Sombor.info

Pamet se često pogrešno procenjuje. Mnogi je povezuju sa bogatim rečnikom, akademskim rezultatima ili sposobnošću da neko uvek ima "pravi" odgovor.

Međutim, stvarna inteligencija dolazi u više oblika: neko je analitičan, neko emocionalno pronicljiv, neko se snalazi u društvenim situacijama, a neko instinktivno pronalazi rešenja koja drugima promaknu.

Problem je što se neke vrste pameti ne vide odmah. Ako je osoba tiha, opuštena, emotivna ili jednostavno ne voli da se dokazuje, okolina može pogrešno zaključiti da nije naročito "oštroumna", prenosi Index.hr.

Prema astrolozima, neki horoskopski znakovi imaju pamet koja se otkrije tek kada ih bolje upoznate, kada dođe ozbiljna situacija ili kada se pokaže koliko su zapravo proračunati, pronicljivi i sposobni.

Ovo su znakovi koje drugi često potcenjuju, a njihova pamet dolazi do izražaja upravo kada je to najvažnije.

Bik

Bikovi se često doživljavaju kao spori, tvrdoglavi ili „jednostavni“, ali to je površna slika. Njihova pamet je praktična i usmerena na rezultate.

Ne vole da pričaju bez potrebe i nemaju potrebu da impresioniraju druge teorijama, ali zato vrlo dobro procenjuju šta je održivo, šta ima smisla i gde se dugoročno isplati ulagati energiju.

Oni su pametniji nego što drugi misle jer razmišljaju kroz iskustvo i logiku svakodnevice. Često imaju odličan osećaj za vrednost – vremena, novca, odnosa i prilika.

Dok drugi žure, Bikovi posmatraju i čekaju pravi trenutak. Ta sposobnost da ne paniče i da ne srljaju često ih dovodi do stabilnih pobeda koje deluju lako, iako iza njih stoji promišljena procena.

Rak

Rakovi se često potcenjuju jer su emotivni i jer im je stalo. Međutim, emocionalna inteligencija jeste inteligencija, a Rakovi je često imaju u izobilju.

Brzo "čitaju" atmosferu, prepoznaju promene raspoloženja i znaju šta se dešava u pozadini, čak i kada niko ništa ne kaže. Mnogi to pomešaju sa preosetljivošću, ali u praksi je reč o vrlo preciznom osećaju za ljude.

Njihova pamet se vidi i u tome što znaju dugoročno da planiraju „iza kulisa“. Rakovi često tiho drže stvari pod kontrolom: organizuju, pamte važne detalje i predviđaju posledice.

Ne moraju biti najglasniji da bi bili najpronicljiviji. Kada nastupi krizna situacija, često se pokaže da su oni već unapred znali gde će doći do problema i kako ga sprečiti.

Ribe

Ribe se često doživljavaju kao sanjari koji su „u svom svetu“, pa ih se zbog toga lako potcenjuje. Međutim, njihova inteligencija je intuitivna i kreativna.

Pripadnici ovog znaka često povezuju stvari koje drugima deluju nepovezano, brzo shvataju tuđe motive i imaju snažan osećaj za to kako će se situacija razvijati. Njihova pamet nije uvek racionalno objašnjiva, ali je često tačna.

Pametnije su nego što drugi misle i zato što znaju da se prilagode. Ribe imaju talenat da „pročitaju“ prostoriju i promene pristup, a da to ne deluje veštački.

U razgovoru mogu delovati opušteno, ali u pozadini često rade analize koje drugi ne primete. Kada ih neko potceni, najčešće to demantuju rezultatima, kreativnim rešenjima ili preciznom procenom ljudi.

Vaga
Vage mnogi doživljavaju kao površne ili previše fokusirane na utisak, ali time se propušta njihova prava snaga: društvena i strateška inteligencija.

Odlično razumeju dinamiku odnosa, znaju kako se gradi uticaj i kako doći do rešenja bez nepotrebnog konflikta. Njihova pamet se ne vidi u nadmetanju, već u tome što umeju da izvuku maksimum iz situacije bez drame.

Vage su pametnije nego što drugi misle jer imaju osećaj za meru i posledice. Često razmišljaju unapred: ko će šta reći, kako će reagovati, gde bi moglo doći do problema i kako najbolje postaviti stvari da ishod bude dobar.

