Sombor.info

Provereno su najbolji zaštitnici porodice i imovine ukoliko osete da je neko njima blizak ugrožen.

Pas je čovekov najbolji prijatelj. Međutim, neki psi mogu da postanu agresivni prema strancima, pa čak ih i napadu ako osete da je njihov vlasnik ugrožen.

Rase koje ćemo nabrojati imaju tendenciju i atribute agresivnih životinja, ali sa dobrim treningom i pravilnom socijalizacijom ovi psi mogui biti najveće dobrice i maze.

Mišljenja po tom pitanju kao i mnogim drugim pitanjima, su vrlo podeljena i različita pa ne dozvolite da vas to remeti i koleba.

Izuzetno je važno da pas čuvar za kog se odlučite, još dok je mali upozna sve članove porodice, da bi onda kasnije po potrebi mogao da ih zaštiti i da u ostalim situacijama ne bude agresivan prema njima.

Pa da počnemo…

1. Kangal

Iako mnogi portali znaju da ga izostave, Kangal se sa pravom može svrstati u top 10 najbolji pasa čuvara, a mnogi će se složiti da treba da bude u samom vrhu liste. Vrlo su krupni, opasni i odlični čuvari kako ljudi tako i stada. Puno je slučajeva kangala koji su udavili vuka. Glavna prednost u takvim situacijama leži i nošenju ogrlice sa bodljama koja onemogućuje vuka da ih uhvati za vrat.

2. Kane Korso

Dobar deo onih koji su se sreli sa ovom rasom će reći da Kane Korso zaslužuje da ponese titulu najboljeg psa čuvara. Delimično ćemo se složiti sa tim, jer i mi donekle delimo to mišljenja, ali opet kažemo, mišljenja su različita i svačiji stav treba poštovati. Pritom naravno ne smemo zanemarivati i ostale rase sa liste. Kane Korso je izuzetno odan čuvar i vrlo zaštitnički nastrojen. Može se relativno lako dresirati i vrlo je poslušan.

3. Kavkaski ovčar

Kavkaski ovčar se sa pravom nalazi u top 5 pasa na skoro svakoj domaćoj ili svetskoj listi najbolji psa čuvara. Pored toga što je odličan čuvar ljudi, kuće i dvorišta, poput Kangala je i sjajan čuvar stada. Ova rasa vodi poreklo iz Azije, tačnije sa Kavkaza kao što mu i ime govori. Spremni su živeti u raznim uslovima i vrlo su otporni na jake zime i teške uslove.

4. Doberman

Ljubitelji Dobermana će sigurno ovu rasu staviti na prvo mesto kada je reč o najboljim psima čuvarima, jer donekle i imaju puno pravo. Dobermani se jako dobro mogu istrenirati i zaista mogu biti izvanredni psi čuvari, pogotovo čuvari dvorišta.

5. Rotvajler

Rotovi, kako ih neki popularno nazivaju su izuzetno odani psi čuvari. Kada jednom postanu deo vaše porodice, znajte da ih imate za ceo život. Vrlo su odani, poslušni i mogu se dobro istrenirati.

6. Nemački ovčar

Na našim prostorima, rasa koja se najčešće koristi kao pas čuvar je svakako Nemački ovčar, ili kod nas često poznat pod nazivom “vučjak“. Idealan je izbor ako vam treba zaštita u dvorištu. Vrlo su sigurni u sebe, imaju visoko samopouzdanje i lako se mogu istrenirati da izvršavaju naredne u sekundi. U svakom trenutku je spreman da zaštiti malu decu prema kojoj ima poseban respekt i zaštitnički je nastrojen.

7. Argentinski mastif – Dogo Argentino

Argentinski mastif je nastao pre više od 100 godina ukštanjem nemačke doge, mastifa, boksera i još nekih pasmina. Izrazito su snažni psi, dobri čuvari i opasnog su izgleda. Imaju fantastičan njih i po tome su vrlo poznati. Iako je vrlo snažan, nema veliku težinu pa je okretan i spretan. Često se može izdresirati i za pažnju oko slepih ljudi.

