniji, navodi RHMZ u svojoj sezonskoj prognozi, a slabi ili umereni jutarnji mrazevi očekuju se tokom treće dekade januara.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.5ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarske srednje minimalne temperature vazduha oko 0.7ºS.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.5ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 6.4ºS.

Mesečna suma padavina tokom januara biće iznad višegodišnjeg proseka u većem delu Srbije sa vrednostima za 5 mm do 10 mm višim, a u Jugozapadnoj Srbiji i Timočkoj Krajini za 10 mm do 20 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini januarska suma padavina iznosiće oko 55 mm, najavljuje RHMZ.

Zadržati privatnost na internetu postaje sve izazovniji zadatak, a kao rešenje se često nameću VPN usluge. U nastavku ćete saznati šta je tačno VPN i kako on radi, kao i za koje svrhe se najčešće koristi.

Kako radi VPN je najbolje razumeti kroz analogiju: Majka vas šalje da odnesete torbu rođaku, ali pod jednim uslovom – ne možete da pogledate šta je u torbi ni u jednom trenutku. Nakon što predate torbu rođaku, rođak je otvara, zatiče spisak za kupovinu i odlazi u prodavnicu. Posle 30 minuta završava kupovinu i šalje vam torbu nazad, opet pod uslovom da ne možete da gledate unutra. Vi vraćate torbu majci, ona je otvara i očekivano, pronalazi stvari sa spiska.

U ovoj analogiji je prikazano ugrubo kako funkcioniše internet saobraćaj kada je uključen VPN (Virtual Private Network). Suština je da vi kao prenosnik nemate predstavu koje informacije se šalju (u kutiji je mogla biti knjiga, milion dolara ili nešto treće). U istoj poziciji je svako ko pokušava da prisluškuje saobraćaj između vašeg računara i odredišnog servera. Na taj način, vaš internet provajder nema pojma da li skidate piratske filmove ili gledate Jutjub klip, a hakeri ne mogu da izvuku nikakve poverljive podatke.

Sve je to moguće uz pomoć VPN-a, jer u trenutku kad se povežete na njega, kreira se takozvani “tunel” između vaše mreže i VPN servera. To praktično znači da će podaci koji putuju između biti enkriptovani (šifrovani), a da ključ posedujete isključivo Vi i VPN server. U ovom primeru, “rođak” ima ulogu VPN server-a, jer preusmerava sve zahteve koje korisnik napravi (majka) na željeno odredište.

Zašto bi trebalo koristitiVPN?

Privatnost
VPN serveri se primarno koriste u cilju očuvanja bezbednosti i privatnosti. Kao što smo videli, niko ne može da presretne lične poverljive podatke, niti da otkrije koje sajtove posećujete. Ukoliko se konektujete na VPN, čak i na najranjivijim mestima, poput javnih Wi-Fi mreža u kafićima, imuni ste od zlonamernih hakera koji špijuniraju saobraćaj.

Pristup blokiranim sajtovima
Neretko se desi da je željeni sadržaj nedostupan u određenim regionima. Bilo da se radi o najnovijoj Netflix seriji ili nekoj video igri, dostupnim jedino u Americi, VPN može da otkloni tu barijeru.

Geolokacija na internetu se određuje preko IP adrese, a u trenutku kad se povežete na VPN server, vaša stara IP adresa menja se novom adresom koja potiče od VPN servera. Jedino šta veb sajtovi vide jeste ta nova IP adresa, tako da ste ih ovom tehnikom uspešno “obmanuli” da vam dozvole pristup.

Moguće je i uštedeti
Još jedan scenario u kojem VPN može biti koristan jeste takozvana geo-arbitraža. Cena igrica i mesečnih pretplata može varirati od države do države. Ukoliko se konektujete na VPN server koji se nalazi u nekoj od država gde je kupovna moć slabija, možete uštedeti višestruko. Tako na primer, umesto da platite 15 dolara za Jutjub premium u Evropi, preko turskog VPN-a vas ista usluga može izaći oko dolar.

