Sombor.info

Dete prirodno uči kroz igru i pokret. Igranje jeste u ljudskoj prirodi, osnovna je potreba i elementaran način izražavanja.

Deci je potrebno da se kreću da bi se zdravo razvijala i da bi se dobro osećala. Kretanje je temelj za razvoj mozga, navodi dr Ranko Rajović.

Stručnjaci, a i roditelji stalno tragaju za novim sredstvima i novim tehnološkim otkrićima, a decenijama unazad je svima bilo jasno da sredstvo to jest igračka već postoji, svima na dohvat ruke tako jednostavna i magična, njeno veličanstvo – lopta.

Da, sve bi moglo da bude tako jednostavno ali u ovom trenutku sama reč lopta rađa gomilu mogućih problema kod današnjih roditelja a i stručnjaka. Slede raznorazna pitanja: Kakva je to lopta potrebna? Koje veličine? Koje težine? Koje boje i slično? Odgovor je lak, detetu je potrebna lopta.

Dragi roditelji, pustite dete da samo odabere loptu, ponudite mu dve ili tri, ali neka izbor bude njegov. Neverovatno je, ali dete samo odabere baš onu igračku, u ovom slučaju loptu, koja mu zaista i jeste potrebna.

Iskustvo nam govori da teže lopte biraju deca koja imaju problem u proprioceptivnoj integraciji. Propriocepcija, koju često zovu šestim čulom sposobnost je kontrolisanja mišića i ravnoteže, pomoću koje se osoba opire gravitaciji.

Gravitacijski uticaj jedan je od najvećih stimulatora nervne strukture jer se odvija konstantno, za razliku od ostalih podražaja. Gravitacija je toliko jak podražaj da živi svet bez nje ne bi postojao.

Naučnici su poslali žive organizme u svemir da bi testirali kako nedostatak gravitacije utiče na mozak, uvideli su brzu i značajnu degeneraciju moždanih ćelija.

Gravitaciji se opiremo koristeći svoje velike mišiće i zglobove, što je jako važna sposobnost našeg tela. Možemo zaključiti da mirovanje, preterano korišćenje pametnih telefona ili sedenje ispred televizora umanjuju uticaj gravitacije kao važnog podražaja koji u velikoj meri utiče na razvoj mozga.

Sve je više dece kojoj nedostaje unutrašnja karta vlastitog tela, tzv. shema tela, koja se kod dece tipičnog razvoja formira tokom prvih godina života. Mnoga deca ne mogu prepoznati delove svog tela u ogledalu, iako znaju da imaju nos, kada ih pitamo da ga pokažu često se dešava da pokažu neki drugi deo tela na glavi, na primer uvo. Takva deca su nespretna i često udaraju o predmete koji im se nađu na putu. Kad stoje i zatvore oči njišu se i teturaju.

Takav utisak udaljenosti od svog tela ima jak uticaj i na socijalizaciju i emocionalni razvoj deteta. Deci je potrebno da bolje osećaju svoje telo i njegove granice, pa sa njima treba vežbati doživljaj sheme tela kao što su sledeće vežbe: Stavi loptu na glavu! Podigni loptu levom rukom! Stavi loptu iza leđa i slično. Deca dok slede gore pomenute naloge ujedno i ovladavaju prostornom i vremenskom dimenzijom, pišu Detinjarije.

Dete koje nije ovladalo finom motorikom uglavnom će i odabrati baš najmanju loptu i pokušavati uspešno da manipuliše njome, to je dobro, jer dete tada uvežbava određenu veštinu vođeno unutrašnjom motivacijom, a to je važan faktor u učenju.

Neka deca će birati reljefne, bodljikave lopte. Takvoj deci je potrebno da naprave dobar balans u taktilnoj senzorici. Dakle prepustimo izbor lopte detetu.

U današnje vreme činjenica je da je lopta zapostavljeno, a svakako moćno oružje za razvoj. Dete od pet godina je sposobno da hvata loptu sa dve ispružene ruke tj. šakama. U Srbiji samo 50 odsto dece tog uzrasta može da uhvati deset puta bačenu loptu sa ispruženim rukama.