Svakako pre kupovine, dobro razmislite o svemu kakav pas vam tačno treba, za koju namenu i ukoliko imate malu decu, obratite pažnju kako se ta rasa slaže sa decom.

Za koju god rasu da se odlučite, želimo vam puno lepih trenutaka provedenih sa svojim novim ljubimcem i da vaš pas čuvar ima što manje teškog posla da obavi.

Izvor: kurir.rs

Trkačka liga Somaraton se približava svom kraju za sezonu 2023. godine. Tokom ove godine održano je 45. kola lige i istrčano više od 4.000 kilometara. Subotnju trku na pet kilometara na šetalištu pored Velikog Bačkog Kanala tokom 2023. godine, bar jednom, je istrčalo 62 trkača. Ligu su pored somaratonaca trčali i triatlonci, biciklisti, fudbaleri i drugi.

Šampion Trkačke Lige Somaraton za sezonu 2023. godine je Josip Major koji je na taj način odbranio pobedničku titulu od prethodne sezone i tako zadržao veliki prenosni pehar lige u svom ‘’vlasništvu’’. Vicešampion za ovu godinu je Branislav Katić koji je držao ritam za Josipom tokom cele godine te ga je svega stotinjak bodova delilo od šampionske pozicije. Treće mesto u muškoj konkurenciji pripada Srđanu Sajloviću koji je istrčao najviše kola ove godine i tako postao najredovniji ‘’ligaš’’ u 2023. godini.

Kod dama apsolutno dominantna ove godine bila je Biljana Vezmar, koja je je ostvarila najveći broj istrčanih kola u ženskoj konkurenciji. Biljana će tako postati po prvi put šampionka Trkačke lige Somaraton i godinu dana ‘’vlasnica’’ velikog prenosnog pehara Lige. Drugo mesto u 2023. godini pripalo je Danici Grujić Firanj koje ja takođe pokazala veliku upornost i stalnost tokom cele godine. Treće mesto izborila je Mirjana Došen jedna od bivših šampionki lige.
Za osam godina koliko se redovno svake subote održava Trkačka liga Somaraton istrčano je ukupno 33.665 kilometara, a više od 200 trkača uzelo je učešće u ovom popularnom lokalnom takmičenju. Rekord lige u vremenu od 16 minuta i 38 sekundi istrčao je Nikola Boca, dok je najbrža dama Tijana Kabić sa vremenom 19 minuta i 41 sekunda.

Trkača liga Somaraton je u 2023. godini podržana je od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Nakon mesec dana pauze krajem januara kreće nova sezona lige za 2024. godinu te pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže svake subote na ligaških pet kilometara što je dostupna dužina za svakog ko želi da se pokrene i oseti energiju Somaratona i to u svom ritmu.

„Alana Forda“ je krajem šezdesetih godina osmislio Maks Bunker, pisac teksta i tvorac likova koje bi posle crtao Roberto Raviola, poznatiji kao Magnus. „Alan Ford“ je strip koji je doživeo izuzetan uspeh u svetu baš zbog socijalne satire, ironičnog odnosa prema sadržaju špijunskih priča i njihovim junacima.

Lučano Seki, alijas Maks Bunker, koji je osmislio i dan-danas piše strip Alan Ford, dočekao me je u svom milanskom studiju rečenicom da kasnim i da se on već spremio da ide.

U Milanu je bio praznik, ja nisam kasnila, tu je došlo do neke zabune, ali on je gunđao baš kao Broj Jedan, a iskreno pomalo i podseća na njega, što sam mu i rekla. Tu se onako nasmešio ivicom usana pa čak i pristao na jedan selfi. Odlučio je da ipak on diktira pravila snimanja te da ostane da sedi. I tu nije bilo mnogo mesta za diskutovanje.

S obzirom na činjenicu da skoro nikada ne daje intervjue, Maks Bunker je napravio izuzetak. Pitala sam ga da li je istina da će se 2024. godine završiti avanture slavnog stripa, kako su to najavili mnogi italijanski mediji.

