Sombor.info

Vest dana (a možda i godine) za apatinsku opštinu je da će biti raskinut ugovor sa firmom „Bioneks“, koja je nameravala da u Apatinu izgradi fabriku za reciklažu plastike. Ovo se čulo na kraju 29. sednice SO Apatin na kojoj je razmatrano ukupno 17 tačaka dnevnog reda.

Naime, odgovarajući na odborničko pitanje opozicionog odbornika Perice Popića (NSP) kada će SO Apatin doneti odluku o raskidanju ugovora sa preduzećem “Bioneks” DOO (s obzirom da je već ranije produženi ugovor istekao 18. decembra) predsednica opštine Dubravka Korać je rekla da će „ova tema biti razmatrana na narednoj sednici SO Apatin“, a da će njen predlog definitivno biti da se ugovor raskine „s obzirom da nije ispoštovan od strane investitora i da je prošao rok“.

-Mi smo iz tog razloga tako i koncipirali ugovor, da postoji mogućnost da opština Apatin ne bude oštećena ukoliko se investicija ne realizuje. Građani treba da znaju da 32 miliona dinara od kupovine zemljišta “Bioneksa” ostaje na računu naše opštine. U petak je kod nas u poseti bila delegacija jedne kineske kompanije koja je zainteresovana da kupi 7,5 hektara zemljišta u RTC-u i u slučaju da se ta investicija realizuje, a prilično je izvesno da će se realizovati u Apatinu ili Somboru, mi u tom slučaju ostajemo bez zemljišta za naredne investicije. Mislim da je zaista racionalna odluka da se ovo zemljište vrati opštini Apatin, obzirom da investicija nije realizovana u predviđenom roku, javno je obećala predsednica opštine, što je naišlo na odobravanje većine odbornika.

Današnje zasedanje SO Apatin, u odnosu na sva prethodna, još je po nečem bilo neobično. Naime, nakon višegodišnje prećutne podrške naprednjacima, dogodilo se „buđenje“ uspavanih socijalista.

Na samom početku sednice, Miloš Đerić (SPS) je pokrenuo inicijativu za direktan prenos sednica putem lokalnih medija, navodeći da je i obaveza odbornika da opravdaju svoj rad prema onima koji su ih tu izabrali, a za koji su i plaćeni. NJegov predlog je podržao Perica Popić, podsećajući da je isto to zahtevao više puta tokom prethodnih godina, ali da tada nije imao podršku SPS-a. U diskusiji je učestvovao i odbornik Ištvan Peter (SVM) koji je istakao da je on svojevremeno bio najveći protivnik direktnih prenosa, jer su sednice služile za marketing političkih partija i često se pretvarale u cirkus. Predsednik SO Milan Škrbić je odgovorio da svi oni koji žele prenos mogu da podnesu zahtev 48 sati pre sednice, a većina odbornika će odlučiti o tome da li će taj zahtev biti prihvaćen ili ne.

Na današnjoj sednici usvojeni su Predlog Odluke o budžetu opštine Apatin za 2024. godinu, Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu za ovu godinu, sa izveštajem o utrošenim sredstvima samodoprinosa za period januar - septembar, kao i Predlog Odluke o trećim izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine za ovu godinu.

U periodu januar – septembar ukupni tekući prihodi i primanja ostvareni su sa 69,6 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi i izdaci izvršeni u procentu od 66,3 odsto godišnjeg plana.
U ovoj godini jedini samodoprinos koji je izdvajan bio je onaj od 1 odsto u Apatinu i Prigrevici i oba ističu krajem ove godine. Svi odbornici su bili saglasni da bi izdvajanje na ime ovog samodoprinosa, kojim se pokrivaju roditeljski dodatak za bebe, troškovi sahranjivanja i pomoć teško obolelim sugrađanima, trebalo da se nastavi i dalje.

-Obzirom da zakon više ne prepoznaje samodoprinos, ne možemo da raspišemo referendum za njegovo izglasavanje. Tražimo mogućnost kako to da rešimo, odnosno kako da sve ovo nastavimo da finansiramo iz budžeta, objasnio je predsednik SO Milan Škrbić.