U koliko dete nije stimulisano na vreme neke veštine se neće razviti u punom obimu. Stimulativno okruženje direktno se odražava na razvoj mozga, pre svega kore velikog mozga, doprinoseći optimalnom razvoju veština i sposobnosti deteta.

Veliki je značaj lopte i zaista je lopta najbolja igračka svih vremena, generacija i uzrasta, a evo i zašto:

Aktivnosti sa loptom smanjuju poteškoće u vizuelno-motoričkoj koordinaciji
U vođenim aktivnostima deca se uče da poštuju sled naredbi od jednostavnih do složenih instrukcija i uče se da svaka radnja ima svoj redosled koji je jako važan

Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostornih predstava
Takođe sledeći naredbe ovladavaju i vremenskom dimenzijom

Uče da organizuju telo u skladu sa nalozima koje dobijaju: Uzmi loptu levom rukom i hodaj po iscrtanoj liniji i sl.

Aktivnost sa loptom integriše čulo vida, čulo sluha, čulo ravnoteže, taktilno i proprioceptivno čulo, aktivira veliki broj regija kore velikog mozga, pa samim tim i gradi bogatu neuronsku mrežu

Smanjuje poteškoće pri određivanju veličine, rastojanja i jačine
Odlična aerobna aktivnost koja doprinosi boljem dotoku kiseonika u mozak

Lopta nam daje mogućnost da korektivno delujemo na hiperaktivno ponašanje i u mnogome ga može popraviti

Povećava obim (dužinu) pažnje

Lopta je važna za razvoj i stimulaciju regija u kori velikog mozga za dinamičku akomodaciju, finu motoriku i ravnotežu. Ona je moćno sredstvo u ranoj prevenciji dispraksije, disgrafije i disleksije, poremećaja koji se mogu javiti kasnije u školskom uzrastu.

Kako Ističe dr Rajović, gledanjem televizije i kompjutera sve više se zapostavlja razvoj ove izuzetno važne funkcije oka, što može da rezultira smanjenjem broja sinapsi u pojedinim regijama mozga.

On dodaje da dinamička akomodacija se razvija skoro u potpunosti do pete (sedme) godine brzim pokretima oka, trčanjem, praćenjem predmeta, preskakanjem prepreka, a deca danas sve češće igru zamenjuju gledanjem u ekran, što vrlo negativno utiče na razvoj.

Lopta je idealno sredstvo za ove vežbe, jer prateći loptu oko stalno akomodira, tu su razne aktivnosti: između dve vatre, dobacivanje loptom, kotrljanje, dodavanje, tenis, stoni tenis i mnoge druge.

Aktivnosti i ideje su mnogobrojne. Bogata kolekcija zaboravljenih lopti nalazi se u svakoj kući, svaka lopta je dobra bilo ona velika ili mala, okačena o kanap, ubačena u mrežu ili slobodna, važno je da se lopta, a i dete kreću i prate.

Natalija se pre udaje za Nikolu prezivala Maćešić. Kada su počeli da se zabavljaju, on je nosio dres Vojvodine Srbijagas, a ona je upisala studije psihologije na Metropolitan Stejt univerzitetu u Americi

Svi se ovih dana pitaju ko je Natalija Jokić, supruga Nikole Jokića. Iza svakog uspešnog sportista stoji uspešna ljubavna veza, stalbilan emotivan život i snažna podrška voljene osobe, gotovo da je pravilo.

Ovo pravilo definitivno važi u slučaju svetskog košarkaškog asa Nikole Jokića i njegova supruge koja je zaintrigirala svetsku javnost. Kako je Nikola koračao ka vrhu, svi su požurili da saznaju što više o ženi koja je najbliži svedok njegovih uspeha.

Nikola Jokić je istorijsku pobedu Denver nagetsa u finalu NBA lige proslavio sa Natalijom i njihovom ćerkom Ognjenom kao i sa ostalim članovima porodice.

I na tom slavlju je pored brojnih detalja, zapala za oko razlika u visini koja deli poznati par. O toj razlici umela je da se našali i sama Natalija, a nije lako "parirati" Nikolinoj visini od 211 cm.

Ovim detaljem bavili su se i američki mediji poput "thesportslite" koji navodi da je Natalija visoka 173 cm. Ovaj portal je jedan od brojnih koji je pisao o Jokićevoj supruzi koja je bila tema i američkog magazina "People".