„Ma uopšte nije istina da Alan Ford više neće izlaziti i srećan sam što mogu to da vam kažem. To je bio nesporazum. Proslavili smo 650 brojeva koji su do sada izašli i neko je rekao da ću prestati da pišem Alana Forda samo zato jer sam rekao da radim na novom stripu. Neću prestati dok sam živ, a nemam nikakvu nameru da idem u penziju iako imam 84. godine. Šta bih radio u penziji, moj mozak super funkcioniše, u stanju sam da napišem priču za dva dana“, ističe Bunker.

Priznaje, ipak da će format stripa biti promenjen jer je zastareo.

„Znate, imamo veliki problem sa papirom jer je poskupeo. Košta tri puta više nego ranije i mi moramo da podignemo cenu stripa a ljudi odmah počnu da se bune i govore: Jao koji lopovi, poskupeli! Otkrivam vam da će se taj Alan Ford zvati Veliki Alan Ford iz dva razloga, prvo što će imati veliki format, drugo što je zaista postao Veliki, odrastao je“, objašnjava tvorac kultnog stripa.

Likovi poput Broja Jedan, Boba Roka, Alana Forda, ser Olivera, Grunfa, Super Hika i ostalih uspeli su da se održe više od 50 godina. Nakon 80.000 ispisanih stranica Maks traži novog crtača Alana Forda jer nam otkriva da mu je ovaj sadašnji potreban za novi projekat.

„Stalno pišem. Pisao sam i pre nego što ste vi došli. To je novi strip – Petra. Za njega mi treba osoba koja je do sada crtala likove Alana Forda, ali mislim da sam našao osobu koja će na odličan način nastaviti da crta omiljene junake. Alan Ford nije u krizi, nikada nije ni bio. Započeo sam pisanje tog stripa, a ja ću ga i završiti. Opisujem realnost kakva jeste, nema ulepšavanja! Ne želim da se bavim nekom pozitivnom stranom. Moji likovi preživljavaju prave drame. Ja ulazim i u psihološka pitanja, postavljam pitanje zašto je nešto takvo, često pišem i o autouništenju. Ne nedostaje ni seksa, korupcije, politike, droge, dakle realnost“, otkriva Bunker.

Maksu Bunkeru ni danas ne nedostaje ideja za nove avanture svojih likova, iako je ovaj strip 2019. godine proslavio 50 godina postojanja. Na pitanje koji mu je od likova iz Alana Forda najomiljeniji neće da odgovori, kao roditelj kojeg pitaju koje mu je dete najdraže.

„Na to pitanje je nemoguće odgovoriti. Ja imam troje dece i nema tu koje mi je omiljeno, svakog od njih bih istukao. Nikad nisam voleo matematiku i na tim časovima sam crtao i pisao, sa deset godina. Ne nedostaje mi ideja za nove priče, imam strašnu imaginaciju. Mogu da kažem da su likovi koji nose priču Broj Jedan i Bob Rok. Broj Jedan ima, ne zna se koliko ima godina, on je večan a nije kao neki starac koji ne zna gde se nalazi. Kad kaže: ‘Aaaa ja se sećam…’ seća se nekih praistorijskih stvari. Besmrtan je, a i pravi je šef. Alan Ford je lepotan, Jeremija je hipohondar i tako dalje“, kaže Bunker.

Ističe i da mu pomoć nije potrebna,

„Mi sve radimo ovde gde se vi nalazite, imamo mašine za štampanje, ovde sve nastaje. Nikada mi niko nije pomagao i to ne želim ni da čujem! Sve sam radim, totalno sam nezavisan. Ja sam pomogao mnogim osobama koje nisu znale odakle da počnu, meni pomoć nije potrebna“, dodaje tvorac Alana Forda.

