Sombor.info

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, posebno za zdravlje kostiju i imunitet. Takođe, sve više istraživanja sugeriše da može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka i zaštiti od hroničnih bolesti kao što su osteoporoza, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i multipla skleroza.

Koliko je vitamina D potrebno?

Deficit vitamina D se obično definiše kao nivo ispod 20 ng/mL u krvi, dok se vrednosti između 21-29 ng/mL smatraju nedovoljnim. Većini odraslih osoba preporučuje se dnevni unos od 1.500 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D.

Međutim, nedostatak ovog vitamina je jedan od najrasprostranjenijih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 42% odraslih pati od nedostatka vitamina D, dok je taj procenat čak 63% kod Latinoamerikanaca i 82% kod Afroamerikanaca.

Simptomi nedostatka vitamina D

Česte infekcije i bolesti – Vitamin D direktno utiče na ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija. Njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, bronhitis i upalu pluća.

Hronični umor i iscrpljenost – Niz studija je povezao nizak nivo vitamina D sa osećajem hroničnog umora, lošim snom i smanjenom energijom.
Bolovi u kostima i leđima – Vitamin D igra ključnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i zdravlju kostiju. Njegov deficit može izazvati bolove u donjem delu leđa i povećati rizik od osteoporoze.
Anksioznost i depresija – Istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa depresijom i anksioznošću, naročito kod starijih osoba.
Usporeno zarastanje rana – Nedostatak vitamina D može ometati proces zarastanja rana, posebno nakon operacija ili povreda.
Gubitak kose – Istraživanja su pokazala vezu između niskog nivoa vitamina D i alopecije, stanja koje uzrokuje ozbiljan gubitak kose.
Slabost mišića i bolovi – Vitamin D igra ulogu u funkciji mišića, a njegov deficit može doprineti hroničnom bolu i smanjenoj mišićnoj snazi.
Povećanje telesne mase – Postoji povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti, a neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne mase - piše Nova.rs.

Ko je u riziku od deficita vitamina D?

Nedostatak vitamina D može biti posledica različitih faktora, uključujući:
Tamniju boju kože (melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti)
Nedovoljno izlaganje suncu (osobe koje žive u područjima sa malo sunčane svetlosti)
Starija životna dob (osobe preko 65 godina teže sintetišu vitamin D)
Prekomernu telesnu masu (gojaznost može smanjiti dostupnost vitamina D)
Hronične bolesti (bolesti bubrega, jetre, digestivnog sistema)
Dugotrajnu upotrebu određenih lekova (statini, kortikosteroidi)

Kako se leči nedostatak vitamina D?

Lečenje deficita vitamina D obuhvata:

Suplementaciju – Uzimanje dodataka vitamina D u obliku kapsula ili tečnosti. U slučaju ozbiljnog deficita, lekari mogu prepisati visoke doze (do 50.000 IU) ili injekcije vitamina D.
Povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, tuna, skuša), jaja, goveđe jetre, mlečnih proizvoda i žitarica obogaćenih vitaminom D.
Izlaganje suncu – Sunčeva svetlost je prirodan izvor vitamina D, ali je važno voditi računa o prekomernom izlaganju UV zracima kako bi se izbeglo oštećenje kože.

Kada se obratiti lekaru?

Budući da simptomi nedostatka vitamina D mogu biti suptilni, važno je obratiti se lekaru ako primetite umor, bolove u mišićima i kostima, česte infekcije ili promene raspoloženja. Krvni test (25-hidroksi vitamin D) može pomoći u dijagnostici, a lekar će na osnovu rezultata prepisati odgovarajući tretman.

Vitamin D je esencijalan za zdravlje, a njegovo održavanje na optimalnom nivou može značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji raznih bolesti. Zato je ključno voditi računa o ishrani, izlaganju suncu i, po potrebi, suplementaciji.

Vanredna skupština Advokatske komore Srbije (AKS) zasedaće 2. februara, a na njoj bi, kako je ranije najavljeno FoNetu, trebalo da bude razmotren predlog o obustavi rada advokata na 30 dana.

Nakon večerašnje sednice Upravnog odbora AKS saopšteno je da je za 2. februar zakazana vanredna sednica Skupštine Advokatske komore Srbije, a na dnevnom redu je, kako se navodi obustava rada advokata.

Kako je ranije FoNetu rekao sekretar Upravnog odbora AKS Nemanja Jolović, predviđeno je da na dnevnom redu Skupštine AKS bude predlog Advokatske komore Šabac da rad advokata bude obustavljen na mesec dana.

