Sombor.info

Iako se državni zvaničnici često hvale dolaskom brojnih inostranih kompanija u Srbiju, primetno je da strani investitori poslednjih godina sve češće i odlaze iz zemlje.

Fabrika Beneton u Nišu najavila je radnicima zatvaranje proizvodnje do aprila, prenele su Južne vesti, bez konkretnijeg obaveštenja o sudbini radnika.

Ovo je samo jedna u nizu kompanija u poslednjih nekoliko godina koja gasi posao u Srbiji, dok radnici ostaju na milost i nemilost drugih kompanija i države.

Pre Benetona, prošle godine je fabriku zatvorila i turska kompanija Džinsi u Leskovcu.

Nedavno je objavljeno i da kompanija Jura u Leskovcu nudi radnicima plaćeno odsustvo ili sporazumni raskid ugovora uz otpremnine, zbog smanjenja prodaje svojih proizvoda.

Prošle godine i proizvođač auto-delova Adient je zatvorio prvo dva pogona u Kragujevcu, nakon čega su otkaze dobijali i radnici u Loznici. Još jedan primer je i italijanska kopanija Geoks iz Vranja, koja se pre nekoliko godina ugasila, ostavivši više od 1.000 radnika na ulici.

Ono što je za veliki broj ovih stranih investitora zajedinčko, jeste da su dobijale značajne subvencije od države.

Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu različiti, a kao najistaknutiji sigurno je kriza u automobilskoj industriji koja drma Evropu i svet, a koja se preliva na sve.

Kao još jedan od razloga zašto se strane investicije povlače iz Srbije, može biti i to što se sele u druge zemlje, gde imaju povoljnije poslovne uslove.

Tome u prilog ide i ranija izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da u Srbiji „više nema jeftine radne snage“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas ukazuje da Beneton, uprkos zaštićenom imenu i tome što je poznata marka, u koju se ulaže ogroman novac u marketing, spada u nisko akumulativne i nisko profitabilne delatnosti.

On dodaje da je još pre više od 20 godina studentima pokazivao primer Benetona i njegove organizacije.

„Celokupna proizvodnja odvijala se već tada u Aziji – Pakistan, Šri Lanka, Vijetnam… dok su u Italiji bili samo strateški razvoj i kreiranje proizvoda, finansije i uprava prvog nivoa odlučivanja, odnosno direktori“, objašnjava Filipović.

Srbija je, kako navodi, pre 10 i više godina možda i bila atraktivna za Beneton.

„Prvo zbog dobijenih finansijskih podsticaja, drugo zbog niskih troškova radne snage odnosno uopšteno niskih jediničnih troškova proizvodnje kao što su struja, komunalije… Aranžman je odgovarao obema stranama, jer je zapošljavan veliki broj tada nezaposlene, slabo kvalifikovane radne snage. Tako je država sticala velike političke poene i brojnu armiju glasača. Međutim, u međuvremenu svake godine odlazi oko 50.000 mladih van Srbije, rađa se sve manje dece i naša demografska statistika je poražavajuća“, upozorava naš sagovornik.

Razlog za odlazak pojedinih investitora leži i u tome što se Srbija u velikoj meri „vezala“ za autoindustriju, pre svega, zapadnih zemalja, što je donekle funkcionisalo, kaže Filipović.

„Ali, posle Covid 19 krize celokupna evropska autoindustrija, a pogotovo Nemačka, upada u duboku krizu nekonkurentnosti, zaostajanja u svim segmentima razvoja automobila i gledanja u leđa azijskim proizvođačima“, ukazuje on.

Srbija, kako navodi, osim „slabašne“ fabrike Fiata, odnosno Stelantisa, nije uspela da privuče ni jednog proizvođača da ovde uspostavi proizvodnju.

„Mi smo i dalje isključivo ‘komponentaši’, što je uvek slabiji položaj i sa nižim maržama, odnosno položaj zavisnosti od finaliste. Tako se i deo nemačke krize prelio kod nas“, pojašnjava Filipović.

Glavni uzročnici krize autoindustriji u Evropi su, prema njegovim rečima, prinudni „prelazak“ na skuplje izvore energije, kao i prekid veza sa Rusijom.

