Nijednom nije prekršio zakon.
Rumunski ekonomista Stefan Mandel i njegov mali tim u 1990-ima ušli su u svet lutrije i osvojili novac. I to čak 14 puta.
Podvig, naravno, nije postignut zahvaljujući njihovom stvarno srećnom nizu brojeva. Stefan Mandel je osmislio sistem koji je prvo upotrebio kako bi osvojio novac na lutriji u Rumuniji, a zatim i u Australiji.
Izgledi da ćete dobiti na lutriji prilično su niski. Šansa da osvojite Evro – džekpot s jednim listićem, je na primer 1 prema 139,838,160. Recimo da ste odlučili da udvostručite svoje šanse kupovinom druge karte, i dalje biste imali samo 2 prema 139,838,160 šanse.
Primetićete, međutim, da pod pretpostavkom da možete da kupite više tih kombinacija na kraju ćete doći do tačke u kojoj su vaše šanse 139,838,160 prema 139,838,160. Sada umesto matematičkog problema imate logistički problem: doći do 139.838.160 listića, a da već niste osvojili džekpot.
Mandel je primetio, prema Hustleu, da je u određenim lutrijama dobitak porastao više od tri puta od cene otkupa svake moguće kombinacije brojeva. Pod pretpostavkom da možete kupiti svaku kombinaciju brojeva, bio vam je gotovo zagarantovan povraćaj vaše investicije (pod pretpostavkom da nekoliko redovnih igrača ne osvoji s istim brojevima). Mandel je zapravo odlučio to da uradi.
Iako nije bilo protiv izričitih pravila, nije bilo baš u duhu igre. Problemi, iako više nisu bili matematički, ipak nisu bili mali. Najpre je morao dovoljno da uveri investitora da kupe šemu, što je i postigao tokom nekoliko godina. Zatim je morao da smisli način kupovine svake moguće kombinacije u kojoj god lutriji učestovali. S obzirom na to da su mogli da unose milione različitih kombinacija, to je od njega zahtevalo izradu algoritama za generisanje i zatim ispisivanje listića (što su neke lutrije u to vreme dozvoljavale).
S gomilom listića odštapanim i spremnih za upotrebu, došlo je do čekanja na dovoljno veliki džekpot, nakon čega bi njegova ekipa kupila te listiće. Čak ni tada, s obzirom na veliku količinu listića, nije uvek išlo glatko, kao što je bio slučaj u Virdžiniji.
Nakon što je svoju šemu već upotrebio u nekoliko manjih lutrija u Australiji, Mandel se prebacio na lutrije u SAD-u čiji su džekpotovi uvelike veći od toga koliko bi koštala kupovina svake kombinacije. Posebno je zanimljiva bila nova lutrija u Virdžniji, koja je u svojim izvlačenjima koristila samo brojeve od 1 do 44. To je značilo da je bilo 7.059.052 mogućih kombinacija, daleko manje od uobičajenih 25 miliona ili više.
Kad je džekpot bio dovoljno visok – 15,5 miliona dolara – naredio je svom timu na terenu da kupi listiće na veliko. Mandel je naravno unapred dogovorio neobičnu kupovinu. Ipak, neki su odustali od aranžmana, ostavljajući kombinacije ulaznica nekupljene.
Nakon dva dana kupovine, Mandelov tim je kupio 6,4 miliona od mogućih 7 miliona kombinacija potrebnih za zagarantovanu pobedu. Iako napeti, imali su dobitni listić u svojoj nerazumno velikoj gomili izgubljenih listića.
Iako su ga istraživali FBI i CIA, nije pronađeno ništa ilegalno. Ukupno je Mandel osvojio 14 različitih lutrija, skupivši milione funti novčane nagrade za sebe i svoje investitore. Zatim se povukao u kuću na plaži na tropskom ostrvu Vanuatu.
Izvor: nova.rs
