Sombor.info

Na osnovu konkursa koji je ka lokalnim samouprava raspisamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, našoj opštini je pripalo 7,5 miliona dinara. Opština Apatin će u ovom javnom pozivu učestvovati sa 2 milion dinara, te će ukupnim budžetom od 9.5 miliona dinara naši sugrađani moći da učestvuju u javnom pozivu za sufinansiranje realizacije projekata smanjenja zagađenja vazduha, koje ima za cilj prelazak na ekološki prihvatljivije sisteme grejanja kao što su gas i pelet.

Građani naše opštine mogu očekivati sprovođenje konkursa, odmah nakon što se sprovede javni poziv za izvođače radova.

Realizacija ovog konkursa doprineće smanjenju zagađenja vazduha u Srbiji iz individualnih izvora, koji će omogućiti smanjenje ispuštanja zagađujućih supstanci iz individualnih izvora u životnu sredinu u cilju primene mera za unapređenje kvaliteta vazduha i preduzimanja preventivnih mera u segmentima značajnim za zaštitu vazduha od zagađenja na teritoriji Republike Srbije.

Unapređenje bezbednosti učenika i svih građana u danima završetka školovanja i maturskih proslava bila je jedna od tema Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Sombora.

-Cilju zadržavanja tradicionalnih okupljanja maturanata srednjih škola u gradu, neophodno je da se osigura bezbednost svih učenika, ali i građana - poručila je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Kako je rečeno na sednici Saveta za bezbednost saobraćaja, policija će kao i prethodnih godina obezbediti prostor i okuljanje u skladu sa merama sigurnosti. Takođe, na sastanku je dogovorena saradnja svih službi i javnih preduzeća kako bi sve prošlo u najboljem redu.

Izvor: novosti.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje promociju knjige "Jazz face" Vojislava Pantića, u petak, 5. maja u 18 časova u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke (Trg cara Lazara 3).
Knjige intervjua "Jazz Face" autora Vojislava Pantića, renomiranog beogradskog muzičkog novinara, jedinstveno je izdanje u našoj publicističkoj periodici, koja donosi preko 48 razgovora sa velikanima svetske i domaće jazz scene, uključujući legende poput Joe Zawinula, Ahmad Jamala, Pat Methenyja i mnogih drugih. Ovo će biti prilika i da uživate u muzici sjajnog somborskog jazz benda The Hat Matters, koji će nastupiti u sklopu programa.

Knjiga intervjua Jazz face renomiranog beogradskog muzičkog novinara Vojislava Pantića predstavlja jedinstveno izdanje u našoj publicističkoj periodici. Pasionirano prateći brojne evropske jazz festivale, Pantić je tokom prethodnih više od trideset godina imao tu retku privilegiju da vodi razgovore sa velikanima svetske i domaće scene, navodi se u saopštenju.

Još kao mlad novinar je od 1987. godine pohodio čuveni North Sea Jazz Festival u Holandiji. Traganje za „jazz istinom“ traje do današnjih dana. Redovan je bio na festivalima Jazz A Vienne (Francuska), Umbria Jazz (Italija), Jazzfest Saalfelden (Austrija), Montreux Jazz Festival (Švajcarska), Heineken Jazzaldia (Španija) i mnogim drugim. Sa tih putovanja je donosio ekskluzivne priče koje su emitovali RTS, TV Politika, RTV Pančevo i drugi. Ili ih je publikovao u listovima Politika, Vreme, NIN, Reporter, Evropljanin i drugim. Već deset godina za kulturni dodatak Politike piše rubriku „Džez skice“. Kako je u tim medijima mogao da predstavi samo manji deo onoga što je od muzičara saznavao, došao je na ideju da u knjizi Jazz Face publikuje te intervjue u potpunosti.

U ambiciozno zamišljenoj knjizi su razgovori sa legendama kao što su Joe Zawinul, Ahmad Jamal, Joe Lovano, Pat Metheny, Airto Moreira, Duško Gojković, Kurt Elling, Lala Kovačev, Charlie Haden, Anat Cohen, Mića Marković, Maria Schneider, Bojan Zulfikarpašić, Dianne Reeves i drugi. Ukupno 48 džez faca. Knjiga je obogaćena fotografijama od kojih većina nije ranije objavljena.