„Zbog toga se alternative traže u Jadru. „Neće moći“, kažu Jadrani, a i mnogi drugi. Dakle, kad sam sebi pucaš u nogu, nemoj da tražiš ‘pomoć prijatelja'“, poručuje Filipović.

On zaključuje da Srbija više nije zemlja sa viškovima jeftine radne snage.

„Takođe, jedinični troškovi proizvodnje su daleko viši nego pre 10 ili 15 godina, pa je i naša konkurentnost u oblasti investicija u tekstil, obuću i slične neprofitabilne delatnosti značajno niža. Srbiji je potrebno podsticanje preduzetništva što šireg sloja stanovništva za produktivna, inovativna ulaganja, umesto kupovine i rentiranja nekretnina, zemljišta, zlata…“, navodi Filipović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas kaže da je u svakom biznisu normalno da određeni broj preduzeća propadne, određeni broj novih se pojavi, određeni broj preduzeća se spoji, određeni broj preduzeća promeni lokaciju svog poslovanja…

Takav je, smatra on, slučaj i sa stranim direktnim investicijama koje su stigle u Srbiju, „u naše balone udobnosti za strance“.

„Te investicije su privlačene pre deset godina, kada smo bukvalno rešavali probleme teško zapošljive, siromašne, ‘uboge’ klase u Srbiji tako što smo dovodili najnekvalitetnije investicije“, ukazuje naš sagovornik.

Vreme za takve investicije isteklo, naglašava Stevanović.

„Srbija gde je minimalac 500 evra i gde je prosečna plata 1.000 evra, jednostavno nije mesto koje će biti, koliko god da ga zaspete subvencijama, atraktivno za realno nižerazredne poslove kao što je masovno šivenje konfekcije“, pojašnjava on.

On dodaje da i dalje postoje zemlje gde je radna snaga obilna i gde je radna straga izuzetno“ jeftina“, ali, kako ukazuje, mi ne treba da se takmičimo „u trci do dna“.

„Treba da radimo na boljem poslovnom okruženju i privlačenju kvalitetnih investicija. Dakle, s te strane struktura će se menjati, odlaziće kompanije koje su došle u prvo vreme i koje su ulagale u nekvalitetne investicije. S druge strane, u zavisnosti od toga šta Srbija bude dalje radila, imaćemo bolje ili gore investicije, veće ili manje“, poručuje Stevanović.

On zaključuje da sadašnji model privlačenja investitora baziran na masovnom davanju subvencija, na stvaranju ambijenta u kome država poklanja mnogo novca, poklanja svašta i gde mi dobijamo vrlo skupa radna mesta, nije održiv na dugi rok.

„Srbija mora da radi na niskim porezima, vladavini prava, efikasnim institucijama, sve ono što do sada nije rađeno, ukoliko želi da nastavi da bude atraktivna zemlja za investicije višeg reda kvaliteta“, ističe naš sagovornik.

Stevanović navodi i da se „siromašna“ Srbija sada javlja kao neko ko suštinski daje pare svojih poreskih obveznika da bi spasio posrnulu evropsku autoindustriju.

„Nisam siguran da je to najbolji potez. Davne 2008. godine smo za jedan vrlo loš potez kao što je bio ugovor sa Fiatom, imali neko opravdanje u tome da je Kragujevac ‘dolina gladi’ i da će se mnogo ljudi zaposliti u autoindustriji. U ovom novom pogonu to će biti minoran broj ljudi, koji će raditi na izuzetno skupim radnim mestima. Sve to uz veliku neizvesnost da li ćemo mi, zbog nepostojanja nacionalnog konsenzusa, u uslovima potpune netransparentnosti pregovaranja sa kompanijama koje bi trebalo da eksploatišu litijum, uspeti da izgradimo celokupan lanac snabdevanja vezan za električne automobile“, ukazuje on.

Dakle, kako zaključuje, ta investicija je tehnički vrlo napredna, ali nije sa velikim stepenom sigurnosti investicija koja se može smatrati dobrom za Srbiju. Ali, kako dodaje Stevanović, nije jedina tog tipa.