Čime se bavi Natalija Jokić

Natalija se pre udaje za Nikolu prezivala Maćešić. Kada su počeli da se zabavljaju, on je nosio dres Vojvodine Srbijagas, a ona je upisala studije psihologije na Metropolitan Stejt univerzitetu u Americi. Bila je veoma posvećena obrazovanju, zbog njenih studija nakratko su bili razdvojeni, a zatim nastavili tamo gde su stali kada se Jokić preselio za SAD.

O tome je pričao i sam Nikola: "Išao sam u srednju ekonomsku školu, a Natalija je trebalo da pođe za Ameriku, već je bila upisala psihologiju na “Seminole State Collegeu”. I bukvalno dva meseca pošto smo počeli da se zabavljamo, ona je otputovala".

"Thesportslite" piše da je Natalija 2018. dobila master diplomu iz psihologije na MSU u Denveru, gde je i diplomirala. Ona je taj uspeh obeležila na Instagramu gde je dobila brojne čestitke.

Pomenuti sajt dodaje da je godišnja plata Natalije Jokić oko 100.000 dolara.

Instagram profil u znaku ljubavi i uspeha

Amerikanci pomno prate i Instagram profil Natalije Jokić koju na ovoj društvenoj mreži prati 48 hiljada ljudi. Pre dve nedelje imala je 17.5 hiljada pratilaca, prema pisanju "thesportite".

Natalija na Instagram profilu objavljuje niz prelepih porodičnih uspomena, slavi Nikoline uspehe, otkriva niz zanimljivih detalja iz privatnog života.

Sa Nikolom se verila u januaru 2020. a venčali su se u oktobru iste godine u Somboru. "Najbolja žurka svih vremena", napisala je pored slike sa svadbe. Imaju ćerku Ognjenu koja je rođena u Denveru.

"Za sve što smo bile juče, za sve što smo danas i za ono što ćemo biti sutra, hvala!", istakla je pored slike sa roditeljima i sestrom Majom.

Izvor: Kurir

Zaposleni u Srednjoj medicinskoj školi Dr Ružica Rip, kao i učenički parlament te obrazovne ustanove, traže poštovanje zakona te da se uvaži volja zaposlenih u vezi sa izborom direktora škole. Naime, Pokrajina je izabrala direktora za koga je glasalo samo četvoro zaposlenih.

– Mi, zaposleni u Srednjoj medicinskoj školi „Dr Ružica Rip” u Somboru, obraćamo se javnosti kako bismo izneli svoj stav povodom situacije koja ozbiljno ugrožava profesionalni integritet i radnu atmosferu u našoj ustanovi. Na raspisanom konkursu za izbor direktora škole većinsku podršku zaposlenih je dobila Natalija Džakić, diplomirani klasični filolog iz Sombora, dok je sada imenovani v.d. direktora škole Duško Sekulić, profesor fizičkog vaspitanja – diplomirani trener fudbala iz Sombora, dobio svega četiri glasa – kaže se u saopštenju.

Kolektiv škole je kako dodaju, neprijatno iznenađen, zatečen i razočaran rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, jer se njihova volja uopšte nije uzela u obzir, niti je obrazložen izbor Duška Sekulića, koji je dobio svega četiri glasa od ukupno 68 glasova zaposlenih.

– Kao kolektiv škole, više puta smo se obraćali nadležnim institucijama, uključujući Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sektoru za srednje obrazovanje i vaspitanje odraslih, ŠU Sombor, kao i gradonačelniku Sombora, sa jasnim zahtevima da se naš glas uvaži. Nismo dobili nijedan konkretan odgovor niti objašnjenje. Imenovanjem v.d. direktora koji nema podršku kolektiva narušeni su principi saradnje, poverenja i zajedničkog odlučivanja, koji su ključni za uspešan rad svake obrazovne ustanove – dodaju.

Zbog ovog postupka, kolektiv škole poziva sve nadležne organe da preduzmu hitne mere kako bi se problem rešio na način koji je pravedan, demokratski i u skladu sa zakonom.

Kako ističu, zaposleni su od maja meseca izloženi pretnjama i uvredljivim komentarima koji omalovažavaju njihovo zalaganje u obrazovno-vaspitnom radu.

