Sombor.info

Javno komunalno preduzeće ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da za vreme Prvomajskih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja u ponedelјak 01. maja i utorak 02. maja 2023. godine.

Preduzeće sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u sredu 03. maja 2023. godine.

Agresija nije karakteristika koja je specifična za određene rase pasa. Svaki pas, bez obzira na rasu, može pokazati agresivno ponašanje u određenim situacijama, kao što su strah, stres, nedostatak socijalizacije ili neadekvatna obuka.

Međutim, neke rase imaju reputaciju da su sklonije agresiji zbog njihove istorije i karakteristika. Međutim, važno je napomenuti da to ne znači da su svi predstavnici te rase agresivni, i generalizovanje o bilo kojoj rasi pasa može biti nepravedno i netačno.

Nekih rasa pasa koje su ponekad povezane sa većom agresivnošću su Pit Bul Terijer, Rotvajler, Doberman Pinčer i Nemački ovčar. Međutim, važno je zapamtiti da mnogi faktori mogu uticati na ponašanje psa, uključujući njihov odgoj, okruženje i socijalizaciju.

U krajnjem slučaju, odgovorno vlasništvo i obuka ključni su za sprečavanje agresivnog ponašanja kod pasa, bez obzira na rasu. Važno je obezbediti adekvatnu socijalizaciju, fizičku aktivnost i obuku za psa, i vlasnici moraju potražiti profesionalnu pomoć ako primete bilo kakvo zabrinjavajuće ponašanje.

Kako prepoznati agresivnog psa?

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na to da pas može biti agresivan. Ovi znakovi mogu varirati od pasmine do pasmine, kao i od pojedinca do pojedinca, ali neki od najčešćih su:

• Zatezanje tela - pas često zategne mišiće, posebno u vratu i leđima, kada se oseća ugroženim ili napadnutim.
• Pokazivanje zuba - pas može podizati gornju usnu kako bi pokazao zube, dok istovremeno reži ili laje.
• Neprijateljski pogled - agresivni pas često će izraziti svoj stav neprijateljskim pogledom, ponekad će buljiti u osobu ili životinju koju smatra pretnjom.
• Uši unazad - pas može spustiti uši unazad kako bi pokazao da je uznemiren ili u strahu.
• Podizanje dlake na leđima - kad pas podigne dlaku na leđima, to je često znak straha ili uzbuđenja.
• Nisko držanje repa - ako pas drži rep nisko, to može ukazivati na strah ili napetost.
• Iznenadni napad - agresivni pas može napasti bez upozorenja, ponekad naizgled bez ikakvog razloga.

Ovi znakovi ne moraju uvek ukazivati na agresivnost, i neki psi se mogu ponašati agresivno zbog straha ili nelagodnosti. 

 Kako smiriti agresivnog psa?

Smirivanje agresivnog psa može biti vrlo delikatan proces i uvek je najbolje da vlasnik potraži pomoć profesionalnog trenera pasa. U međuvremenu, evo nekoliko opštih saveta koji mogu pomoći u smirivanju agresivnog psa:

• Ostanite mirni - ako postanete uznemireni ili uplašeni, to može pogoršati situaciju. Pokušajte ostati smireni i samouvereni.
• Izgradite poverenje - postepeno izgradite poverenje svog psa kroz pozitivnu interakciju, igru i davanje nagrada.
• Ignorišite agresivno ponašanje - nemojte reagovati na agresivno ponašanje psa, jer to može pojačati njegovo ponašanje.
• Koristite pozitivnu obuku - koristite pozitivnu obuku, kao što su nagrade za dobro ponašanje, kako bi vaš pas naučio da je dobro ponašanje poželjno.
• Odredite granice - postavite jasne granice za ponašanje psa i uvek budite dosledni u sprovođenju tih granica.
• Socijalizacija - socijalizacija psa može pomoći u smanjenju agresivnog ponašanja. Izložite svog psa drugim psima, ljudima i situacijama, ali to činite postepeno i uz nadzor.
• Vodite računa o okruženju - uklonite potencijalne okidače agresivnog ponašanja, kao što su predmeti ili situacije koje mogu izazvati strah ili napad.

Opšte smernice su korisne, ali svaki pas je jedinstven i može zahtevati individualni pristup. Ako se vaš pas ponaša agresivno, najbolje je potražiti pomoć profesionalnog trenera pasa kako biste smirili vašeg psa i naučili kako sprečiti agresivno ponašanje u budućnosti.

Šta raditi ako vas pas napadne na ulici?

Ako vas pas napadne na ulici, prva i najvažnija stvar koju treba da uradite je da ostanete mirni. Ovo može biti teško jer je prirodno instinktivno reagovati na napad, ali važno je da ne paničite i ne pokušavate da se borite protiv psa, jer to može pogoršati situaciju.

Evo nekoliko koraka koje treba da preduzmete:

• Stojte mirno - pokušajte da ostanete nepomični i usmerite svoje telo i pogled direktno na psa. Izgledajte kao da ste opušteni i samouvereni.
• Ne gledajte ga direktno u oči - izbegavajte direktno gledanje psa u oči, jer se to može smatrati izazovom.
• Nemojte trčati - ne trčite od psa jer to može povećati njegovu želju da vas napadne.
• Uzmite predmet - ako imate bilo kakav predmet pri ruci, poput kišobrana ili štap, možete ga koristiti kao odbranu, ali ne napadajte psa.
• Kada se pas udalji, polako se udaljavajte - ako pas prestane da vas napada, polako se udaljavajte od njega, ali i dalje ne trčite.
• Potražite medicinsku pomoć - ako vas pas ujede, odmah potražite medicinsku pomoć, jer su ujedi pasa ozbiljna povreda i mogu biti opasni po život.

Napad psa na čoveka je ozbiljna situacija i važno je da se pravilno reaguje. Ako vas pas napadne, obavestite nadležne vlasti, kao što su veterinarske službe ili lokalna policija.

Konzumiranje puno proteina, vlakana i masti u svakom jelu uveliko će doprineti tome da hrana bude zasitnija tako da nećete stalno tražiti međuobrok.

Iako nema puno naučnih istraživanja povezanih sa pitanje vremenskog rasporeda jela za optimalnu probavu, saveti stručnjaka su od tri do pet sati.

”Za prosečnu osobu, raspoređivanje obroka na ovaj način verovatno je mudro, jer na taj način dajete crevima vremena da završe posao s prošlim obrokom”, kaže dijetetičarka Amanda Sauceda.

Optimalno vreme obroka za šećer u krvi
Baš kao i probava, šećer u krvi stalno se menja, u zavisnosti od toga kada i šta jedete. Kada jedete ugljene hidrate, šećer u krvi raste, a zatim polako pada.

Predugo čekanje između obroka, u rasponu od šest sati ili duže, moglo bi da stvori neke neprijatne simptome niskog nivoa šećera. Mogli biste da osetitied rhtavicu, umor ili razdražljivost.

