Sombor.info

U velikoj sali Skupštine opštine Apatin u utorak 31.03 biće održane dve edukativne radionice u okviru EU projekta DIGIARCH, čiji je partner i Opština Apatin, a koje su posvećene digitalizaciji i očuvanju kulturnog i industrijskog nasleđa.

Radionica namenjena učenicima Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“ biće održana u terminu od 9.30 do 11.30 časova. Kroz predavanja i praktične primere, učenici će imati priliku da se upoznaju sa značajem digitalizacije kulturnog nasleđa, kao i savremenim metodama njegove zaštite i prezentacije.

Druga radionica, pod nazivom „Digital heritage preservation – workshops and training sessions“, održaće se od 12.00 do 14.00 časova i namenjena je predstavnicima ustanova kulture, institucija i svim zainteresovanim građanima. Program će obuhvatiti teme koje povezuju teoriju i praksu digitalizacije, sa posebnim osvrtom na evropske standarde, metodologiju rada i primenu digitalnih alata u institucijama kulture. Učesnici će se upoznati sa ključnim koracima procesa digitalizacije – od pripreme materijala i tehničke obrade, do upravljanja podacima, dostupnosti i održivosti digitalnih rešenja.

Poseban akcenat biće stavljen na primenu savremenih tehnologija, uključujući 3D digitalizaciju i virtuelnu rekonstrukciju, kao i fotogrametriju kao neinvazivnu metodu za izradu preciznih trodimenzionalnih modela. Kroz konkretne primere biće prikazani načini digitalne rekonstrukcije objekata i njihove prezentacije, što otvara nove mogućnosti za interpretaciju i dostupnost kulturnog nasleđa.

Predavači na radionicama biće prof. dr Anica Draganić, prof. dr Ivana Vasiljević i Ada Radošević.

Opštini Apatin odobren je EU projekat „Digitization of Archives for Cross-Border Cooperation“ – DIGIARCH HR-RS00187 u okviru Programa prekogranične saradnje Hrvatska–Srbija – INTERREG VI-A IPA Programme Croatia–Serbia. Vodeći partner je Naučno-tehnološki park Novi Sad, dok su partneri iz Hrvatske Općina Magadenovac i „OSVIT“ Poduzetnički inkubator iz Donjeg Miholjca.

Ukupan budžet projekta iznosi oko 315.000 evra, od čega je budžet Opštine Apatin 66.780 evra, pri čemu 85% sredstava finansira Evropska unija.

Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 2.358.846,00 dinara za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava opredeljenih za za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji u 2026. godini, koji je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Svečana dodela ugovora organizovana je u Palati Srbija u Beogradu, a ugovor za Grad Sombor uručen je načelnici Odeljenja društvenih delatnosti Mariji Jerković. Ugovore je predstavnicima gradova i opština uručila ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Кovačević.

Druga po redu izložba rukotvorina pod nazivom „Predpraznička čarolija“ održana je u maloj sali „Sokolskog doma“, u organizaciji Udruženja slepih Sombor.

Izložba je bila humanitarno – prodajnog karaktera, a na njoj su svoje radove, pored domaćina, predstavili i Udruženje za pomoć MNRO grada Sombora, Učenička zadruga „Pčelica“, Dnevni boravak pri ŠOSO sa domom „Vuk Кaradžić“ i Udruženje obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“.

Posetioci su imali priliku da pogledaju i kupe širok spektar proizvoda ručne izrade inspirisanih prolećem i uskršnjim praznicima, poput sapuna različitih oblika, figurica, nakita, tekstilnih i vunenih proizvoda, obeleživača knjiga, magneta…

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. mart

Ljudi su jedina vrsta koja ima bradu – osobinu koja ne postoji čak ni kod naših najbližih srodnika. Upravo zbog te jedinstvenosti, brada je jedan od ključnih pokazatelja na osnovu kojih antropolozi prepoznaju ostatke Homo sapiensa u fosilnim nalazima.

Ipak, za tako upečatljivu karakteristiku, iznenađujuće je koliko malo znamo o njenoj evolutivnoj svrsi. Zašto smo onda jedina vrsta koja je ima?

