Sombor.info

Elektroprivreda Srbije nedavno je postala akcionarsko društvo, a sto odsto akcija upisano je na jedinog vlasnika - Republiku Srbiju. S obzirom na to da se upravo EPS u procesu transformacije pozvao, između ostalog, i na Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u postupku privatizacije, postavlja se pitanje - da li je trebalo da i građani dobiju 15 odsto akcija EPS, kao što se navodi ovim propisom?

Osim Naftne industrije Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telekoma Srbije, Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa i podelu 15 odsto od ukupnog broja akcija Elektroprivrede Srbije – građanima koji na to imaju pravo.

I dok su građani, po osnovu ovog zakona, postali akcionari NIS, Aerodroma i Telekoma – kod Elektroprivrede Srbije ovaj „korak“ je – izostao.

EPS, doduše, nije listiran na berzi (osnivač navodi da je reč o „zatvorenom AD“ iako je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva napuštena u Zakonu o privrednim društvima još u februaru 2012. godine), ali nije ni Telekom, čije akcije su građanima podeljene u maju 2012. godine.

Portal N1 je od Ministarstva rudarstva i energetike (u sredu 19. aprila) zatražio odgovor na pitanje iz kog razloga je izostala dodela 15 odsto akcija EPS građanima, ali ga do momenta objave ovog teksta – nismo dobili.

„To je pravno pitanje“

Više ekonomista sa kojima smo razgovarali istaklo je da je ovde reč o pravnom pitanju.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za portal N1 kaže da je pitanje podele besplatnih akcija građanima – preuranjeno.

„Treba ipak sačekati malo, pa videti kako će se razvijati situacija. Nije kasno da do podele besplatnih akcija dođe, ako vlasnik – Republika Srbija tako odluči. Ali, EPS nije otvoreno akcionarsko društvo, ne kotira se na berzi. A podsećam da je jedini način da prometujete akcije – da kompanija prethodno izađe na berzu. Preuranjeno je još govoriti o ovome“, smatra Grubišić.

„EPS teorijski najvrednija kompanija u paketu“

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, međutim, ističe da ovo nije prvi put da se ignoriše važeći regulatorni okvir.

„To samo po sebi govori o nestabilnosti ovdašnjeg privrednog ambijenta, pa na kraju donosioci ekonomskih politika moraju da pribegavaju netržišnim prečicama poput subvencija kako bi privukli investitore. Nažalost, ovakva ekonomska politika je prilično pogubna na duže staze s obzirom da nije održiva i dovodi do narušavanje jednakosti tržišnih učesnika“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker društva „Momentum sekjuritis“.

Kada je reč o akcionarstvu, tu su, dodaje Gujaničić – ove slabosti posebno vidljive.

„Pa se ne dešava prvi put da se krše prava manjinskih akcionara te kao posledicu vidimo devastirano domaće tržište kapitala koje je godinama na putu odumiranja. Prema zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu na Beogradskoj berzi su se pojavili Aerodrom Nikola Tesla (koji je zbog koncesije ostao samo školjka firma) i Naftna industrija Srbije koja predstavlja ključnu hartiju na tržištu. Akcije Telekoma, premda su podeljene pre više do deset godina, nikada nisu ugledale svetlost dana i njima se trguje preko oglasa i društvenih mreža, preko ugovora o poklonu što verovatno najbolje pokazuje u kakvom stanju se nalazi domaće akcionarstvo“, ukazuje naš sagovornik.

EPS bi, kaže, teorijski trebalo da predstavlja najvredniju kompaniju u ovom paketu gde bi prema zakonu građanima trebalo da pripadne 15 odsto kapitala, a bivšim i sadašnjim zaposlenima blizu toliko u skladu sa njihovim godinama staža.

