Sombor vesti

Teški razgovori nikada neće postati laki, ali male promene u pristupu mogu ih učiniti podnošljivijim i efikasnijim.

Svi smo se bar jednom našli u situaciji da moramo započeti neprijatan razgovor – bilo da je reč o finansijama, problemima u vezi, tinejdžerskim ludorijama ili povređenim osećajima.

Takvi razgovori često izazivaju stres i neprijatnost, ali stručnjaci tvrde da postoji jednostavan način da ih olakšate – izvedite ih u šetnju.

Hodanje smiruje i olakšava komunikaciju

Mnogi ljudi rešavaju teške teme tako što sede jedan preko puta drugog, što može stvoriti dodatnu tenziju.

Međutim, bračna i porodična terapeutkinja Sijara Bogdanović tvrdi da je hodanje bolji način za obradu emocija.

Kada hodamo, naše oči se prirodno pomeraju levo-desno, što pomaže u smirivanju nervnog sistema i boljem procesuiranju informacija.

Ovaj proces je sličan EMDR terapiji koja se koristi za lečenje traume i stresa.

„Kada hodamo i pričamo, koristimo se i logikom i emocijama, što pomaže u izražavanju osećanja i donošenju boljih odluka“, objašnjava Bogdanović za Yahoo.com.

Manje stresa, više razumevanja

Osim što vam pomaže da obradite emocije, hodanje može da smanji osećaj pritiska tokom razgovora. Psihoterapeutkinja Medlin Felan ističe da je direktni kontakt očima često previše intenzivan, posebno kada razgovor uključuje sukob ili kritiku.

„Kada ste rame uz rame, kontakt očima se dešava povremeno i prirodno, što smanjuje osećaj napada i olakšava iskrenu komunikaciju“, kaže Felan.

Takođe, hodanje omogućava osobi da se fokusira ne samo na razgovor, već i na okolinu, što pomaže u smanjenju stresa.

Istraživanja pokazuju da boravak u prirodi dodatno doprinosi smirenju, a sam čin hodanja sprečava neprijatne tišine, omogućavajući sagovornicima da lakše pronađu prave reči.

Šta ako ne možete u šetnju?

Naravno, nije uvek moguće ići u šetnju. U tom slučaju stručnjaci preporučuju alternativne načine za teške razgovore.

Razgovor u automobilu, na primer, daje sličan efekat – sagovornici ne moraju da održavaju stalni kontakt očima, a sama okolina nudi privatnost.

Kod kuće, umesto formalnog razgovora za stolom, pokušajte da razgovarate na kauču u opuštenijoj atmosferi.

Teški razgovori nikada neće postati laki, ali male promene u pristupu mogu ih učiniti podnošljivijim i efikasnijim, prenosi Net.hr.

Sledeći put kada budete morali da otvorite ozbiljnu temu, razmislite o šetnji – možda ćete se iznenaditi koliko će vam razgovor lakše teći.

Izvor: n1info.

Drveće trešnje ponovo počinje da cveta oko Nacionalnog tržnog centra i Potomak parka u Vašingtonu. Bajkovite slike dolaze i iz Italije, ali pre svega Japana gde se cvetovi trešnje zovu sakura i posebni su i za ljude i samu zemlju.

Cvetovi trešnje su simbolični cvet proleća, vremena obnove i prolazne prirode života. Njihov život je veoma kratak. Nakon što njihova lepota dostigne vrhunac tokom dve nedelje, cvetovi počinju da opadaju, piše Institut Smitsonijan.

Tokom sezone cvetanja trešnje u Japanu, ljudi se zabavljaju u prirodi, uživaju u jelu, piću i roštiljanju ispod trešnjinog cveta. Taj se običaj zove hanami. Hanami bukvalno znači „gledanje cvetova“, a tradicija se može pratiti najmanje hiljadu godina unazad.

Oni dele među sobom kuvana jela, alkohol, grickalice i slatkiše. Škole i firme prave žurke tokom hanami, kao priliku da se ljudi povežu i upoznaju nove prijatelje.