I dok na pitanje zašto u stripu nema mačaka koje on obožava u stvarnom životu, Maks Bunker mi odgovara da je to zato što je mačka vrlo posebna životinja koja voli život u kući, oko njih nema mnogo obaveza ali su vrlo usmerene same na sebe i ističe da je njegov mačak Poldo veoma simpatičan.

I dok mi poklanja specijalni broj Alana Forda sa svim naslovnim stranama koje je potpisao za mene, u torbu mi gura svoj roman jer piše i kriminalističke romane, ali pod pravim imenom Lučano Seki i kaže mi da ga sakrijem od sekretarice.

Ovaj neobični, genijalni čovek, iako nerado priznaje, ipak ima sve karakteristike Broja Jedan: pomalo je gunđalo, oštar i direktan i istinski vođa velike porodice Alana Forda.

Izvor: RTS

U Srbiji haraju tri virusa koja već nedeljama pune domove zdravlja. Virusi kose i decu i odrasle, a posebnu muku lekarima zadaju simptomi, koji su veoma slični kod svakog od njih. Direktor Doma zdravlja "Palilua", dr Aleksandar Stojanović izjavio je da osim epidemije tri virusa, Srbijom hara i veliki kašalj.

Kako se nositi sa "podivljalim" infekcijama i činjenicom da jedan dan imamo prolećne temperature, a sutradan mraz i minus, objasnio je doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula.

Epidemija tri virusa

Prema njegovim rečima, vlada epidemija tri virusa kao i epidemija velikog kašlja.

- Imamo epidemiju virusa, dolaze ljudi svih uzrasta. Trenutno su tu tri virusa. Virus AH1 i AH3, imamo respiratorni sincijalni virus "RSV" vrlo nezgodan i opasan. Njegovi simptomi se razlikuju jer može da pokaže simptome, a i ne. Napada pluća i ljudi moraju da budu oprezni. Treći virus je korona, koju nismo iskorenili i četvrti je veliki kašalj, koji je došao iz uvoza... Kada se sve pomeša lekarima nije lako da razlikuju od čega bolujete... - rekao je Stojanović.

Istakao je da zdravlje nema cenu i da su deca najčešće "žrtve" RSV-a. Osvrnuo se i na problem koji pričinjava stres, kao okidač svih bolesti.

- Od epidemije tri virusa koje trenutno vladaju u Srbiji, korona virus je za sad najbezazleniji... Svako oboljenje ostavlja ožiljak. Imunitet je stvoren rođenjem. Ne treba uzimati lekove i suplemente na svoju ruku, san je najbolji lek za imunitet... Apoteke su pune svega. Bolja je neka šetnja, biti sa osobom koja vam odgovara, popiti čašu vina...Nego piti anksiolitike, ne braniti sebi užitak... Stres je uvek svuda. Kaže jedan deda "ja bih da popijem jednu, dve rakije ujutru", pa popij! Najgore je kada nešto krijete - rekao je Stojanović.

Izvor: blic.rs

Birači koji su iz opravdanih razloga sprečeni da glasaju na biračkom mestu gde su registrovani, mogu o tome da obaveste nadležni birački odbor i svoje glasačko pravo mogu da upotrebe glasanjem van biračkog mesta, tačnije od kuće.

Prema članu 96 Zakona o izboru narodnih poslanika glasači koji su sprečeni da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti, invaliditeta ili drugog oblike otežane pokretljivosti o tome mogu obavestiti lokalnu izbornu komisiju koja je dužna da im obezbedi mogućnost glasanja van biračkog mesta.

Glasači čija situacija odgovara kriterijumima opisanim u Zakonu svoju lokalnu izbornu komisiju o tome mogu obavestiti najranije 72 časa pre dana glasanja ili najkasnije do 11 časova na dan glasanja.

Na veb stranici Republičke izborne komisije (RIK) objavljena je lista kontakt telefona za prijavljivanje glasača koji žele da glasaju van glasačkog mesta. Kontakt telefoni sortirani su po jedinicama lokalnih samouprava u celoj Srbiji, tako da glasači mogu kontaktirati putem broja telefona lokalnu samoupravu kojoj pripada njihovo glasačko mesto i prijaviti se.

