Elektroprivreda Srbije nedavno je postala akcionarsko društvo, a sto odsto akcija upisano je na jedinog vlasnika - Republiku Srbiju. S obzirom na to da se upravo EPS u procesu transformacije pozvao, između ostalog, i na Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u postupku privatizacije, postavlja se pitanje - da li je trebalo da i građani dobiju 15 odsto akcija EPS, kao što se navodi ovim propisom?
Osim Naftne industrije Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telekoma Srbije, Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa i podelu 15 odsto od ukupnog broja akcija Elektroprivrede Srbije – građanima koji na to imaju pravo.
I dok su građani, po osnovu ovog zakona, postali akcionari NIS, Aerodroma i Telekoma – kod Elektroprivrede Srbije ovaj „korak“ je – izostao.
EPS, doduše, nije listiran na berzi (osnivač navodi da je reč o „zatvorenom AD“ iako je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva napuštena u Zakonu o privrednim društvima još u februaru 2012. godine), ali nije ni Telekom, čije akcije su građanima podeljene u maju 2012. godine.
Portal N1 je od Ministarstva rudarstva i energetike (u sredu 19. aprila) zatražio odgovor na pitanje iz kog razloga je izostala dodela 15 odsto akcija EPS građanima, ali ga do momenta objave ovog teksta – nismo dobili.
„To je pravno pitanje“
Više ekonomista sa kojima smo razgovarali istaklo je da je ovde reč o pravnom pitanju.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za portal N1 kaže da je pitanje podele besplatnih akcija građanima – preuranjeno.
„Treba ipak sačekati malo, pa videti kako će se razvijati situacija. Nije kasno da do podele besplatnih akcija dođe, ako vlasnik – Republika Srbija tako odluči. Ali, EPS nije otvoreno akcionarsko društvo, ne kotira se na berzi. A podsećam da je jedini način da prometujete akcije – da kompanija prethodno izađe na berzu. Preuranjeno je još govoriti o ovome“, smatra Grubišić.
„EPS teorijski najvrednija kompanija u paketu“
Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, međutim, ističe da ovo nije prvi put da se ignoriše važeći regulatorni okvir.
„To samo po sebi govori o nestabilnosti ovdašnjeg privrednog ambijenta, pa na kraju donosioci ekonomskih politika moraju da pribegavaju netržišnim prečicama poput subvencija kako bi privukli investitore. Nažalost, ovakva ekonomska politika je prilično pogubna na duže staze s obzirom da nije održiva i dovodi do narušavanje jednakosti tržišnih učesnika“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker društva „Momentum sekjuritis“.
Kada je reč o akcionarstvu, tu su, dodaje Gujaničić – ove slabosti posebno vidljive.
„Pa se ne dešava prvi put da se krše prava manjinskih akcionara te kao posledicu vidimo devastirano domaće tržište kapitala koje je godinama na putu odumiranja. Prema zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu na Beogradskoj berzi su se pojavili Aerodrom Nikola Tesla (koji je zbog koncesije ostao samo školjka firma) i Naftna industrija Srbije koja predstavlja ključnu hartiju na tržištu. Akcije Telekoma, premda su podeljene pre više do deset godina, nikada nisu ugledale svetlost dana i njima se trguje preko oglasa i društvenih mreža, preko ugovora o poklonu što verovatno najbolje pokazuje u kakvom stanju se nalazi domaće akcionarstvo“, ukazuje naš sagovornik.
EPS bi, kaže, teorijski trebalo da predstavlja najvredniju kompaniju u ovom paketu gde bi prema zakonu građanima trebalo da pripadne 15 odsto kapitala, a bivšim i sadašnjim zaposlenima blizu toliko u skladu sa njihovim godinama staža.
„Ova podela akcija svakako nije nešto prvo što bi trebalo da se desi u očekivanoj korporativizijaciji kompanije, ali vidljivo ignorisanje potrebe da bi kompanija na kraju procesa morala da se pojavi na berzi i da se pride podele akcije svakako je prilično simptomatično. Prave korporativizacije i željenih efekata nema bez kotiranja kompanije na berzi, a poštovanje zakonskog okvira je neminovnost i nešto bez čega se ne može zamisliti uređena tržišna privreda. Ostaje ipak nada da će se ovi procesi ipak odvijati u pravom smeru i da EPS neće doživeti sudbinu Telekoma kome nije mnogo pomogla fiktivna forma akcionarskog društva„, zaključuje Nenad Gujaničić.
Odluka EPS o promeni u AD
U Nacrtu odluke o promeni pravne forme EPS, objavljenom u Agenciji za privredne registre, navodi se da je, između ostalog, i Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije propisano da je „osnivač JP EPS dužan da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti“.
APR
Ovaj zakon u članu 18a predviđa da, između ostalog, nosioci prava ostvaruju pravo i na podelu akcija bez naknade u sledećim javnim preduzećima i privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa:
1) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd,
2) 15% akcija Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom“ a.d. Beograd,
3) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd.
Zakon o pravu na besplatne akcije Screenshot Paragraf.rsScreenshot Paragraf.rs
Zakon, takođe, predviđa i podelu određenog procenta akcija sadašnjim i bivšim zaposlenima, srazmerno ostvarenom radnom stažu.
Ko je stekao pravo na besplatne akcije
Prema Zakonu, pravo na besplatne akcije imali su građani koji su navršili 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i koji su na dan sticanja statusa nosioca prava bili upisani u birački spisak. Uslov je bio i da su državljani Srbije, da su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. I, takođe – da do tada nisu stekli niti jednu besplatu akciju po osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji i Zakona o privatizaciji.
Po osnovu ovog zakona besplatne akcije NIS, Aerodroma i Telekoma Srbije steklo je oko 4,8 miliona građana Srbije.
Koliko je besplatnih akcija podeljeno do sada
Do sada je građanima podeljena po jedna akcija Aerodroma Nikola Tesla, po pet akcija Naftne industrije Srbije i po 31 akcija Telekoma Srbija.
Pripalo im je i po sedam akcija takozvanog Akcionarskog fonda u kojem se, zapravo, nalaze akcije velikog broja firmi.
Za razliku od akcija Aerodroma i NIS, koje se kotiraju na berzi, akcijama Telekoma Srbije nije moguće trgovati, pošto ova državna telekomunikaciona kompanija nije listirana na berzi.
Takođe, nije moguće trgovati ni akcijama Akcionarskog fonda.
Izvor: n1info.rs