Koje je onda najbolje vreme za održavanje šećera u krvi stabilnim?
Prema Saucedi, čak i oni s problemima poput dijabetesa i predijabetesa mogu da se pridržavaju raspona od četiri do šest sati između obroka, osim ako im lekar ne savetuje drugačije.

„Uvek se dvoumim kada treba da kažem da li su manji ili veći obroci bolji za kontrolu šećera u krvi jer je to individividualno, ali obično se oslanjam na tri obroka i međuobrok“, kaže ona.

Učinite obroke zasitnijima

Razmak između jela nije tako jednostavan kada vas jela zapravo ne zasite. Ako želite duže da čekate između doručka, ručka i večere, važno je da budu zasitni. Sauceda preporučuje da počnete s proteina, mastima i vlanima u svakom obroku, piše MBG.

„Protein je hranjiva supstanca koja najviše zasićuje, pa bi trebalo početi od njega“, ističe ona.

Dodajte hranu sa zdravim masnoćama, poput maslinovog ulja, masne ribe, orašastih plodova i semenki, zatim uključite izvor vlakana kako bi probava bila spora i stabilna.

Namirnice poput celovitih žitarica, voća, povrća i mahunarki su izvrstan izbor. A ako vam se čini da ne možete da unesete dovoljno vlakana samo s hranom, pokušajte da ubacite dodatak vlakana u smutije, šejkove ili ovsene pahuljice.

Konačno, pobrinite se da sa svakim obrokom unosite dovoljno kalorija.

Prema istraživanju iz 2014., sporije i svesnije jedenje takođe može da pomogne da duže ostanete siti.
Za većinu, razmak od tri do pet sati između obroka daće crevima dovoljno vremena da se ponovno pokrenu, što pomaže u probavi, prenosi 24 sata.hr.

Konzumiranje puno proteina, vlakana i masti u svakom jelu doprineće tome da hrana bude zasitnija tako da nećete stalno tražiti međuobrok.

U toku je izrada tehničke dokumentacije za novu brzu saobraćajnicu na teritoriji AP Vojvodine, koja zbog svog izgleda na mapi nosi i naziv „Osmeh Vojvodine“.

U pitanju je deonica koja će spojiti granicu sa Mađarskom kod Bačkog Brega, Sombor i Vrbas, tu će se spojiti sa auto-putem E-75, dok će sa istočne strane auto-puta povezati Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i granični prelaz sa Rumunijom kod Nakova.

Planirani motoput sastojaće se od četiri trake široke 3,5 metra gde je najveća dozvolјena brzina 100 kilometara na čas. To znači da će put od svih gorepomenutih mesta ka Novom Sadu, i obrnuto, biti znatno ubrzan.

Od Novog Sada do Sombora moći ćete za oko sat vremena umesto dosadašnjih više od sat i po.

Put do Kikinde biće skraćen za oko dvadesetak minuta, pa će od Novog Sada ka Kikindi biti brže preko Srbobrana i nove saobraćajnice, nego preko Zrenjanina. Sada je za taj put potrebno više od 90 minuta.
Sombor i Kikinda sada će biti udalјeni samo 90 minuta vožnje novom saobraćajnicom, dok je do sada najbrži put bio preko Bačke Topole i Sente, za šta je trebalo izdvojiti više od dva sata.
Granični prelazi Bački breg (Mađarska) i Nakovo (Rumunija) biće udalјeni manje od dva sata vožnjom, dok su trenutno udalјeni 3 časa vožnje.

Na deonici za koju se planira prostor dug 164 kilometra biće izgrađeno 11 petlјi, 12 površinskih raskrsnica i 152 mosta, nadvožnjaka i podvožnjaka.
Izgradnja ove deonice trebalo bi da traje dve do tri godine, a koštala bi oko 430 miliona evra.

Javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo) i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo), održaće se u trajanju od 30 dana, do 20. maja.

Javna prezentacija Nacrta Prostornog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održana u zgradi Skupštine devetog maja u 11 časova.

Izvor: gradskeinfo.rs

Konjunktivitis kod pasa je jedna od najčešćih očnih bolesti. Šta onda raditi kada primetite pre promene kod svog ljubimca? Kako lečiti?

 Konjuktivitis retko dolazi kao samostalna bolest, a češće kao posledica druge bolesti.

Oči psa su jako osetljive i potrebno je voditi posebnu brigu o njima.

Konjunktivitis, koji se naziva i „crveno oko“, je upala prednje membrane oka – konjunktive. Ta membrana je od vitalne važnosti jer sprečava ulazak prašine, prljavštine i bakterija u oko.

Kod pasa se konjuktivitis može javiti u bilo kojoj fazi života.

Konjuktivitis se javlja u više oblika, a može biti akutni ili hronični i može se javiti na jedno ili na oba oka. Akutni konjuktivitis najčešće je infektivnog ili alergijskog porekla, dok o hroničnom govorimo onda kada traje više nedelja ili se konstantno ponavlja i nakon lečenja.

Određene rase pasa sklonije su oboljevanju od konjunktivitisa, a to su:

retriveri,
pas mops,
pudlica,
pekinezer,
koker španijel,
čivava.

Ipak, imajte na umu da bilo koji pas, bez obzira na rasu, može razviti konjunktivitis. Zato, hajde da vidimo na šta prvo treba da obratite pažnju.

Simptomi konjunktivitisa kod pasa

Kada je reč o konjunktivitisu, jedan od najčešćih simptoma su crvene ili krvave oči. Ostali simptomi variraju u zavisnosti od težine upale, ali mogu uključivati sledeće:

grčenje očnih kapaka kao nekontrolisano treptanje oka (poznato kao blefarospazam),
crvenilo očnih tkiva (poznato kao hiperemija konjunktive),
iscedak iz oka koji može biti bistar ili može sadržati sluz i/ili gnoj,pojačani krmelji kod psa
uvučena očna jabučica (poznato kao enoftalmus)
prekomerno treptanje ili škiljenje na jedno ili oba oka,
oticanje/natečenost oko kapaka,
trljanje očiju (šapama,duž poda ili nameštaja),
zatvoreno i preterano suzno oko.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma kod psa pozovite veterinara. Ako konjunktivitis postane ozbiljan, to može prouzrokovati trajno oštećenje rožnjače.

Ovo nije stanje koje će proći samo od sebe i zbog toga je neophodan medicinski tretman.

Uzroci konjuktivitisa kod pasa

Postoje različiti uzroci konjunktivitisa, a uzrok će diktirati lečenje. Konjuktivitis kod pasa mogu uzrokovati:

Iritanti
Izlaganje psa iritantima kao što su dim, prašina ili hemikalije mogu dovesti do pojave konjuktivitisa.

