Sombor.info

Od ukupno 15 fakulteta na Unverztetu u Novom Sadu, od sledeće godine neće biti prijemnog ispita na pet, a budući brucoši upisivaće željeni fakultet samo na osnovu uspeha iz srednje škole.

Sve visokoškolske ustanove još ove godine upisuju brucoše po starom, a sledeće godine uvodi se državna matura te će mnogi fakulteti ukinuti prijemni i za upis vrednovati uspeh iz srednje škole i sa državne mature.

– U pogledu vrednovanja rezultata državne mature, pet fakulteta – Pravni fakultet, Tehnološki fakultet, Građevinski fakultet u Subotici, Pedagoški fakultet u Somboru i Ekonomski fakultet u Subotici neće uvoditi dodatne prijemne ispite ili ispite za proveru sklonosti i sposobnosti za upis ni na jedan studijski program – rekli su za Euronews Srbija na Univerzitetu u Novom Sadu.

Dodali su i da će se na ostalim fakultetima situacija razlikovati u zavisnosti od studijskog programa koji kandidat želi da upiše.

Za upis na pojedine studijske programe vrednovaće se samo državna matura, dok će na ostalim programima biti tražena dodatna testiranja.

– Primera radi, na šest studijskih programa na Filozofskom fakultetu biće uvedena dodatna polaganja, zatim na Poljoprivrednom fakultetu samo za veterinarsku medicinu, na Fakultetu tehničkih nauka na samo pet studijskih programa, na Prirodno-matematičkom fakultetu na studijama turizma, na Tehničkom fakultetu 'Mihajlo Pupin' u Zrenjaninu na programu informacionih tehologija – softverskog inženjerstva – objasnili su.

Takođe, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja imaće ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, kao i Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici na tri studijska programa, prenosi 021.

Na Medicinskom fakultetu dodatni ispiti polagaće se na šest studijskih programa, pri čemu se na tri programa bodovno vrednuje, dok se na ostala tri dodatno samo utvrđuje da li je kandidat sposoban.

Na Akademiji umetnosti tražiće se dodatna provera posebnih sklonosti i sposobnosti na svim studijskim programima.

Izvor: mojnovisad.com

Ako sve bude teklo po planu, najstroži centar grada bi do leta trebao da dobije još jednu kružnu raskrsnicu, odnosno kružni tok saobraćaja.

Juče, prvog radnog dana nakon Vaskršnjih praznika, zarad radova na novom kružnom toku za saobraćaj je zatvorena raskrsnica Venaca Vojvode Petra Bojovića i Stepe Stepanovića i Ulice Arsenija Čarnojevića a pre radnika „Vojputa“ kojima je poveren ovaj zamašni projekat čija je vrednost svojevremeno procenjena na preko 50 miliona dinara, na budućem gradilištu su osvanuli zaposleni u ovdašnjem JKP „Zelenilo“. Oni su uklonili nekoliko stabala ispred centrale i vrtića Predškolske ustanove, kako bi se dobio i prostor za parking neophodan roditelјima koji dovode decu u ovu ustanovu.

Prema najavama svi radovi na kružnom toku, ulivnim ulicama i planiranom parking prostoru bi trebali da se završe do polovine avgusta, čime će se konačno rešiti problem dosadašnje trokrake raskrsnice koja će biti pretvorena u kružnu, što bi trebalo da olakša i ubrza protok saobraćaja na raskrsnici u neposrednoj blizni Osnovnog suda i Sportskog centra „Soko“, vrtića i baze profesionalne vatrogasne brigade.

Vozačima je predstavlјala dodatni problem činjenica da nisu mogli skrenuti u levo, u Ulicu Arsenija Čarnojevića ukoliko su se kretali Vencem Stepe Stepanovića iz smera pešačke zone centra grada. Prema projektu najnovija kružna raskrsnica će imati centralno ostrvo radijusa od četiri metra, dok će spolјni radijus kružnog toka biti 13 metara, tako da će kolovoz u kružnom toku imati širinu od 7,5 metara što omogućava obeležavanje samo jedne saobraćajne trake, pošto će centralni krug biti oivičen betonskim ivičnjakom i kamenom kockom koji će činiti prelazni kolovoz širine od 1,5 metra, dok je na svim prilazima kružnom toku projektovano razdelno ostrvo za razdvajanje saobraćajnih tokova.