Izvor: Danas.rs

Na društvenim mrežama pojavilo se upozorenje zbog nečega na šta mnogi možda ne obraćaju pažnju. Korisnici TikToka sa interesovanjem su gledali video Tonje Bi, poznate pod pseudonimom @thatcleanbee, koja je postala pravi internet fenomen zbog svog saveta o tome kako se osloboditi vrlo neprijatnih vinskih mušica u kuhinji.

Reč je o relativno čestom problemu. Ove male bube nisu retkost u domaćinstvima, a najčešće se javljaju u kuhinjama i ostavama, uglavnom oko voća. One obožavaju fermentisanu hranu, a tu svakako spadaju prezrelo voće i povrće, kao i sirće, sokovi i vino. Zbog poslednjeg su i dobile ime – vinske mušice. Kada se jednom pojave unutar četiri zida, veoma je teško osloboditi se njih.

Tonja Bi savetuje da pranje banana može sprečiti razmnožavanje vinskih mušica. Preporučuje da banane operete čim ih donesete iz prodavnice.

„Mušice na prodajnim mestima polažu svoja jaja na banane, a kada ih donesete u dom, iz njih se izlegu nove mušice.“ Dodala je da je dobro da banane razdvojite i ne ostavljate ih na hrpi, već ih temeljno operete. „Jaja se polažu tamo gde se spajaju peteljke“, jedan je od komentara na njenom videu.

Zašto je tako teško osloboditi se vinskih mušica? Reč je o insektima koji se brzo razmnožavaju. Iako im je životni vek veoma kratak, tokom tog vremena vinska mušica može izleći čak 500 jaja. Ne treba im mnogo hrane, dovoljno im je mala količina da prežive. Jedan od najboljih načina da ih se oslobodite je da im onemogućite „ulaz“ u vaš dom. Zato je dobro da operete banane i obratite pažnju na drugu hranu koja bi mogla privući mušice.

Kako pravilno oprati banane? Nemojte koristiti nikakva sredstva osim vode. Držite ih pod hladnom tekućom vodom oko 30 sekundi i nežno ih istrljajte čistim rukama da biste uklonili vidljive nečistoće. Zatim ih obrišite suvom čistom kuhinjskom krpom. Oprane banane je najbolje čuvati na kuhinjskom stolu, daleko od direktne sunčeve svetlosti i izvora toplote, kao i od drugog voća. Ako već imate problem sa vinskim mušicama, najbolje je da banane čuvate u frižideru - piše nova.rs.

Prezir ne mora da se izražava kroz otvoren sukob ili grube reči – često dolazi u obliku suptilnog ponašanja, kao što su pogrdni komentari, sarkazam ili distanciranje.

Često se na društvenim mrežama vode rasprave o tome koji su znaci da veza neće dugo trajati. Jedan korisnik Reddita podelio je savet koji je čuo od bračnog savetnika sa preko 20 godina iskustva: „Ako jedan partner pokazuje prezir prema osećanjima drugog – gotovo je!“.

Ali šta to tačno znači?

Prezir ne mora da se izražava kroz otvoren sukob ili grube reči – često dolazi u obliku suptilnog ponašanja, kao što su pogrdni komentari, uvredljivi sarkazam, ismevanje ili emocionalno distanciranje.

Kada se izgubi međusobno poštovanje i razumevanje, teško je ponovo izgraditi bliskost i poverenje.

Druge situacije koje mogu signalizirati kraj veze

Ako niste sigurni da li je vaša veza u ozbiljnoj krizi, obratite pažnju na sledeće znakove:

Gubite interesovanje za svog partnera

Ako postanete ravnodušni prema zajedničkom druženju, razgovoru o problemima ili održavanju fizičke bliskosti, to može biti signal da postajete emocionalno udaljeni.

Stalno se svađate oko istih stvari

Konflikti su normalni u svakoj vezi, ali ako nađete da ponavljate iste teme iznova i iznova bez ikakvog napretka, možda ćete se suočiti sa dubljim neslaganjem koje nije lako rešiti.

Tražite potvrdu od drugih da morate da prekinete

Ako često pitate svoje prijatelje: „Mislite li da treba da raskinemo?“, verovatno ste već doneli odluku, ali vam je potrebno dodatno uveravanje.

Zamišljate život bez partnera

Ako sve češće zamišljate sebe kako ponovo živite sami ili ulazite u novu vezu, to može biti znak da podsvesno već tražite izlaz.