Bakterijska infekcija
Mnoge bakterije mogu izazvati infekcije oka. Ako je uzrokovan bakterijskom infekcijom, konjunktivitis se može proširiti.

Alergija
Alergije poput atopijskog dermatitisa (atopija) često pogađaju kožu oko očiju psa. Psi sa atopijom pate od konjunktivitisa mnogo češće od pasa sa zdravom kožom.

Suvo oko
Suvo oko je vrlo čest uzrok konjunktivitisa kod pasa. Psi sa suvim okom ne proizvode dovoljno suza, što znači da im se oči suše i dolazi do upale.

Povrede
Povrede uzrokovane stranim predmetom ili nekom vrstom fizičke traume mogu biti uzrok pojave konjuktivitisa.

Trepavice
Trepavica ne raste gde treba, uvrće se i raste u smeru oka može dovesti do pojave konjuktivitisa.

Poremećaji kapaka
Ektropija i entropija dovode do pojave konjuktivitisa. Ektropija podrazumeva izvrtanje očnog kapka i stalnu izloženost konjuktive spoljašnjim efektima.

Kod entropije dolazi do uvrtanja očnog kapka što dovodi ponovo do stalne mehaničke iritacije osetljivog tkiva i njegove upale.

Glaukom
Glaukom je povećanje očnog pritiska koji dovodi do oštećenja očnog živca što može izazvati pojavu konjuktivitisa.

Keratitis
Stanje kada kapci ne štite pravilno prednji deo oka, koje postaje suvo i upaljeno. Keratitis je vrlo često stanje kod pasmina koje imaju kratak nos.

Uveitis
Uveitis je zapaljenje oka.

Kvržice i otoci
Kvržice i otoci oko očiju mogu izazvati iritaciju i upale.

Virusna infekcija
Neki virusi mogu izazvati konjunktivitis. Srećom, vrlo su retki, zato što je većina pasa vakcinisana.

Ne zaboravite da psa redovno vakcinišete kako biste ga zaštitili od ovakvih stanja.

Psi mogu razviti konjunktivitis na brojne načine, što ga čini izazovnim za sprečavanje. Alergeni, bakterije i virusi su svuda, pa to nije neuobičajeno stanje.

Dijagnostikovanje konjunktivitisa kod pasa

Simptomi na koje treba paziti kada je u pitanju konjuktivitis kod pasa su crvenilo očiju, otok, prekomerno treptanje, osetljivost na svetlost, trljanje lica i očiju.

Ako mislite da vaš pas možda ima konjunktivitis, obratite se veterinaru. Jedan od prvih koraka u dijagnozi konjunktivitisa je oftamološki pregled kod veterinara.

Važno je dobiti tačnu dijagnozu, jer ono što deluje kod lakog oblika konjunktivitisa neće lečiti ozbiljnije osnovne probleme.

Vaš veterinar će izvršiti određene testove, poput bojenja fluoresceinom za otkrivanje čireva na rožnjači ili površinskih ogrebotina, Schirmerov test suza kako bi utvrdio da li vaš pas proizvodi dovoljno suza i temeljni pregled spoljnih kapaka, trećeg kapka i konjunktive.

Bris može otkriti da li je konjunktivitis uzrokovan bakterijama, virusima ili gljivicama.

Vrste konjuktivitisa kod pasa

Postoji 5 vrsta konjunktivitisa kod pasa:

Kataralni konjunktivitis javlja se u dva oblika: akutni i hronični. On je posledica ulaska stranog tela u oko psa. Kod mnogih rasa pasa, ova vrsta konjunktivitisa se javlja u hroničnom obliku.

Gnojni (bakterijski, virusni) konjunktivitis nastaje zbog druge bolesti (štenećak, respiratorne infekcije, bolesti respiratornih organa ili probavnog trakta) ili zbog bakterija i patogenih mikroorganizama koji napadaju sluznicu oka. Iscedak iz oka je gust, gnojan, s neugodnim mirisom, boja je belo-žuta. Konjunktiva se upali i pocrveni.

Folikularni konjuktivitis kod pasa obično se javlja u hroničnom obliku. Folikuli smešteni na sluznici su upaljeni i povećani. Prisutan je strah od svetla, svrab očiju, jako suzenje i žmirkanje.

Alergijski konjunktivitis kod pasa razvija se nakon kontakta životinje s alergenom (lekovi, ubodi insekata, kućne hemikalije itd.). U retkim slučajevima, ishrana kod psa može uzrokovati oticanje konjuktive.
Keratokonjunktivitis nastaje usled smanjene vlažnosti oka i hronična je bolest. Za to postoje mnogi razlozi: povrede, virusne bolesti, neurološke bolesti, lekovi itd.
Pre nego što se prepiše terapija, mora se obaviti kompletan pregled oka, jer različiti uzroci konjunktivitisa zahtevaju različite tretmane.

Lečenje psa od konjunktivitisa

Veterinar će odrediti terapiju u zavisnosti od tipa konjuktivitisa. Kapi za oči i drugi lekovi koji su namenjeni ljudima ne smeju se davati psima, jer mogu pogoršati stanje ili čak prouzrokovati trajno oštećenje oka kod psa.

Lečenje konjuktivitisa kod psa uključuje:

Konjunktivitis povezan sa alergijom

hladnе obloge,
steroidne kapi za oči,
veštačke suze,
antihistaminici (oralne ili kapi za oči),
protivupalni lekovi.

Virusni konjunktivitis

hladne obloge,
steroidne kapi za oči,
veštačke suze.
Bakterijski konjunktivitis

antibiotske kapi za oči ili mast,
hladne obloge,
veštačke suze,
steroidne kapi za oči,
antibiotici.

Bez obzira na osnovni uzrok, vaš veterinar može preporučiti da se psu stavi kragna dok se konjunktivitis ne izleči. Iako se to može činiti smetnjom, ova ogrlica će sprečiti psa da pogorša stanje trljanjem očiju.

Napomena: Lekovi protiv konjunktivitisa mogu da pogoršaju povredu rožnjače, pa čak mogu da izazovu i slepilo. Vaš veterinar će utvrditi da li postoji oštećenje rožnjače i savetovaće najbolji način za lečenje konjuktivitisa kod psa.

U nekim slučajevima ako lekovi nisu najbolja opcija za lečenje ili nisu bili uspešni u lečenju konjuktivitisa preporučuje se hirurška intervencija.

U slučajevima lagane iritacije oka i konjunktivitisa koji nisu uzrokovani patogenima, često je dovoljno lečiti obolelog psa nekoliko dana prirodnim kapima za oči. U ovom slučaju preporučuje se upotreba kapi za negu očiju čiji su sastojci ekstrakt kamilice i aloe vere. One omogućavaju da nežno tretirate oči svog psa, tako da će se one brzo smiriti i konjunktivitis bi brzo trebao nestati.