Recenzenti su Vesna Roganović, Vojislav Bubiša Simić i Milan Vlajčić.

Izvor: RTV

Čekajući da se završe započeti radovi na najnovijem parkingu na Vencu vojvode Petra Bojovića, za šta je svojevremeno obezbeđena lokacija na prostoru bivšeg, u procesu privatizacije propalog, „Džervina”, lokalna samouprava sa svojim javnim preduzećima bacila se na uređenje postojećih prostora za parkiranje vozila, pre svega u najurbanizovanijem delu grada, Novoj Selenči.

Naime, sve lepše prolećno vreme je omogućilo da se ovih aprilskih dana započne rad na izgradnji i sanaciji ukupno sedam parkirališta na teritoriji samog grada, ne bi li se ako već ne rešio a ono ublažio problem nedovolјnog broja parking mesta u gradu.

Tako je i član Gradskog veća zadužen za komunalnu oblast i investicije Đorđe Zorić obišao radove na sanaciji parkirališta i prilaza kod objekata C-1 u Ulici JNA i T5 u Sportskoj ulici, dok je ispred zgrade Crvenog krsta na Apatinskom putu izgrađeno novo parkiralište, pa je u toku obeležavanje horizontalne saobraćajne signalizacije, odnosno parking mesta. Kod objekta C4 u Ulici JNA završeni su radovi na presvlačenju postojeće betonske podloge asfaltom, a u okviru ovih radova izvršeno je ravnanje postojeće betonske podloge nanošenjem ravnajućeg sloja asfalta. Identični radovi izvršeni su i na sanaciji parkirališta i prilaza kod objekta A-13 na Prvomajskom bulevaru, a uređena su i dva parkirališta kod objekata A-3 i A-7 u Fruškogorskoj ulici.

Kako je prilikom obilaska ovih radova gradski većnik zadužen za investicije Đorđe Zorić rekao za izgradnju i sanaciju ovih sedam parkirališta iz somborske varoške kase izdvojeno je oko 4,4 miliona dinara. To nije i konačna suma koja će biti izdvojena za ovogodišnja ulaganja u gradsku infrastrukturu, pošto će, prema njegovim rečima lokalna samouprava nastaviti sa ulaganjima i ovu oblast.
Da se ne odstupa od odavno utvrđene nasušne potrebe jednakog tretmana gradske i seoskih sredina kada je u pitanju održavanje i izgradnja novih objekata infrastrukture demonstrirao je i gradonačelnik Antonio Ratković, koji je zajedno sa većnicima Zorićem i Silardom Jankovićem, te predstavnicima Saveta MZ Telečka, obišao je radove na asfaltiranju Ulice Doža Đerđa u Telečkoj. U toku je asfaltiranje ulice u dužini od 325 metara saobraćajnice široke četiri metra. Tom prilikom Ratković je potvrdio reči svog saradnika Zorića kada su u pitanju infrastrukturni radovi u gradu i njegovoj okolini.

- Pri kraju su radovi na rekonstrukciji parkinga u Fruškogorskoj i Ulici JNA u samom gradu, napreduju i radovi na rekonstrukciji parkinga u Sportskoj ulici, a nakon toga nastavlјamo sa radovima u ostalim naselјenim mestima, kao i u Somboru - istakao je Ratković u Telečkoj, selu između Sombora i Bačke Topole koje je široj srpskoj javnosti postalo poznato kada je asfaltni put do njega, iz pravca susednog sela Klјajićeva, specijalizovana televizijska emisija i magazin „SAT“ proglasio za saobraćajnicu koja se nalazi u najgorem stanju u našoj državi iako se radi o ravničarskom kraju. Ova činjenica svakako ne „ide na dušu“ lokalnoj samouravi koja i nema ingerencije nad ovim regionalnim pravcem, ali to je slaba uteha vozačima koji su, pogotovo nakon nedavnog početka radova na rekonstrukciji puta Sombor – Subotica između sela Aleksa Šantić i Bajmoka, upućeni upravo na tu katastrofalnu saobraćajnicu ukoliko žele da stignu od Sombora do Subotice ili obrnuto.