Kružni tok čija je izgradnja počela juče, biće četvrta ovakva raskrsnica u Somboru za minulih pet godina. Prethodno su, 2017.godine, urađeni kružni tokovi na raskrsnici Venaca Živojina Mišića i Stepe Stepanovića sa Beogradskom i Ulicom 21.Oktobra što je bio projekat koji je stajao oko nešto preko 25 miliona dinara. Upola manje sredstava, odnosno 13 miliona dinara je bilo potrebno za izgradnju kružnog toka na raskrsnici Vojvođanske, Skoplјanske i ulice Solunskih boraca, što je približna suma izdvojena za projekat kojim je najstarija i dugo jedina kružna raskrsnica, na Vidovdanskom trgu, dobila novo tehničko i građevinsko rešenje tri godine kasnije, odnosno 2020. godine. Tada je ukrštanje Venaca Vojvode Radomira Putnika i Živojina Mišića sa Konjovićevom i Ulicom Miloša Obilića konačno i zaživelo kao pravi kružni tok sa svim saobraćajnim pravilima koja važe za ovakav tip raskrsnice, na koja se Somborci još uvek teško privikavaju. Naime, do tada su pravo prvenstva, ne mareći za pravila kružnog toka, imala vozila koja su se kretala trasom regionalnog puta Sombor-Subotica, odnosno ona koja su iz Venca Vojvode Živojina Mišića nastavlјala Konjovićevom ulicom ili iz nje ulazili na isti taj venac. Ako su tada ovim pravilom bili zbunjeni vozači koji su dolazili van Sombora, privikavanje na pravila kružnog toka na ovoj raskrsnici i danas često dovode do grešaka „domaćih“ vozača.

Izvor: Dnevnik.rs

Jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Vojvodini, na kojem se planski, ali i konkretno, radilo tokom prošle godine je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom (Bački Breg) i Rumunijom (Nakovo).

Kako stvari stoje, prema najnovijim najavama iz resornog Ministarstva građevine i Pokrajinske vlade već ove godine se može očekivati potpisivanje ugovora i konačan početak izgradnje ovog putnog pravca. Saobraćajnice će biti duga 175 kilometara sa četiri kolovozne trake, a predviđena za brzine do 100 kilometara na sat.

Kako je somborska lokalna samouprava prošlu godinu iskoristila za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemlјišta, koji je opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici 2022. godine, kada je na javni uvid dostavlјen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula (pošto je prethodno isti posao obavlјen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora ) evidentno je da će građevinske mašine ovaj zamašan posao, čija se vrednost procenjuje na više od 430 miliona evra, početi upravo sa zapadnog kraja, odnosno od Bačkog Brega.
Program eksproprijacije koji se privodi kraju, zahvalјujući ažurnosti lokalne samouprave, makar kada je u pitanju somborsko gradsko područje, zarad javnog interesa, obuhvata katastarske opštine Bački Breg, Kolut, Bezdan, Bački Monoštor, Sombor 1 i Sombor 2, kao i KO Klјajićevo i KO Telečka. Nakon obaveštavanja vlasnika katastarskih parcela preko kojih će se prostirati trasa ove saobraćajnice, pošto se neki od njih nisu odazvali, što zbog pogrešne adrese, što zbog nerešenih imovinsko pravnih pitanja u procesu ostavinskih rasprava nakon smrti (su)vlasnika, lokalna samouprava je u domenu svojih zakonom propisanih prava i obaveza, odredila zakonske zastupnike koji će se po službenoj dužnosti brinuti o pravima vlasnika zemlјišta sve dok se ne pojave oni ili njihovi zakoniti naslednici.