E sada, davanje kapi može biti veliki izazov, jer psi su često nemirni, pa da vidimo kako ćete izvesti taj poduhvat.

Propisane kapi za oči primenjuju se kao terapija kod kuće na sledeći način:

Nežno očistite područje oko oka;
Držite psa uz telo kako ne bi mogao da se izmigolji;
Obmotajte ruku oko ramena psa i nagnite mu bradu prema gore. Tom istom rukom lagano povucite donji kapak oka da biste stvorili malu vrećicu ispod očne jabučice;
Primenite propisani broj kapi. Ne dozvolite da vrh bočice dodiruje oko. Ako je moguće, prislonite ruku koja drži flašu uz glavu vašeg psa;
Kada stavite kapi, otpustite stisak. Prirodno kretanje i treptanje psa pomoći će ravnomernom širenju lekova preko oka;
Ako je vašem psu propisano više od jednog lokalnog leka za oči, sačekajte najmanje pet minuta između primene lekova za oči. Masti treba uvek primenjivati poslednje;

Jednom kada se primene kapi za oči, vaš pas bi trebalo da oseti olakšanje relativno brzo. Vreme potpunog oporavka varira, ali može potrajati do dve ili tri nedelje.
Ako se pas koji pati od konjuktivitisa ne leči, osetiće jak bol u očima, što bi potencijalno moglo dovesti do potpunog slepila.

Nelečeni slučaj bakterijskog konjunktivitisa mogao bi prouzrokovati širenje infekcije na druge delove tela, a virusna infekcija poput pseće kuge koja uzrokuje sekundarni konjunktivitis može dovesti do ozbiljne bolesti ili čak smrti.

Ako sumnjate da vaš pas ima konjuktivitis, odmah zakažite sastanak sa veterinarom.

Veterinar će propisati najefikasniji tretman na osnovu uzroka konjunktivitisa. Konjunktivitis će se gotovo uvek rešiti odgovarajućim lečenjem. Međutim, alergijski konjunktivitis se može ponoviti i psi mogu više puta razviti infektivni konjunktivitis.

Kakve su prognoze nakon bolesti?

U principu, prognoza za pse sa konjunktivitisom je pozitivna. Neinfektivni konjunktivitis se obično vrlo brzo leči i bez značajnih komplikacija, tako da bi simptomi obično trebalo da nestanu u roku od nekoliko dana.

Ovo obično važi i za pse sa zaraznim konjunktivitisom. Međutim, veoma je važno ne prekidati lečenje pre vremena.

Mast ili kapi moraju se davati uvek onoliko dugo koliko je veterinar propisao. U suprotnom postoji velika verovatnoća da se konjunktivitis kod pasa ponovo pojavi nakon nekoliko dana.

Bez lečenja, međutim, konjunktivitis kod pasa može prouzrokovati trajno oštećenje, a u najgorem slučaju može dovesti i do potpunog slepila na pogođenom oku.

konjunktivitis kod pasa lečenje

Kako sprečiti konjunktivitis kod pasa?

Nažalost, praktično je nemoguće zaštititi svog prijatelja od svake bolesti pasa na svetu, ali postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste smanjili rizik od pojave konjuktivitisa kod psa:

Pokušajte što češće da pregledate svog psa i potražite bilo kakve znakove bolesti ili potencijalne bolesti. Gore navedene simptome biće mnogo lakše uočiti ako redovno proveravate oči svog psa. To znači da ako je vašeg malog prijatelja pogodio konjuktivitis, rano ćete ga uočiti i moći ćete se nositi sa njim pre nego što se pogorša. Ovo je takođe dobar način da pripazite na bilo koje druge bolesti ili povrede, a ne samo na konjuktivitis kod psa.
Bakterijski konjunktivitis je najteže sprečiti, jer ne možete kontrolisati bakterije koje lebde na otvorenom. Vaši psi su uvek u opasnosti od bakterija dok su napolju i zato je važno osigurati da njihov dom nema bakterija. Uvek se potrudite da mesta za spavanje i ishranu vašeg psa budu čista i sterilna. Ubijanjem neželjenih bakterija smanjiće se rizik od infekcije.
Pokušaj da zaštitite svog psa od virusa takođe može biti vrlo nezgodno, jer se uglavnom svodi na snagu njihovog imunološkog sistema. To znači da je njihova ishrana veoma važna kada je reč o suzbijanju virusnih infekcija. Obavezno uključite određenu količinu vitamina za pse i minerala u ishranu svog psa kako biste pomogli jačanju njegovog imunološkog sistema i kako bi mu pružili otpornost na viruse.
Ako imate više pasa i jedan od njih oboli od konjuktivitisa, važno je da ih razdvojite, posebno ako je u pitanju virusni konjuktivitis.
Konjuktivitis mogu izazvati alergeni ili iritanti. To nije nešto što se uvek može sprečiti, ali održavanjem svog psa negovanim možete smanjiti rizik da im dlake, prašina ili prljavština uđu u oko i izazovu ogrebotine. Smanjenje izloženosti iritantima u vazduhu poput dima, parfema, pa čak i prašine može pomoći u smanjenju konjunktivitisa povezanog sa alergijama, dok nadgledanje pasa koji se igraju zajedno može smanjiti rizik od traume oka.
Redovno čistite oči vašem psu. Dovoljna je maramica sa toplom vodom kako bi se uklonile sve nečistoće i iritacije oko oka. Možete koristiti i preparate za negu očiju koji su odobreni od strane veterinara.
I da zaključimo!
Za sve one koji se pitaju da li je konjuktivitis kod pasa zarazan, evo odgovora:

Neinfektivni konjunktivitis (npr. konjuktivitis koji nastaje usled povrede ili alergije kod pasa) nije zarazan. Međutim, ako je konjunktivitis rezultat virusa ili bakterijske infekcije, on može da se prenosi sa jednog psa na drugog.

Pored toga, neke vrste psećih konjunktivitisa (obično bakterijski) mogu se preneti na ljude. Važno je da svako ko je u kontaktu sa zaraženim psom temeljno opere ruke kako bi sprečio širenje infekcije na druge životinje ili sebe. Izbegavajte da dodirujete područje oka ili lica kada ste u blizini zaraženog psa.

Ako se pojave znaci infekcije oka, odmah se obratite lekaru.

Određene mere predostrožnosti mogu pomoći u smanjenju rizika od infekcije. Biti svestan uzroka i pokretača konjunktivitisa i znati koje znakove i simptome treba tražiti, igraće veliku ulogu u održavanju očiju vašeg psa zdravim.

Iako nije opasan po život, napredni konjunktivitis može se proširiti i uticati na druge očne strukture, što može dovesti do oštećenja vida.

Konjunktivitis kod pasa može biti simptom ozbiljne i vrlo zarazne bolesti, pseće kuge.