Čak i noću, mesta za posmatranje su prepuna ljudi koji uživaju u cveću u romantičnoj atmosferi. Parovi idu noću da uživaju u posebnom raspoloženju koje stvaraju cvetovi trešnje. Hanami noću se zove jozakura.

Dok školska godina u Srbiji počinje u kasno leto, japanska fiskalna i školska godina počinje u aprilu, sezoni sakure, uz osećanje da raspupeli trešnjini cvetovi slave i pozdravljaju potpuno novi početak.

Mnoge škole i kompanije imaju stabla trešnje u okolini. Zbog toga Japanci gaje posebna osećanja prema cvetovima trešnje.

Godine 1912, 3.020 stabala je poslato iz Jokohame u Vašington, kao poklon naroda Japana narodu Sjedinjenih Država.

Tu se sada održava Festival cveta trešnje.

Sada kada je sezona trešnjinog cveta stigla, možete reći: „Sezona sakure dolazi! Želite li u hanami?“

Izvor: n1info.rs

Leto donosi sunčane dane, duže boravke na otvorenom i uživanje u prirodi, ali za mnoge ljude to znači i pojačane alergijske reakcije. Polen, prašina i grinje prisutni su ne samo napolju, već i u zatvorenom prostoru, gde mogu izazvati nelagodnosti poput kijanja, svraba očiju, zapušenog nosa i otežanog disanja.

Dok se na otvorenom teško možemo zaštititi od alergena, u sopstvenom domu možemo preduzeti niz mera kako bismo smanjili njihov uticaj i poboljšali kvalitet vazduha koji udišemo. Osim toga, leti su insekti poput komaraca dodatni problem, a njihovi ubodi mogu izazvati iritacije, pa čak i alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Pravilnom zaštitom doma možemo stvoriti sigurnije i zdravije okruženje za celu porodicu.

Komarnici kao prva linija odbrane od insekata i alergena

Komarnici su jedno od najefikasnijih i najjednostavnijih rešenja za sprečavanje ulaska polena i insekata u dom. Osim što omogućavaju prirodnu ventilaciju bez rizika od komaraca i drugih dosadnih insekata, kvalitetni komarnici sa finim mrežicama mogu značajno smanjiti količinu polena koja ulazi kroz otvorene prozore i vrata. Ovo je posebno korisno za osobe koje pate od sezonskih alergija, jer smanjuje njihovu izloženost alergenima u sopstvenom domu. Pored toga, komarnici su ekološki prihvatljivo rešenje koje eliminiše potrebu za hemijskim repelentima i sprejevima protiv insekata, koji mogu dodatno iritirati disajne puteve.

Pravilna instalacija i održavanje komarnika osiguravaju dugotrajnu zaštitu i povećavaju udobnost boravka u zatvorenom prostoru, naročito tokom letnjih meseci. Ukoliko planirate da instalirate komarnike, birajte modele sa gustim mrežama koje ne samo da sprečavaju prolazak insekata, već i značajno filtriraju vazduh. Redovno čišćenje komarnika pomoću usisivača ili vlažne krpe osigurava njihovu maksimalnu efikasnost i produžava njihov vek trajanja.

Najčešći uzroci alergijskih reakcija u zatvorenom prostoru

Mnogi ljudi misle da su alergije problem samo napolju, ali zatvoreni prostori često sadrže još veće koncentracije alergena. Jedan od glavnih uzročnika su grinje, mikroskopski organizmi koji se nalaze u posteljini, tepisima i nameštaju. Njihove izlučevine mogu izazvati snažne alergijske reakcije, posebno kod osoba sa respiratornim problemima poput astme. Redovno provetravanje i pranje posteljine na visokim temperaturama može značajno smanjiti njihov broj.