– Od maja meseca gradom kruže priče „kako je to završeno“, „da nam ne vredi glasanje“ jer se zna i svi znaju ko će biti direktor. Samo smo mi, zaposleni, verovali u procedure i zakon. Nakon svega, pitamo se da li je pri izboru direktora škole jedino važno mišljenje lokalne samouprave ili će nadležni uzeti u obzir glas onih koji u toj školi rade i koji su nosioci obrazovno-vaspitnog rada ustanove. Nećemo odustati od zahteva za pravdu i poštovanje prava kolektiva, jer verujemo da samo zajedništvom možemo očuvati dostojanstvo našeg poziva i budućnosti obrazovanja – navodi se u saopštenju kolektiva SMŠ „Dr Ružica Rip”.

Reagovao je Učenički parlament Srednje medicinske škole, koji je saopštenjem podržao nastojanje zaposlenih da se trenutna situacija oko izbora direktora što pre reši.

– U ime učeničkog parlamenta želimo da izrazimo našu podršku profesorima u vezi trenutne situacije u školi. Zbog svog vašeg truda, predanosti i strpljenja koje svakodnevno ulažete u obrazovanje i vaspitanje svih nas. Vaša posvećenost i želja da nam prenesete znanje i vrednosti su inspiracija svima nama. Mi kao učenici, duboko cenimo vašu borbu za bolje uslove rada, za pravdu, kvalitetnije obrazovanje i građenje okruženja u kojem će se svi osećati poštovano i u kojem će obrazovanje biti vrednovano na način koji zaslužuje, jer znamo da to činite i za našu budućnost – stoji u pismu Učeničkog parlamenta Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip”.

Izvor: Danas.rs

Sredstvima odobrenim od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo po Konkursu za izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova u 2024. godini, Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor je krajem prošle godine isporučeno četiri endoskopa za postojeće videoprocesore proizvođača “Olympus”, objavljeno je na zvaničnoj stranici bolnice.

Po dva endoskopa, za kolonoskopije i gastroskopije, montirani su na gastroenterološkom odseku Internog odeljenja dok su dva isporučena i montirana u endoskopskom kabinetu Odeljenja za hirurgiju.
Godišnje se u ovim kabinetima uradi preko 1600 gastroskopija i oko 1450 kolonoskopija.

U svrhu neometanog, ubrzanog i funkcionalanog rada kao i smanjenja liste čekanja i premenu najsavremenijih dijagnostičkih protokola u domenu endoskopskih procedura realizovana je nabavka novih endoskopa za gastroskopiju i kolonoskopiju.

Na ovu vrstu pregleda, osim ležećih pacijenata gastroenterološkog odseka i hirurgije, javljaju se i pacijenti sa suspektnim promenama radi dalje dijagnostike, kao i pacijenti upućeni na preventivne preglede iz Domova zdravlja. Primenom nacionalnih programa za smanjenje smrtnosti od karcinoma gornjeg digestivnog trakta i kolorektalnog karcinoma kao i poboljšanje kvaliteta života građana podignuta je svest za potrebom preventnivnih pregleda koji dodatno povećavaju potrebu za savremenim aparatima i lako dostupnoj dijagnostici za sve stanovnike Zapadnobačkog okruga, piše na zvaničnoj stranici Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. januar

Ovog vikenda nastavljaju se odbojkaška prvenstva pod okriljem Odbojkaškog saveza Vojvodine. Somborski klubovi koji nastupaju u drugoj republičkom rangu svoje mečeve igraju na gostujućim terenima.

Ekipa CVS-a je svoje jesenje takmičenje završila na osmoj poziciji sa isto toliko osvojenih bodova. Drugi deo sezone otvaraju gostovanjem u Apatinu protiv ekipe koja se nalazi na trećem mestu i koja ih je na startu sezone porazila u Somboru sa maksimalnim rezultatom. Ovaj duel igra se u subotu od 15 časova u apatinskoj hali sportova.