Naš tekst nema za svrhu da vas uputi da sami lečite svog ljubimca, niti se može koristiti kao veterinarski savet.

Ono što je ideja, jeste da vam pomognemo u prepoznavanju simptoma konjuktivitisa kod psa i ranom delovanju da ublažite ili čak možda i sprečite pojavu neke bolesti.

Izvor: svetljubimaca.org

U čitavom regionu raste broj saobraćajnih nesreća i žrtava. Paralelno se svuda pooštravaju kaznene mere, ali „udaranje po džepu“ nije dovoljno da se bezbednost učesnika u saobraćaju poveća. Izlaz su stalne kontrole i bolji putevi.

Hrvatska: Na začelju EU po sigurnosti u saobraćaju

Od Nove godine Hrvatska je uvela euro kao službenu valutu plaćanja, pa su i kazne za prometne prekršaje sada propisane u eurima. Zakonodavac je taksativno naveo izmjene za svaki pojedinačni prometni prekršaj, pa nije bilo potrebe za preračunavanjem. Zanimljivo, za najblaže prekršaje kazne su manje u eurima nego su bile u kunama.

Raspon kazni prije se kretao od 300 do 30.000 kuna, a sada je u eurima od 30 do 3.980 eura (226 do 29.970 kn).

Primjerice, za prekršaje poput nekorištenja pokazivača smjera prilikom skretanja prije je bila propisana kazna od 300 kn, dok je sada 30 eura (226 kn). Za najteže prekršaje kazne su ostale istovjetne, samo preračunate u eure.

Sadašnje pooštrene visine kazni donijete su 2019. godine, kada su se bitno povećali iznosi kazni za osam najtežih prekršaja koji uzrokuju najveća i najteža stradavanja u prometu s posebnim naglaskom na tzv. „četiri ubojice u prometu“ – brzinu, alkohol, pojas i mobitel.

Tako je, primjerice, za prekoračenje brzine za više od 50 km na sat u naselju propisana novčana kazna u iznosu od 1.320 do 2.650 eura ili kazna zatvora u trajanju do 60 dana. Mnogo blaže kazne za brzinu su za manja prekoračenja, primjerice, 60 eura za prekoračenje brzine od 10 do 20 km/h u naselju, odnosno od 10 do 30 km/h izvan naselja.

Slično je i za vožnju pod utjecajem alkohola, za vozača koji vozi pod utjecajem alkohola iznad 1,5 promila kazna iznosi od 1.320 do 2.650 eura ili kazna zatvora u trajanju do 60 dana. No, i kazna za vozača koji ima alkohola od 0,5 do jednog promila je paprena – od 330 do 660 eura.

Za nekorištenje sigurnosnog pojasa u vožnji, kako vozačkog i suvozačkog, tako i putnika na stražnjoj klupi, propisana je novčana kazna od 130 eura. Istovjetna kazna očekuje i vozača koji ne prevozi dijete u propisanoj dječjoj sjedalici ili u postolju.

Za korištenje mobitela za vrijeme vožnje ako se ne rabi uz napravu koja omogućava korištenje bez upotrebe ruke također je propisana kazna od 130 eura.
No, kazne za prometne prekršaje mogu biti i mnogo veće, ako vozač počini više prekršaja.

S najvećom kaznom u Hrvatskoj za prometni prekršaj kažnjen je 2020. hrvatski državljanin s daruvarskog područja zbog upravljanja neregistriranim i neosiguranim automobilom te bez položenog vozačkog ispita. Dobio je ukupnu novčanu kaznu u iznosu od 72 tisuće kuna, odnosno preračunato u današnjih 9.300 eura.

Osim toga izrečena mu je i zaštitna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od tri mjeseca kada se za to ispune uvjeti.

U Hrvatskoj je zakonom propisano u kojem se razdoblju mora koristiti zimska oprema, a obvezna je na svim kontinentalnim državnim cestama i autocestama od 15. studenoga do 15. travnja.

Pod zimskom se opremom podrazumijevaju zimske gume na svim kotačima ili ljetne gume s najmanjom dubinom utora od četiri mm i s lancima za snijeg pripravnim za postavljanje na pogonske kotače.

Novčana kazna za nepoštivanje ovog pravila jest 130 eura, a kaznom od 660 do 1990 eura će se kazniti pravna ili fizička osoba obrtnik ako naredi ili dopusti da se u prometu koristi vozilo bez propisane zimske opreme.

Isto tako, od 1. studenog do 31. ožujka u Hrvatskoj je obvezno korištenje dnevnih ili kratkih svjetala danju na motornim vozilima. Svi vozači koji imaju automobile s dnevnim svjetlima mogu koristiti njih, a ostali moraju imati upaljena kratka svjetla.

Kazna za vožnju bez upaljenih svjetala danju od 1.11. do 1. 4. jest 30 eura. Mopedisti i motociklisti tu obvezu imaju tijekom cijele godine.

U Hrvatskoj je u 2022. evidentirana 32.561 prometna nesreća. U tim je nesrećama poginulo 275 osoba, 2910 ih je teško, a 10.419 lakše ozlijeđeno. Hrvatska je na začelju država Europske unije prema sigurnosti cestovnog prometa. Prema podacima Europske komisije u 2022. godini u Hrvatskoj je zabilježen 71 smrtni slučaj na milijun stanovnika.

Od Hrvatske su lošije samo Bugarska sa 78 i Rumunjska s 86 smrtnih slučajeva na milijun stanovnika. Prosjek EU u 2022. godini jest 45 poginulih na, a najsigurniji cestovni promet ima Švedska u kojoj je u 2022. zabilježen 21 smrtni slučaj na milijun stanovnika.

Srbija: Bahati na ulicama i putevima seju smrt

Vozač automobila BMW u sredu uveče je velikom brzinom uleteo je u centru Beograda iz Francuske ulice u Ulicu Strahinjića Bana i prevrnuo se na bok. Sa vozačem je u automobilu bila i žena, a vatrogasci su sekli vozilo kako bi došli do nje i na kraju su je izvukli kroz šiber. Automobil požarevačkih registarskih je uništen, a samo sticajem okolnosti nije bilo žrtava.

Kao i u „aferi lambordžini“, aktuelnoj nekoliko sedmica, nema obaveštenja šta je bilo sa vozačem. Doduše, lambordžini kojim je upravljao kum predsednika države Uroš Panić, uživo putem društvenih mreža čikajući policiju da ga stigne i uhapsi, „priveden“ je nekoliko dana pošto je snimak postao viralan do te mere da je i policija morala nešto da uradi.

Usledila je javna prozivka „gde je vozač“, a onda i odgovor ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da je protiv Panića saobraćajna policija podnela 84 prijave, da mu je bila (?) oduzeta vozačka dozvola zbog čega je morao da pohađa Seminar unapređenja znanja, kao i da se „utvrđuju i prikupljaju podaci o dodatnim prekršajnim i krivičnim prijavama“.
Kumić je, podrazumeva se, još na slobodi.