Pored grinja, kućna prašina sadrži i druge iritanse, uključujući spore buđi i životinjsku perut. Buđ se često razvija u vlažnim prostorijama poput kupatila i podruma, a njeni spore mogu uzrokovati ozbiljne respiratorne tegobe. Održavanje optimalne vlažnosti u domu i korišćenje odvlaživača vazduha mogu sprečiti njen razvoj. Takođe, ako imate kućne ljubimce, redovno čišćenje njihovih dlaka i osiguravanje da ne borave u spavaćim sobama može smanjiti izloženost alergenima. Polen, iako tipično spoljni alergen, može lako ući u kuću kroz prozore i vrata. Kada se jednom nađe unutra, taloži se na površinama i ostaje prisutan duže vreme.

Prirodne metode za smanjenje prašine i polena u kući

Održavanje doma čistim ključno je za smanjenje prisustva alergena, ali je važno da se pri čišćenju koriste metode koje ih ne raspršuju po prostoru. Umesto klasičnih metli i suvih krpa, preporučuje se upotreba usisivača sa HEPA filterima i vlažnih krpa koje će efikasno ukloniti čestice prašine, a ne samo podići ih u vazduh. Takođe, zamena običnih tepiha i teških zavesa lakšim materijalima može smanjiti nakupljanje prašine.

Jedan od efikasnih načina za smanjenje polena u kući jeste provetravanje u jutarnjim i večernjim satima, kada je koncentracija polena u vazduhu niža. Tokom dana, kada je polen najizraženiji, prozore treba držati zatvorenima, posebno ako živite u urbanim sredinama ili blizu zelenih površina. Takođe, ukoliko boravite napolju, presvlačenje odeće i pranje kose odmah po povratku u kuću može značajno smanjiti unos polena u zatvoreni prostor.

Biljke koje pročišćavaju vazduh i poboljšavaju kvalitet života

Biljke u zatvorenom prostoru mogu biti prirodni filteri za vazduh i dodatno poboljšati kvalitet života. Aloe vera, spatifilum i zeleni ljiljan spadaju među najefikasnije biljke za uklanjanje toksina i poboljšanje kvaliteta vazduha. One apsorbuju štetne materije poput formaldehida i benzena, a istovremeno povećavaju vlažnost vazduha, što može biti korisno za osobe koje pate od alergija. Drvo života i sanseverija su takođe odlični prirodni prečišćivači vazduha koji zahtevaju minimalno održavanje. Osim što pročišćavaju vazduh, ove biljke pomažu u regulaciji vlažnosti, čime smanjuju šanse za razvoj buđi i grinja u zatvorenom prostoru. Njihovo postavljanje u spavaću sobu može doprineti boljem snu i opuštenijoj atmosferi.

Zaštita doma od alergena tokom leta može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti neprijatne simptome alergijskih reakcija. Pravilnim čišćenjem, kontrolisanjem vlažnosti i upotrebom prirodnih metoda možemo stvoriti zdravije okruženje u kojem ćemo moći da uživamo bez brige o polenu, prašini i insektima. Ulaganje u efikasne zaštitne mere i biljke za pročišćavanje vazduha, doprinosi ne samo našem zdravlju, već i udobnosti života. Samo tako možete učiniti svoj dom pravim utočištem od letnjih alergija i nesmetano uživati u toplim danima.

Izvor: saveti.rs

U nedelju 06.04.2025. godine održano je 38. izdanje Beogradskog maratona – najveće sportske manifestacije u Srbiji. Ulicama prestonice Srbije trčalo je 14.000 trkača iz više od sedamdeset država iz celog sveta.

U okviru ovogodišnjeg Beogradskog maratona održano je i prvenstvo države u maratonu. Vicešampionsku titulu za 2025. godinu istrčala je članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora Tijana Kabić. Tijana je istrčala 42 kilometra za tri sata i deset minuta što je još jedan u nizu sjajnih rezultata Somborske dugoprugašice, a uzimajući i u obzir zahtevni profil trase Beogradske trke, rezultat dobija još više na značaju.

Maratonsku distancu u glavnom gradu istrčali su i ‘’Somaratonci’’ Dejan Nikolić, Srđan Buzadžić i Jelena Perenčević dok je Zoran Nikolić istrčao polumaratonsku distancu.