Za prvih devet meseci na ime samodoprinosa od 1 odsto u Apatinu je prikupljeno 25,4 miliona dinara, a utrošeno za odvoz smeća sa groblja 752 hiljade dinara, za roditeljski dodatak za 95 beba 5,5 miliona, za troškove sahranjivanja 158 lica 6 miliona i na ime jednokratne pomoći za 34 obolela lica 708 hiljada dinara. Nerealizovanih sredstava, sa prenetim sredstvima iz prethodne godine, je ostalo 36,8 miliona dinara. Na ime samodoprinosa od 1 odsto u Prigrevici je u prvih devet meseci prikupljeno 4,7 miliona dinara, a utrošeno za sahranjivanje 33 lica 1,1 milion, roditeljski dodatak za 29 beba 1,69 miliona.
Odbornici su na današnjoj sednici usvojili i Odluku o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa za ovu godinu, te Predlog Kadrovskog plana Opštinske uprave i Pravobranilaštva opštine Apatin za 2024. godinu, po kome broj zaposlenih i imenovanih lica ostaje isti kao i ove godine.

Usvojelni su i Predlog Odluke o izradi Plana detaljne regulacije železničke triangle između magistralne pruge br. 110, Subotica – Bogojevo – državna granica – (Erdut) i regionalne pruge br. 207, Novi Sad –Odžaci – Bogojevo u k.o. Sonta, Prve izmene godišnjeg programa poslovanja JP „Dunavska obala“ Apatin za ovu godinu, godišnji program poslovanja za narednu godinu, Srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja za period od 2024. do 2028. godine i Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o radu JP „Dunavska obala“, te Program poslovanja JKP „Naš dom“ Apatin za 2024. godinu i Program poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje putevima, planiranje i urbanizam Apatin – u likvidaciji za narednu godinu, u kojoj se očekuje i likvidacija ovog JP, s obzirom da su se stekli svi uslovi za to.

Izvor: apatinskenovine.rs

Salpa je samo jedno od predivnih morskih stvorenja koja žive u morskim dubinama.

Da nije bilo kamere sa kojom su snimljeni, većina nas ne bi ni bila svesna da neka od tih bića izgledaju kao da su van sveta.

Doduše, u moru postoje uslovi koji su znatno drugačiji nego na ostatku Zemlje, tako da su uslovi života zaista kao da ste na drugoj planeti.

Jedno od neobičnih bića, ali u svakom slučaju fascinantnih stvorenja je salp.

Takođe poznat kao morsko grožđe, to je plaštaš koja se kreće skupljanjem, pumpajući vodu kroz svoje želatinozno telo, jedan od najefikasnijih primera mlaznog pogona u životinjskom carstvu.

Salpa odvodi pumpanu vodu kroz svoje unutrašnje filtere za hranjenje, hraneći se fitoplanktonom.

Plaštaši su stvorenja koja žive u svim morima i na različitim dubinama.

Mogu se naći u plićaku, ali i na dubinama od nekoliko hiljada metara.

Oni su vrećastog oblika i žive pričvršćeni za morsko dno ili neku drugu podlogu.

Ima ih i na Jadranu, pa naši ronioci ponekad mogu uživati u pogledu na ovo fascinantno stvorenje.

Izvor: danas.rs

Iako inflacija u Srbiji prema zvaničnim podacima slabi, pa je u novembru iznosila osam odsto, činjenica je da su cene i dalje previsoke i da su uticale na svačiji novčanik. Za mesec dana jedna vrsta mesa poskupela je za čak 10 odsto, ali smo pronašli namirnice koje su i pojeftinile.

Svinjski but poskupeo 10 odsto za mesec dana

Što se tiče mesa, na našem spisku za proveru cena nalazi se nekoliko vrsta – svinjski i juneći but, pileća krilca i file.

Tako kilogram svinjskog buta sada košta 900 dinara, a samo mesec dana ranije, 20. novembra, njegova cena iznosila je 820 dinara, što je poskupljenje od 80 dinara, odnosno 10 odsto.

Interesantno je da je prošog meseca, ova vrsta mesa pojeftinila čak 100 dinara po kilogramu – sa 920 na 820. Ova niža cena ipak, izgleda, nije bila dugog veka.

Kada smo, u julu prošle godine, započeli sa praćenjem cena, svinjski but je koštao 710 dinara po kilogramu.

Juneći but je sledeća vrsta mesa čiju cenu proveravamo, a koja je, i pre nego što je inflacija u Srbiji uzela maha, bilo skupo, ali ona i dalje, već nekoliko meseci stagnira na 1.400 dinara po kilogramu – što je 100 dinara više u odnosu na jul prošle godine, kada smo po prvi put započeli sa praćenjem cena.

Što se tiče pilećeg filea, on takođe mesecima unazad uspeva da odoli poskupljenjima, pa kilogram “stoji” na 820 dinara, mada je pre godinu i četiri meseca, otkako pratimo cenu, ona iznosila 790.