Njihova sposobnost pregovaranja, smirivanja tenzija i pronalaženja kompromisa često spasava odnose i projekte, iako to retko ko prepoznaje kao inteligenciju – dok ne shvati koliko je to zahtevno.

Kada vam dolaze gosti, želite da se kod vas osećaju prijatno i dobrodošlo. U praksi to često znači mnogo više od same večere ili pića koje ste pripremili.

Razmišljate o svemu, od toga šta ćete poslužiti, do toga kako vaš dom izgleda i kakav utisak ostavlja.

Istina je da će vam većina gostiju uputiti tek usputni kompliment, pohvaliće kolač ili detalj u enterijeru. Ali postoje stvari koje primećuju, a koje nikada neće izgovoriti naglas, prenosi Nova.rs.

Ako ne želite da nagađate šta im smeta, najjednostavniji način je da zamolite nekoga kome verujete da iskreno pogleda vaš prostor.

Kako kaže profesionalna organizatorka Džejmi Hord za RealSimple drugo mišljenje često otkrije detalje koje sami više i ne primećujemo. Bitno je samo da to bude osoba koja neće ulepšavati istinu.

Ipak, postoje neke univerzalne sitnice koje gostima najčešće zasmetaju.

Neudoban krevet za goste

Svi bismo voleli da gostima ponudimo najbolje uslove, ali realnost je često drugačija. Dušek na razvlačenje, stari futon ili dušek na naduvavanje nisu baš idealno rešenje. Gosti će vam gotovo uvek reći da su spavali „ma, odlično“, čak i kada to nije bio slučaj.

Najbolji test je jednostavan, prespavajte sami u tom krevetu. Tek tada ćete shvatiti da li se oseća metalna šipka kroz dušek ili su posteljina i jastuci neprijatni. Male korekcije mogu napraviti veliku razliku.

Neprijatan ili prejak miris u stanu

Miris doma može biti vaš veliki adut, ali i najveći problem. Možda vaš prostor miriše na čisto i sveže, ali isto tako može da se zadrži miris kućnih ljubimaca, kante za smeće ili vlage. Čak i prijatni mirisi, poput jakih mirisnih sveća, mogu biti naporni.

Problem je što se na sopstvene mirise brzo naviknemo. Rešenje je da nakratko izađete iz stana, a zatim se vratite i obratite pažnju na prvi utisak. Posebno proverite mesta koja najčešće zadržavaju mirise, poput kupatila, kante za smeće ili prostora za ljubimce.

Ako želite da prostor miriše prijatno, birajte diskretne, prirodne varijante, poput svežeg cveća. Preterivanje sa veštačkim mirisima često daje suprotan efekat.

Temperatura u stanu

Jedna od najčešćih "nevidljivih" neprijatnosti je temperatura. Ono što je vama prijatno, gostima može biti pretoplo ili prehladno. Ljudi retko žele da se žale, pa će ćutke trpeti.

Idealna temperatura za većinu ljudi kreće se između 20 i 21 stepen, uz blago prilagođavanje u toplijim periodima. Najjednostavnije je da pitate goste da li im odgovara i, po potrebi, ponudite ćebe ili dodatno rashlađivanje.

Nered i prljavština

Blagi nered je sasvim normalan i čak može učiniti prostor toplijim i opuštenijim. Međutim, prljavština je nešto što gosti odmah primećuju, posebno u kuhinji i kupatilu.

Prljav sudoper, mrvica po radnoj površini ili neuredno kupatilo ostavljaju loš utisak. Zato je važno da ove dve prostorije temeljno očistite pre dolaska gostiju. Nakon toga, dovoljno je da uklonite višak stvari i prostor učinite preglednijim.

Previše savršen prostor

Zanimljivo je da problem može biti i suprotan. Stan koji deluje kao iz kataloga, bez ijedne sitnice van mesta, može učiniti da se gosti osećaju neprijatno. Imaju utisak da moraju stalno da paze da nešto ne pokvare.

Zato je dobro da prostor deluje "živo". Par sitnica na stolu, knjige ili poneka svakodnevna stvar učiniće da dom izgleda prirodnije i toplije.

Na kraju, gostoprimstvo se ne meri savršenstvom, već osećajem. Ljudi će zaboraviti detalje, ali će zapamtiti kako su se kod vas osećali.

Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković za portal N1 govorio je zdravlju štitaste žlezde i pojasnio šta su nodusi - čvorići i kada oni mogu da budu opasni.

U Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde, koja reguliše ključne procese u organizmu.

Na početku razgovora prof. Žarković nam objašnjava da je štitasta žlezda - žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda) koja se nalazi u vratu, neposredno iznad grudne kosti.

"Ona luči tiroidne hormone, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Tiroidni hormoni regulišu brojne funkcije, a najvažije je regulacija metabolizma i funkcija mozga, dok su kod dece apsolutno kritični za razvoj mozga", kaže dr Žarković.

Šta su čvorići - nodusi na štitastoj žlezdi i zašto su toliko česti?

Endokrinolog Miloš Žarković kaže da su tiroidni čvorići (nodusi) sve promene u kojima se struktura tkiva razlikuje od normalne strukture tkiva.

"Oni su verovatno najčešće strukturne promene koje se viđaju kod ljudi. Učestalost nodusa je oko 50 odsto (svaki drugi čovek ima nodus), ali učestalost zavisi od starosti. Kod mlađih od 30 godina nodusi su retki dok kod osoba starijih od 70 godina skoro svako ima nodus. Moglo bi da se kaže da su nodusi posledica starenja štitaste žlezde", navodi doktor.

Kada mogu da budu opasni?

Kao olakšavajuću okolnost prof. Žarković navodi da je najveći deo nodusa štitaste žlezde benigne prirode i bezopasan.

"Međutim jako veliki nodusi i oni koje su iza grudne kosti mogu da predstavljaju problem i mogu da se uklone ili hirurški ili nekom od metoda termoablacije", dodaje sagovornik.

Sumnja na malignitet, prema rečima profesora, postavlja se na osnovu ultrazvučnog pregleda, nekih laboratorijskih analiza i na osnovu karakteristika i porodične istorije pacijenta.

Kada je potrebna biopsija?

Dalje, prof. Žarković navodi da se biopsija nodusa radi kada postoji mogućnost postojanja maligniteta u nodusu.

"Većina nodusa na kojima je urađena biopsija su benigni. Do pet odsto nodusa su maligni", kaže endokrinolog.

Takođe objašnjava da je prag sumje za biopsiju nizak, jer je intervencija veoma bezbedna, ne mnogo neprijatna, a većina karcinoma štitne žlezde se izleči samo operacijom.

Kontrola jedanput godišnje

Doktor Žarković kaže da je najbolje kontrolisati se jednom godišnje, a laboratorijske analize raditi po potrebi.

"Posle oko pet godina kontrole ultrazvukom mogu da se prekinu", dodaje doktor.

Ciste i čvorići - koja je razlika?

Sagovornik portala N1 kaže da su ciste šupljine ispunjene tečnošću i da su skoro uvek bezazlene.

"Naječešće se ne leče. Retko je potrebna operacija, jedino velike ciste koje smetaju pacijentu. Optimalna metoda lečenja je minimalno invazivna ablacija etanolom", zaključuje prof dr. Miloš Žarković.

U petak, 21. marta održana je trka "Balkan express run" u Pančevu.

Uz prelep ambijent Pančevačkog keja, Somborci su imali zapažen nastup u trci nordijsko hodanje na 4 km te uz konkurenciju od 30 nordijskih hodača osvojili sledeće plasmane: Bogdan Nikolić prvo mesto u generalnom plasmanu.

Damir Milankov Gozer uz lični PB zauzeo je 7. mesto u generalnom plasmanu. Đorđe Rackov osvojio je 8. mesto u muškoj konkurenciji.

Sloboda je u Užicu upisala svoj osmi uzastopni trijumf u Košarkaškoj ligi Srbije, pošto je ubedljivo bila bolja od Sombora BC rezultatom 90:58 u meču koji je potrajao jedva sat i po vremena i gde se pobednik znao već na poluvremenu.

Užičani su imali 12 poena razlike na odmoru, potom su to uvećali na čak +27 pred poslednju deonicu, gde su samo nastavili da dominiraju napadački.

Rasporedili su svi u Slobodi poene, pa je Nana Opoku postigao 15 poena, kao i Luka Aksentijević, dok je Petar Bogićević meč završio sa 14 poena.

U timu Sombora BC, Marko Bajić i Džejson Kvinsi Morgan uspeli su da postignu po 13 poena.