U muškoj konkurenciji ekipi Sombora predstoji duel sa Partizanom iz Bača. Utakmica se igra u subotu u večernjem terminu od 20 časova. Somborci su jesenas poraženi u Somboru sa 3:0. Takmičenje u poslednjem rangu Vojvođanskoj ligi Sever počinje za dve nedelje. Goks In je jesenji prvak sa sedam bodova prednosti u odnosu na ekipu Subotice.

Izvor: somborsportorg

Sportski savez grada Sombora tradicionalno je organizovao svečanu dodelu priznanja za najuspešnije somborske sportiste, trenere i ekipe, a najveće priznanje – „Grand prix“ za sportistu godine pripalo je Jovanu Nikoliću koji je aktuelni seniorski prvak Evrope, reprezentativac Srbije u boksu u kategoriji do 71 kg.

Tokom svečanosti prisutne su pozdravili zamenik gradonačelnika Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, kao i predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras.
Za najbolju pionirku olimpijskog sporta proglašena je Una Bošnjačić iz Kajak kluba „Sombor“, drugoplasirana je Ana Šmit iz atletskog kluba „Maraton“, a trećeplasirana Lea Rica iz Kajak kluba „Dunav“. Najbolji pionir je Luka Zelić iz Rvačkog kluba „Soko“, na drugom mestu su Mirko Rkman iz Rvačkog kluba „Soko“ i Sebastian Štaub iz Kajak kluba „Dunav“, a na trećem mestu našao se Marko Galić iz rvačkog kluba „Soko“.

Među neolimpijskim sportovima najbolja pionirka je Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“, a najbolji pionir Stefan Lazić iz Karate kluba „Ravangrad“.

U kategoriji „Sportska rekreacija“ priznanja su dobili Jelena Čortan iz ARSU „Sledi me“, Marina Tepavac Brbaklić iz ARK „Somaraton“ i Valentin Vranić iz ARK „Somaraton“.

Priznanja su dodeljena i istaknutim sportistima sa invaliditetom. Nagrađeni su članovi Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Srđan Vucelja, Vinko Lemić i Vanja Rančić, a specijalna priznanja su dodeljena Dimitriju Saviću, Đorđu Jovanoviću i Stipanu Sauliću.
Specijalna priznanja za humanitarne akcije, unapređenje i veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru dobili su: Crveni krst Sombor, PU „Vera Gucunja“, Dom učenika srednjih škola Sombor, Katarina Krpež Šlezak, Dalibor Čutura, Miloš Kosanović, Nemanja Malbaški, Nebojša Vuković i Jovan Mastilović.
U kategoriji školskog sporta osnovnoškolskog uzrasta najuspešnija pionirka u protekloj godini bila je Dunja Mudrinić iz OŠ „Dositej Obradović“, najuspešniji pionir Todor Kamber iz OŠ „Ivo Lola Ribar“, najuspešniji nastavnik: Katarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“, a za najuspešniju školu proglašena je OŠ „Dositej Obradović“. Među srednjim školama najuspešnija omladinka bila je Lena Zorić iz Srednje poljoprivredno – prehrambene škole, najuspešniji omladinac Gregor Sekulić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji profesor Bojan Marković iz Gimnazije „Veljko Petrović”, a najuspešnija škola Gimnazija „Veljko Petrović“.

Među kadetkinjama u kategoriji olimpijskih sportova najbolja je bila Anja Loknar iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu našla se Nataša Lukić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana je Lena Zorić iz Atletskog kluba „Maraton“. Za najboljeg kadeta proglašen je Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, drugoplasirani je Kristian Dobi iz Rvačkog kluba „Radnički“, a trećeplasirani je Vuk Perović iz Kajak kluba „Dunav“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija kadetkinja je Lana Krizmanić iz Karate kluba „Somborac“, kadet Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a u kategoriji ekipnih sportova najuspešniji kadet je Milan Vujović iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najuspešnija juniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Žofi Horvat iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Manuela Sekulić iz Atletskog kluba „Maraton“, a treća je Tina Pelajić iz Kluba dizača tegova „Radnički“. Najuspešniji junior je Nikola Bogatinovski iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirani je Veljko Ristić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a treće mesto pripalo je Aleksandaru Berarovu iz Rvačkog kluba „Soko“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija juniorka bila je Katarina Blažev iz SBK „Speeder“, junior Vojin Vitković, Džudo i Sambo kluba „Bačka“, a najuspešniji junior u kategoriji ekipnih sportova Boris Bodrožić iz Košarkaškog kluba „Džoker“.
Najuspešniji trener u kategoriji olimpijskih sportova u 2024. godini bio je Stojan Knežević, a u kategoriji neolimpijskih sportova Dragana Pezelj iz Sportskog kluba „Figura“.