Odgovor na to pitanje nije jednostavan, delom i zato što naučnici još nisu saglasni ni oko same definicije brade. Neki istraživači su tvrdili da i životinje poput slonova ili morskih krava imaju izbočine nalik bradi, ali one nemaju isti T-oblik koji kod ljudi jasno izlazi ispred donjih zuba. Zbog toga su pojedini naučnici prestali da posmatraju bradu kao jednu osobinu, već je definišu kao rezultat složene interakcije više delova glave i vilice - piše Nova.

„Brada je mnogo kompleksnija nego što se na prvi pogled čini. Ne može se opisati jednim parametrom, već je skup različitih morfoloških karakteristika“, objašnjava Skot A. Vilijams, evolucioni morfolog sa Univerziteta u Njujorku.

Bolje razumevanje funkcije brade moglo bi pomoći i u njenom preciznijem definisanju. Do sada je predloženo više mogućih objašnjenja.

Jedna teorija sugeriše da se brada razvila kako bi ojačala donju vilicu nakon što su se naši zubi smanjili, sprečavajući njihovo pucanje tokom žvakanja. Druga je povezuje sa govorom – idejom da brada služi kao oslonac za mišiće jezika. Postoji i pretpostavka da je oblik i izraženost brade rezultat polne selekcije.

Kako bi razjasnila ove dileme, Noren fon Kramon-Taubadel, evolucioni morfolog sa Univerziteta u Bafalu, pokušala je da utvrdi da li je brada nastala slučajno ili je direktan rezultat prirodne selekcije.

Ona i njen tim analizirali su desetine osobina povezanih sa veličinom lobanje i donje vilice, uključujući devet karakteristika specifičnih za bradu. Zatim su, koristeći evolucijsko stablo 15 hominoida – grupe koja obuhvata ljude, njihove fosilne pretke, gorile, šimpanze, orangutane i gibone – proučavali kako su se te osobine menjale tokom vremena u odnosu na ono što bi se očekivalo slučajnim razvojem.

Rezultati su pokazali da se ljudska lobanja razlikuje od lobanja naših predaka više nego što bi se očekivalo s obzirom na proteklo vreme. Ipak, samo tri od devet analiziranih osobina vezanih za bradu ukazivale su na direktan uticaj prirodne selekcije.

Zaključak istraživanja, objavljenog u časopisu PLOS One, sugeriše da bi brada mogla biti ono što se u biologiji naziva „spandrel“ – termin preuzet iz arhitekture koji označava osobinu nastalu kao nusproizvod drugih procesa. Ovaj koncept su 1979. godine uveli evolucioni biolozi Stiven Džej Gold i Ričard Levontin, kako bi osporili ideju da svaka osobina mora imati jasno definisanu svrhu.

„Izgleda da bradu imamo zato što je strukturalno neizbežna, a ne zato što se razvila da bi imala određenu funkciju“, navodi fon Kramon-Taubadel. „Sve više istraživanja pokazuje da razlike koje smo smatrali ključnim između ljudi i drugih primata mogu nastati i kao rezultat slučajnih evolutivnih procesa.“

Prema njenim rečima, rezultati su snažno povezani sa velikim prekretnicama u ljudskoj evoluciji, poput uspravnog hoda i razvoja većeg mozga.

Ipak, i dalje nema konačnog odgovora. Na primer, nije jasno kada se tačno razvio govor, pa je teško utvrditi njegovu vezu sa bradom. I dok Vilijams prihvata mogućnost da brada nema specifičnu funkciju, ističe da to ne znači da je bez značaja.

„Brada je i dalje jedna od ključnih odlika naše vrste i prisutna je, u nekom obliku, kod svakog čoveka na planeti“, zaključuje on.

Japan je destinacija koja spaja tradiciju i savremeni način života, ali upravo zbog svojih specifičnosti može biti izazovna za putnike koji dolaze prvi put. Od kulturnih pravila i ponašanja, do organizacije prevoza i svakodnevnih navika, dobro je unapred znati na šta obratiti pažnju kako bi putovanje proteklo bez stresa i neprijatnih iznenađenja.