„Ova podela akcija svakako nije nešto prvo što bi trebalo da se desi u očekivanoj korporativizijaciji kompanije, ali vidljivo ignorisanje potrebe da bi kompanija na kraju procesa morala da se pojavi na berzi i da se pride podele akcije svakako je prilično simptomatično. Prave korporativizacije i željenih efekata nema bez kotiranja kompanije na berzi, a poštovanje zakonskog okvira je neminovnost i nešto bez čega se ne može zamisliti uređena tržišna privreda. Ostaje ipak nada da će se ovi procesi ipak odvijati u pravom smeru i da EPS neće doživeti sudbinu Telekoma kome nije mnogo pomogla fiktivna forma akcionarskog društva„, zaključuje Nenad Gujaničić.

Odluka EPS o promeni u AD

U Nacrtu odluke o promeni pravne forme EPS, objavljenom u Agenciji za privredne registre, navodi se da je, između ostalog, i Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije propisano da je „osnivač JP EPS dužan da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti“.

APR

Ovaj zakon u članu 18a predviđa da, između ostalog, nosioci prava ostvaruju pravo i na podelu akcija bez naknade u sledećim javnim preduzećima i privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa:

1) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd,

2) 15% akcija Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom“ a.d. Beograd,

3) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd.

Zakon o pravu na besplatne akcije Screenshot Paragraf.rsScreenshot Paragraf.rs
Zakon, takođe, predviđa i podelu određenog procenta akcija sadašnjim i bivšim zaposlenima, srazmerno ostvarenom radnom stažu.

Ko je stekao pravo na besplatne akcije

Prema Zakonu, pravo na besplatne akcije imali su građani koji su navršili 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i koji su na dan sticanja statusa nosioca prava bili upisani u birački spisak. Uslov je bio i da su državljani Srbije, da su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. I, takođe – da do tada nisu stekli niti jednu besplatu akciju po osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji i Zakona o privatizaciji.

Po osnovu ovog zakona besplatne akcije NIS, Aerodroma i Telekoma Srbije steklo je oko 4,8 miliona građana Srbije.

Koliko je besplatnih akcija podeljeno do sada

Do sada je građanima podeljena po jedna akcija Aerodroma Nikola Tesla, po pet akcija Naftne industrije Srbije i po 31 akcija Telekoma Srbija.
Pripalo im je i po sedam akcija takozvanog Akcionarskog fonda u kojem se, zapravo, nalaze akcije velikog broja firmi.
Za razliku od akcija Aerodroma i NIS, koje se kotiraju na berzi, akcijama Telekoma Srbije nije moguće trgovati, pošto ova državna telekomunikaciona kompanija nije listirana na berzi.
Takođe, nije moguće trgovati ni akcijama Akcionarskog fonda.

Izvor: n1info.rs

Jedan od njih je vrlo kreativan i može da izrazi sebe kroz pesme, ples i glumu.
Svaki horoskopski znak ima neku osobinu koja ga čini posebnim, a u nastavku možete pronaći tri znaka koja krasi dar kreativnosti.

Ribe

Ribe su poznate po svojoj kreativnosti i osećajnosti, a umetnost im je vrlo bliska. One su prirodno talentovane za pisanje, slikanje, muziku i druge oblike umetnosti. Kao izraz svoje umetničke strane, Ribe će često da kreiraju nešto jedinstveno i originalno, a njihov rad može da bude izuzetno inspirativan.

Rak

Rakovi su emocionalno osetljivi i izrazito kreativni. Oni su takođe vrlo intuitivni i mogu lako da uhvate duhove i emocije oko sebe. Rakovi su poznati po svojoj sposobnosti da se izraze kroz pesme, ples i druge oblike umetnosti. Njihova umetnička strana je izrazito intimna i često se koristi kao način za izražavanje svojih dubokih osećanja.

Lav

Lavovi su vrlo samopouzdani i ne plaše se da budu u centru pažnje. Oni su vrlo kreativni i mogu da izraze sebe kroz pesme, ples i glumu. Lavovi takođe vole da rizikuju i eksperimentišu sa različitim oblicima umetnosti. Njihova umetnička strana je vrlo dramatična i često se fokusira na teme kao što su moć i ljubav prema sebi.