Juče, nešto pre podneva, na putu Sombor - Apatin dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj, na svu sreću, niko nije povređen, ali je pričinjena znatna materijalna šteta.

Po nezvaničnim informacijama, do nezgode je došlo tokom preticanja, kojom prilikom je automobil marke "pasat", koji se kretao iz pravca Apatina, upao u makazice i bočno udario u džip koji mu je dolazio u susret - pišu apatinskenovine.rs.

Zbog uviđaja, put Apatin - Sombor je bio zatvoren duže od sat vremena.

Crveni krst Sombor organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi u naseljenom mestu Gakovo, koja će biti održana u subotu, 28. marta, u periodu od 9 do 11 časova, u prostorijama Doma kulture. Svi zainteresovani, uzrasta od 18 do 65 godina, koji se osećaju zdravo, dobrodošli su da učestvuju u ovoj humanoj akciji i pokažu solidarnost na delu.

Dobrovoljno davanje krvi predstavlja jedan od najplemenitijih načina da se pomogne drugima, a organizatori posebno ohrabruju i nove davaoce da se priključe.

Odigrana su četiri susreta 19. kola Područne fudbalske lige Sombor. U derbiju kola sastali su neporažen timovi prolećnog dela ŽAK i Borac 46. „Željezničari“ su poveli već u uvodnim minutama susreta golom napadača Nikole Makara. Domaćin je sa minimalnom prednošću otišao na odmor. U petom minutu nastavka Makar je svojim drugim pogotkom na meču duplirao prednost svog tima. Pobedu su potvrdili Lazar Žeželj i Marko Batinić u finišu meča.

Važna tri boda upisala je i ekipa Ravangrada koja je minimalno porazila ČSK. Odlučujući momenat meča dogodio se u 44. minutu kada je omaleni napadač Mihajlo Lakić zatresao mrežu golmana gostiju Blaščanina. Zapisnik… U preostala dva meča dana sastali su se Krila Krajine – Mladost i Crvenka – Polet (S). Duel u Bačkoj Palanci završen je pobedom domaćina, dok u opštinskom derbiju u Crvenki nije bilo pobednika. Danas se igraju preostali mečevi ovog kola. Kordun i Dinamo 1923 gostuju u Bačkom Brestovcu i Ruskom Krsturu, dok će Radnički dočekati Lipar. U derbiju začelja Krivanj dočekuje Slaviju - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. mart

Ko, obično, prvi primeti da dete ima nespušten testis?

U svakom slučaju, doktori bi trebalo da posumnjaju na ovaj problem. Mi, takođe, savetujemo roditeljima da ponekad, u toku kupanja muške dece, provere da li su testisi u skrotumu (odnosno «jajašca u kesici»)

Ukoliko ne mogu da napipaju testis u skrotumu (sa jedne ili obe strane), neophodno je da konsultuju dečjeg urologa. On je veštiji da obavi taj pregled i da definitivno kaže da li se testis pipa ili ne - piše bitiroditelj.com.

Kako nastaje nespušteni testis (retencija testisa)?

Tokom razvojnog perioda muškog fetusa, testisi nastaju u abdomenu (trbuhu). U poslednjim mesecima trudnoće, spuštaju se iz trbuha u skrotum («kesica», mošnice). Ali, nekad uopšte ne dođe do spuštanja, ili je ono nepotpuno. Tako da jedan, ili oba testisa ne dođu na svoje normalno, prirodno mesto, već ostanu u trbuhu ili ingvinalnom (preponskom) kanalu.

Postoji više teorija koje objašnjavaju zašto se testis ne spusti. Trenutno je uglavnom prihvaćena hormonska teorija, mada ima autora koji više veruju da mehanička prepreka igra glavnu ulogu.

Zašto testisima preti opasnost?

Viša temperatura u trbuhu i ingvinalnom kanalu nego u skrotumu, dovoljna je da izazove degenerativne promene u testisu. Što je duže vreme testis van svoje normalne pozicije, to je veća verovatnoća da bude oštećen i kasnije nefunkcionalan. Kod dece čija oba testisa nisu spuštena na vreme u skrotum, postoji velika mogućnost da imaju problema sa plodnošću. Kod dece sa jednim nespuštenim testisom, ovaj rizik nije veliki, ali ipak postoji.

