Sombor.info

Magnezijum je veoma važan za ljudski organizam jer je uključen u više od 300 vitalnih metaboličkih procesa u telu. On je osmi najčešći mineral na Zemlji i treći najčešći mineral u morskoj vodi, nakon natrijuma i hlorida. Za nas je najvažnija činjenica da je to četvrti najčešći mineral u ljudskom telu. Najviše ga ima u kostima i zubima, oko 60, odnosno 65%, ostatak je u mišićnom tkivu i ćelijama, a 1% u krvi.

Uloga magnezijuma u ​​ljudskom telu

Magnezijum pomaže u stimulisanju metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njen prenos kroz telo, a učestvuje i u formiranju proteina. Bez toga, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti ne bi bio moguć.

Osim toga, magnezijum pomaže u procesima koji kontrolišu funkcionisanje mišića i nerava, održava zdrave kosti, zdravo srce i normalan nivo šećera u krvi i igra važnu ulogu u povećanju energije.

Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od 12.340 muškaraca i žena sa periodom praćenja od 19 godina otkrila je da je 30% manje umrlih od kardiovaskularnih bolesti prijavljeno kod pacijenata sa visokim magnezijumom u krvi (iz knjige Minerali – dr Ulrih Štrunc i Andreas Sop).

Dakle, svakoj ćeliji u ljudskom telu potrebna je adekvatna količina magnezijuma. U suprotnom – njena funkcija je narušena. No, ono što je važno naglasiti jeste da magnezijum „radi” zajedno sa kalcijumom i na taj način zajedno regulišu električne impulse u ćeliji.

Ipak, koncentracija magnezijuma u zdravim ćelijama je mnogo veća od koncentracije kalcijuma, a njihov odnos je veoma važan. Njihova međusobna ravnoteža i funkcija važni su za sprečavanje akumulacije kalcijuma u ​​ćelijama, jer u suprotnom može doći do razdražljivosti, kalcifikacije, poremećene funkcije ćelije ili ćelijske smrti.

Znaci nedostatka magnezijuma u organizmu

Pošto telo nadoknađuje nedostatak magnezijuma izvlačeći ga iz kostiju, produženi periodi nedostatka su opasni. Ovo su neki od glavnih simptoma:

glavobolje
migrena,
umor,
vrtoglavica,
pospanost,
nervoza,
vrtoglavica
bolovi i grčevi u mišićima.

Koji su faktori krivi za nedostatak magnezijuma u ​​organizmu?

Razlozi mogu biti brojni: previše stresa, često konzumiranje alkohola, česta konzumacija fosfatnih (gaziranih) pića, loš san, visok krvni pritisak, trudnoća, uzimanje kontraceptivnih pilula, dijareja, problemi sa crevima ili bubrezima.

Uzimajte dovoljno magnezijuma

Telo ne može samostalno da proizvodi magnezijum, pa ga je potrebno svakodnevno unositi putem hrane i pića. Preporučeni dnevni unos je između 300 i 400 miligrama. Ženama je obično potrebno nešto manje nego muškarcima. Odrasloj ženi je potrebno oko 310 miligrama, a posle 30. godine oko 320 miligrama dnevno. Odraslom muškarcu je potrebno oko 400 miligrama magnezijuma dnevno. Deci do 8 godina potrebno je između 30 i 170 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola (o tome se obavezno konsultujte sa ličnim lekarom).

Da bi se zadovoljila preporučena dnevna doza magnezijuma u organizmu, odrasle osobe treba svakog dana da popiju 3-4 dcl prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Potreba za ovim mineralom je neznatno povećana tokom trudnoće, laktacije i tokom perioda intenzivnog rasta.

Hrana koja je dobar izvor magnezijuma

Osim putem prirodne mineralne vode, magnezijum možete uneti i putem hrane, a ovo su neke od namirnica koje su najbogatije ovim mineralom:

spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće,
bademi,
semenke bundeve i suncokreta,
laneno seme,
paprika,
pasulj,
avokado,
tamna čokolada.

U slučaju ekstremnog manjka magnezijuma u organizmu, stručnjaci preporučuju i dijetetske suplemente. I sportisti koji vole da uživaju u sportskim napicima takođe treba da budu oprezni – ni u kom slučaju ne bi trebalo da uživaju u gaziranim napicima posle treninga, jer fosfati izbacuju magnezijum i kalcijum iz tela.