Lokalne izborne komisije od otvaranja biračkih mesta na svojim veb stranicama dužni su da objave broj birača sa svog područja koji su podneli ovakav zahtev.

Birački odbor imenuje svoja tri člana, poverenike biračkog odbora, koje predlažu različiti ovlašćeni predlagači da odu kod birača koji se prijavio da glasa na ovaj način. Njihov zadatk je da utvrde identitet glasača i sprovedu kompletan izborni protokol sličan onom koji se vrši na samom izbornom mestu.

Biraču tročlana izborna komisija uručuje koverat koji sadrži glasački listić, zbirna izborna lista i potvrda o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta.

Izvor: danas.rs

Država je pronalazila razne načine da ubedi narod da mora da se plaća TV pretplata, ali je Švedski TV detektor ubedljivo najbolji i najsmešniji.

Švedski TV detektor je izmišljena naprava sa kojom su dva policajca išla po kraju i navodno beležila ko je otkazao TV pretplatu, a i dalje je imao televizor koji radi. Postojala je čak i reklama koja se emitovala krajem osamdesetih koja je upozaravala ljude da se ne igraju sa ozbiljnim stvarima.

Detektor je, navodno, imao čudesnu moć da otkriva negativce koji gledaju tv program, a ne smatraju za shodno da za to i plate.

Ispostavilo se da je u pitanju bio jednostavan test inteligencije, ali ne i besplatan – barem za one koji ga nisu položili.

Kako su pisali na Vukajliji To je u suštini bila jedna LOGA 3 antena, koju su nakačili na prastari Sonijev beta-max video rekorder iz 1979 godine. Ta skalamerija je trebala da uplaši stanovništvo, ali jedini efekat koji je uspela da proizvede je umiranje od smeha, svaki put kada puste upozorenje na televiziji. Pojedinci su imali i teorije o tome kako ovaj uredjaj radi,a informacije su dobili od šurnjajinog malog koji radi u ekipi za otkrivanje neplatiša i koji je baš juče ulovio čak njih 20!

Engleski BBC je još početkom pedesetih godina na identičan način zastrašivao građane, pomoću kombija sa antenama na krovu i promotivnih filmova o celom projektu. Ispostaviće se da su tako dobro zaradili.

Bez obzira na to što je malo ko osim penzionera verovao u Švedski TV detektor. Pa ipak, kao po starom dobrom običaju, komšije bi prjavljivale jedni druge i zato bi vam policija pokucala na vrata.

Zašto Švedski? Ko zna, možda zato što je ladno, ali standard.

Izvor: danas.rs

Sara Novković Tepšić (29) iz mesta Kljajićevo kod Somborabavi se pisanjem posmrtnih govora što je postalo njeno zanimanje. Njen otac Moša Novković počeo je sasvim slučajno da piše i čita posmrtne govore na sahranama svojih poznanika.

To mu je išlo za rukom, te je postao "tražen" i u drugim selima, a onda je Sara krenula njegovim stopama i preuzela je veći deo njegovog posla. Pisanje posmrtnih govora joj se dopalo, tako da se već dve godine time bavi. "Pišem poeziju, tako da mi nije bilo teško da sastavljam govore.

A i tata mi je u početku pomagao s obzirom na to da ima pozamašno iskustvo u tome i sigurne reči da ublaži bol ožalošćenih i pomogne im da se oproste od pokojnika na najbolji način. Nekako je sve došlo spontano. U svojim stihovima često spominjem gubitak voljenih osoba i samo sam jedan dan rekla tati da hoću i ja da probam da napišem govor i tako smo počeli da radimo zajedno", ističe ona.

Sara priznaje da ovaj posao drugima deluje čudan, ali da je veoma zahtevan. "Nije lako napisati takav tekst jer je na nama velika odgovornost. Faktički pišemo iz ugla člana porodice iako preminulu osobu često lično ne poznajemo. Da bi se napisao govor, potrebno je nekoliko sati razgovora sa najbližom osobom pokojnika koja će mi do detalja ispričati pojedinosti o njemu. Upravo se po tome i razlikuje vrsta govora, kao i cena", dodaje Sara.