Pileća krilca, jedno od najjeftinijih delova pileta, takođe više nije jeftino kao što je ranije bilo.

U prodavnici koju redovno obilazimo kako bismo pratili ima li novih poskupljenja, kilogram košta 380 dinara, što je isto kao I pre mesec dana, ali je prošlog leta cena bila 29.

Cene osnovnih namirnica i dalje stagniraju, a nešto je i pojeftinilo

Cene brašna dva tipa: T-400 i T-500 su pod kontrolom Vlade, tako da se ne menjaju.

Kilogram brašna T-400 košta 84,76,a T-500 78,65 dinara.

Inače, i ovo je proizvod koji je do kraja godine snižen u okviru akcije “Bolja cena”, ali u marketu u kojem pratimo cene, odabrano je brašno drugog proizvođača da bude sninženo.

Aktuelna cena suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra je 160 dinara – što je jedino pojeftinjenje, i to od 10 dinara, na koju smo naišli u našoj redovnoj mesečnoj “patroli”.

Ovo je još jedan od 36 proizvoda koji spadaju u akciju “Bolja cena”, što znači da će do kraja godine da bude sniženo, ali kako svaka prodavnica bira koje će ulje, odnosno kog proizvođača sniziti, ponovo je odabran drugi brend, ne onaj čije cene pratimo i poredimo.

Što se tiče šećera, kilogram košta isto kao i dosad, 115 dinara, mada je ova namirnica u julu prošle godine koštala 97.

Pakovanje od 10 jaja takođe nije menjalo cenu, pa ovaj proizvod i dalje košta 235 dinara, mada je to svakako više od 210, što je cena iz jula 2023.

Mleko jeftinije jer je država intervenisala

Dugotrajno mleko u pakovanju od jednog litra, sa 2,8 odsto mlečne masti je doskoro koštalo 152 dinara, ali je ono trenutno na akciji „Bolja cena“, pa je cena ovog prozivoda do kraja godine 140 dinara.

Inače, u julu prošle godine, iako nije postojala ova vrsta akcije, mleko je bilo još jeftinije i koštalo je 125 dinara, ali je i tada država imala uticaj na cenu, odnosno propisala je koliko maksimalno može da košta.

Kilogram jogurta od 2,8 odsto mlečne masti već mesecima košta 175 dinara, ali je u julu prošle godine cena bila 135.

Izvor: nova.rs

Udruženje „Somborske niti" organizovalo je prvi put jedinstvenu koloniju starih i zaboravljenih zanata domaće radinosti. Kolonija je posvećena Sofiji Jorgović, koja je sličnim zanatima pre skoro dva veka podučavala devojke u somborskoj školi.

Sofija Jorgović je bila prva učiteljica u Srbiji. Radila je u Somboru u drugoj polovini 19. veka, a između ostalog predavala je ručni rad i vez.Ona je bila i inspiracija Udruženju „Somborske niti" da pokrene koloniju na kojoj će promovisati stare zanate.

„Na ovoj koloniji smo sakupili sedam, osam zanata. Trukovanje, tkanje, vez, zlatovez, pustovanje, pletenje. Sakupili su se i umetnici i zanatlije koji rade neki rad, eto, u slavu Sofije Jorgović, a naravno, sakupili su se tu pored njih i oni koji žele da nauče i da vide kako se to radi", kaže Vanja Car iz Udruženja.

„Verujem da ovakva znanja i veštine trebamo sačuvati. Kada odete u etnografski muzej, onda vidite koliko je zlatovez zapravo bio važan pogotovo u vladarskim porodicama, Srpskim i uopšte kroz istoriju”, dodaje Mirjana Maksimović, učesnica na koloniji.

Ana Ilić Panjković u okviru kolonije predstavlja zanat pod nazivom trukeraj. To je tehnika kojom se uz pomoć paus paira prenosi šema za vez na platno.

„Neke od tih motiva sam ja upotrebila u okviru svoje radionice za dekorativne i upotrebne predmete, kao što su neseseri, lavandice, bedževi, kako bi mladima i danas ljudima u savremenom dobu na neki zanimljiv način približili stare i tradicionalne zanate", rekla je Ana.

„Izrađujemo šare po motivima sa somborskih kapa koje su žene nosile krajem 19. i početkom 20. veka. Zlatovez je tada bio u punom sjaju u ovim krajevima, tako da ovo je prilika da žene koje žele da nauče neke osnove zlatoveza izradi neki predmet koji će čuvati kao uspomenu za budućnost”, istakla je predsednica udruženja „Somborske niti“, Katarina Car.