Mada će se ovim ostvariti davni san Somboraca - da dobiju makar „poluatoput“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi autoput, do Vrbasa kao priklјučak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposoblјeni isklјučivo za putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposoblјavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavlјanjem osmeha na lice Vojvodine“. Tim pre što se mađarska strana obavezala da će u narednom periodu i ona obaviti infrastrukturne radove na samom graničnom prelazu Santovo-Bački Breg, ali i njegovom zaleđu i interkonekciji na tamošnji auto-put E73 koji je, pružajući se od Budimpešte do Osijeka i priklјučka na hrvatski autoput „Slavonika“, zastao kod mađarskog Batasega, kako bi se svojom tako novostečenom propusnom moći uvrstio u rang važnosti prelaza Horgoš i Kelebija.

Putanja duga 175 kilometara
Prema trenutno raspoloživoj planskoj dokumentaciji, put će voditi od graničnog prelaza Bački Breg, do obilaznice oko Sombora pa dalјe ka Klјajićevu, te će proći tik uz Sivac, Crvenku, Vrbas i Srbobran sa severne strane ovih naselјa, uz izgradnju odgovarajućih saobraćajnica za pristup ovom koridoru.
Deonica puta pored Vrbasa prolazi nedaleko od bolnice u Vinogradima i nastavlјa dalјe ka nedavno revitalizovanom putu Vrbas-Srbobran, koji će postati sastavni deo nove saobraćajnice, uklјučujući i postojeći nadvožnjak na autoputu E-75. Nešto pre Srbobrana, brza saobraćajnica će se pružati ulevo i proći će blizu naselјa sa severne strane, sve do puta za Bečej (kod Zemlјoradničke zadruge Srbobran), gde će postojećim putnim pravcem proći uz Radičević, a zatim sa iste južne strane obići Bečej i Novi Bečej. Sledeće mesto na trasi je Novo Miloševo, koje će novi put obići sa severne strane, dok će Kikindu obići sa južne, a dalјe nastavlјa ka Nakovu i granici sa Rumunijom.

„Osmeh Vojvodine” za mnoge opštine i gradove predstavlјaće veliki potencijal za dodatan razvoj privrede, posebno za one lokalne samouprave koje u proteklih godina ulagale u opremanje industrijskih zona. Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač je za „Dnevnik” rekao da brza saobraćajnica Sombor – Kikinda predstavlјa novu šansu za razvoj čitavog severnog Banata.

- Izgradnjom saobraćajnice koja će biti poznata kao „Osmeh Vojvodine“ vraćamo Kikindu na mapu investitora i povezujemo dva kraja i dve granice Srbije – objasnio je Lukač. - Uz već izgrađene industrijske zone, povezivanje našeg grada sa autoputem preko te saobraćajnice, Kikinda, kao svojevrsna kapija Evropske unije, postaće vidlјiva i na regionalnoj mapi, kao nezaobilazna tačka spajanja dva dela Evrope. Time će naš grad postati izuzetno atraktivna lokacija za investitore, što dalјe vodi i do podizanja životnog standarda svih Kikinđana ali i građana u regionu.

Predsednik opštine Kula Damjan Milјanić očekuje da će projekat osim na saobraćaj imati poseban uticaj na privredu u toj opštini.

- Kapitalnom investicijom „Osmeh Vojvodine’’ biće promenjena ne samo čitava slika Vojvodine, već i opštine Kula - ističe Milјanić. - Ovim projektom otvoriće se niz mogućnosti koji će direktno uticati na prosperitet naše opštine, spojiće se niz naselјenih mesta na potesu od Bačkog Brega do Nakova i time će se omogućiti brže i lakše putovanje stanovnika, ali ono što je svakako od krucijalnog značaja jeste činjenica da će se tim spajanjem omogućiti još bolјe funkcionisanje privrede. Industrijska zona u Kuli je u proteklim godinama potpuno obnovlјena i opremlјena, i napredak je neosporan, a „Osmeh Vojvodine’’ doprineće još bolјem razvoju privrede. U Kuli će biti dva uklјučenja na trasu, kod industrijske zone i na Liparskom putu, kako bi se teretni saobraćaj preusmerio iz centra Kule, dok će Crvenka i Sivac imati po jedno uklјučenje.