Ljudi su, smatra, stidljivi, te se tako ustručavaju da kažu ono što žele da čuju iz govora. Tako, postoje biografski govori koji sadrže klasične podatke o pokojniku kao što su datum i godina rođenja, imena roditelja, mesto stanovanja, zaposlenje i tako dalje.

A postoje i oni emotivniji koji zvuče kao oproštajno pismo. "Ja sam po prirodi emotivna, pa se trudim da tako i pišem. Važno mi je da saznam sve o pokojniku kako bi što emotivnije mogla da dočaram te reči", kazala je. Za razliku od svog oca, Sara još nije čitala posmrtni govor na sahrani.

"U poslednje vreme ja uglavnom pišem, dok tata čita, ali samo kada mu to traže srodnici pokojnika. Mi, svakako, imamo tu uslugu u opticaju i to se dešava kada je sahrana u okolini Sombora jer za njega su već svi čuli", ističe ona. Najteže joj je, kaže, kada dobije zahtev da napiše govor za pokojnika koji je iznenada iili prerano umro.

"Prošle godine sam pisala oproštajno pismo za mog najboljeg druga koji je iznenada preminuo. Bilo mi je strašno jer sam ga kroz taj govor skroz doživela", ispričala je. Ipak je najveće interesovanje Sarinih klijenata da ona ili njen otac napišu govor koji potom pošalju putem i-mejla.

"Javljaju nam se iz cele Srbije, čak i inostranstva pošto sam ja ovaj posao "proširila" na društvene mreže kada sam videla da postoji interesovanje za tim. Inače, ovo zanimanje zapravo je ustaljena praksa u inostranstvu, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima cveta onlajn tržište na kojem kreativni i talentovani ljudi nude svoje usluge, pa se tako na njemu mogu naći i oproštajni govori, koje je moguće kupiti u svega nekoliko klikova i to za nekoliko dolara i pročitati na sahrani člana porodice. Tako da, zašto ne bi postojalo i kod nas?", navodi Sara.

Nedavno su u svoju ponudu ubacili i govor za pomen. To je, kaže, postalo popularno. Što se tiče cene posmrtnog govora, ona zavisi od tipa - da li je biografski ili u formi oproštajnog pisma. Zavisi takođe i od karaktera - da li je duži ili kraći, objašnjava sagovornica.

"Otprilike je cena govora 2.500 dinara, zavisi od mnogo činjenica. Takođe bih spomenula i prethodno obavljen razgovor, ukoliko je trajao dva sata, cena je veća. Ako je bio kraći gde su rečeni neki osnovni podaci o pokojniku, onda je cena niža. Svakako, nijedan govor nije koštao više od 5.000 dinara", navodi Sara.

Izvor: mondo.rs

Nikola Jokić je izuzetno spreman, a njegovi treninzi preko leta u Somboru naporni su čak i onima koji samo gledaju šta radi.

Srpski košarkaš Nikola Jokić tokom prethodne tri godine pokazao je da je najbolji igrač NBA lige - nakon dve osvojene MVP titule u ligaškom delu sezone, centar Denver Nagetsa odveo je svoju ekipu i do šampionske titule, uz MVP priznanje u finalu protiv Majamija. Sve to došlo je nakon godina napornog rada, kojim je nadograđen talenat momka iz Sombora. Iako mu navijači često osporavaju fizičku spremno, Nikola Jokić je u top formi!

Koliko je srpski košarkaš spreman najbolje svedoče reči iskusnog Milijana Bocke (40), dugogodišnjeg plejmejkera brojnih timova u Srbiji i regionu. Bocka je nekoliko godina nastupao za košarkaški klub Džoker iz Sombora, gde je imao priliku da upozna Nikolu Jokića i vidi kako se najbolji košarkaš na svetu priprema za sezonu - iako je i sam čitav život posvetio napornim treninzima, Milijan je ostao u šoku šta sve Nikola može!