Sve ovo jeste pokušaj ovih žena da stare zanate i tradicionalne materijale pretvore u nešto savremeno i originalno.

U narednom periodu, očekuje se i katalog sa radovima nastalim na koloniji i želja da ovaj događaj postane tradicija.

Izvor: RTS

Prošlog vikenda u balonu Oranž je završeno ovogodišnje takmičenje SOS Lige budućih šampiona. Ove jeseni klinci su se sastajali tokom šest vikenda. Odigrano je ukupno 116 utakmica, postignuto je 633 pogotka, odnosno 5.46 po meču. Organizatori su objavili tabele po godištima.

U najstarijom (2012) grupi Spektar je prvi sa 13 bodova. AFS (Ravangrad 2018) je drugi sa bodom manje, dok je Oranž treći sa deset bodova.

U generaciji 2013 prvo mesto sa maksimalnim učinkom (pet pobeda) drži AFS (Ravangrad 2018). Identičan učinak, ali u generaciji 2014. godišta drži ekipa Oranža. Internacional je mesto niže sa tri boda manje. Ova ekipa drži prvo mesto u grupi 2015 sa 12 osvojenih bodova. Velika borba je i za drugu poziciju između Oranža, Mladosti iz Apatina i AFS A (Ravangrad 2018).

Sve tri ekipe imaju po 10 bodova. Internacional drži prvo mesto kod generacije 2016. godišta. Drugo i treće mesto dele Žak i Mladost. U grupi početnika Oranž je ubedljiv sa svih osam pobeda. Takmičenje se nastavlja nakon novogodišnjih praznika, tačnije, sredinom januara (13./14.) naredne godine.

Izvor: somborsport.org

Ajnštajn je tačno predvideo da vreme usporava što se brže krećemo, ali da bismo na najspektakularniji način doživeli „dilataciju vremena“, morali bismo da otputujemo u crnu rupu, kaže astrofizičar Kris Lintot, profesor astrofizike na Univerzitetu u Oksfordu.

Jedan od poznatih i zanimljivijih naučnih eksperimenata izveli su 1971. godine fizičari Džozef Hafele i Ričard Kiting. Uzeli su četiri atomska časovnika (koji kasne jedan sekund na svakih 30 miliona godina) i ukrcali se u komercijalni avion na put oko sveta, prvo na zapad, a zatim na istok, pre nego što su se vratili u svoju laboratoriju u Vašingtonu.

Kada su uporedili vreme na svojim pouzdanim časovnicima sa ostalima koji su ostali u laboratoriji, ispostavilo se da se vreme na njima nije poklapalo. Teorija predviđa da su satovi koji su bili na letu, u poređenju sa referentnim satovima u američkoj mornaričkoj opservatoriji, trebalo da izgube 40 ± 23 nanosekunde tokom putovanja na istok, i da bi trebalo da dobiju 275 ± 21 nanosekundu tokom putovanja prema zapadu.

Eksperiment je bio test osnovnog principa Ajnštajnove teorije relativnosti, a to je da vreme nije univerzalno. Što brže putujete, vreme će vam sporije prolaziti. Efekat je mali – uzmite transatlantski let od Londona do Njujorka i vaš sat će zaostati za desetmilioniti deo sekunde za onim koji je ostao na zemlji – ali bez obzira, ipak ćemo stariti delić sporije nego da smo ostali kod kuće. A Hafeleovi i Kitingovi satovi bi to mogli da izmere.

Druga teza teorije relativnosti kaže da gravitacija takođe ima uticaj na vreme. Ako se udaljimo od Zemljine gravitacione sile i vreme će se ubrzati. Gravitacija utiče i na naša tela – što znači da nam je glava nešto starija od stopala. Ovaj efekat je neverovatno mali, ali na većim udaljenostima od Zemlje postaje veoma važan. GPS sistem na koji se svi sve više oslanjamo u orijentaciji, sa svojim satelitima na 20.000 kilometara iznad Zemlje, moraju to da uzmu u obzir, kako bi ispravno funkcionisali.

Uprkos ovim pojavama, Zemlja je, na kraju krajeva, mala planeta u velikom Univerzumu. Oko crnih rupa, masivnih objekata čija sila gravitacionog privlačenja je neuporediva sa gravitacijom bilo koje planete, ovi efekti relativiteta su daleko izraženiji.

Da bismo razumeli zašto, treba da zamislimo da padamo u crnu rupu. (Naravno uz pretpostavku da smo u magičnoj svemirskoj letelici koja će nas sačuvati od „špagetifikacije“, koja se dešava svemu što se previše približi crnoj rupi).