Nagrade za vrhunske sportske rezultate van Sombora, kao i doprinos i popularizaciju sporta pripale su Nikoli Jokiću košarkašu „Denver Nagetsa”, kao i Filipu Krajinoviću, bivšem teniskom reprezentativcu Srbije i osvajaču Dejvis kupa.

Najbolja seniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Dragana Jovanović iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirana je Sara Miljković iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana Kristina Bedeč iz Kajak kluba „Sombor“. Senior sa najboljim rezultatima u protekloj godini je Jovan Nikolić iz Bokserskog kluba „Sombor“, na drugom mestu našao se Omer Ametović iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirani senior je Sejdi Nazif, takođe iz Bokserskog kluba „Sombor“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najbolja seniorka je Kristina Kosanović iz Karate kluba „Somborac“, najuspešniji senior Aleksandar Stojšić iz Kuglaškog kluba „Vihor“, a najuspešnija seniorka u kategoriji ekipnih sportova je Jelena Kukulj iz Odbojkaškog kluba „Volejstars“.
Najbolja ekipa za 2024. godinu u kategoriji olimpijskih sportova je Bokserski klub „Sombor“, a u kategoriji neolimpijskih sportova Kuglaški klub „Vihor“.

Svečana dodela priznanja organizovana je u Narodnom pozorištu Sombor, a nagrade su dobitnicima uručili predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek, zamenik gradonačelnika Sombora Milan Stakić, predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, selektor seniorske i juniorske rukometne reprezentacije Srbije Dalibor Čutura, bivši rukometni reprezentativac i član Upravnog odbora rukometne reprezentacije Srbije Rastko Stojković i generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšin.

Starenje je nezaobilazan biološki proces na koji utiču mnogi faktori. Neki od njih su vidljivi na nama, kao što je i seda kosa koja menja boju sa godinama.

Kosa stari i spolja i iznutra, pa tako postoje prirodne fiziološke promene koje se javljaju tokom vremena.

Starimo mi, a stari i naša kosa koja prolazi kroz složene metaboličke procese. Od bujne i bogate „grive” pretvara se u slabu, lomljivu i nevitalnu - piše RTS.

Ali kod nekih ljudi kosa počinje da sedi u dvadesetim godinama, a to može da ukazuje na neki od zdravstvenih problema.

Prema statistikama, sve više mladih ljudi ima sve više sedih vlasi. Najveći uzročnik je stres, kao i neredovan način života, nedostatak nekog minerala i mnogi drugi faktori.

Različiti narodi različito sede

Prema časopisu Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology, različite populacije različito i stare. Tako kod populacije ljudi sa svetlijom kožom, bele vlasi počinju da se javljaju u ranim tridesetim godinama.

Kod onih poreklom iz Azije, u kasnim tridesetim, a Afroamerikanci prve sede vlasi dobijaju u četrdesetim godinama.

„Pripadnici generacije zed i milenijalci sve češće se sreću sa ovim problemom. Neka od istraživanja otkrila su vezu između niskog nivoa gvožđa i pojave sede kose”, istakla je Sara Šu, nutricionistkinja.

Mnoge studije rađene na ovu temu otkrile su da nedostatak nekih vitamina, uključujući cink, B12 i D-vitamnin, takođe utiču na starost naše kose.

Hronični stres može da ubrza proces starenja kose jer remeti metaboličke procese u telu.

Starenje kose počinje posle 40. godine, za populaciju oba pola. Kod žena je opadanje kose sve intenzivnije kako se one bliže menopauzi.

Mnogi su tokom istorije pokušavali da razjasne šta se dešava kada umremo. Iako postoji mnogo teorija, nijedna još nije potvrđena. Umesto da se fokusira na ono što se dešava nakon smrti, američki lekar Džejms L. Halenbek proveo je godine proučavajući šta se dešava u poslednjim trenucima života. Njegova istraživanja otkrila su tačan redosled u kojem se osećanja gase.