Šabački advokati predlažu uspostavljanje minimuma procesa rada neophodnog za zaštitu osnovnih prava interesa klijenata, pa advokati ne bi trebalo da ulaze i borave u prostorijama sudova, tužilaštva, policije i organa uprave po bilo kom osnovu.

Zahtev je i da se ne prisustvuje ročištima za glavnu raspravu i glavnim pretresima pred sudovima, a advokati ne bi trebalo da pristupaju ni tužilaštvu u istražnim postupcima i postupcima pregovora oko primene oportuniteta ili sporazuma o krivici. Ne bi, takođe, pristupali ni u policiju u pretkrivičnim postupcima.

Prema predlogu Advokatske komore Šapca, advokati će u toku obustave rada dostavljati sudovima, tužilaštvima i drugim organima samo žalbe i tužbe čije bi propuštanje rokova uzrokovalo gubitak nekog prava.

Advokati u Srbiji su u ponedeljak nastavili rad posle obustave koju su proglasili u znak podrške studentima i njihovim zahtevima.

Kako je naglasio sekretar Upravnog odbora AKS, to što advokati trenutno ponovo rade ne znači i prestanak podrške studentima.

Izvor: Nova.rs

Ovih dana i mlađe i zdrave osobe žale se na nesanaicu, umor, glavobolju. Razlog tome mogu biti temperaturne oscilacije kojima smo izloženi ovih dana, a zdravstveni problemi mogu biti i ozbiljniji.

Dr Maja Knežević iz niške Hitne pomoći za RTS govorila je o tome koji su to ozbiljniji zdravstveni problemi sa kojima se javljaju građani.

„Nama se javljaju hronični bolesnici, to su srčani, plućni i neurološki pacijenti, koji se javljaju zbog povišenog pritiska, nesanice, bolova u zglobovima, kao i zbog kolapsa na ulici, s obzirom da su temperature neadekvatne za ovo doba godine. Zbog te temperaturne razlike, između dnevnih i noćnih temperature, dolazi i do varijacija u pritisku, skoka odnosno pada pritiska“, navodi dr Maja Knežević.

Na pitanje zbog čega nastaju ti zdravstveni problemi, šta se dešava u našem ogranizmu dr Maja Knežević odgovara:

„Kod niskih temperatura dolazi do skupljanja krvnih sudova u telu i dolazi do skoka pritiska. Takođe na toploti se krvni sudovi šire i dolazi do pada pritiska. Ono što je karakteristično su te visoke temperature kada može doći do kolapsa na ulici. Ono što ljudi treba da urade je da sednu, da legnu. Prvi ko vidi treba da pritekne u pomoć, da donese flašicu vode, da im podignu noge 30 stepeni u odnosu na telo, pozovu nas i mi ćemo u najkraćem mogućem roku stići.“

Savet i za hronične bolesnike i za zdrave osobe, kako da najbezbolnije prođu kroz sve ovo je adekvatno oblačenje za ove temperaturne prilike, znači što laganije navodi dr Knežević i dodaje: „Flašica vode uvek uz sebe, redovna terapija po dogovoru sa izabranim lekarom i što manji, učestaliji obroci, što manje masno i što manje slano.“

Uz sve ovo u jeku su i respiratorne infekcije, tako da je savet briga o imunitetu i uzimanje što više vitamina.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. januar

Peto izdanje sada već tradicionalne gastronomske manifestacije u Sivcu, ,,Čvarak fest“, održaće se u subotu, 1. februara 2025. godine, od 10 do 14 časova na sivačkoj pijaci.

Osim takmičenja u spremanju čvaraka, očekuje vas i bogat kulturno – zabavni program, pa vas pozivamo da budete deo ovog gastronomskog događaja, da uživate u čvarcima i sjajnoj atmosferi!

Manifestacija se održava u organizaciji Mesne zajednice Sivac i Turističke organizacije opštine Kula, pod pokroviteljstvom Opštine Kula.

Prosečne cene polovnih automobila u Srbiji tokom 2024. godine porasle su za 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Pored toga, prodaja prvi put registrovanih polovnih vozila beleži rast od 2,6%, što označava pozitivan preokret nakon pada prodaje u 2023. godini. Ovi podaci pokazuju stabilizaciju i postepen oporavak domaćeg tržišta polovnih automobila. Istovremeno, kupci polovnjaka ostali su verni svojim navikama: kupovali su se najviše modeli nemačkih proizvođača i to sa dizel motorima, pokazala je velika godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je i ovog puta obuhvatilo prodajne rezulate tokom 2024. godine prikuljene u saradnji sa CUBE Timom, kretanje prosečnih cena polovnjaka oglašenih na sajtu, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, najtraženijih godišta i pogonskog goriva.