S druge strane, policija kažnjava i za najmanji prekršaj nezaštićenih, od nepropisnog parkiranja i minornog prekoračenja brzine do uživanju alkohola.

Tokom minulih uskršnjih praznika Saobraćajna policija je registrovala 15.603 prekršaja, od čega je polovina prekoračenje brzine, a svaki 15. vozač bio je pijan.

Prema rečima Zlatka Belencan, pomoćnika načelnika Uprave saobraćajne policije, u sedmici za nama je sprovedena i međunarodna akcija Evropske mreže saobraćajne ROUDPOL, a u okviru akcije je 21. aprila sproveden „speed marathon“, merenje brzine bez zaustavljanja vozila, a vlasnicima će na kućnu adresu stići pisani upit da se izjasne ko je upravljao vozilom.

Kako je preneo Tanjug, ukoliko to ne učine u roku od osam danas dobiće prijavu i kaznu do 120.000 dinara.

Da je rigoroznija kontrola neophodna pokazuju i podaci za prošlu godinu u kojoj je u saobraćajnim nezgodama 535 osoba izgubilo život, 14 više nego godinu dana ranije, a 37 više nego dve godine ranije.

Agencija za bezbednost saobraćaja navodi da u udesima na milion stanovnika u Srbiji strada 76 ljudi, a EU 44. I to pre rasta u poslednje dve godine. U 2022. stradalo je više od 100 pešaka, većina tokom noći.

Takođe, u pola miliona prekršaja prekoračenja brzine u 2022, bezmalo tri hiljade je – nasilnička vožnja.

Jedan od načina da se trend preokrene je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja koja se planira za ovu godinu, najveća novina biće privremeno oduzimanje vozila za počinioce teških prekršaja, a taksativno se nabraja njih 18.

Između ostalog su vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila u krvi, odbijanje alko-testa, vožnja bez vozačke dozvole ili tokom mere zabrane upravljanja vozilom, preticanje kolone preko pune linije… Vozilo će biti oduzimano privremeno vozačima koji su u prethodne dve godine već pravosnažno osuđeni za neki od ovih prekršaja, i to bez obzira jesu li kola njihova ili nisu.

Sudski će vozilo moći da se oduzme trajno, a novi Zakonu o bezbednosti saobraćaja sudu to nameće kao obavezu.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da „kad neko ugrožava tuđu bezbednost i život, nebitno je da li je predmet kojim se to čini njegovo ili tuđe vlasništvo“.

Moguća konfiskacija „najvažnijeg kućnog ljubimca“ može uticati na smanjenje broja prekršaja i bezbednije ponašanje učesnika u saobraćaju, pre svega vozača, kako vlasnika, tako i onih koji upravljaju tuđim vozilom, mada ima stručnjaka koji misle drugačije, uključujući i mogućnost obaranja ovakvih rešenja pred Ustavnim sudom.

Još jedna novina naći će se u propisima je upotreba električnih trotineta, koji će morati da se kreću biciklističkim stazama, a tamo gde ne postoje, moći da se kreću i kolovozom, ali najviše jedan metar od desne ivice.

Ukoliko mora trotoarom ili pešačkom zonom vozač trotineta moraće da se kreće pet kilometara na sat, kao i pešaci.

Inače, zbog sve masovnijeg posla dostavljanja (ne samo hrane) najčešće trotinetima i biciklima, poslednjih godina bezbednost pešaka je značajno ugrožena, posebno u Beogradu koji ima malo biciklističkih staza, pa se dostavljači uglavnom kreću trotoarima, što je posebno opasno u zoni autobuskih stajališta.

No, kako govori statistika, opasnost vreba i na putevima, bilo lokalnim, bilo magistralnim i auto-putevima, na kojima se redovno beleži prekoračenje brzine, ali i vozači sa mnogo promila alkohola ili jačih opijata. A uvek su najopasniji fantomi, kao dvojica sa početka teksta.

Bosna i Hercegovina: Trebaju nam autoceste

Broj saobraćajnih nesreća u BiH iz godine u godinu sve je veći, a kada je u pitanju sigurnost u saobraćaju i broj smrtnih ishoda naša zemlja je na nezavidnom nivou.

Infrastruktura, ponašanje vozača i edukacija mladih sve to utiče na cjelokupnu sliku sigurnosti saobraćaja. Recimo, dok je u cijeloj BiH tokom 2021. godine zabilježeno 30.238 saobraćajki u kojima je poginulo 255 ljudi, 2022. je samo u Federaciji BiH bilo 21.339 saobraćajnih nesreća, što je četiri posto više u odnosu na 2021, a poginulo je 117 ljudi.

Čak ni novo pooštravanje kaznene politike u saobraćaju u BiH, nije mnogo utjecalo na prekršitelje. Vještak saobraćajne struke Mirzet Sarajlić smatra da najviše treba djelovati na mlade ljude.

„I to treba djelovati od obuke koja treba da se vrši na način na koji je to propisano pravilnicima i zakonskim aktima koji su izuzetno kvalitetni samo treba uspostaviti bolji nadzor. Znači da potencijalni učesnici u saobraćaju prođu svu obuku koja se sastoji iz praktičnog i teorijskog dijela ne samo praktičnog, što je ustaljena praksa u cijelog zemlji. Teoretski dio se samo paušalno provodi a na njega treba obratiti posebnu pažnju. Vozilo samo po sebi je opasno sredstvo i to je isto kao kad nosite pištolj. Nećete vi namjerno nikoga udariti, ali je dovoljan trenutak nepažnje“, smatra Sarajlić.

Navodi da Zakon o bezbjednosti saobraćaja BiH prati evropske standarde i politike.

„Ali uvijek ima prostora za poboljšanje. Naročito kada su u pitanju novi vidovi saobraćaja kao što su električni romobili i ostalo“, smatra Sarajlić.

On kaže da je najnovije pooštravanje kazni u saobraćaju za prekoračenje brzine i ostale prekršaje imalo kratkoročni efekat: „Kada se ljudi naviknu na kazne oni nastavljaju sa ustaljenim režimom, te se pokazalo da pogoršanje kaznene politike naročito kad je brzina u pitanju nije dugoročno rješenje. Donosi kratkoročne efekte, to je istina, ali na kraju su se građani navikli na kazne i nastavili sa prekršajima.

Ono što bi bilo rješenje jeste da na raskrsnicama budu vidljivi policijski službenici te se tako preventivno djeluje na učesnike u saobraćaju, jer nije svejedno čovjeku da vidi policajca i da koristi mobitel.

To definitivno neće niko, mišljenja je vještak koji naglašava da se u smislu sigurnosti na cestama može uraditi to da se što više grade autoceste jer su one jedan od najsigurnijih vidova saobraćaja.