Izvor: Aktivni Si

Prosečna penzija u Srbiji iznosi samo 39.874 dinara, i na osnovu ove brojke kristalno je jasno kako zapravo žive najstariji građani. Međutim, ko još za vreme radnog veka počne da uplaćuje novac u privatni penzijski fond, može da računa na makar malo lagodnije dane u starosti, jer će pored državne penzije, svakog meseca primati dodatni iznos koji je prethodnih godina uštedeo.

Veliki broj radnika u Srbiji svestan je da od plodova svog rada u starosti neće moći da živi dostojanstveno. Zato ni ne čudi što u dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana naše zemlje.

Ovi fondovi omogućavaju svojim korisnicima da uplaćuju novac u skladu sa sopstvenim mogućnostima – kada mogu i koliko mogu.

Kako bismo proverili da li na ovaj način životni standard nakon završetka radnog veka zaista može da se poboljša, izračunali smo koliko će korisnik koji je 10 godina vršio redovne uplate od po 500, 1.000, 2.000 mesečno dobijati kasnije, kada se penzionišu. Računicu smo napravili i za one koji uplaćuju po 5.000 i 10.000 dinara.

Period uplate u našem primeru je 10 godina, a računali smo da se kasnije isto toliko sredstva i isplaćuju korisniku.

Da li se isplate male uplate?

Počeli smo sa iznosom od 500 dinara, iako postoje privatni penzijski fondovi u kojima može da se uplati manje, i po 200. Ako bi radnik svakog meseca, tokom 10 godina radnog veka, uplaćivao po 500 dinara, na kraju bi mogao da, pored penzije, prima dodatnih 880 do 940 dinara svakog meseca. Visina ovog iznosa zavisi od privatnog fonda koji korisnik odabere, s obzirom na to da se među njima razlikuju prinosi, odnosno procenti zarade.

Potom, uzeli smo I prinos duplo veće mesečne uplate, odnosno 1.000 dinara. Za 10 godina redovnih uplata u ovom iznosu, građani mogu da osiguraju da kao penzioneri dobijaju, na penziju koju su zaradili na poslu, dodatnih 1.760 do 1.890 dinara, zavisno od fonda.

Osetno veća penzija sa uplatama od 5.000

Iskoristili smo i još veći iznos, 2.000 dinara mesečno, a radnik koji redovno uplaćuje ovaj iznos, kada odluči da počne da povlači sredstva, dobijaće dodatnih 3.530 do 3.780 dinara svakog meseca u narednih 10 godina.

Na prvi pogled, ovi iznosi možda deluju nedovoljno, ali korisnik u svakom trenutku može da odluči da uplati više, pa tako i poveća krajnji iznos koji će mu biti isplaćen. Tako sa uplatama od po 5.000 dinara mesečno, privatna penzija iznosi 8.820, a sa 10.000 je 17.640.

Takođe, novac može da se uplaćuje sve do 70. godine života.

Inače, maksimalni iznos neoporezivih uplata u dobrovoljne penzijske fondove je 7.529 dinara, što znači da uplate manje od ove sume neće biti oporezovane.

Penzija bez obzira na radni staž, a može i da se nasledi
Iznos koji će uplaćivati, korisnik bira sam, a iako fondovi imaju minimum za uplatu, on nije veliki – 200 dinara. Takođe, uplata može da se menja, odnosno korisnik jednom može da uplati 1.000, drugi put 200, a treći put 10.000 dinara.

Korisnik može da bira i koliko često će uplaćivati novac, što može da radi redovno, jednom mesečno, ali i povremeno, a sa uplatama može da prestane kada bude želeo.

Iako privatna penzija nije povezana sa radnim stažom, korisnik fonda mora da ima najmanje 58 godina kako bi počeo da dobija sredstva koja je ranije uplaćivao.

Korisnik sam bira na koji vremenski period će mu penzija biti isplaćena – može odabrati da to bude jednom mesečno, ali i neki drugi period.

Takođe, u privatne penzijske fondove mogu da uplaćuju i nezaposleni, s obzirom na to da, za razliku od državnih penzija, radni staž nije uslov za isplatu novca.

Na kraju, privatna penzija je i nasledna, a korisnik prilikom potpisivanja ugovora treba da odabere osobu koja će, u slučaju njegove smrti, naslediti novac.

Izvor: nova.rs

Jedna osoba poginula je večeras u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Sombor-Bezdan.

Za sada nije poznato kako je do nesreće došlo, kao ni da li je u istoj učestvovalo još osoba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upisaće u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici ukupno 1100 polaznika na stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajca (550 polaznika), saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda (300 polaznika), graničnog policajca (250 polaznika), i to za područje Policijske uprave u Somboru: 5 polaznika za radno mesto policajca, 8 polaznika za radno mesto saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda i 33 polaznika za radno mesto graničnog policajca.

