Nigde tako kvalitetna heljda ne raste kao u novovaroškom kraju. Iako se sada samo retki bave uzgojem ove žitarice, ipak oima onih koji su ostali verni staroj tradiciji.
Brašno od heljde tamne je boje, a najlepše je ono koje je dobijeno ispod kamena vodenice potočare. Kvalitet ovog brašna je u tome što ne sadrži gluten i to je bilo presudno za zdravlje planinaca ovog kraja koji su na tom brašnu odrastali sve do šezdesetih godina prošlog veka.
Osim toga, , heljda je vrlo blagodarna kada je reč o medu, jer ima karakteristiku koju nemaju ostale žitarice. Naime, na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih vrlo rado posećuju pčele. Veliki poznavalac pčelarstva Đoko Zečević sa Zlatara ističe da je med od heljde prava retkost - da se retko može naći na tržištu, piše Rina.
"Heljda je specifična žitarica i medi pod specifičnim uslovima. Ona ciklično medi jer je za to potrebna takva klima koja omogućava celodnevnu posetu pčelama, a novovaroški kraj ipak je sa svojom nadmorskom visinom najbolji po tom pitanju. Na žalost to se retko dešava, a heljda medi samo onda kada je vreme oblačno ali toplo i kada po neki put pada sitna kišica. Tada se pčele zadržavaju ceo dan na heljdi. Inače u sunčanim danima, odnosno kada bez prestanka greje sunce, pčele heljdu posećuju samo u jutarnjim satima i to veoma rano, najkasnije do devet sati, tada se pčela spušta sve niže niz stabljiku i tada nosi samo polen", ističe Zečević.
On ističe da je med od heljdinog cveta izuzetno kvalitetan, tamnosmeđe je boje do crvenkaste i ima specifičan ukus.
"Pravi heljdin med stvara specifičan buke u grlu koji nema ni jedan drugi. Izuzetno je lekovit, dobar je za opšte zdravstveno stanje, preporučuje se za regulisanje krvnog pritiska, ali i za probleme sa jetrom. Ali, zbog toga što je tako redak veoma je skupocen i spada u red najskupljih na tržištu”, tvrdi Zečević.
Od heljdinog brašna pravi se i čuvena heljdopita koja je postala kulinarski brend novovaroškog kraja.
"Zakuva se heljdovno brašno u testo kao za palačinke, za nadev se spremi zgoreli kajmak, dobar sir, jaja i ređa se naizmenično, testo, nadev i tako redom dok se ne potroši, potom se stavlja u rernu i peče. To je pita od heljde koja je naše stare održala a i mi je danas spremamo rado i po tome smo prepoznatljivi”, kaže Milenka Đenadić iz sela Akmačići koja je na ovogodišnjoj Sirijadi osvojila prvu nagradu za najbolje spremljenu heljdopitu.
Izvor: b92.net