Halenbek, profesor na Univerzitetu Stanford i autor brojnih medicinskih knjiga, uključujući i „Perspektive palijativne nege“, istražuje važnost kvalitetne brige za pacijente na kraju života. On veruje da je ključno da lekari razumeju sve aspekte ovog kratkog perioda pre smrti, uključujući gubitak ljudskih čula.

Prema njegovim saznanjima, prvo osećanje koje nestaje kako se smrt približava je glad ili apetit. Fiziološki, telo prepoznaje da više neće moći da apsorbuje hranljive materije iz hrane, niti će ih trebati u bliskoj budućnosti. Takođe, neki smatraju da je psihološki razlog za gubitak apetita priprema za „sledeće putovanje“.

Nakon što apetit nestane, osećaj dehidracije i žeđ takođe iščezavaju. Iako bliski ljudi ili lekari mogu nuditi vodu kao utehu, ona više nije neophodna jer telo usporava i priprema se za prestanak funkcije.

Telo, um i duša su duboko povezani, ali na teško razumljiv način. Kada se osoba približi smrti, često gubi sposobnost govora, iako fizički aparat za govor i dalje funkcioniše. Možak prestaje da šalje signale potrebne za govor, što Halenbek vidi kao oblik otpuštanja kroz prekid komunikacije sa živima.

Nakon gubitka sposobnosti govora, vid počinje da se gubi. Prizori postaju mutni, a svetlost postaje slabija. Mnogi umirući vide različite stvari pre smrti – neki vide živopisne halucinacije, neki voljene koji su preminuli, a neki samo boje koje ih vuku napred.

Ubrzo nakon gubitka vida, osećaji dodira nestaju. To znači da umirući više ne osećaju dodir voljenih osoba, iako fizičko držanje ruke može pružiti utehu u poslednjim trenucima.

Sluh je često poslednje čulo koje nestaje. Čak i kada osoba ne može da pije, govori ili dodiruje, verovatno je da još uvek može da čuje. Neki veruju da sluh ostaje kako bi se omogućilo izgovaranje poslednjih reči ili pevanje pesme pre odlaska.

Dok postoje prepoznatljive faze umiranja, osećaj smrti može varirati od osobe do osobe. Medicinska podrška može učiniti smrt sigurnijom i udobnijom, smanjujući strah od kraja koji dolazi za sve nas. Za mnoge, poslednjih nekoliko dana života obeležava „aktivno umiranje“, brz pad energija i sve veće spavanje.

Oni koji prežive kliničku smrt često opisuju izuzetna iskustva u svom nesvesnom stanju, sa svetlima koja deluju „stvarnije od stvarnog“, što stručnjaci povezuju sa iznenadnim otpuštanjem neurohemikalija u mozgu.

Većina umirućih koristi lekove kako bi bila mirna, ali nesvesnost je prirodna faza umiranja. Kako srce slabi, krvni pritisak opada, koža se hladi i nokti postaju tamni. Periodi nemira i konfuzije mogu se pojaviti zbog smanjenog rada unutrašnjih organa.

Istraživanja pokazuju da ljudi bliži smrti još uvek reaguju na zvuke u prostoriji, iako nije jasno koliko mogu razumeti muziku ili glasove. Kako mozak prelazi u fazu umiranja, različiti delovi mozga se uzbuđuju, a vizuelni sistem može uzrokovati viđenje svetla.

Disanje u poslednjim trenucima postaje sve plitkije i sporije, sa završnim udisajem pre nego što srce prestane da kuca zbog nedostatka kiseonika.

Izvor: Blic.rs

Ako ne bude oblaka, ljubitelji astronomije će narednih dana imati priliku da uživaju u retkom astronomskom događaju. Šest planeta Sunčevog sistema biće istovremeno vidljivo na noćnom nebu.

Šta će se sve dešavati na nebu i šta će moći da se vidi, pojasnio je gost Jutarnjeg programa RTS-a, Branko Simonović, zvezdar i popularizator nauke.