„Na primjer na magistralnom putu M-17 između Zenice i Sarajeva godišnje je život gubilo između 15 i 17 ljudi, a danas imamo izgrađenu trasu auto ceste na koridoru V C između Zenice i Sarajeva i za tri godine jednu ili nijednu nesreću sa smrtnim ishodom. To je pokazatelj da autoceste treba graditi i koristiti ih u što većoj mjeri,

Crna Gora: Loše stanje na svim kotama

U Crnoj Gori je u 2022. naplaćeno oko sedam miliona eura od građana koji su načinili saobraćajne prekršaje.

Sudskim putem je naplaćeno tri miliona eura na osnovu prekršajnih prijava, preko dva miliona nalozima za novčano kažnjavanje, a preko 1.7 miliona eura prinudnom naplatom prekršajnih naloga.

Visine kazni su od 200 do 2.000 eura za vožnju u pijanom stanju, do 150 eura za prekoračenje brzine, do 350 eura za prolazak kroz crveno svjetlo, nevezivanje pojasa do 100 eura, a korišćenje mobilnog telefona i do 150 eura.

U godišnjem izvještaju o stanju u oblasti bezbjednosti saobraćaja, nedavno usvojenom na Vladi, se navodi da se starijim osobama redovno neodgovorno daju ljekarska uvjerenja da bi i dalje mogli da voze, ali se ukazuje i da je ponašanje pješaka u saobraćaju poražavajuće.

U toku 2022. godine, u Crnoj Gori je prvi put, po ugledu na većinu evropskih zemalja, Mašinski fakultet u saradnji sa Ministarstvom kapitalnih investicija, obavio mjerenje indikatora bezbjednosti saobraćaja, odnosno prikupljeni su i analizirani podaci o stavovima učesnika u saobraćaju.

Kako piše, analiza stavova učesnika u saobraćaju, kao i analiza indikatora bezbjednosti saobraćaja pokazuje veoma loše stanje u skoro svim oblastima…

„Promjena demografske strukture vozača je takođe kako u Evropskoj uniji i zemljama regiona i te kako prepoznata i u Crnoj Gori. Sve je više starijih lica koja kao vozači i dalje učestvuju u saobraćaju, bez obzira na prirodno umanjenje njihovih kognitivno-motoričkih sposobnosti. Njihovoj namjeri i upornosti da ‘voze što duže’ direktno pogoduju postojeća zakonska rješenja kao i veoma površna, i sa stanovišta bezbjednosti saobraćaja, sporna pa čak i neodgovorna procedura i način dobijanja ljekarskih uvjerenja o zdravstvenoj sposobnosti za vozača motornih vozila. U toku 2022. godine smrtno je stradalo 18 lica starosne dobi od 56 i više godina“, konstatuje se u tekstu.

Objašnjava se da je na stanje u toj oblasti u 2022. godini između ostalog uticao i povećan broj registrovanih vozila, pojačan intenzitet saobraćaja i ograničena protočnost saobraćajnica, nedisciplina i neodgovorno ponašanje dijela učesnika u saobraćaju, otvaranje dionice autoputa Podgorica – Mateševo, izraženi kadrovski i logistički problemi saobraćajne policije, pojava novih vrsta prevoznih sredstava (električnih vozila, električnih trotineta i slično), „post Covid“ period i njegove posljedice na ponašanje vozača…

Nepoštovanje ograničenja brzine, stoji u izvještaju, indikator je koji veoma nepovoljno utiče na ukupno stanje bezbjednosti saobraćaja u Crnoj Gori.

Pojašnjava se da manji dio vozača ne poštuje ograničenje brzine u naseljenim mjestima, dok veći dio vozača ne poštuje ograničenje na putevima van naseljenog mjesta.

„Praktično, u prosjeku svaki drugi vozač ne poštuje ograničenje brzine“, piše u izvještaju.

Prema analizi, više od trećine vozača prijavilo je da su bar jednom u posljednjih 30 dana upravljali vozilom nakon konzumiranja alkohola. Na niskom je nivou i korišćenje sigurnosnih pojaseva, bez obzira na kategoriju vozila i mjesto sjedenja, kao i upotreba dječijih sistema zaštite i predstavlja jedan od problema bezbjednosti saobraćaja.

„Više od jedne trećine vozača najmanje jednom u prethodnih mjesec dana nije koristilo sigurnosni pojas, dok skoro polovina vozača nije koristila sjedišta za djecu prilikom njihovog prevoženja u vozilu. Ovakvo ponašanje vozača ima posebnu težinu imajući u vidu da istraživanja pokazuju da upotreba sigurnosnog pojasa značajno smanjuje rizik od smrtnog ishoda i to kod vozača za oko 50 odsto, putnika na prednjem sjedištu oko 40 odsto, a kod djece za oko 50 odsto“, navodi se u tekstu.

„Osim ometanja pažnje, problem u značajnoj mjeri predstavlja i vožnja u umornom stanju. Više od četiri petine vozača u Crnoj Gori izjavilo je da su u posljednjih mjesec dana koristili mobilni telefon za vrijeme vožnje, a ta vrijednost je skoro tri puta veća u odnosu na prosječnu vrijednost zemalja iz Evropske unije. Istraživanja pokazuju da ometanje pažnje učesnika u saobraćaju uzrokuje od 10 do 30% saobraćajnih nezgoda u Evropskoj uniji. Više od polovine vozača je izjavilo da su upravljali vozilom dok su bili umorni, što je oko dva i po puta više u odnosu na prosjek zemalja Evropske unije“.

Izvor: danas.rs

U SC "Soko" u Somboru održano je prvenstvo Vojvodine u benč presu, koje je okupilo 43 takmičara iz osam klubova.

U juniorskoj kategoriji najbolje su bile Somborke Mihaela Osmajić i Milijana Mitrović, a u seniorskoj Pančevke Ana Jakovljević i Jovana Radovanov.

Članovi KDT "Sever" iz Sombora Petar Glušac i Ognjen Živadinović šampioni su u sub-juniorskoj kategoriji a Siniša Čović i Saša Bulaja u seniorskoj.

Za najuspešniji klub proglašen je domaćin "Sever".

U kategoriji kadetkinja pobedu je odnela Nataša Mitrović, članica Kluba dizača tegova "Dinamo" iz Pančeva, koja je postavila novi pokrajinski rekord i proglašena za najjaču kadetkinju prvenstva.

Izvor: novosti.rs

Somborac Petar Arambašić od svoje petnaeste godine sakuplja značke, kako kuglaških klubova, tako i fudbalskih. U zbirci od više hiljada značaka posebno je značajna kolekcija vojvođanskih klubova koje prikazuju razvoj fudbala u Vojvodini pre Prvog svetskog rata, do i posle Drugog svetskog rata. Zbirka ovog kolekcionara smatra se jedinstvenom u našoj zemlji.
Pasionirani kolekcionar i nekadašnji sportista, Petar Arambašić iz Sombora poseduje jedinstvenu zbirku značaka fudbalskih i klubova u Vojvodini, od kojih su većina rariteti. Deo fudbalskih je objavljen u katalogu značaka od 1887. do 1945. godine.