Somaraton najbrojini tim na polumaratonu u Baji!

U nedelju 06. aprila 2025. godine održano je petnaeseto izdanje polumaratona u Baji, Republika Mađarska. Ovogodišnje izdanje trke okupilo je hiljadu učesnika koji su trčali na deonica od 5, 10 kilometara i polumaratonskoj od 21 kilometara. Veoma hladno vreme sa jakim vetrovim udarcima bilo je pravi izazov za sve trkače.

Atletsko rekreativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je najbrojini tim na trci sa dvadeset dva trkača koji su uzeli učešće na jednoj od deonica. Najbrži pojedinac na polumaratonskoj distanci bila je Jovana Miletić koja je istrčala četvrto mesto u sveukupnom plasmanu za žene a u svojoj starosnoj kategoriji zauzela je treće mesto. Kod muškaraca najbrži bio je Predrag Gagić a istu distancu uspešno su savladali i Đorđe Munjas, Branislav Katić, Zoran Popić, Mario Dugandžić, Darko Lovrić, Atila Sič, Maja Bodrožić, Biljana Vezmar I Arpad Šarkezi.

Na trci na deset kilometara najbrži Somaratonac bio je James Innes (šesto mesto u gen.plasmanu) a ovu trku istrčali su još i Boško Elek, Mario Kundit, Nikola Vranković, Bogdan Nikolić, Maja Đukić, Tijana Odobašić, Daniel Šokac i Đorđe Rackov.

Najviše uspeha na distanci od 5 kilometara imale su Ana Pešić i njena kćerka (12. i 14. mesto) ispred Dragane Bogojević i Save Rackov.

15. dečiji muzički festival „Šareni vokali“ i ove godine okupio je talentovanu decu koja su svojom glasovima i scenskim nastupom, uz pratnju Dečijeg hora „Šareni“ vokali, ostavili najlepše utiske publici u subotu, 5. aprila, u Narodnom pozorištu Sombor.

Staša Dragojević koja je nastupila sa pesmom „Dok ima snova“ ovogodišnja je gran-pri pobednica festivala, a žiri u sastavu: Anja Nedeljkov, Dragan Radović, Josip Dujmušić, Somborsko pevačko društvo i Dečiji hor „Šareni vokali“, dodelio je i nagrade u tri uzrasne kategorije, kao i kategoriji duet.

Nagrade učesnicima i zahvalnice prijateljima festivala uručila je direktorica festivala Marija Hajnal Stošić, zajedno sa predstavnicima žirija. Ispred lokalne samouprave 15. festival „Šareni vokali“ je posetio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.

Pored hora „Šareni vokali“ svoj prvi nastup su imali i „Šareni vokalčići“.

Festival je održan pod pokroviteljstvom Grada Sombora. Partner festivala bila je Turistička organizacija grada Sombora, uz podršku lokalnih kompanija i preduzetnika.

Međunarodna kajakaška regata „Bezdan 2025“ je u Bezdanu okupila 300 takmičara. Ovo je bila jubilarna 35. kajakaška regata, a takmičenje je organizovao Кajakaški klub „Dunav“ Bezdan, uz tehničku podršku Sportskog saveza grada Sombora i uz podršku Grada Sombora.

Učešće su uzela 22 kluba iz četiri države: Srbije, Slovačke, Mađarske i Hrvatske. Nadmetanje je održano na Belikom bačkom kanalu na potesu između brodogradilišta i mosta.

Organizovano je 19 trka za uzrast od 9,10,11,12 i 13 godina u muškoj i ženskoj konkurenciji, kao i za kadete, kadetkinje, juniorke, juniore, seniorke i seniore.

Ispred Sportskog saveza grada sombora podršku organizaciji su pružili Ilija Lalić i Radovan Rašković.

Program finansijske podrške za plasman meda i drugih pčelinjih proizvoda u 2025. godini sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije.

