U njihovom jeziku nema reči koje opisuju oca ili muža.
“Kad bi žene vladale svetom, ne bi bilo ratova” – to je samo jedna od mnogobrojnih izreka koje ukazuju na vrline žena kao vladara. A da nije reč o praznoj priči, pokazuje i primer iz Kine, gde i danas živi pleme Mosuo, poznato i kao kraljevstvo žena. Smatra se možda i poslednjim matrijarhatom na svetu.
Mosuo je mala etnička grupa koja živi u provincijama Junan i Sečuan u Kini, u blizini granice s Tibetom. Čini je populacija od oko 40.000, a mnogi od njih žive u Jongning regiji, oko Lugu jezera, koje se nalazi visoko u Himalajima.
Žene se za sve pitaju
Mosuo pleme ima prilično dugu istoriju koja datira čak 2.000 godina unatrag. Specifično za ovo pleme svakako je to što su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata. Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice.
Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili više članova, ali sva imovina je uvek u rukama žena. Zanimljivo za ovo pleme je i to što praktikuju jednu vrstu otvorenog, liberalnog braka – ženama je dozvoljeno da imaju koliko god ljubavnika žele.
Znak za raskid – muške cipele ispred kuće
Zapravo, one i nisu vezane klasičnim brakom, već muškarac kog Mosuo žena poželi noću dolazi u njenu kuću, provede noć s njom, a iz kuće mora da ode pre nego što svane. Ukoliko žena ne želi vezu sa svojim dotadašnjim ljubavnikom, ona simbolično stavlja muške cipele ispred svojih vrata, dajući mu do znanja da je njegovo mesto zauzeto. Ako se iz jedne takve veze rodi dete, odgaja ga majčina porodica i ono dobija majčino prezime.
Inače, u prošlosti Mosuo pleme je bilo prilično izolovano i gotovo da nije imalo kontakta sa spoljašnjim svetom. Međutim, poslednjih godina njihovo mesto je postalo poznata turistička destinacija i oni se polako otvaraju prema svetu. Pritom su se pokazali kao izuzetno gostoljubivi.
Iako mnogi smatraju da je pleme Mosuo poslednji matrijarhat na svetu, činjenica je da njihovu zajednicu ne možemo porediti s ostatkom planete jer su dugo bili izolovani, a samim tim ne mogu se ni upoređivati s vrednostima zapadnog sveta. Naime, dok je žena glava kuće i sva imovina njena, činjenica je da one danas nisu toliko uključene u aktivno donošenje odluka, već je to, ipak, prepušteno muškarcima.
Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nekih posebnih odgovornosti: dakle, nemaju posao, odmaraju ceo dan, a sve kako bi bili odmorni za noćne posete svojim ženama. Generalno, njihova jedina uloga je stočarstvo i ribolov.
Nepodobno je imati samo jednog partnera
Bitno je i to što se žene iz ovog plemena ne udaju, tj. kod njih nema nikakvih klasičnih ceremonija stupanja u brak. U njihovoj kulturi i tradiciji je čak nepoštovanje predaka imati samo jednog partnera i to se smatra nepodobnim. Upravo zato u njihovom jeziku nema reči za oca ili muža.
Postoji nekoliko aspekata Mosuo kulture koji privlače pažnju ostatka sveta, a jedan od najvažnijih je liberalna veza – žena može birati svog ljubavnika, a pritom nije obavezna da živi s njim pod istim krovom. Zajednički život uopšte nije preporučljiv jer to jednostavno nije u njihovoj tradiciji, piše atma.hr.
Muškarci do kraja života žive u majčinoj kući
Nije tajna da Mosuo žene ne veruju u brak, bar ne u instituciju braka kakva je nama poznata. Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u majčinoj kući.
Svako veče oni odlaze kod žene koja ih pozove, tu ostaju celu noć, a pre zore se vraćaju u majčinu kuću. Zanimljivo je da niko od njih te svoje veze ne shvata ozbiljno. Naime, kada više ne žele da se druže, tj. kad žena više ne želi da poziva svog ljubavnika u kuću, oni se mirno razilaze, bez suda i bez razvoda.
Majke svu imovinu ostavljaju ćerkama
Interesantno je da muškarac i žena čak mogu biti i u dugogodišnjoj vezi, ali njihova imovina svakako nikada neće biti zajednička jer je sve materijalno uglavnom u vlasništvu žena. Uz to, majke svu svoju imovinu nakon smrti ostavljaju ćerkama, nikada sinovima, iako im je dozvoljeno da žive u majčinoj kući.
Deca iz takve veze pripadaju isključivo majčinoj porodici, a očevi imaju minimalni kontakt s decom. Toj deci najveći muški uzor predstavlja ujak, koji u ovom društvu ima bolju poziciju od biološkog oca deteta. Ujaci su ti koji brinu za sestrinu decu, a kada ujaci ostare, o njima preuzimaju brigu nećaci.
Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju nositi suknju sve do 13. godine, kada se službeno “uvode u društvo” i tada od majke dobijaju zasebnu sobu u koju dovode svoje „momke“. Zanimljivo je da žena nikada neće pričati o svojim intimnim stvarima u prisustvu muškarca jer je intima rezervisana isključivo i samo za žene
Takođe, kada žena iz plemena želi da pokaže nekom muškarcu da joj je interesantan, ona će mu ostaviti otvorena vrata kakobi je noću posetio.
Iako je poslednjih godina porastao interes turista za njihov kraj, zanimljivo je da Mosuo žene nikada neće pogledati nekoga sa strane, već isključivo Mosuo muškarce. Takođe, specifično za njihovu kulturu je to što se stari i nemoćni nikada ne napuštaju, već se porodica brine o njima do samog kraja.
Mosuo pleme je, uprkos spoljašnjim uticajima, i danas jedna vrlo jaka zajednica. Oni svoje pripadnike uvek stavljaju na prvo mesto u odnosu na strance i turiste. I za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom neželjena, ovde je poželjno dobiti upravo ćerku jer su one te koje se više cene od muškaraca.
Izvor: nova.rs