Prodaja polovnjaka konačno u porastu

U 2024. godini prvi put je registrovano 132.340 polovnih automobila iz uvoza, što je, kako smo naveli rast od 2,6%. Iako na prvi pogled ne deluje da je reč o velikom rastu, ovaj podatak je svakako značajan jer označava prekid jednog trenda koji je trajao više od godinu dana, u kome smo imali pad prodaje polovnih vozila.

Usporen rast prosečnih cena oglašenih polovnjaka

Tokom 2024. godine, prosečne oglašene cene polovnih automobila do 20 godina starosti nastavile su da rastu, dostižući svoj maksimum u decembru sa 12.008 evra. U poređenju sa istim periodom 2023. godine, kada su prosečne cene u decembru bile 11.347 evra, rast iznosi 5,8%. Prosečne cene bile su u blagom padu u prvom kvartalu 2024. godine, ali su od leta nastavile stabilan rast, što ukazuje na pojačanu tražnju u drugoj polovini godine.

Kada uporedimo 2023. sa 2022. godinom, rast cena je bio izraženiji – decembarske cene u 2023. bile su 24,6% više nego u 2022. godini (9.108 evra). Ovaj snažan skok u 2023. rezultat je inflacije i povećane tražnje za polovnim vozilima, dok podaci iz 2024. sugerišu da tržište ulazi u fazu sporijeg rasta i moguće stabilizacije cena.

Kupci u 2024. godini ostali verni svojim navikama

Tokom prošle godine kupci polovnjaka ostali su dosledni uverenjima i stavovima koji oblikuju naše tržište godinama unazad. Tu pre svega mislimo na konkretne modele automobila, proizvođače, ali i pogonsko gorivo.

Među najtraženijim brendovima polovnih automobila dominiraju evropski proizvođači i to, očekivano pre svega iz Nemačke, sa Volkswagenom na prvom mestu. Slede ga Audi, Peugeot, Opel i Renault. Kada su modeli u pitanju, kupci u Srbiji najčešće su se odlučivali za proverene favorite kao što su Volkswagen Golf, Polo i Passat (modeli svih generacija), zatim Audi A4 i Opel Astra.

Polovni automobili sa najviše pregleda na sajtu

Interesantni su podaci koje su modele korisnici sajta Polovni automobili najčešće pretraživali u 2024. godini. Naime, dok su najprodavaniji modeli bili iz ponude Volkswagen-a, najtraženiji su tokom prošle godine na sajtu bili modeli Audija i to A4, A6 i Audi A3. Kupcima su u vrhu interesovanja bili još BMW 320 i Škoda Octavia.

Tržište po vrstama goriva

Očekivano, na domaćem tržištu polovnjaka i dalje dominiraju dizel vozila, koja su činila, 62,87% ukupne prodaje polovnih vozila iz uvoza. Benzinci drže drugo mesto s 29,96%, dok alternativna goriva poput električnih i hibridnih vozila zauzimaju 7,16% tržišta. Zanimljivo, dok kod novih vozila prodaja hibridnih vozila stalno raste (u prošloj godini hibridi su činili više od 30% ukupne prodaje), kod polovnih automobila njihov udeo je i dalje manji od 4%. Takođe, kupci polovnih vozila i dalje ne veruju u električne automobile, što potvrđuje činjenica da oni čine manje od 1% ukupne prodaje.

Pogled unapred

S obzirom na trenutne trendove, 2025. godina će doneti dodatne izazove i prilike za domaće tržište polovnih automobila. Očekivanja su da će interesovanje za alternativne pogone nastaviti blago da raste, ali visoki troškovi uvoza i neizvesnost na evropskom nivou mogli bi uticati na kretanje cena. Polovni automobili ostaju ključna tačka informacija i resurs za sve koji prate tržište vozila u Srbiji.

Ideali ženske lepote menjali su se kroz istoriju, a i dan-danas se dosta razlikuju u različitim delovima sveta. I dok je mršavost u većini zapadnih zemalja trend kome se konstantno i uporno teži, u jednoj afričkoj državi žene koje imaju prekomernu kilažu smatraju se mnogo privlačniji.

Tako, među ženama iz plemena Mursi u Etiopiji, pločice za usne su uobičajen ukras koji obično rezultira uklanjanjem prednja dva zuba, a što je ploča veća, žena se smatra privlačnijom.

Istezanje ušiju uz pomoć tegova popularno je i kod muškaraca i kod žena u Južnoj Americi i Africi dok se rese ne protežu skoro do ramena. Žene na Tajlandu, Japanu i Kini koriste proizvode za izbeljivanje kože kako bi bile što lepše, a u Mauritaniji, nažalost, i dalje postoji trend prejedanja, jer se gojazne žene smatraju veoma privlačnim, piše Punkufer.hr.