Mogućnost da na noćnom nebu vidimo šest planeta Sunčevog sistema dugujemo kompleksnoj nebeskoj mehanici i situaciji tokom koje se planete na svojoj putanji oko Sunca nađu u pozicijama koje omogućavaju njihovu istovremenu vidljivost sa Zemlje.

Kako napominje Branko Simonović, mediji nisu adekvatno preneli vest o ovom fenomenu najavljujući određene datume kada će moći da se posmatra poravnjanje planeta, jer je u pitanju proces „sustizanja i okupljanja“ planeta na nebu i ne dešava se samo jednog dana.

„Dakle, ovih dana uveliko su već u tom, da kažemo, druženju i biće još neko vreme ispred nas. Vidimo četiri nebeska tela, odnosno četiri planete. Tamo gde bude zašlo sunce, daleko na jugozapadnoj strani, prvi na nebu, veoma nisko, biće Saturn i Venera. Venera se veoma lako vidi jer je veoma svetla. Ona je zvezda Danica, a pored nje je Saturn koji je veoma taman i oni će veoma brzo zalaziti i zato treba voditi računa da se uhvati na vreme“, objašnjava Simonović.

U gradovima se bolje vide planete nego zvezde

U Beogradu i velikim gradovima zbog svetlosnog zagađenja mi u stvari vidimo samo nekoliko zvezda, tako da će nam taj prirodni filter omogućiti da na nebu vidimo samo planete, bez straha da smo pogrešili, ističe Simonović.

„Sjaj planeta se ističe u odnosu na sjaj zvezda i drugačije je kakvoće. Njihov sjaj je postojan, za razliku od sjaja zvezde, koja je treperljiva, varira i meša. Tako da oni koji žele mogu dovoljno lako da ulove ovaj nebeski prizor.“

Dalje prema jugu, prema meridijanu, nalazi se sasvim visoko Jupiter i njega je veoma lako uočiti jer je dovoljno sjajan i pritom je dovoljno veliki da ga ne mogu zakloniti zgrade i okolni reljef, dodaje zvezdar. I konačno suprotno, prema istočnoj strani, u prvom delu dolazi Mars, koji je takođe veoma sjajan i dovoljno visoko na nebu.

Uz njih su se pridružili i Uran i Neptun, koji, za razliku od ostale četiri planete, nisu vidljivi golim okom, i u tom smislu njihova pojava predstavlja kuriozitet.

„Dovoljno da izađete na južnu stranu neba u prvi sumrak, naravno kada je vedro, da biste ih obuhvatili jednim pogledom na toj nebeskoj pozornici. Jer se planete na toj nebeskoj pozornici kreću, sustižu, razilaze, nekad bude da nema nijedne, veoma često ih bude jedna, dve, tri. Evo, sada su se ove četiri skupile tako da ih odjednom možemo da vidimo, nekad u prvom delu noći, nekad u drugom“, navodi Branko Simonović.

Dešava se, ali ne tako često

Astronomski gledano ova pojava je uobičajena, ali nije tako česta. Dve-tri planete su mnogo češće vidljive sa zemlje, nego četiri, a šest još ređe.

„U svakom slučaju nije česta pojava i lepo je prisustvovati tom fenomenu, prizoru, ali na kraju krajeva nije to neki poseban proces. Planete se oko Sunca kreću, po svojim šinama, ali na nebu se nama to preslikava duž jedne putanje po nebu, koja se zove ekliptika“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Već od 31. jauara i 1. februara ovoj „družini na nebu“ će se priključiti i Mesec, a krajem februara će se pojaviti i Merkur.

„Ali u principu to će se jako teško uočiti iz razloga što će već Saturn biti veoma nisko, dakle već u rumenilu zalaska Sunca, a i Merkur takođe ne odlazi previše od Sunca, što će reći da je i on uvek nisko na horizontu, u neki sumrak vidljiv. Eto, Kepler je umro, a nikad nije video Merkur, tako da tim pre može biti veći izazov ukoliko neko želi da ga vidi golim okom“, napominje Simonović.

Kada ćemo ponovo imati priliku da prisustvujemo ovom fenomenu može se matematički proračunati, ali senzacionalistički brojevi godina koji su se pojavljivali u medijima, svakako nisu tačni, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Branko Simonović, zvezdar i popularizator nauke.

Izvor: Danas.rs