Besplatna ili plaćena verzija
Na prvu se možda čini da je bespotrebno izdvojiti novac za još jednu mesečnu pretplatu, pogotovo imajući u vidu da postoje besplatne alternative koje rade posao. Ipak, postoje značajne razlike između plaćene i besplatne verzije VPN usluge.

Kompanije koje nude besplatan VPN takođe moraju da zarade. VPN serveri imaju uvid u vaš internet saobraćaj i ništa ih ne sprečava da taj spisak “pozajme” marketing agencijama, kao i da vam umetnu dodatne reklame tokom surfovanja vebom. Ukoliko preuzimate nelegalan softver, za tu tajnu jedino zna VPN server, a kod tako ozbiljnih stvari bi bilo naivno osloniti se na nepouzdanu uslugu.

Za bezopasne aktivnosti poput gledanje Netfliks serije, besplatna verzija može odraditi posao. Međutim, sve više platformi razvija servise za detektovanje prisustva VPN-a, stoga sa boljim VPN-om dolazi i veća verovatnoća da zaobiđete tu prepreku.

Izvor: nova.rs

Hakerska grupa "Qilin" preuzela je odgovornost za napad na Elektroprivredu Srbije, koji je izvršen pre 10 dana, objavio je forum "Bezbedan Balkan". Ukoliko se EPS ne dogovori sa njima, kako se navodi, "Qilin" će objaviti sve podatke do kojih su došli. Prema navodima stručnjaka, Srbija se nalazi u grupi 15 zemalja čije su institucije ili preduzeća bili meta ove grupe, nedavno je hakovala jednog privrednog giganta, a svoje napade započinje slanjem "fišing" mejlova.

Forum „Bezbedan Balkan“, koji prati digitalnu bezbednost, objavio je da je grupa „Qilin“ preuzela odgovornost za hakerski napad na Elektroprivredu Srbije i preti da će u roku od 10 dana javno objaviti sve podatke do kojih su došli, preneo je Radio Slobodna Evropa. Kako su naveli iz te hakerske grupe, pored blokiranih servera, ukraden je ogroman deo privatnih podataka kompanije, prenosi Nova.rs.

„Privatni ugovori, ugovori sa partnerima unutar i van zemlje, finansijska dokumenta, ugovori o kreditu, izveštaji, bilansi, ogroman broj privatnih mejl korespondencija“, poručili su iz „Qilin“.

Za sve je kriv jedan mejl

Iako se nadležni u Srbiji nisu oglašavali, a iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Nova.rs, svetski portali koji se bave bezbednošću na internetu tvrde da hakerska grupa “Qilin” u svojim napadima koristi jedan jednostavan sistem koji im omogućava da pridobiju podatke – mejl adresu.

Naime, “Qilin” šalje takozvane “fišing” mejlove, koji sadrže određene linkove, a kada neko na njih klikne – hakerima je otvoren pristup podacima.

Nakon što “Qilin” završi pristupanje osnovnim podacima, hakeri pokušavaju da pronađu nove podatke, a nakon što ih šifruju, korisnicima hakovanog sistema stiže poruka u kojoj se navodi da je mreža hakovana, te da je potrebna otkupnina kako bi se problem rešio.

Više od 20 napada u 2023.

Samo u 2023. godini, “Qilin” je sproveo više od 20 napada, najviše u Sjedinjenim Državama, ali prema analizi portala “Security Boulevard”, na listi zemalja koje su do sada ciljane su i Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Japan, Novi Zeland, Tajland, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Srbija.

EPS je 19. decembra saopštio da se oporavlja od “nezapamćenog” hakerskog napada, ali nisu saopštili nikakve detalje – ni tada, ni do danas, bez obzira na to što je sistem u kolapsu, pa računi kasne, šalteri ne rade, onlajn uvid u račun i plaćanje nije moguće, a radnici strahuju od toga da će im i plate kasniti. Nije se oglasila nijedna od nadlženih institucija.