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Debelјački rekao je za naš list da Srbobranci jedva čekaju izgradnju brze saobraćajnice Nakovo – Bački Breg.

– Tako će se omogućiti obilaznica oko naselјa, što je samo benefit, jer se povećava bezbednost saobraćajnih zona oko škola, vrtića i drugih javnih i stambenih objekata – ističe Debelјački.

Predsednik opštine Vrbas Predrag Rojević rekao je nedavno za naš list kaže da je brza saobraćajnica Kikinda-Sombor od velikog značaja i za Vrbašane, jer osim toga što spaja dva okruga Južnobački i Zapadnobački, ali stvara i bolјi privredni ambijent što će privući i nove investitore u Vrbas.

Izvor: dnevnik.rs

Već danima Internetom kruže slike mačke za koju se tvrdi da je nova vrsta divlje mačke koja se zove – Felis Salamandra.

Međutim, iako fotografije deluju ubedljivo, one su lažne, tačnije napravljene su uz pomoć veštačke inteligencije.

Mačka se prvobitno pojavila na Fejsbuk postu Alekse Vasileva.

„Serpens cattus (mačka zmija) je najređa vrsta mačaka na svetu. Ove životinje žive u udaljenim predelima Amazonije i stoga su relativno slabo proučavane. Prve slike koje su uhvatile mačku zmiju pojavile su se tek 2020-ih. Životinja nije podložna pripitomljavanju, iako neka amazonska plemena koriste mačke zmije da zaštite svoje domove od glodara“, stajalo je u opisu.

Aleks je kasnije potvrdio da je u pitanju prevara. „Za kreiranje je korišćen sistem veštačke inteligencije, koji ne poznajem, jer nisam mogao da pronađem autora crteža“, rekao je on za MailOnline.

Nakon što je mačka zapalila društvene mreže, mnogi naučnici i stručnjaci su takođe potvrdili da ta vrsta ne postoji.

Dr Endrju Kičener, glavni stručnjak za kičmenjake u Nacionalnom muzeju Škotske izjavio je da niko nikada nije opisivao ove mačke.

„Mačka zmija ne postoji i nije naučno opisana. Naravno da možda postoje nove vrste mačaka koje čekaju da budu otkrivene u Južnoj Americi, ali ovo nije jedna od njih.“

Izvor: nova.rs

Prvi neradni dani posle Vaskrsa stižu za Praznik rada.

Kao i svake godine, za prvomajske praznike par dana je neradno budući da je u pitanju državni praznik.

Prvi maj je ponedeljak, drugi utorak, a mogu da se spoje sa vikendom koji im prethodi.

Naravno, u zavisnosti koliko je kome ostalo dana odmora, kombinacije su brojne kada je reč o Prvom maju.

Prvi maj ili međunarodni praznik radničkog pokreta ustanovljen je daleke 1889. godine.

Ovaj praznik je prvi put u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protesnim skupovima u Beogradu.

Svemirska agencija NASA i Ministarstvo odbrane SAD veruju da će raspuštena svemirska letelica, poznata kao Resi, sutra uveče pasti kroz atmosferu.

Stručnjaci tvrde da su male šanse da stari NASA satelit predstavlja bilo kakvu opasnost, piše Skaj njuz.

Očekuje se da će većina satelita od 300 kilograma izgoreti dok juri kroz gornju atmosferu, ali se očekuje da će neki delovi pasti na Zemlju.

Svemirska agencija je u saopštenju navela da je rizik da bilo ko na površini bude povređen usled pada delova satelita „nizak“ – oko jedan od 2.467.

Satelit je zabeležio više od 100.000 solarnih događaja

Rhessi, što je skraćenica za Reuven Ramaty High Energy Solar Spectroscopic Imager, otišao je u orbitu 2002. godine da proučava Sunce.