Prijava na konkurs, sa dokumentacijom, podnosi se policijskoj stanici po mestu prebivališta kandidata. Prilikom podnošenja prijave kandidat se obavezno izjašnjava za koja se od ponuđenih radnih mesta prijavljuje na stručno osposobljavanje (policajac / saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda / granični policajac), pri čemu navodi njihov redosled.

Prijava (obrazac) se može dobiti u policijskoj stanici ili preuzeti sa internet adrese www.copo.edu.rs.

Detaljnije informacije svi zainteresovani kandidati mogu dobiti u Policijskoj ispostavi u Somboru, Policijskoj stanici u Kuli, Policijskoj stanici u Odžacima i u Policijskoj stanici u Apatinu.

Izvor: PU Sombor

Od 16.12.2023. Klizalište, ulica Novogodišnjih igračaka i praznične kućice sa hranom i pićem

15.12.2023 – 15.01.2024. Radionice za decu u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ svakog utorka i četvrtka u 12 časova

23.12. 2023.

19 časova koncert „Šareni vokali“

20 časova koncert Alena Ademovića

26.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

28.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog Trojstva

19 časova koncert „So blues“

20 časova koncert „Gift“

29.12.2023.

19 časova izložba fotografija „ I Foto safari Gornje Podunavlјe“ (Muzej Podunavskih Švaba)

19 časova koncert „Kruva i krova“

20 časova koncert “Deca iz vode“ – EKV tribjut

30.12.2023.

30.12. 19 časova koncet TS „Đuvegije“

20 časova koncert TS „La Banda“

Doček Nove 2024. godine

31.12.2023.

21 čas koncert Dušan Kostrešević

23 časa koncert Tanja Banjanin i bend

Vatromet u ponoć

01.01.2024.

18 časova Klasika ispod novogodišnjih bođoša (Koncertna sala Muzičke škole „Petar Konjović“)

02.01.2024.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

03.01.2024.

19 časova koncert „Stonehenge“

20 časova koncert „Kad bi bili Bijelo Dugme“ – Bijelo Dugme tribjut bend

04.01.2024.

19 časova koncert „Dos Beardos“

20 časova koncert „Project Ramones“

05.01.2024.

19 časova koncert „Trilogy“

20 časova koncert „Yu grupa“

*Koncerti se organizuju na Trgu sv. Trojstva (osim 01.01.2024.)

Policijska uprava u Somboru apeluje na građane da tokom predstojećih praznika ne koriste pirotehnička sredstva, jer na taj način mogu povrediti sebe, ali i osobe u svojoj okolini.

Apelujemo i na roditelje da ne kupuju svojoj deci petarde i druga pirotehnička sredstva jer igra sa pirotehnikom može biti izuzetno opasna i može dovesti do teških povreda, opekotina, razderotina, povreda lica, šaka, a u težim slučajevima i do invaliditeta, požara i eksplozija.

Zakonom je izričito zabranjena upotreba pirotehnike u zatvorenom prostoru i na javnim mestima gde se okuplja veći broj osoba, kao i prodaja pirotehničkih sredstava maloletnicima.

Takođe, napominjemo da vatromet mogu koristiti samo za to ovlašćena pravna lica na odobrenoj lokaciji, uz rešenje koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Policijski službenici Policijske uprave u Somboru aktivno preduzimaju sve mere i aktivnosti u skladu sa zakonom u cilju sprečavanja i sankcionisanja neovlašćene prodaje i upotrebe pirotehničkih sredstava.

U utorak, 26. 12. 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Pet tačaka X ose”, umetnika Dušana Markovića.

Postavka izložbe trajaće do 26. 1. 2024. godine.