"Uspeo sam da sakupim sve kuglaške federacije sveta, dobar deo kuglaških klubova bivše Jugoslavije, ali i značke federacija fudbala. Fudbalske značke su bile najteže, jer su bile u pitanju kolekcije Međunarodnih fudbalskih federacija onih zemalja koje FIFA nikad nije priznala“, kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora.

Ovaj vremešnik sakuplja značke već šest decenija, a najređe i najvrednije nalaze se u 29 ramova.

"Najvrednije su značke predratnih fudbalskih federacija, koje su i najređe, kao i predratne značke fudbalskih klubova u Vojvodini. Nikada nisam imao nameru da to skupljam radi prodaje, već sam želeo da napravim priču o istoriji klubova koji su postojali.. ,“ dodaje Arambašić.

Sakupljajući značke, ovaj kolekcionar je otkrivao istorijske podatke fudbalskih klubava i gradova, od Sombora do drugih vojvođanskih mesta.

"Uspeo sam da saznam zašto je neki klub imao značku, a neki klub nije imao značku. Osnovni razlog bio je taj što su i u ondašnja vremena imali mecene ili sponzore, koji su potpomagali rad kluba, ali i ljude koji su znali da sve to organizuju. U to vreme značka je bila kao najbolja reklama ili marketing, jer se nosila na reveru. Bogati fudbalski klubovi su radili emajlirane značke ili pozlaćene, a siromašni su imali značke od tekstila, plastike ili drveta...“ kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora:

Petar ističe da je do značaka dolazio uglavnom na razmenama i bezrama po Evropi, a u kolekciji je više hiljada primeraka od kojih mu je svaka draga podjednako.

Izvor: RTV

Napokon je otkriveno zašto kosa sedi kad starimo. Krivac su, veruju američki naučnici, ćelije koje stvaraju pigmente i koje vremenom gube sposobnost sazrevanja, piše BBC.

To prekinuto sazrevanje utiče na nezrele ćelije koje bi se inače razvile u melanocite koji kosi daju prirodnu boju..

Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku (NYU) proučavao je taj proces kod miševa koji imaju iste takve ćelije koje određuju boju dlake.

Ovaj rad bi mogao da bude početak zaustavljanja procesa sedenja kose. Ali ne samo to. Prema Britanskom udruženju dermatologa (BAD), rad na melanocitima takođe nam može pomoći da bolje razumemo zašto dolazi do pojave određenih vrsta raka i drugih medicinskih stanja.

Kako kosa sedi?

Kosa stalno raste i stalno opada i to je normalan ciklus koji se događa tokom života.

Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigment.

Melanociti takođe kontinuirano propadaju i obnavljaju se. Novi se stvaraju od matičnih ćelija, a istraživači veruju da su kod ljudi čija je kosa posedela te ćelije na neki način ‘zapele‘.

Tim sa njujorškog univerziteta koristio je posebna skeniranja i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.

Kako kosa stari, ona ispada i opet iznova raste, a s vremenom sve veći broj matičnih stanica melanocita počinje sve sporije da obavlja posao.

Matične ćelije prestaju da kruže oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne mogu da sazru i prave melanocite. Ako nema stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna.

„Naša studija pomogla nam je da bolje razumijemo kako matične ćelije melanocita djeluju na boju kose“, rekao je za časopis Nejčer voditelj studije dr Ći Sun.

„‘Velika je verovatnoća da se isti fiksni položaj matičnih ćelija melanocita pojavljuje i kod ljudi. Ako je tako, to predstavlja potencijalni put kojim treba ići kako bi se poništilo ili sprečilo seđenje“, rekao je on.

Ovo nije prvi put da su naučnici sugerisali da bi sedenje kose mogao biti delimično reverzibilan (povratan) proces.

Loša ishrana jedan je od mogućih uzroka preranog sedenja koje se može izlečiti.

Neki istraživači tvrde i da stres može doprineti tome da ljudska kosa postane bela i sugerišu da bi uklanjanje stresa moglo – barem na neko vreme da obnovi proces pigmentacije.

Druga istraživanja upućuju da genetika, odnosno naš DNK, delimično određuje kada ćemo posediti.

Sedo je moderno

Dok neki više vole da sakriju sedu kosu bojom, drugi je prihvataju. Neki čak odluče da i ranije oboje kosu u srebrnu, belu ili sedu nijansu.

Prema Glamur Magazinu, upravo je srebrna kosa trend za proleće koji su prigrlile mnoge mlade devojke.

„Primetili smo da je jedna nijansa posebno popularna. Siva – sveža, prozračna, sedefasta boja koja osvaja Instagram“, piše u članku Glamur Magazina.

Frizer Luk Heršeson nedavno je rekao za britanski Vog: „Jedno vreme niko nije želeo da ima sedu kosu, ali sada toliko ljudi boji kosu u sivo da više ne poistovjećujemo sedu kosu sa starošću“.

Stručnjaci savetuju da se izdajničke sede vlasi ne čupaju jer to neće sprečiti da sledeća dlaka koja izraste iz istog folikula bude siva. A ako oštetite folikul dlake, nova kosa će teže rasti, što znači da biste na kraju mogli da imate manje kose ili čak područja u potpunosti bez kose.

Dr Lejla Asfur iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je da je bojenje kose velik posao oko kojeg se vrti silan novac.

„Predviđa se da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. Jasno je da postoji velika potražnja. Kad je reč o široj populaciji, očita implikacija ovog istraživanja je da smo korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima ponovno vratimo prirodnu boju“, rekla je ona.

Potrebno još istraživanja

„Ali, rezultati ove studije takođe pomažu medicinarima da bolje razumeju i neka druga stanja u kojima ove matične ćelije mogu igrati ulogu, Na primer, moći ćemo bolje da razumemo temeljnu prirodu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma“, dodaje doktorka.

Ovo istraživanje može da pomogne kod medicinskog stanja koje se zove alopecija areata, kada imunološki sistem napada kosu i prouzrokuje njeno ispadanje. Ponekad kod ovakvih pacijenata kosa ponovo izraste, ali pobeli, objasnila je.

Osim toga, istraživanje bi moglo da donese i neka nova saznanja o vitiligu – stanju kad se na koži razvijaju bele mrlje.

Naučnici su pokušali da hirurški postave folikule dlake na zahvaćena područja kako bi pomogli regeneraciju boje iz pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake. Ali, za to je ipak potrebno još istraživanja, kaže dr Asfur.

Izvor: Vijesti