Izvor: sd.rs

Bivši indijski političar Atik Ahmed ubijen je zajedno sa svojim bratom tokom davanja izjava novinarima uživo na televiziji. Nakon pucnjave, trojica napadača koji su se predstavljali kao novinari, predali su se i odvedeni su u pritvor. Policija je naredila istragu ubistva i zabranila javne skupove. Ovaj slučaj je šokirao ceo svet i podsetio na slične događaje koji su se desili tokom prethodnih godina.

Ubijena novinarka

Novinarka američke televizije „WDBJ7“ Alison Parker (24) ubijena je u gradiću Moneta, u državi Virdžiniji 2015. godine, tokom intervjua koji je emitovan uživo u jutarnjem programu.

Stradao je i njen kamerman Adam Vord (27). Kako su mediji preneli, ubica je njihov kolega Vester Li Flanagan (41).

Policija je tragala za njim nakon zločina, a on je na kraju počinio samoubistvo. Potera je trajala gotovo pet sati. Alison je bila usred intervjua kada su se začuli pucnji, nakon čega je prvo na zemlju pao kamerman.

Kamera je nastavila da snima Flanagana koji ubija novinarku, a njeni vrisci su mogli da se čuju na snimku. Kamera je snimila deo lica ubice. Pored stradalih Parker i Vorda, ranjena je i Viki Gardner, direktorka lokalne privredne komore, koja je pogođena u leđa. Posle hirurškog zahvata, kojim su joj odstranjeni jedan bubreg i deo debelog creva, puštena je iz bolnice.

Direktor televizije Džefri Marks rekao je da su Parkerova i Vord bili „posebni ljudi, koji su svakodnevno obavljali sjajan posao“.

Ubica Vester Li Flanagan II, poznat pod pseudonimom Brajs Vilijams, radio je na pomenutoj televiziji, sa koje je otpušten 2013. godine zbog remetilačkog ponašanja.

Pucali novinaru u glavu

Brazilski novinar i radio voditelj, poznat po antikorupcijskoj kampanji, ubijen je 2015. godine tokom emisije, saopštila je tada policija, navodeći da sumnja da je ubistvo politički motivisano.

Novinar Glejdson Karvaljo ubijen je sa pet hitaca, a napadač je potom sa saučesnikom pobegao na motociklu.

„Došli su do ulaza radio stanice. Rekli su da žele nešto da objave. Neko im je otvorio vrata. Oni su onda rekli da je u pitanju napad i pitali ko je u studiju“, rekao je agenciji AFP šef policije Ebert Silva.

Silva je kazao da je napadač odmah ušao u studio i ubio novinara – tri puta mu je pucao u glavu, a dva puta u stomak.

Bezbednosne snage su identifikovale osumnjičenog. Brazilski mediji su javili da je Karvalju prećeno zbog njegovog posla.

Prema podacima Reportera bez granica, Brazil je treća najopasnija zemlja za novinare, posle Meksika i Hondurasa.

Horor u Dominikanskoj Republici

Dva novinara na radiju upucana su u Dominikanskoj Republici 2017. godine dok su uživo vodili emisiju, a tom prilikom povređena je i jedna žena.

Policija je nakon ubistva uhapsila tri osobe, za koje je navedeno da dosad nisu osuđivane.

Kako se navodi, novinar i voditelj Luis Manuel Medina snimao je telefonom emisiju i emitovao je uživo na Fejsbuku kada je pogođen, a na snimku se vidi kako naoružani muškarac prekida emisiju i ženu kako panično viče “Pucnjava!”

Njegov snimak objavila je agencija Storiful, navodeći da se pucnji mogu čuti u poslednjih 20 sekundi snimka, nakon čega je emitovanje prekinuto.

Osim Medine, ubijen je i producent Leo Martinez.

Ubistvo na demonstracijama

Novinar iz Nikaragve ubijen je 2018. godine dok je uživo izveštavao sa antivladinih demonstracija.