Dok padamo, ne bismo primetili nikakvu razliku u vremenu za sebe ili neposredno okruženje. Gledajući na sat ili opipavajući puls, primetili bismo isti stabilan broj otkucaja iz sekunda u sekund dok se približavamo izvesnoj propasti.

Međutim, ako bi nam instrumenti svemirske letelice dozvolili da se osvrnemo i posmatramo Univerzum izvan crne rupe, možda ćemo primetiti nešto čudno – činilo bi nam se da se događaji tamo ubrzavaju. Kada bismo mogli da posmatramo Zemlju kroz teleskop, videli bismo budućnost naše planete i vrsta, kao na ubrzanom filmu.

Ukoliko promenimo perspektivu i zamislimo da smo na svemirskoj stanici koja kruži na bezbednoj udaljenosti od crne rupe i gledamo letelicu kako upada u nju. Ivica crne rupe, kakva jeste, je horizont događaja, tačka kroz koju ne mogu da prođu ni stvari koje putuju brzinom svetlosti. Za očekivati je da bi letelica kada dođe do ove tačke jednostavno nestane.

Međutim, desilo bi se nešto čudnije – ako imamo dovoljno mašte i zamislimo da nam putnici u ovoj letelici mašu, videli bismo gotovo usporeni snimak kako padaju sve dublje u gravitacioni bunar crne rupe.

Sat postavljen na spoljnoj strani njihove letelice radiće sporije u poređenju sa onim koji je instaliran na stanici iz koje posmatramo taj prizor.

Ovaj efekat je iskorišćen u filmu Međuzvezdani (Interstellar), gde astronauti koji su istraživali planetu blizu crne rupe izlaze kako bi pronašli promenjeni Univerzum koji je krenuo dalje bez njih. Kao što film jasno pokazuje, nema smisla pitati se da li je vreme koje prolazi blizu crne rupe ili daleko „tačno“ vreme – relativnost nam govori da tako nešto ne postoji.

Iako ovo nikada nećemo videti spolja, naš osuđeni putnik će na kraju preći horizont događaja crne rupe, granicu iza koje svetlost – ili bilo šta drugo – ne može pobeći. Ovo je tačka bez povratka, a iza nje putnik bi bio primoran ka centru crne rupe. To znači da bi se njihov doživljaj vremena mogao fundamentalno promeniti – i možda bi čak mogli da se kreću napred-nazad u vremenu.

Zašto tako? U našim običnim životima, bezbedno van crne rupe, možemo da se krećemo kako želimo u tri dimenzije prostora, ali moramo neprekidno putovati napred u četvrtoj dimenziji: vremenu. Ali unutar horizonta događaja crne rupe, stvari su unazad. Unutra, astronaut bi bio primoran da neprestano putuje svemirom – ka centru crne rupe – što znači da neki ljudi misle da bi mogli da se kreću u vremenu.

U tom smislu, crna rupa može delovati kao vremenska mašina, omogućavajući svakom dovoljno hrabrom da uđe i da otputuje u vremena mnogo pre nego što su prešli horizont događaja, sve do stvaranja same crne rupe.

Jedina kvaka je u tome što, koliko možemo da zaključimo, ne bi bilo načina da izađemo iz crne rupe, tako da nijedan putnik kroz vreme iz budućnosti ne može iskoristiti ovaj trik da dođe i poseti nas ovde na površini Zemlje. Ali razumevanje onoga što je moguće – i razmišljanje o tome kako crne rupe manipulišu prostorom i vremenom oko sebe – može pružiti fizičarima najpreciznije testove Ajnštajnovih teorija i može dovesti do dubljeg razumevanja šta je tačno ovo što nazivamo vremenom.

Izvor: RTS

U poslednje vreme poremećaji u avio-kompanijama i na aerodromima gotovo su neizbežni, ali to može biti zato što letite i izlazite sa pogrešnih aerodroma, piše sajt koji se bavi analizom stanja na aerodromima širom sveta.

AirHelp Inc, koja se zalaže za prava putnika i u njihovo ime podnosi žalbe oko prekida letova, a koji uključuju otkazivanja u avio-saobraćaju, kašnjenja i izgubljeni prtljag; svake godine izdaje analizu više od 4.000 aerodroma u svojoj bazi podataka širom sveta kako bi odredila najbolje i najgore.