Gojaznost – imperativ lepote za žene u Mauritaniji

„Ako žena nije punačka, ovdašnji muškarci neće je ni pogledati. Vitke žene ne privlače muškarce, a gojazne žene se smatraju najlepšim. No, postoje muškarci kojima lepota nije toliko važna koliko dobrota“, rekla je jedna Mauritanka za video putopis koji je snimio Italijan Đuzepe Bertučo D’ Anđelo kako bi pokazao svetu kako žene i devojke žive u toj afričkoj zemlji na zapadu kontinenta.

Prisilno prejedanje

Praksa prisilnog prejedanja devojaka za udaju, tamo poznata kao leblouh, još uvek se praktikuje u nekim ruralnim delovima zemlje. Devojčice uzrasta od pet do devet godina moraju da napuste kuću da bi bile primorane da jedu. Starije žene, tetke ili bake daju im ogromne količine hrane – devojčice obično treba da pojedu dva kilograma prosa pomešanog sa dve šolje putera i 20 litara kamiljeg mleka dnevno. Cilj je da devojčice od 12 godina imaju oko 80 kilograma.

Ova tradicija datira iz vremena kada je Mauritanija bila nomadska. Što je čovek bio bogatiji, to je njegova žena manje radila – bilo je poželjno da po ceo dan mirno sedi u šatoru dok su robovi obavljali kućne poslove.

Stari berberski stihovi hvale tebtath (strije) kao dragulje. I danas se veliča lekhwasser (debljina oko struka), a devojke posle dostizanja prekomerne težine stiču status mbelhe. Uče se da sede u položaju lotosa, tiho razgovaraju i koriste pribor za jelo. Takve prakse se sprovode i van Mauritanije, u severnom Maliju i ruralnom Nigeru, kao i u severnom Kamerunu.

U cilju pružanja podrške i povećanja kvaliteta života starijih osoba, kada nismo u mogućnosti da im adekvatnu negu pružimo sami, najčešće se odlučujemo za njihov smeštaj u starački dom ili za usluge koje nudi dnevni boravak za stara lica. Naravno, treba imati u vidu činjenicu da ne zavisi isključivo od nas i naših preferencija koju opciju ćemo odabrati, već na to utiču brojni drugi faktori – od opšteg zdravstvenog stanja i potreba starije osobe, preko njene spremnosti i želje za (trajnom) promenom okruženja, do finansijskih mogućnosti.

Odluku o smeštaju bliske osobe u starački dom nije nimalo jednostavno doneti. Kada počnete da razmišljate o ovoj opciji, obično se javljaju brojne brige i neodumice u vezi sa njom – da li je ova odluka zaista jedino i najbolje rešenje, šta joj je alternativa, kako će ona uticati na kvalitet života starije osobe i sl. Ukoliko ste i vi u nimalo zahvalnoj poziciji da morate da donesete važnu odluku o smeštaju, zbrinjavanju i nezi starije osobe u svojoj porodici, a želeli biste da izbegnete dugoročno i nešto radikalnije rešenje kao što je starački dom, razmislite o alternativi kao što je dnevni boravak za stara lica.

Kako bismo vas u nastavku teksta bolje upoznali sa osnovnim konceptom, karakteristikama i načinom funkcionisanja ovog načina zbrinjavanja osoba koje su u poznom životnom dobu, fokusiraćemo se pre svega na razlike, prednosti, ali i nedostatke ove usluge u odnosu na trajni smeštaj u starački dom. Verujemo da će vam nakon čitanja narednih redova biti mnogo lakše da donesete pravu odluku.

Prednosti dnevnog boravka za stara lica

Glavna prednost dnevnog boravka za odrasla i starija lica ogleda se pre svega u tome što ova usluga svojim korisnicima i njihovim porodicama omogućava odgovarajuću fleksibilnost, u skladu sa njihovim potrebama. To znači da ukoliko zbog poslovnih i drugih obaveza niste u mogućnosti da svojim najbližim starijim osobama sami pružite celodnevnu negu, pod uslovom da su one relativno samostalne i nezavisne, brigu o njima će vam znantno olakšati dnevni boravak, u kojem mogu ostati nekoliko sati ili čitav dan (okvirno 12 č.), dok ostatak vremena provode kod kuće. Osim toga, u centrima za dnevni boravak korisnici istih po želji imaju osigurane obroke, a tu je i mogućnost prisustvovanja različitim predavanjima i  radionicama po izboru, sa akcentom na druženje sa drugim korisnicima.