Dok „Putevi Srbije“ ne uvrste oporavak ovog puta u svoje planove, radnici somborskih komunalnih preduzeća „Prostor“ i „Čistoća“ obavlјaju završne radove na postavlјanju dve nadstrešnice na autobuskim stajalištima u prigradskom, odnosno salaškom naselјu Čičovi. U okviru ovih radova obavlјena je priprema podloge za betoniranje, nakon koje je usledilo betoniranje, te postavlјenje samih nadstrešnica, a plan lokalne samouprave je da se u narednom periodu postavi još deset nadstrešnica na autobuskim stajalištima u prigradskim i salaškim naselјima i selima somborskog kraja.

Izvor: dnevnik.rs

Od kad je sveta, vlasnici pasa i mačaka pokušavaju otkriti ko je pametniji. Svaki ljubitelj pasa staće na njihovu stranu, dok ljubitelji mačaka smatraju da su pametnije mačke. Zbog toga su se u priču uključili naučnici, piše World Cat Finder, a prenosi Index.

Nakon što su završili studiju, istraživači su obavestili javnost da psi imaju oko 550 miliona neurona u mozgu, dok mačke imaju oko 250 miliona. To bi značilo da su psi pametniji od mačaka, ali odgovor nije tako jednostavan.

Kada govorimo o različitim životinjama, možemo očekivati ​​različite nivoe inteligencije, ali to bi moglo biti prilično teško odrediti. Budući da su životinje različite i stvorene za različite svrhe, vrlo je teško uporediti njihovu inteligenciju.

Na prim,jer, psi se mogu istrenirati da rade puno stvari, ali uglavnom su zavisni od ljudi, dok su se s druge strane mačke sposobnije da se brinu same o sebi. Da li to onda znači da su ipak mačke pametnije od pasa?

Ljudi povezuju inteligenciju kućhnih ljubimaca s tim koliko ih je lako istrenirati

I mačke i psi pametni su na svoj način, zavisno o tome što treba da rade. Ako želite uporediti šta je bolje, auto ili motor, shvatićete da imaju neke sličnosti, ali ih je nemoguće uporediti jer su stvoreni za različite svrhe.

Ljudi će u većini slučajeva inteligenciju kućnih ljubimaca povezati s tim koliko ih je lako istrenirati. Psi su poznati po tome što ih je lako dresirati, što onda ukazuje na to da su pametniji. Međutim, moguće je dresirati i mačke – samo treba imati pravi pristup. Ali to takođe nije ispravan način za merenje inteligencije kućnog ljubimca.

Glavni problem s merenjem inteligencije mačaka i pasa je taj što ne postoje univerzalni instrumenti. Ne postoji nešto što će vam pokazati ko je pametniji. U većini slučajeva stvari koje će funkcionisati za merenje inteligencije pasa neće funkcionisati za mačke i obrnuto.

Dakle, debata o ovom pitanju između ljubitelja pasa i mačaka će se po svemu sudeći nastaviti.

Na tržištu žive stoke kilogram žive mere prasadi dostigao je 600 dinara, dok je živa vaga jagnjadi 500 dinara. Ovo je prvi put da su prasad skuplja od jaganjaca, što ukazuje da prasadi nema dovoljno u odnosu na to koliko nam treba.

Cena prasadi je više nego duplo skočila nego što su se prodavali prošle godine u ovo vreme, kada su koštali od 230 do 260 dinara, dok je živa mera jaganjaca viša za 30 do 40 odsto, procenjuje portal Dnevnik.rs u svojoj analizi.

Do sada je tržišno pravilo bilo da su jaganjci bili skuplji od prasadi za trećinu.

Tovljači svinja i ovčari ukazuju da je poremećaj u cenama žive vage nastao što nemamo ni prasadi, a ni ovaca. S tom razlikom što jagnjad još ne uvozimo, dok prasad za tov kupujemo iz Danske.

Ovčar iz Ravnog Sela u opštini Vrbas Milenko Ćosić kaže za „Dnevnik” da jaganjce za 500 dinara po kilogramu prodaju ovčari koji imaju manje farme oko stotinu grla, dok oni sa brojnijim stadom jaganje daju i za 450 dinara, pod uslovom da se trguje naveliko, 150 do 200 grla.