Faktori koji se uzimaju u obzir uključuju performanse svakog aerodroma vreme, u kombinaciji sa povratnim informacijama kupaca o položaju aerodroma, hrani i opcijama kupovine.

Ovogodišnja anketa odražava podatke prikupljene od 1. januara do 30. septembra, plus odgovore na anketu od više od 15.800 putnika.

Rezultati govore da je najbolji aerodrom na svetu omanski Muscat International.

Na drugom i trećem mestu su brazilski međunarodni aerodrom Recife-Gurarapes i južnoafrički međunarodni aerodrom Kejptaun.

Japan i Brazil generalno dominiraju u performansama aerodroma, pri čemu svaka broji tri lokacije na listi 10 najboljih globalnih aerodroma. Od američkih centara, samo tri su ušla na svetsku listu 50 najboljih: Mineapolis-St. Paul International (br. 13), Seattle-Tacoma International (br. 34) i Detroit Metropolitan Airport Vaine Counti (br. 38).

Evropski aerodromi nisu prošli mnogo bolje, sa samo devet koji su ušli u Top 50 najboljih aerodromskih iskustava na svetu, prema AirHelpu. Aerodrom Bilbao u severnoj Španiji zauzeo je prvo mesto u Evropi.

Ovo ukazuje na dodatni trend: glavna čvorišta nisu u korelaciji sa odličnim aerodromima, kao što bi se moglo očekivati. Koliko god bili zauzeti, Atlanta Hartsfild-Džekson se nalazi na 55. mestu, dok je londonski aerodrom Hitrou na 163, a Pariz Šarl de Gol na 173. mestu. sa Džonom F. Kenedijem na 106. i La Gvardijom, tek nakon renoviranja vrednog 8 milijardi dolara, na 70. mestu.

„Iskustvo putovanja nije isključiva odgovornost avio-kompanija, već i aerodroma“, rekao je Tomas Pavliszin, glavni izvršni direktor AirHelpa, u izjavi poslatoj e-poštom. „Ove godine aerodromi širom Azije su imali jak učinak. Evo njihovih rezultata:

10 najboljih aerodroma na svetu

10. Aerodrom Amami, Japan

9. Međunarodni aerodrom Tokio Narita, Japan

8. Međunarodni aerodrom Belo Horizonte, Brazil

7. Međunarodni aerodrom Belem/Val-de-Kan, Brazil

6. Međunarodni aerodrom Osaka Itami, Japan

5. Međunarodni aerodrom Doha Hamad, Katar

4. Međunarodni aerodrom Brazilija, Brazil

3. Međunarodni aerodrom Kejptaun, Južna Afrika

2. Međunarodni aerodrom Resife/Gvararapes, Brazil

1. Međunarodni aerodrom Muskat, Oman

10 najgorih aerodroma na svetu

10. Međunarodni aerodrom Halim Perdanakusuma, Indonezija

9. Aerodrom Marsej Provansa, Francuska

8. Aerodrom Sofija, Bugarska

7. Međunarodni aerodrom Toronto Pirson

6. Međunarodni aerodrom Denpasar, Bali

5. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

4. Lisabonski aerodrom Humberto Delgado, Portugal

3. Londonski aerodrom Getvik, UK

2. Međunarodni aerodrom Malta

1. Međunarodni aerodrom Banjarmasin Siamsudin Noor, Indonezija

Osamnaestogodišnji haker koji je ukrao i objavio nekoliko video snimaka dugo očekivane video igre „Grand Theft Auto VI“ biće smešten u bolnicu sa visokim nivoom obezbeđenja u Velikoj Britaniji sve dok ne bude ocenjeno da više ne predstavlja opasnost po javnost.

Ova presuda doneta je nekoliko meseci nakon što je haker proglašen krivim za hakovanje više tehnoloških kompanija, uključujući i Rokstar gejms (Rockstar Games), koji je razvio GTA.

Britanski sudija je izjavio da su veštine hakera za izvođenje sajber napada takve da predstavlja visoki rizik za javnost. Tu izjavu podržala je i procena njegovog mentalnog zdravlja koja je korišćena u presudi, a u kojoj se navodi da je haker „visoko motivisan“ i „nastavlja da izražava nameru da se što pre vrati sajber kriminalu“, prema informacijama BBC-a.

Haker, Arion Kurtaj, proglašen je krivim za hakovanje u avgustu, a prethodno je smatran nesposobnim za suđenje zbog poremećaja iz autističnog spektra, izveštava Blumberg. Sudija je navela u presudi da postoji i rizik da ga onlajn hakeri ubede da počini još sajber zločina.