Drevni hramovi, futuristički gradovi i neverovatna kuhinja privlače putnike u Japan – ali ih često iznenadi nešto sasvim drugo: besprekorno čiste ulice, vozovi koji stižu za nekoliko sekundi i red koji prožima svakodnevni život. Odgovori na pitanja kako su ulice tako čiste ili zašto su vozovi tako tihi leže u japanskoj kulturi, koja pridaje veliki značaj zajedništvu i međusobnom poštovanju. Zato Japan ima niz nepisanih pravila ponašanja koja ponekad mogu biti zbunjujuća za strance. Njihovo učenje će olakšati snalaženje i pokazati poštovanje prema domaćinima. Evo deset stvari koje mnogi Japanci žele da turisti znaju pre nego što stignu, piše Punkufer.hr.

Budite oprezni kako koristite štapiće za jelo

Štapići za jelo su osnovni pribor za jelo u Japanu, ali dolaze sa nekoliko važnih pravila. Nikada ih nemojte stavljati uspravno u činiju pirinča ili prebacivati hranu iz jednog para štapića za jelo u drugi. Ovo je rezervisano za pogrebne rituale i može ometati druge goste u restoranu.

Kada se ne koriste, stavite ih na mali držač za štapiće ili preko ivice činije. Takođe je pristojno podići činiju pirinča ili supe bliže ustima dok jedete, umesto da se naginjete nad njom.

Srkanje se podstiče

U zapadnim kulturama, glasno srkanje se ne odobrava, ali u Japanu je dobrodošlo. Kada jedete ramen, sobu ili udon, srkanje se smatra znakom uživanja u obroku.

Ova navika datira još iz perioda Edo, kada su se rezanci često jeli brzo na uličnim tezgama. Srkanje nije „za one sa slabim srcem“ jer pomaže da se rezanci i supa bolje sjedine, a takođe hladi vruću hranu.

Nekoliko reči japanskog može učiniti čuda

Turisti ne moraju tečno da govore japanski, ali je uvek dobra ideja imati nekoliko osnovnih fraza u rukavu.

Ako želite da pozovete konobara u restoranu, možete reći „sumimasen!“, što znači „izvinite“. Da biste naručili pivo, često se koristi izraz „nama hitocu“ (jedno točeno pivo), uz dodavanje „onegaišimasu“ u značenje „molim“.

Pre obroka, Japanci često kažu „itadakimasu“, a posle obroka „gočisousama“, kako bi izrazili zahvalnost za hranu i trud koji je uložen u njenu pripremu.

Napojnica nije dozvoljena u Japanu

Za razliku od mnogih drugih zemalja, napojnica je nepotrebna – pa čak i nepristojna – u Japanu. Dobra usluga se podrazumeva, a zahvalnost se izražava sa ljubaznošću i poštovanjem.

S druge strane, ljubazno je pojesti sve što naručite. Ostavljanje hrane na tanjiru ne smatra se znakom zadovoljstva, već rasipanje.

Ne morate odgovarati na pozdrave u prodavnicama

Kada uđete u prodavnicu ili restoran, skoro uvek ćete čuti glasno „irašaimase!“, što znači „dobrodošli“. U nekim restoranima, konobari će to reći gotovo uglas.

Ovo je samo način da vas pozdrave i pokažu gostoprimstvo – ne očekuje se odgovor. Dovoljan je osmeh ili blagi naklon.

Tišina u vozu

Japanski vozovi i autobusi poznati su po svojoj brzini, čistoći i pouzdanosti. Ali tišina je podjednako važna. Telefonski pozivi se generalno izbegavaju, a glasni razgovori se ne preporučuje.

Uobičajeno je da se mobilni telefoni drže u tihom režimu, a slušalice se koriste za slušanje muzike.

Ulična hrana nije uvek dobrodošla

U Japanu se hrana obično jede tamo gde je kupljena ili na klupi u parku. Hodanje ulicom dok se jede smatra se nepristojnim jer može da uznemiri druge.

Međutim, postoje izuzeci – na primer, na dugim putovanjima vozom, posebno na Šinkansenu, gde su posebne bento kutije gotovo deo tradicije putovanja.

Ponesite smeće sa sobom

Jedna od prvih stvari koju putnici primećuju u Japanu su izuzetno čiste ulice – ali i retka upotreba kanti za smeće. Razlog je jednostavan: od ljudi se očekuje da ponesu smeće kući. Većina ljudi nosi malu kesu sa sobom da skladišti smeće dok ne stignu kući. Za turiste koji se pitaju kako da nose smeće sa sobom tokom dana, postoji kreativno rešenje: furošiki – komad tkanine za pakovanje stvari, koji se može naći u svakoj prodavnici suvenira u Japanu. Furošiki može poslužiti kao privremeno rešenje za nošenje otpada, a kasnije kao dekorativni suvenir.