Drugi razlog zbog koga je problem nespuštenog testisa veoma značajan, jeste povećan rizik za nastanak malignih promena tog testisa. Što je testis duže zaostao u spuštanju, odnosno što je viša njegova pozicija prema ili u trbuhu, to je veća verovatnoća za razvoj tumora testisa posle 30. godine života.

Kako se dijagnostikuje?

Kao što sam naveo, običnim pregledom može da se napipa «prazan» skrotum. Postoji mogućnost da je testis zastao na putu svog spuštanja, odnosno da se radi o pravom «nespuštenom testisu». S obzirom da u prvih šest meseci života može da dođe do nastavka procesa spuštanja testisa u skrotum, definitivna dijagnoza se postavlja tek nakon tog perioda.

Drugi mogući razlog praznog skrotuma je migrantni (šetajući) testis, gde povremeno dolazi do refleksnog povlačenja testisa na gore (u ingvinalni kanal). Obično se takav testis spontano spusti u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi. Lekar ga lako prepoznaje, jer pri pregledu testis može da se spusti do dna skrotuma, što nije moguće kod retencije, odnosno nespuštenog testisa. Ohrabrujuće je da ovo stanje ne zahteva lečenje, jer spontano prolazi do puberteta. Međutim, neophodno je redovno kontrolisanje, pošto nekad (mada retko) migrantni testis može da postane pravi nespušteni testis, a tada zahteva hirurško lečenje.

Na kraju, ako testis ne može da se napipa, radi se laparoskopija (finim optičkim instrumentima se pregleda unutrašnjost trbuha), radi postavljanja definitivne dijagnoze, odnosno razjašnjenja da li se testis nalazi u trbuhu ili ga uopšte nema. Ako je kod pacijenta potvrđeno da testis sa te strane ne postoji, sav njegov hormonski i potencijal plodnosti se nalazi u preostalom testisu, na suprotnoj strani. Dečak će biti normalan i zdrav muškarac ukoliko se taj (preostali) testis sačuva. Bilo kakva trauma ili otok, bol i crvenilo na tom testisu – zahteva hitno javljanje lekaru. Nekad su važni sati da se taj testis sačuva.

Kada je najbolje vreme za lečenje nespuštenog testisa?

Hirurška intervencija nespuštenog testisa je neophodna. Reč je o delikatnoj, ali rutinskoj operaciji, koja predstavlja jednu od najčešćih operacija u dečjoj urologiji. Optimalan period za njeno obavljanje je uzrast deteta od 12. do 24. meseca života. Svako odlaganje intervencije posle tog perioda smanjuje šansu za plodnost i vodi u sterilitet (povećava mogućnost da se ošteti plemenito tkivo testisa).

U našoj zemlji, veliki je broj dece kod koje se problem otkrije tek u uzrastu od pet-šest godina, a dešava se i da se mladići tek sa 16 ili 17 godina prvi put obrate lekaru za pomoć. Iako je situacija bolja u odnosu na raniji period, i dalje je u Srbiji procenat pacijenata koji se jave kasno, veći u odnosu na razvijene evropske zemlje. Mada danas nespušteni testis najčešće otkrije lekar pri pregledu novorođenčeta, i roditelji moraju da obrate pažnju na mogućnost postojanja ovog problema – da bi se, ukoliko je potrebno, na vreme reagovalo.

Hormonska terapija

Referentni centri koji se bave ovim problemom, savetuju i hormonsku terapiju (u zavisnosti od toga kavo je histološko stanje nespuštenog testisa), zajedno sa operativnim spuštanjem testisa. Postoje rezultati koji govore da takav vid terapije dodatno smanjuje kasne probleme sa plodnošću tih pacijenata. Pošto su rezultati još uvek u fazi potvrđivanja, nisu prihvaćeni od svih. Mada, takav vid lečenja ima realnu osnovu – u tome što je najverovatniji uzrok retencije testisa hormonske (endokrine) prirode.

Umesto zaključka, ostaje upozorenje da za siguran, normalan rast i razvoj testisa – lečenje nespuštenog testisa mora da započne rano, najbolje na kraju prve godine života. Hirurška intervencija fiksacije testisa u skrotalnu vreću se radi sa velikim uspehom, i uz minimalne komplikacije.

Docent dr Zoran Radojičić