Anhel Gahona je događaje sa protesta uživo prenosio na Fejsbuku. Dok je opisivao kako su nasilni demonstranti oštetili bankomat, začuo se pucanj.

Pogođen je u glavu i pao je na zemlju dok su njegovi prijatelji počeli da dozivaju pomoć. Na snimku se potom vidi kako i drugi ljudi trče da bi mu pomogli.

Ubistvo se dogodilo u trenutku kada su trajali protesti protiv vladinih planova da smanje penzije i radnička prava.

Atentati na političare

Pored ubistava novinara pred kamerama, dešavali su se atentati ili pokušaji atentata na političare.

U Vašingtonu je 30. marta 1981. godine pucano na Ronalda Regana i njegovu pratnju i tom prilikom ispaljeno nekoliko hitaca. Atentator je bio Džon Hinkli, koji nije imao političkih motiva za ubistvo. On je pušten iz psihijatrijske bolnice u Vašingtonu 2016. godine, u kojoj je proveo više od 30 godina, a snimak pucnjave je obišao planetu.

Hamid Karzai, avganistanski predsednik, bio je na meti atentatora deset puta. Jedan pokušaj atentata su snimile kamere, a on se dogodio 2008. godine. Tada je pokušala da ga ubije grupa talibana u blizini predsednikove palate u Kabulu tokom proslave pobede nad sovjetskom vojskom. Pucali su na njega iz automatskog oružja u prenosu uživo na televiziji.

Najpoznatiji atentat bio je na američkog predsednika Džona Kenedija kada je usmrćen dok je bio u autu sa svojom ženom Džeki Kenedi i guvernerom Džona Konalija. U njega je pucao Li Harvi Osvald. Ovaj događaj je šokirao svet, a snimak ubistva je obišao planetu. Nakon ovog zločina, nizale su se brojne teorije zavere.

 Japanski političar Inejira Asanuma ubijen je u tv prenosu uživo 12. oktobra 1960. godine. Njega je u napadu nožem ubio tinejdžer Otoja Jamaguči (17), tokom tv debate u Tokiju. Asanuma se zalagao za raskid savezništva sa SAD i približavanju Kini i SSSR. Preminuo je ubrzo nakon ranjavanja, a njegov ubica je kasnije počinio samoubistvo.

 Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je prošle godine tokom govora u gradu Nara. Na Abea je pucao četrdesetesedmogodišnji Japanac, a bivši premijer u bolnici je nedugo nakon napada podlegao povredama. Kamere su snimile trenutak napada na Abea. Nastala je pometnja, video se dim, a Abe je pao kao pokošen. Osumnjičeni Tetsuja Jamagami uhapšen je u blizini mesta pucnjave. On je rekao policiji da je za zločin koristio ručno napravljen pištolj.

Izvor: nova.rs

Još jedna u nizu saobraćajnih nesreća u nedelju dogodila se na putu Sombor - Bezdan.

Na Instagram stranici "192" objavljena je slika uništenog automobila. Izgleda jezivo. Potpuno je razbijen.

Kako se navodi u objavi, vozač je pukom srećom preživeo.

Naime, kako se na slici vidi, leva strana vozila je smrskana, ali s obzirom na to da je reč o automobilu za englesko tržište, volan mu je sa desne strane, koja je ipak prošla sa manjim oštećenjima.

Izvor: kurir.rs

U nedelju 23.04.2023. godine održano je 36. izdanje Beogradskog maratona koje je okupilo 10.500 trkača iz 65 zemalja. Novi rekord maratona i lepo vreme bili su najlepša slika koja je otišla iz glavnog grada Srbije.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' Sombor redovni su učesnici najveće sportske manifestacije u našoj zemlji. Najviše uspeha imala je Tijana Kabić koja je u nedelji u kojoj je istrčala čuveni Bostonski maraton uspela da osvoji treće mesto na trci na 10 kilometara.

Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometara od Somboraca najbrže je istrčao Daniel Dieneš, a Beogradski polumaraton su istrčali i Robert Lalić, Dejan Nikolić, Zoran Nikolić, Aleksandar Martinović, Arpad Šarkezi kao i Biljana Vezmar i Maja Bodrožić koje su samo dan ranije bile učesnice Fruškogorskog polumaratona gde su prešle stazu od 33 kilometra.

Glavnu maratonsku trku u dužini od 42 kilometra istrčali su Suzana Filipović i Đorđe Vučković.

Dan ranije u hotelu Mona Plaza održan je sportski forum Beogradskog maratona na kojem su učestvovali organizatori trka. Svoje učešće imao je i Somborski polumaraton, a Damir Marković i Milan Kovačić su iskoristili priliku da čuju nove svetske trendove i da u direktnom razgovoru sa direktorom Beogradskog maratona Darkom Habušom unaprede saradnju dve trke.

Na već pomenutnom tradicionalnom Fruškogorskom maratonu koji je održan ovaj vikend Miroslav Liščević je prešao srednji istočni maraton u dužini od 59 kilometara.

Istog vikenda Lazar Sanković i Milica Stojšić istrčali su zahtevnu stazu Heidelberg polumaratona, sa čak 360 metara kumulativnog uspona na 21.1km.

Vasilisa Pešić iz Sombora je jedanaestogodišnja devojčica koja je napisala svoj prvi roman "Dve setre i pećina tajni“, čime se ova devojčica svrstala u najmlađe pisce u našoj zemlji. O tome zašto treba pročitati ovaj dečiji roman za RTV je u Jutarnjem programu govorila autorka Vasilisa. 

Štampanje knjige i ostvarenje jednog dečijeg sna o tome da je moguće postati pisac i držati svoje delo u rukama omogućila je Srpska pravoslavna crkva iz Osla i otac Aleksandar Zeljković.

Izvor: RTV

Domaćinstva u Srbiji najviše su u prošloj godini trošila novca na hranu i bezalkoholna pića, a najmanje na zdravlje, pokazuju podaci Republičkog zavod za statistiku (RZS).

RZS je objavio izveštaj u kome se kaže da su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu lane iznosili – 78.393 dinara. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava, pak, bili su viši i iznosili su 78.678 dinara.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi, u odnosu na 2021. godinu bili su veći za 9,3 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava za 9,4 odsto, nominalno, dok su prosečni mesečni prihodi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 80.697 dinara, a u ostalim 74.644 dinara.

Lična potrošnja

Kada je reč o izdacima za ličnu potrošnju, kod domaćinstava u gradskim područjima iznosili su po 81.087 dinara, a kod domaćinstava u ostalim područjima 74.739 dinara, piše RTS.

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa 49,9 odsto, penzije 32,1 odsto, dok su prihodi od poljoprivrede bili 4,3 procenta.

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36 procenata) i za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva (16,1).

Slede izdaci za transport (8,9 odsto), ostale lične predmete i usluge (5,9), komunikacije (5,5), rekreaciju i kulturu (5,1), odeću i obuću (4,9), alkoholna pića i duvan (4,7), zdravlje (4,4), a 8,5 odsto čine izdaci za ostale grupe potrošnje.

Udruženje građana Ateisti Srbije postavilo je večeras pitanje visokim funkcionerima Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog čega je za njih rodna ravnopravnost "veća pošast" od afera sa seksualnim zlostavljanjem maloletnika.

„Kako su to nazivi u ženskom rodu, strašnija pošast za SPC od afera sa seksualnim zlostavljanjem maloletnika? Zašto je u redu da sveštenici i visoki zvaničnici crkve napadaju upravo najosetljivije članove porodica, za koje sada tobož’ strepe od pojave ‘sutkinje’, ‘borkinje’ i ‘dramaturškinje’ u jeziku koji koriste“, upitali su Ateisti Srbije.

Oni su u saopštenju upitali kako to da „igumanija“, „monahinja“ i „popadija“ ne ugrožavaju brak i porodicu, a „epidemiološkinja“ i „stručnjakinja“ ugrožavaju, i zbog čega tvrde da rodna ravnopravnost ugrožava brak i porodicu kada sami ne smeju da se žene.