Kako navode u resornom Ministarstvu, ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za sprovođenje ovog programa su 50.000.000,00 dinara.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za finansijsku podršku privrednim društvima i preduzetnicima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i imaju upisan u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekat namenjen za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Izuzetno, za sredstva mogu da konkurišu i privredna društva i preduzetnici koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i čiji osnivači imaju upisan u Registar objekata kod Uprave za veterinu, objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet. U tom slučaju, uslov je da odmah po nabavci opreme, a najkasnije do 31.12.2025. godine ovaj privredni subjekat ili preduzetnik izvrši upis, u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekta namenjenog za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 50% vrednosti ulaganja. Preostali iznos za nabavku opreme privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz sopstvenih sredstava.

Iznos ukupno odobrenih sredstva po zahtevu može maksimalno iznositi 3.000.000,00 dinara.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:

- nabavku mašina i opreme za finalizaciju i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela (linije za punjenje i pakovanje meda, punilice za tegle i boce, etiketirke, vakuum pakerice, oprema za pakovanje u kesice i male doze...)

- nabavku opreme za skladištenje i čuvanje meda i drugih proizvoda pčela (INOX - prohromski rezervoari za med, kontejneri za skladištenje polena, propolisa, voska, kamere za kontrolisanu temperaturu skladištenja….)

- nabavku dostavnih vozila za prevoz sirovina i sopstvenih gotovih proizvoda, kao i druga transportna sredstva koja se koriste u pogonu.

Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi Fondu za razvoj i to dostavljanjem popunjenog obrasca za prijavu, kao i prateće dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz ovog programa, elektronskim putem.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30.06.2025. godine.

izvor: radioapatin.com

Na društvenim mrežama postoje bezbrojni snimci papagaja koji pričaju kao ljudi, ispuštaju smešne zvuke, izvode akrobacije i deluju vrlo neodoljivo.

Zapravo, papagaji su toliko simpatični i harizmatični u tim klipovima da mnogi požure da ih udome, a da prethodno ne saznaju dovoljno o tome šta zaista znači imati papagaja kao kućnog ljubimca.

Evo pet stvari koje bi trebalo da znate pre nego što se odlučite da udomite papagaja – uz savet stručnjaka iz vaše lokalne prodavnice kućnih ljubimaca, piše Chico.

Žive veoma dugo. Za razliku od, recimo, tigrica koje obično žive 10 do 14 godina, papagaji generalno žive više decenija — neki čak i do 80 godina! Da li ste spremni na takvu dugoročnu obavezu?

Potreban im je društveni kontakt. Ostaviti papagaja samog i ne obraćati pažnju na njega može da ima ozbiljne posledice. Ptice koje su lišene društvenog kontakta mogu početi da čupaju svoje perje, postanu agresivne ili čak prestanu da jedu. Ako često niste kod kuće, bolje je da izaberete ljubimca koji je samostalniji.

Zahtevaju posebnu negu. Papagaji su osetljive prirode i vlasnici moraju temeljno da brinu o njihovim potrebama. Potreban im je prostran kavez, sveže voće, semenke, igračke, svež vazduh, kupanje, sečenje noktiju i redovni pregledi kod veterinara.

Dakle, nemojte misliti da je dovoljno da svakog dana napunite činiju vodom i zrnevljem ako ste udomili ara papagaja ili sivog žakoa.

Mogu da ujedu. Papagaji imaju snažan kljun napravljen da lomi orahe. Zato njihovi vlasnici moraju da budu pažljivi prilikom rukovanja i da vode računa da ptica ne pomeša prst s komadom voća. Iz tog razloga, nije preporučljivo udomiti papagaja ako imate malu decu, jer deca, ne znajući bolje, mogu da iznerviraju pticu i izazovu da ujede u samoodbrani.

Često bivaju napušteni. Nije retkost pronaći mlade, zdrave papagaje u azilima za životinje. Razlozi za napuštanje najčešće se odnose na ponašanje ptice (na primer, da vrišti, grize ili je previše bučna), ili na zahtevnu negu koju traži.

Izvor: n1info.rs