Dramatičan napad na azijskog giganta

Samo nekoliko nedelja ranije, krajem novembra, grupa “Qilin” organizovala je sajber napad na “Janfeng”, kompaniju iz Kine i jednog od najvećih svetskih dobavljaća automobilskih delova, koji prodaje robu popularnim brendovima, kao što su Dženeral Motors, Folksvagen, Ford, Stelantis (Fiat, Krajsler, Džip), BMW, Tojota, Honda, Nisan…

Ovaj napad bio je toliko dramatičan da je Stelantis, jedna od kompanija koja nabavlja delove od “Janfeng”, morala da zaustavi proizvodnju u svojim severnoameričkim fabrikama. “Qilin” je tada zapretio da će objaviti sve podatke.

Za vreme napada, “Qilin” je objavio, kao dokaz da zaista imaju podatke, određene finansijske izveštaje, ugovore o poverljivosti, interne izveštaje…

Inače, hakerska grupa nekada se zvala “Agenda”, a ime “Qilin” počeli su da koriste ove godine. Hakeri “ciljaju” kompanije u svim sektorima, ali često biraju obrazovne, medicinske i “kritične” kompanije.

Srpska kompanija (ponovo) napadnuta

EPS nije jedina kompanija u vlasništvu države koja je bila na meti hakera. Pre tri godine, serveri Javnog komunalnog preduzeća „Informatika“ Novog Sada su se našli na meti upravo napada koji je blokirao celu gradsku upravu. Gradski čelnici su, kako je tada pisao portal 021, odbili da plate otkup od 20 bitkoina, što je tada vredelo oko 18,5 miliona dinara.

Bila je reč, kao i u slučaju EPS-a, o novom tišu “ransomware” virusa, koji napada antivirusnu zaštitu i “backup” sisteme i na taj način zaključava fajlove i čini ih nedostupnim.

Takođe, na meti hakera bila je i Agencija za privredne registre, srpski internet domen, Republički geodetski zavod… Zvanično nije saopšteno ko je stajao iza ovih napada, kao i da li su i u ove bila umešana hakerska grupa „Qilin“.

Izvor: n1info.rs

Ruski pesnik Artjom Kamardin osuđen je pred sudom u Moskvi na sedam godina zatvora zbog toga što je čitao svoje pesme protiv rata u Ukrajini tokom uličnog performansa u centru Moskve u septembru 2022. godine.

Okružni sud u Moskvi osudio je Kamardina (33) zbog optužbi za pozivanje na podrivanje nacionalne bezbednosti i podsticanje mržnje, preneo je AP.

Još jedan učesnik performansa koji je recitovao Kamardinove stihove, Jegor Shtovba (23), osuđen je na pet i po godina zatvora zbog istih optužbi.

Skup pored spomenika pesniku Vladimiru Majakovskom održan je nekoliko dana pošto je ruski predsednik Vladimir Putin naredio mobilizaciju 300.000 rezervista.

Policija je brzo rasterala učesnike skupa i uhapsila Kamardina i nekoliko drugih učesnika.

Ruski mediji su objavili izjave Kamardinovih prijatelja i njegovog advokata koji su rekli da ga je policija tukla prilikom hapšenja. Ubrzo nakon toga, Kamardin je prikazan sa modricama na licu kako se izvinjava za svoj postupak na policijskom video snimku koji su objavili ruski mediji, preneo je AP.

Tokom današnjeg ročišta, Kamardinovu suprugu Aleksandru Popovu sudska straža je izvela iz sudnice nakon što je uzviknula „Sramota!“ posle presude.

Popova, koja je posle saslušanja razgovarala sa novinarima, privedena je kasnije sa još nekoliko osoba pod optužbom da su održali nedozvoljeni miting ispred zgrade suda.

Od početka rata u Ukrajini do kraja novembra ove godine, 19.847 ljudi privedeno je u Rusiji zbog govora ili protesta protiv rata, dok su 794 osobe umešane u krivične slučajeve zbog svog antiratnog stava, prema grupi za prava OVD-Info koja prati politička hapšenja i pruža pravnu pomoć.

Izvor: n1info.rs