Biografija:

Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1974. godine; na istom faklultetu završio poslediplomske studije (1977). Tokom 1980. godine boravi na National Hoger Institut-u u Antverpenu kao stipendista vlade Belgije. Samostalno izlagao na 50 izložbi. Kolektivno izlaže od 1973. Nagrade: Nagrada za skulpturu “Omladinci slikari amateri”, Dom Omladine, 1968.Beograd; “50 godina SKJ”, Treća nagrada za skulpturu, 1969. Beograd; Fond “Ilije Kolarevića” za skulpturu na FLU, Beograd, “Prva nagrada za slikarstvo JK – Berlin 73”, Beograd, “Treća nagrada za skulpturu JK – Berlin 73”, 1973, Beograd; “Prva nagrada za skulpturu LVS”, 1974, Vrnjačka Banja; “Plaketa zlatnog pera Beograda”, 1976, Beograd; Fond “Sretena Stojanovića” za skulpturu FLU, 1977, Beograd; “Nagrada ULUS-a za malu plastiku”, 1980, Beograd; “Nagrada za lice godine UEPS”, Grmeč, Miki Mićović, autor spota Dušan B. Marković, 1988, Beograd; “Zlatno dleto ULUS-a”, “Prva nagrada Prostor 89”, 1989, Beograd; Nagrada za dizajn P. K. N. S, 1998, Novi Sad.

U subotu od 11.00 do 13.00 časova u Bioskopu Kulturnog centra Laza kosstić" biće održana radionici “Kako se gleda film” namenjena deci.

Deca će imati priliku da pogledaju fenomenalan film za decu “Dnevnik Pauline P” i da razgovaraju sa čuvenim filmskim kritičarima, Đorđem Bajićem i Zoranom Jankovićem.

Zahvaljujući ministarstvu kulture Republike Srbije koja je finansirala ovaj program, ulaz na radionicu i projekciju filma je besplatan.

Promocija arheološkog lokaliteta Magareći mlin sa rezultatima dosadašnjih istraživanja biće održana u utorak, 26. decembra u 18 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Na promociji će govoriti: Kristina Penezić iz instituta „Biosens”, dr Ivana Živalјević, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Anđelka Putica i Viktorija Uzelac, viši kustosi arheolozi Gradskog muzeja Sombor.

Istraživanje arheološkog lokaliteta Magareći mlin započeto je 2022. godine u okviru multidisciplinarnog projekta Gradskog muzeja Sombor Poslednji lovci i prvi zemlјoradnici Bačke: kartiranje i zaštita lokaliteta Magareći mlin.

Lokalitet Magareći mlin, višeslojno arheološko nalazište, nalazi se oko 4 km jugoistočno od Apatina. U preko 2 metra kulturnih slojeva kriju se tragovi naselјavanja od mezolitskog perioda (7500 g. p.n.e.), preko najranijih zemlјoradnika na tlu jugoistočne Evrope i kroz praistoriju i antiku sve do srednjovekovnog perioda, što ukazuje na njegov veliki potencijal i značaj.

Neolitsko naselјe na Magarećem mlinu bilo u upotrebi između 6200. i 5700. godine p.n.e., što ga čini jednim od najstarijih na teritoriji Vojvodine. Magareći mlin predstavlјa jedinstveno nalazište na čitavoj teritoriji Srbije, sa tragovima naselјavanja od mezolita do srednjeg veka. Rezultati istraživanja publikovani su u većem broju vodećih međunarodnih časopisa, a prikazani su i široj javnosti u okviru izložbe Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja, finansirane od strane Ministarstva kulture. Projekat arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu podržali su Ministarstvo kulture republike Srbije, Opština Apatin i Grad Sombor.

Zbog sve nepredvidljivijih klimatskih promena ispaštaju mnoge životinje, a sada je otkriveno i na koje sve načine utiču na medvede.

Naime, umesto da su u hladnijim predelima već u zimskom snu, medvedi su polubudni, a neretko i prave haos u naseljima.

Medvedi u Sibiru lutaju u „polu snu“ posle nenormalno visokih temperatura ove jeseni, saopštilo je Odeljenje za zaštitu divljeg sveta Amurske oblasti.

Medvedi su spremni za hibernaciju, akumulirajući rezerve masti potrebne za spavanje tokom zime, ali tople temperature u novembru su ih održale na nogama i posle vremena za spavanje, saopštilo je to odeljenje.

- U nekim oblastima poluuspavani medvedi i dalje šetaju po jazbinama - napisali su predstavnici u objavi na Telegramu.

Medvedi su primećeni kako kao omamljeni tumaraju mesec dana posle vremena kada obično ulaze u hibernaciju - krajem oktobra, navodi se u postu.

Neispavani medvedi su uglavnom bili mužjaci, dok su ženke sa mladuncima odlazile u svoje jazbine "strogo po rasporedu", navodi se u objavi.

Medvedi obično provode zimu spavajući u jazbinama, a izlaze na proleće kada hrana ponovo postane dostupna. Za razliku od drugih životinja koje hiberniraju, medvedi sami odlučuju kada će započeti svoj dugi sezonski san na osnovu brojnih znakova, uključujući snabdevanje hranom i temperaturu. Istraživanja su povezala toplije vreme i kraće zime sa smanjenjem vremena koje medvedi provode u hibernaciji, pri čemu medvedi napuštaju svoje jazbine 3,5 dana ranije sa svakim porastom temperature od oko 1 stepena Celzijusa.