„Kako reči poput ’psihološkinje’ ili ’arhitektkinje’ napadaju njihove brakove i porodice, koje inače i nemaju? Zbog čega problem sa kanonima svoje crkve, koja im jedina neposredno i apsolutno zabranjuje da stupe u brak i zasnuju porodice, projektuju na – rodno ravnopravni jezik i na žene“, naveli su u saopštenju.

Bački episkop SPC-a Irinej (Bulović) izjavio je da SPC „neće i ne može odustati od zahteva da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti stavi van snage“.

Patrijarh SPC Porfirije apelovao je u Uskršnjoj poslanici da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, naročito ; takozvani rodno osetljivi jezik „iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života“.

Izvor: nova.rs

Na inicijativu “Eko straže”, kojoj se pridružio veliki broj ekoloških organizacija i građana, hiljade ljudi širom zemlje danas je sakupljalo smeće u okviru desete po redu akcije “Zavrni rukave”, najveće do sada prema broju prijavljenih lokacija.

Zgrada glavne železničke stanice u Odžacima je nedavno obnovljena, ali je prostor oko nje video i bolje dane. Razbacane plastične boce, kese, limenke, kartonske kutije, pa čak i delovi nameštaja i plastike sa automobila, slika su našeg nemara i neodgovornog odnosa prema životnoj sredini.

Mladi Odžačani i Odžačanke su odlučili da to promene, zavrnuli su rukave, poneli rukavice i sakupili 60 džakova smeća. Oni su bili deo nacionalne akcije “Zavrni rukave” koja je na Dan planete Zemlje – 22. april – organizovana na preko 150 lokacija u Srbiji.

Koordinatorka lokacije u Odžacima, Đurđina Stošić Bradić, kaže da je svake godine grupa volontera koji učestvuju u akciji sve brojnija, a njihov entuzijazam sve veći. Kao i količine prikupljenog otpada.

– Deseta je po redu akcija “Zavrni rukave”, a četvrti put smo se skupili u Odžacima i mislim da je ovo do sada najveći odziv. U prethodnim akcijama smo čistili prostor oko nekadašnjeg Motela i u dva navrata kanal DTD, gde je bilo poprilično smeća. Verujem i da dan-danas ima tamo još dosta smeća, ali je neophodno da se više ljudi odazove da bi akcija bila što uspešnija. Sada čistimo na lokaciji kod železničke stanice na predlog građana, koji su nam rekli da je ovaj prostor dosta zapušten. Smeća ima poprilično u travi koja se ni ne kosi redovno, što nam opet malo otežava sakupljanje, ali može se i tako – navodi koordinatorka akcije.

Devetogodišnja Zara i šestogodišnja Iskra došle su sa tatom da pomognu da njihov grad bude čistiji. Sestre su ove godine bile najmlađe učesnice akcije “Zavrni rukave” u Odžacima, koja osim očiglednog, a to je sakupljanje smeća, za cilj ima skretanje pažnje javnosti i podizanje svesti o problemima odlaganja otpada.

Akcija u prvi plan stavlja i edukaciju građana o pravilnom upravljanju i ponovnoj upotrebi otpada, pa će deo sakupljenog smeća završiti u reciklažnom pogonu.

– Dogovorili smo se sa našim sugrađaninom koji se bavi reciklažom, on će preuzeti džakove i ono što može će se reciklirati. Najvažnije nam je da kod građana probudimo svest da što manje bacamo smeće u okolinu, manje ćemo imati da čistimo. Krajnji cilj je negde upravljanje otpadom, kako bi se zatvorio čitav taj ekološki krug – ističe Đurđina Stošić Bradić.

Naredna velika akcija čišćenja Srbije trebalo bi da bude održana u septembru, ali naša sagovornica ističe da su uvek spremni da budu podrška svim sugrađanima koji mimo toga žele da se samoorganizuju i očiste svoju okolinu od smeća.

Izvor: ico.rs