Pre nego što je ugašen 2018. godine zbog problema u komunikaciji, satelit je posmatrao sunčeve baklje, kao i izbacivanje koronalne mase sa Sunca.

Snimio je slike pomoću visokoenergetskih rendgenskih zraka i gama zraka, snimivši više od 100.000 solarnih događaja.

Izvor: Index.hr

Juče su počeli radovi na rekonstrukciji raskrsnice ulice Venac vojvode Petra Bojovića, Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića u Somboru, koji će trajati do 16. avgusta 2023. godine. Zbog ovih radova za saobraćaj je zatvoren deo Venca vojvode Petra Bojovića, kod NIS benzinske pumpe, deo Venca vojvode Stepe Stepanovića, na raskrsnici sa ulicom Mite Popovića i Dositejeve, kao i deo lice Arsenija Čarnojevića, na raskrsnici sa ulicom Belog goluba.

Zbog radova na kružnom toku kod “Vatrogasnog” u Somboru, autobusi “Severtransa” za Bački Monoštor, Bezdan, Kolut, Bački Breg, Gakovo i Rastinu od danas, 18. aprila u 12 časova saobraćaju izmenjenom trasom.

Autobusi za Bački Monoštor, Bezdan, Kolut i Bački Breg polaze sa glavne autobuske stanice u Somboru, nakon čega idu Prvomajskim bulevarom, ulicom Maksima Gorkog, pa pored bolnice na Apatinskom putu do bivšeg hotela “Sloboda”, a putnike primaju na stajalištu kod Muzeja, nakon čega nastavlјaju redovnom trasom prema pomenutim selima. U povratku iz Bačkog Monoštora, Bezdana, Koluta i Bačkog Brega, autobusi se zaustavlјaju na stajalištu kod “Pikovih zgrada”.

Autobusi za Gakovo i Rastinu sa glavne autobuske stanice u Somboru idu Staparskim putem, nakon čega na semaforu kod Pariske ulice skreću desno na Venac Stepe Stepanovića, pa Vencom Živojina Mišića i Vencom Radomira Putnika izlaze na Vojvođansku ulicu i nastavlјaju dalјe prema ovim selima redovnom trasom. U povratku iz Gakova i Rastine autobusi se zaustavlјaju na stajalištima kod “Županije” i “Elbraka”.

Opšta bolnica “Dr Radivoj Simonović” iz Sombora je obavestila da će 24. aprila započeti radovi na sanaciji dela poda gde su uočena ulegnuća i utvrđeno propadanje cementne košuljice, u Odseku za akušerstvo pri Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo.

Zbog radova će počev od 20. aprila pacijentkinje za porođaj biti upućivane u Opštu bolnicu Subotica ili na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine Novi Sad, do završetka sanacije.

Napominje se da će prvorotke i žene koje su predviđene za porođaj carskim rezom biti upućivane na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine Novi Sad, a drugorotke i višerotke u Opštu bolnicu u Subotici.

Pacijentkinje koje su u terminu za porođaj biće pregledane u Opštoj bolnici Sombor, u dežurstvu od strane dežurnog ginekologa.

Za hitne slučajeve biće obezbeđeni uslovi za porođaj u sklopu Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo, u Odseku za konzervativnu ginekologiju Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor.

Iz somborske bolnice navode da se radovi na sanaciji poda rekonstruisanog porodilišta obavljaju u garantnom roku i celokupno će biti finansirani od strane izvođača “Somborelektro” d.o.o. iz Sombora.

Predviđeni rok za završetak radova je 21 dan.

U periodu od 10. do 16. aprila 2023. godine na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i šestoro lica zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 14 vozača, njih šest zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i troje zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin nije bilo evidentiranih saobraćajnih nezgoda, a jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su dva lica zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, jedan je zadržan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Kula evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i osoba lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a njih pet zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U pomenutom periodu napisano je 110 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 426 prekršajnih naloga.

U utorak, 25.4.2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra, u 19.00 časova, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Vasko Popa – daleko u nama“, povodom sto godina od rođenja pesnika i akademika Vaska Pope.