Kurtaj je bio na slobodi pod kaucijom nakon hakovanja giganta za proizvodnju čipova Envidija i britanskog internet provajdera EE, kada je uspeo da probije zaštitu Rokstara, proizvođača GTA VI, koristeći Amazon Firestick, svoj hotelski TV i mobilni telefon.

Provalio je u interni Slack server kompanije i zapretio da će objavljivati izvorni kod ako Rokstar ne plati otkupninu u visini od nekoliko miliona dolara.

Kurtaj je deo hakerske grupe pod imenom Lapsus$, koja je svojim hakovanjima poput Envidije, Rokstara i Ubera nanela tim kompanijama štetu od gotovo 10 miliona dolara, izveštava BBC.

Osmnaestogodišnjaka je prošle godine uhapsila londonska policija nakon hakovanja Rokstara i krađe 90 klipova iz igre „Grand Theft Auto VI“. Kurtaj i neidentifikovani 17-godišnji mladić su odvojeno proglašeni krivim u avgustu za ozbiljno zloupotrebljavanje računara, iznudu i prevaru hakovanjem EE i Nvidia.

Rokstar se suočio s brojnim izazovima u vezi sa hakovanjem tokom razvoja „Grand Theft Auto VI“, jedne od najviše očekivanih igara, koja treba da se pojavi 2025. Razvojni studio je javno priznao upad u mrežu prošle godine, gde je treća strana pristupila poverljivim informacijama i snimcima razvoja GTA VI.

Vreme upada i broj procurelih klipova poklapaju se sa navodima u presudi Kurtaju. FBI je istraživao upade u ovaj razvojni studio, kao i hakovanja koja su počinjena protiv Ubera. U blog postu ove kompanije za deljenje vožnje, navedeno je da postoje izveštaji da je isti akter koji je provalio u Rokstar takođe hakovao Majkrosoft, Cisko, Samsung, Envidiju i Oktu, prema podacima IGN-a.

Izvor: forbes.n1info.rs

Hladno vreme pogoduje razvoju bakterija i virusa. Ako se naše telo još nije prilagodilo nižim temperaturama ili ako nam je imunitet oslabljen, podložniji smo prehladi ili gripu. A sigurno ste čuli kako nam beli luk može pomoći u tome. Ali, da li je ovo istina?

Beli luk je često korišćen sastojak u skoro svakoj kuhinji. Bogat je hranljivim materijama, sadrži vitamine A, C, E, K i vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6), zajedno sa mineralima kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, gvožđe i cink. Alicin, koji se nalazi u belom luku, aktivira se kada se začin isecka i efikasan je protiv bakterija, smanjuje začepljenost nosa, podstiče iskašljavanje i ublažava kašalj.

Beli luk takođe ima mnogo antioksidanata koji pomažu u popravljanju oštećenih ćelija. Vitamini B6 i C u belom luku jačaju imuni sistem, ublažavaju simptome i ubrzavaju oporavak.

Istraživanje iz 2001. godine pokazalo je da su ljudi koji su jeli sirovi beli luk 12 nedelja, između novembra i februara, imali manje prehlade. Takođe, oni koji su se prehladili brže su se oporavili.

Konzumiranje male količine sirovog belog luka u dnevnim obrocima može biti od koristi za prevenciju bolesti. Međutim, postoje neželjeni efekti kao što su žgaravica, iritacija usta, nadimanje, mučnina, dijareja ili povraćanje. Prekomerna konzumacija sirovog belog luka takođe može dovesti do lošeg zadaha i telesnog mirisa.

Osim toga, ljudi koji tek počinju da konzumiraju beli luk mogu da osete iritaciju u grlu, a kod nekih osetljivih ljudi mogu se razviti i osip na koži. Beli luk takođe može da ometa delovanje određenih lekova, što dovodi do neželjenih efekata. Zbog toga je preporučljivo da se konsultujete sa sopstvenim lekarom o konzumaciji belog luka, prenosi index.hr.

Velika bura u javnosti podigla se nakon što je jedno udruženje građana skrenulo pažnju da se na srpskom crnom tržištu pojavila opasna droga "fentanil". Ministarstvo zdravlja je zbog toga održalo hitan sastanak sa stručnjacima na kome je utvrđeno da u Srbiji još nije zabeležen slučaj smrti usled konzumacije ovog narkotika, niti zaplena. Portal Nova.rs istraživao je o kakvoj supstanci je reč i zbog čega je još nazivaju i "zombi drogom".