- Nemamo ovaca i to je razlog zašto je cena žive mere jaganjaca otišla za godinu dana oko 40 odsto - kazao je Ćosić i podsetio da je prošle godine uoči Vaskrsa kilogram žive mere jagnjeta bio 360 do 380 dinara, ali da sada nijedan ovčar neće da proda jagnje ispod 500 dinara ako se kupuje nekoliko komada.

Ćosić kaže da sada sa 500 dinara po kilogramu ovčari uspavaju da pokriju troškove i nešto zarade, ali da izbegavaju da rade sa klanicama što im i uspeva. - Imamo naše kupce kojima možemo jagance da prodamo po višim cenama od one koju nude iz klanične industrije. Van pameti je da živa mera jaganjaca košta kao i prošle godine 360 i 380 dinara, koliko trenutno nude klanice za kilogram žive mere - naveo je Ćosić.

Ispod 600 dinara za kilogram sada niko ne prodaje prase, kaže za „Dnevnik” stočar iz Laćarka Bora Šuljmanac i naglašava da su prasad skupa jer ih nemamo i da sada dva praseta vrede više nego utovljena svinja od 110 kilograma.

Jagnjetina skuplja za četvrtinu, a prasetina za trećinu

Potražnja za jagnjetinom trenutno je povećana zbog Vaskrsa. Uodnosu na prošlu godinu, meso je skuplje za 25 odsto.

U mesarama se kilogram jagnjetine prodaje od 990 dinara do 1.100 dinara. Jagnjeći but je oko 1.100 dinara, a ukoliko uz but ide i polovina jagnjeće glave, onda je kilogram 990 dinara.

U velikim marketima još nema sniženja jagnjećeg mesa, ali su akcije prasetine u toku, gde se nudi od 450 do 650 dinara, ne bi li se privukle mušterije i uz praseće meso obavila veća praznična kupovina.

U mesarama kilogram prasetine je oko 800 dinara i skuplji je nego lane za 30 odsto. Ali već nekoliko meseci cena svinjetine se nije menjala, iako su prasad poskupela. Kilogram svinjskog buta se kreće oko 700 dinara.

- Račun je jasan, kilogram žive mere svinja od Nove godine je 264 dinara pa ako prodamo ranjenika od 110 kilograma, dobijemo 29.040 dinara, dok za prase iz uvoza po 600 dinara od 25 kilograma treba da platimo 15.000 dinara - kaže Šuljmanac i naglašava da, bez obzira na to što treba utoviti jednu svinju da bi se kupila dva praseta, situacija u svinjarstvu je bolja.

- Glavna hrana za svinje žitarice i uljarice su pojeftinile, što nam godi, ali ne treba da budemo odviše zadovoljni zbog toga, jer je stočni fond svinja znatno umanjen. Nemamo krmača ni prasadi i uvozimo prasad iz Danske, koji su skuplji nego domaći - naveo je Šumanac.

On kaže da u drugoj polovini aprila očekuje skok žive mere svinja baš zbog toga što ih nemamo dovljno. - Uoči 1. maja i kada krene građevinska sezona, počnu da dolaze turisti i organizuju se svadbe, sigurno će cena žive mere svinja skočiti nagore za deset dinara.

Izvor: blic.rs

Repertoar filmova u bisokopu Kulturnog centra "Laza kostić" za maj

Juče su u poseti Somboru, kao sedištu Saveta nemačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, bili predstavnici Udruženja Nemaca raselјenih nakon 1945. godine, a ispred Grada Sombora delegaciju je dočekala Ljilјana Tica, zamenica gradonačelnika, zajedno sa Silardom Jankovićem, članom Gradskog veća zaduženim za oblast nacionalnih manjina i saradnju sa verskim zajednicama i Branislavom Svorcanom, pomoćnikom gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje.

U okviru posete, predstavnici Grada održali su izlaganje, na kojem su istakli da je Sombor multietnička i multikulturna sredina, kao i da ima poseban značaj za nemačku nacionalnu manjinu, budući da je tokom 18. veka bio središte naselјavanja Nemaca u oblast današnje Vojvodine.