Ako vam je potrebna kanta za smeće, najverovatnije ćete je pronaći u prodavnicama, na železničkim stanicama ili pored automata za prodaju pića.

Pravila kupanja

Poseta onsenu, japanskom toplom izvoru, jedno je od jedinstvenih iskustava u zemlji. Ali postoje jasna pravila: kupanje je dozvoljeno samo bez kupaćeg kostima.

Morate se istuširati pre ulaska u bazen, a duga kosa mora biti vezana. Tetovaže su i dalje osetljivo pitanje u nekim kupatilima, jer su istorijski bile povezane sa kriminalnim bandama.

Bonton na pokretnim stepenicama

Ako se nađete na pokretnim stepenicama u Japanu, možda ćete primetiti zanimljivo pravilo: na kojoj strani stajete zavisi od grada.

U Tokiju i većem delu istočnog Japana stojite levo, dok je desna strana rezervisana za one koji žele da hodaju. U Osaki i zapadnom Japanu pravilo je obrnuto. Ako niste sigurni, jednostavno pratite osobu ispred sebe.

Putnici ne moraju da brinu o tome da li će sve uraditi savršeno – oni su ipak gosti. Ali razumevanje ovih običaja može im pomoći da se lakše snađu u svakodnevnom japanskom životu, a istovremeno pokažu poštovanje prema zemlji koju posećuju.

Najsmešnija predstava 51. Dana komedije u Jagodini, po oceni publike, je „Protekcija".

Protekcija kojoj je pripala statueta „Jovanča Micić" je realizovana u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad tetatra Budva.

Publika je pobedničkoj predstavi dala prosečnu ocenu 4,85.

Ostale festivalske nagrade biće saopštene kada žiri završi sa radom - piše RTS.

Nagrade će biti uručene 27. marta na Večeri dobitnika nagrada.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja planira i da za školsku 2026/2027. godinu, u skladu sa Odlukom Vlade Republike Srbije, obezbedi besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola.

Kako navode u resornom ministarstvu, pravo na besplatne udžbenike imaju učenici koji su u porodici treće ili svako naredno dete u sistemu obrazovanja i vaspitanja javne osnovne škole, učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica čiji roditelji ili zakonski zastupnici su primaoci novčane socijalne pomoći, učenici koji osnovnoškolsko obrazovanje stiču po IOP-u (1,2 i 3), učenici koji ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć, učenici koji boluju od retke bolesti, učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom- prilagođeni udžbenici koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu, a kojima je potrebno prilagođavanje( uvećan font, Brajevo pismo, elektronski format), učenicima iz porodica u kojima je nosilac roditeljske brige samo jedan roditelj, samo ukoliko je drugi roditelj preminuo ili je nepoznat, te učenici prvog i drugog razreda koji su gluvi - prilagođeni udžbenici u elektronskom obliku.

Školi se kao dokaz o ispunjenosti uslova dostavlja sledeća dokumentacija:

- Za treće i naredno dete: potvrdu iz srednje škole/fakulteta sestre/brata

- Za učenike koji su u našoj školi ne izdaje se potvrda već odeljenski starešina navodi podatke o bratu/sestri

- Za korisnike socijalne pomoći: važeće rešenje (overena kopija) kojim se utvrđuje pravo na ostvarivanje socijalne novčane pomoći

- Za učenike iz porodica u kojima je nosilac roditeljske brige samo jedan roditelj: rešenje -kopija kojim se ukazuje svojstvo roditelja, odnosno umrli list drugog roditelja

- Za učenike koji ostvaruju pravao na tuđu negu i pomoć: rešenje kojim se utvrđuje navedeno pravo

- Za učenike koji boluju od retke bolesti- izveštaj lekara

- Za buduće prvake koji nastavu pohađaju po IOP-u mišljenje interesorne komisije.

Potrebnu dokumentaciju je potrebno dostaviti do ponedeljka, 6.4.2026. godine.

- Za buduće prvake kod sekretara u OŠ “Žarko Zrenjanin” Apatin.

- Za učenike od II do VIII razreda predati dokumentaciju odeljenskim starešinama.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. mart