Dakle, organizovanje slobodnog vremena korisnika takođe je jedna od usluga dnevnog boravka, a podrazumeva kako kulturno-zabavne, tako i sportsko-rekreativne aktivnosti. Od časova umetnosti, preko drugih brojnih obrazovnih i kreativnih kurseva, do zajedničkih fizičkih aktivnosti – najstarije osobe će se u vedroj atmosferi, kroz različite vidove fizičkog i mentalnog angažovanja koji doprinose kako njihovom telesnom zdravlju tako i unapređenju i održavanju kognitivnih sposobnosti, nesumnjivo osećati bolje i ispunjenije.

Centri za dnevni boravak nesumnjivo nude odličan balans između podrške i samostalnosti – članovima porodice njenih korisnika omogućavaju da predahnu i posvete se i drugim obavezama, dok s druge strane samim korisnicima, koji su relativno nezavisni i žele da budu kod kuće, nudi bezbedno i sigurno mesto za druženje, socijalizaciju i obavljanje najrazličitihih aktivnosti. I na kraju, ne i najmanje bitno – dnevni boravci su znatno pristupačniji i finansijski isplativiji u odnosu na staračke domove.

Kada je starači dom bolja opcija

Ako je nekoj starijoj osobi u vašoj porodici potrebna celodnevna nega, koju niste u mogućnosti da obezbedite sami, u kućnim uslovima, i uz to nije sposobna za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, nema sumnje da je smeštaj u starački dom jedino i najbolje rešenje. Pored obezbeđene stalne medicinske nege i pomoći u svakodnevnom obavljanju različitih aktivnosti, zahvaljujući stalnom smeštaju u domu za stara lica, možete biti sigurni da su adekvatan nadzor i podrška vašim najdražim osobama dostupni trajno i u kontinuitetu. Upravo zbog toga su starački domovi posebno pogodni za smeštaj slabo pokretljivih ili dementnih osoba, kao i hroničnih bolesnika u poznoj životnoj dobi. 

Osim toga, organizovanje različitih društvenih aktivnosti u staračkim domovima, kao uostalom i u dnevnom boravku, pruža korisnicima mogućnost druženja sa vršnjacima, što doprinosi osećaju prihvaćenosti i ispunjenosti, te jačanju njihovog mentalnog zdravlja i smanjenju osećaja usamljenosti.

Za koju god opciju da se opredelite, budite oprezni prilikom odabira konkrete ustanove. Obiđite ih lično, raspitajte se kod prijatelja i poznanika kakva su njihova iskustva i istražite recenzije na internetu, kako biste bili sigurni da su vaši najbliži u sigurnim rukama.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba izgubila život, a sedam je zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i zbog nasilničke vožnje po dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i zbog nasilničke vožnje po jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Ukupno je napisano 82 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 414 prekršajnih naloga.

Narodno pozorište Sombor objavilo je program koji će posetioci ove ustanove kulture imati priliku pogledati tokom februara meseca 2025. godine. U nastavku vam donosimo kompletan repertoar:

Subota, 1. februar, od 18 sati – Velika scena – Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Subota, 8. februar, od 20 sati – Velika scena – po drami Miroslava Krleže “Gospoda Glembajevi”, GLEMBAJEVI, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, premijera

Sreda, 12. februar, od 20 sati – Velika scena – po drami Miroslava Krleže “Gospoda Glembajevi”, GLEMBAJEVI, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, prva repriza

Četvrtak, 13. februar, od 20 sati – Velika scena – Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Petak, 14. februar, od 20 sati – Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, u režiji Mie Knežević

Utorak, 18. februar, od 20 sati – Velika scena – po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, režija Boris Liješević

Sreda, 19. februar, od 20 sati – Velika scena – Koncert ansambala Muzičke škole “Petar Konjović” Sombor, povodom Dana Grada

Četvrtak, 20. februar, od 20 sati – Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 21. februar, od 20 sati – Velika scena – IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija “Kralj Ibi”

Subota, 22. februar, od 20 sati – Velika scena – Komični kabare KAUČING, autorski projekat Dušanke Glid Stojanović, Nezavisna produkcija Beograd – gostovanje

Ponedeljak, 24. februar, od 20 sati – Velika scena – po drami Miroslava Krleže “Gospoda Glembajevi”, GLEMBAJEVI, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Četvrtak, 27. februar, od 20 sati – Velika scena – Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Petak, 28. februar, od 20 sati – Velika scena – Branislav Nušić, PROTEKCIJA, adaptacija i režija Milan Nešković, NP Sombor u koprodukciji sa “Grad Teatrom” Budva CG.