Informacija da je fentanil stigao u Srbiju sa razlogom je upalila alarm među ovdašnjim stučnjacima. Nakon sastanka sa svim relevantnim institucijama i stručnjacima, kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja, utvrđeno je da je Srbija za sada bezbedna kada je reč o ovom opasnom ubici, a druge službe, poput Carine i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, obaveštene su da je potrebno dostaviti podatke o prisustvu „fentanila“ u susednim državama.

Šta je „fentanil“?

Ove sumnje sa razlogom su izazvale strah među građanima i stručnjacima. Za fentanil se kaže da je 50 puta snažniji od heroina, koji se smatra verovatno najopasnijim narkotikom u Srbiji, čija konzumacija izaziva snažnu zavisnost i može dovesti do smrti u kratkom periodu. Situacija sa fentanilom je tako 50 puta gora.

Budući da fentanil pripada narkotičkim grupama lekova, u nekim društvima se koristi i kao sredstvo za ublažavanje snažnih bolova ali uz konstantan nadzor lekara upravo jer se zavisnost razvija brzo i prilično lako. Proizveden je prvi put šezdesetih godina prošlog veka, a lekari ga mahom prepisuju u vidu injekcija, flastera ili pastila kod pacijenata koji usled težih povreda, operativnih procedura ili bolova izazvanih teškim bolestima. Upravo u tim oblicima pojavljuje se i na ilegalnom tržištu, a često se meša sa drugim opijatima.

Zombi droga

Zbog snažnog dejstva, da bi se ostvario željeni efekat potrebna je mala količina ove supstance i upravo ta karakteristika čini ovu drogu lakom za ilegalni šverc.

„Za razliku od oko 50 tona heroina, potrebno je samo nekoliko tona čistog fentanila kako bi se zadovoljila godišnja potrošnja ilegalno pribavljnih opijata u SAD“, objasnili su ranije iz Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droga (UNDOC). Prema podacima UNDOC-a, samo dva miligrama ove droge dovoljne su da dovedu do smrtnog ishoda.

Šta se događa kada fentanil stigne na tržište može se videti kroz primer Sjedinjenih Američkih Država gde je ova droga na prvom mestu po smrtnim slučajevima i gde više od stotinu ljudi dnevno umre usled predoziranja. Samo prošle godine preminulo je više od 100.000 ljudi!

Imajući u vidu njeno sedativno dejstvo, događa se da se zavisnici koji je koriste usporeno kreću i govore, ostaju „zamrznuti“ u nekim određenim pozama, potpuno nesvesni sveta oko sebe, zbog čega je dobila i naziv „zombi droga“. Pored tih efekata, izaziva sniženi pritisak, bol u kostima, respiratorne probleme, rane na koži i na kraju smrt.

Iz SAD stižu podaci i da se zbog mešanja ove droge sa drugim nakroticima, poput heroina, korisnici često uopšte nisu svesni da su konzumirali fentanil posebno jer on nema karakteristični miris ili izgled, pa je tako njegovo prisustvo moguće detektovati isključivo uz testove. Iz Uprave za suzbijanje narkotika (DEA) upozorili su da u slučaju sa fentanilom nikako ne bi trebalo „verovati svojim očima“, te da je u sedam od 10 svih zaplenjenih pilula od strane DEA pronađen „fentanil“.

Fentanil u regionu

Ovdašnje Ministarstvo zdravlja, u saopštenju o navodnoj pojavi ove droge, istaklo je da prema nezvaničnim informacijama nacionalnih kontakt tački Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore nije bilo ovakvih slučajeva. Međutim, prisustvo „fentanila“ uočeno je letos u Hrvatskoj.

„Prvi susret s fentanilom smo imali na turističkim događajima tokom sezone kad su stranci sa sobom doneli fentanil. Inače u Republici Hrvatskoj ga nije bilo, ali evo sad novo je da imamo i prvo predoziranje s fentanilom“, rekao je Krunoslav Capak iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje u septembru ove godine, kada se govorilo o dve smrti za koje se veruje da su nastupile usled korišćenja ovog narkotika.

Radio slobodna Evropa objavila je da je u Crnoj Gori, iako nije bilo zaplena fentanila, njegova upotreba je zabeležena još 2007. godine na Kakarickoj gori, ustanovi za lečenje bolesti zavisnosti.

„U pitanju je svega nekoliko klijenata. Konzumacija fentanila nije bila primarna, već je pratila konzumaciju najčešće heroina, ali i drugih droga… Bez obzira na mali broj klijenata, posledice su i više nego opasne“, upozorio je direktor Marko Čađenović.

Izvor: nova.rs