Ove jeseni, oblast Amur, koja deli granicu sa Kinom na ruskom Dalekom istoku, doživela je nenormalno visoke i rekordne temperature u oktobru i novembru, objavio je "Moskov tajms". A to bi moglo da odloži hibernaciju medveda.

Vlažne jazbine takođe mogu da bude krive za to, rekao je Oivind Tojen, zoofiziolog i istraživač docent na Institutu za arktičku biologiju na Univerzitetu Aljaske Ferbanks, u mejlu za "Lajv sajens".

- Temperature iznad nule u vlažnim snežnim uslovima mogle bi da dovedu do ulaska otopljene vode u jazbine zbog čega bi medvedima bilo neprijatno da ostanu u njima - rekao je on.

Čini se da problemi sa hibernacijom više utiču na mužjake nego na ženke i mladunce.

Neispavani medvedi su posebno česti u urbanim sredinama, gde kante za smeće nude obilje i hrane dostupne tokom zime, rekao je Tojen. Za razliku od medveda u regionu Amur, oni koji obično sakupljaju ljudske ostatke uglavnom ne gomilaju rezerve masti u pripremi za hibernaciju, dodao je on.

Problem s medvedima i u Japanu

Medvedi zbog klimatskih promena prave i probleme širom Japana.

Seiši Sato je imao loš predosećaj kada je čuo da nešto šušti u žbunju tokom nedavne šetnje šumom na severu Japana.

Pre nego što je to shvatio, dva azijska medveda su iskočila iz žbunja, od kojih je jedan jurnuo na njega dok je mahnito pokušavao da se odbrani, plašeći se za svoj život.

- Kada sam ih video, bio sam tako blizu i mislio sam da sam u velikoj nevolji - rekao je 57-godišnjak iz prefekture Ivate, na severoistoku Japana, za CNN.

Preživeo je napad - ali ne bez mnogo ogrebotina i uboda na ruci i butini.

Sato je među najmanje 212 ljudi koji su preživeli godinu koja je bila rekordna po napadima medveda u Japanu, prema Ministarstvu životne sredine. Šest ljudi je umrlo.

Ovogodišnji ukupan broj napada medveda je već daleko premašio 158 koliko je bilo tokom cele 2020. (prethodne rekordne godine). A broj napada medveda nikada nije premašio 200 godišnje od početka evidencije 2006.

Viđanja „kuma“, ili medveda, nisu neuobičajena u Japanu, ali su uglavnom koncentrisana u severnom delu zemlje, gde planinski lanci, bujni grmovi i kristalno čiste reke pružaju idealno stanište i obilne izvore žirova, koštunjavog voća i insekata koji čine njihovu ishranu.

Ali stručnjaci kažu da japanski medvedi sve više izlaze iz svojih tradicionalnih staništa u urbana područja u potrazi za hranom. Neki sugerišu da je to zato što klimatske promene ometaju cvetanje i oprašivanje nekih od tradicionalnih izvora hrane za životinje.

- Medvedi ove godine proširuju svoj dom i spuštaju se u područja u blizini ljudskih naselja u potrazi za hranom - rekla je vanredna profesorka Maki Jamamoto, koja proučava medvede na Tehnološkom univerzitetu Nagaoka u Nigati.

Sa porastom broja susreta, mnogi stručnjaci veruju da klimatske promene mogu biti faktor u kretanju medveda dalje od njihovih tradicionalnih staništa.

- Stvar je u tome što možete imati godine sa više i manje roda plodova. A kada je rod žirova odnosno bukvice loš, medvedi ne mogu da sačuvaju dovoljno energije pre hibernacije jedući samo njih, pa se približavaju ljudskim naseljima tražeći voće, kestene, orahe i poljoprivredne proizvode uopšte. Ove godine se medvedi sve više pojavljuju u selima upravo zbog veoma lošeg roda bukvice odnosno plodova sa bukve, omiljenog drveta medveda - rekla je ona.

Cutomu Mano, viši naučni saradnik u Istraživačkoj organizaciji Hokaido, rekao je da će klimatske promene „verovatno imati značajan uticaj na vreme cvetanja biljaka i aktivnost insekata odgovornih za oprašivanje, što je neophodno za plodove“.

Izvor: blic.rs