Zahvalјujući dugogodišnjoj i uspešnoj saradnji Grada Sombora i Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“, u Muzeju podunavskih Švaba osnivan je depadans Gradskog muzeja Sombor, koji predstavlјa jedinstven izložbeni prostor kulture, običaja i navika Podunavskih Švaba. Pored toga, Grad je zajedno sa Predškolskom ustanovom „Vera Gucunja“, osnovao i vrtić u kojem deca uče nemački jezik, a jedna od aktivnosti koju, u skladu sa Odlukom o budžetu, Grad svake godine sprovodi jeste Konkurs za dodelu sredstava za realizaciju manifestacija od kulturnog značaja, na kojoj su učesnici članovi HUN „Gerhard“.

Gosti su, nakon izlaganja predstavnika Grada, iskoristili priliku da predstave rad svog udruženja, te pozovu gradonačelnika Antonia Ratkovića, da im u narednom periodu uzvrati posetu.

Prve ovogodišnje tretmne protiv komaraca, novosadska „Ciklonizacija“ izvešće u četvrtak i petak 27. i 28. aprila. Reč je o koordiniranim biološkim tretmanima protiv larvi komaraca, koji će iz vazduha biti izvedeni na izlivima Dunava, Tise i Begeja.

"Larvicidni tretmani će biti izvedeni iz aviona sa suvim BTI granulama, a na osnovu rezultata monitornga sprovedenog porethodnih dana. Prvog dana, u četvrtak, biće obuhvaćeni izlivi Dunava na teritoriji Novog Sada, Beočina, Sombora i Apatina, dok će na teritoriji Titela biti obuhvaćeni izlivi Dunava i Tise. Drugog dana, u petak, planirani su tretmani na izlivima Dunava na teritoriji Bača, izlivima Tise i Begeja na teritorioji Zrenjanina i izlivima Tise na teritoriji Sente, Čoke, Kanjiže i Novog Kneževca".

Kako navode, BTI je visoko selektivni biocidni proizvod koji deluje samo na larve komaraca i ne utiče na druge organizme, a u slučaju neadekvatnog vremena, tretmani će biti izvedeni u prvom sledećem terminu sa povoljnim meteo uslovima.

Sistematsku akciju koju „Ciklonizacija“ sprovodi u saradnjiu sa lokalnim upravama u Vojvodini, čine: monitoring larvi i odraslih komaraca, biološki i hemijski tretmani protiv larvi komaraca sa zemlje, vode i iz vazduha, kao i tretmani protiv odraslih formi komaraca sa zemlje, sa vode i iz vazduha. Uz stalnu kontrolu uspešnosti svih vrsta tretmana. Sistematska akcija traje od proleća do jeseni, a tretmani se izvode kada monitoring pokaže povećanu brojnost komaraca.

U subotu 29. aprila u Velikoj sali Kulturnog centra sa početkom u 17 časova održaće se Opštinska smotra folklornog stvaralaštva. Ulaz je slobodan za sve ljubitelje folklora, a ove godine naša opština imaće osam predstavnika:

OKUD „IVO LOLA RIBAR“ SONTA
MUŠKA PEVAČKA GRUPA „OROZ“ – KUD „CARZA“
GKUD „DUNAV“ APATIN – ŽENSKA PEVAČKA GRUPA „OGNJIŠTE“
KUD „PRIGREVICA“ – MUŠKA PEVAČKA GRUPA KRAJIŠNICI
ŽENSKA PEVAČKA GRUPA „BANIJA“ PRIGREVICA
KUD „CARZA“ APATIN
PEVAČKA GRUPA „ETNA“ – KUD „CARZA“
GKUD „DUNAV“ APATIN – MUŠKA PEVAČKA GRUPA „UNSKI BISERI“

Selektor smotre je diplomirani etnolog Damir Šipovac iz Bačke Topole.

Zonska smotra folklornog stvaralaštva i ove godine će se održati u Apatinu, 21. maja 2023.godine kada će Kulturni centar ugostiti predstavnike iz Sombora, Subotice, Bečeja, Odžaka, Kanjiže, Novog Kneževca, Sente, Ade i Čoke.