"Dođe pre sezone, pre nego što će da ode. Bio je par puta. I onda kad mi kažu Nikola truntav, nema koordinaciju... Mi dolazimo na neki trening, on čovek već trenira. 40 sprinteva! Znaš šta je, Mile, 40 sprinteva, punih sprinteva u cugu čovek uradi, 40 dužina terena! Onoliki čovek. Bez zamora. On trenira čovek i onda dođe nešto s nama, kao 'Ja ću da igram, da budem ispod koša'. Mi radimo neku tehniku i sad ti kao ideš ispod koša da položiš. Ne možeš da ga prebaciš, čoveče! A on se ne pomera, on napravi samo jedan korak i zalepi te. Samo da vidiš kolika je razlika u kvalitetu tom što on ima, kako on čita igru i kako on tebe čita na osnovu dva koraka. Zna gde ćeš, kako ćeš da je baciš,... Ozbiljna, ozbiljna stvar", ispričao je Milijan Bocka u gostovanju kod Mileta Ilića.

Nekadašnji košarkaš Igokee i somborskog Džokera, privatnog kluba porodice Jokić, govorio je i o danima kada je saznao za Nikolin ogroman talenat. "Žare Vučurović, znaš ko je? Ja sam par puta sedeo s njim, on je njega trenirao i u Odžacima. Ja ga pitam 'Žare, hoće li biti još jedan ovakav?'. Kaže on 'Narednih 100 godina, ovakav, teško. Mislim da se ovakav neće roditi narednih 100 godina'. Ono je nestvarno šta on radi. Ja NBA generalno ne pratim, zato što više volim našu evropsku košarku. Ono je više fizika, ali sam počeo. Jokić im je uneo 'Moraš da razmišljaš'. Ja ti pokažem kako se igra na glavu, a ti pokušaj da me pobediš na fiziku. Ne mogu da ga pobede zato što je to glava, mnogo informacija ide iz mozga u te delove tela. Ja te glavom dobijem, to je to", zaključio je Bocka.

Izvor: mondo.rs

Slažete li se?

Srbija je bogata predivnom prirodom, rekama i šumama, ali i lepim gradovima. Svaki grad je priča za sebe, ali kad smo vas na mrežama pitali koji je najlepši mali grad u Srbiji – naravno da je svako odmah znao svog favorita.

Više od 1.900 ljudi je iznelo svoje mišljenje i konkurencija je bila žestoka, ali čini se da je najviše glasova u ovom takmičenju lepote dobio – Sombor.

„Meni Sombor, najzeleniji. Samo što nije baš mali ali je prelep grad“, piše Brana, a sa njom je saglasan i drugi korisnik.

Doduše, kriterijumi nisu baš bili jasno utvrđeni.

„Sombor je divan, ali nije mali grad. Od malih Kikinda je najlepša“.

Među ostalim kandidatima istakli su se Vlasotince, Donji Milanovac, Kladovo, Subotica, Knjaževac, Svilajnac, Kladovo, Ćuprija, Vršac, Pirot… Svaki sa svojim adutima.

„Knjaževac, zbog prelepih reka, keja mostova, ravničarskog i brdskog dela, blizne termalne vode 3 km od samog centra grada“, napisao je Martin.

„Ćuprija. Mali gradić kraj Morave, koji je i pored savremenog plašta negde sačuvao onaj stari duh, sve što vidim u Ćupriji seća na detinjstvo, na topao dom, a reka i dan danas teče i spira sa sebe sve uspomene donoseći nove. Divan gradić na obali Velike Morave, svakom pruža utočište i toplinu. To su boje moga grada. I uvek su tu, iste, a prošarane drugačijim paletama, i uvek izmame osmeh, drihtaj srca, posebnu toplinu. Divna je ta naša Ćuprija“, piše Milica.

Izvor: nova.rs