Pojava osećanja prema nekom drugom

Ako primetite da je vaša emocionalna ili fizička pažnja privučena nekom drugom osobom, to može značiti da su vaše potrebe u trenutnoj vezi nezadovoljene.

Kako doneti odluku?

Raskid nije laka odluka, ali ostanak u vezi koja vam ne donosi sreću takođe može biti štetna. Ako prepoznate gore navedene znakove, možda je vreme da iskreno razgovarate sa partnerom i razmislite o budućnosti vaše veze.

Važno je da ne donosite odluku ishitreno, već da sebi date vremena za introspekciju.

Postavite sebi nekoliko pitanja:

– da li sam srećan u ovoj vezi?

– da li se osećam poštovano i voljeno?

– da li ovu osobu vidim kao deo svoje budućnosti?

Ako su odgovori negativni, možda je vreme da se krene dalje. Svaki završetak donosi novu priliku za rast i sreću – bilo kroz rad na sebi ili kroz vezu koja će vam više odgovarati, piše Ladbible, prenosi 24sata.hr.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. februar

Košarkaši Džokera došli su do pete uzastopne prvenstvene pobede. Izabranici trenera Šubaranovića nakon velike borbe i dodatnih pet minuta došli su do novog trijumfa, ovoga puta nad ekipom Dynamic Balkan Bet sa 106:104 (21:24, 19:22, 25:23, 29:25, pr. 12:10).

Domaćin je nakon početnog ispitivanja snaga, serijom 9:0 poveo sa 19:10. Gosti su uzvratili preko Lugića (4) i Kostića (10) koji su preokrenuli i poveli 19:24. Tokom druge četvrtine Dorćolci su celo vreme vodili. Na dva minuta do odlaska na odmor bilo je i plus 14 (32:46). Džokerovci su uspeli malo da se trgnu. Prvo je Vujadinović pogodio trojku, a iz reketa su pogađali Uroš Šuput, Milin i Vujadinović, te se na poluvreme otišli sa zaostatkom 40:46. Slično je bilo i u nastavku susreta. Igrači Dynamica konstantno su vodili, najveću prednost su imali u 27. minutu kada su prvi put došli do dvocifrene razlike 58:68. Do isteka trećeg dela Somborci su ponovo uspeli da uhvate priključak i koševima Bojbaše i Vujadinović (4) priđu na dva poseda zaostatka. U istom ritmu su ušli i u poslednjih deset minuta.

Serijom 14:2 napravili su potpuni preokret i prešli u vođstvo 79:71. U tim momentima predvodio ih je Dementre Robertsa sa deset poena. Kada je omaleni Amerikanac pogodio trojku za 82:73 mnogi na tribinama su svi pomislili da je pobeda blizu.

Ipak, gosti se ne predaju i u naredna tri minuta prave seriju 12:0 za vođstvo 82:85. Usledio je tajm – aut domaćeg stratega Šubaranovića kako bi smirio svoje pulene. U poslednji minut ušlo se sa egalom (91:91). Nakon faula Lugića nad Robertsom, isti je ubacio oba bacanja za 94:91, da bi već u sledećem napadu Ristić trojkom poravnao rezultat (94:94). Imali su domaćini priliku da dođu do pobede, međutim, najbolji pojedinac meča, Roberts je promašio tri šuta, pa se pobednik tražio u dodatnih pet minuta. Gosti su sa pet vezanih poena Kostića poveli 98:102. Uzvratio je Roberts sa dve trojke. Kostić je izjednačio 104:104, da bi pobedu Džokerovcima obezbedio Boris Bodrožić.

U pobedničkom timu najefikasniji igrač bio je Dementre Roberts sa 42 poena, šest skokova i sedam asistencija. Vujadinović je ubacio 18, Milin 16, Uroš Šuput 11, a Bodrožić poena manje. Somborski tim je trenutno na šestoj poziciji sa 32 boda. Narednog vikenda predstoji im gostovanje ekipi OKK Beograda koja je dva mesta niže sa istim brojem bodova.

Izvor: somborsport.org

Apatinci će ponovo da se okupe u centru grada i pruže podršku studentima i njihovoj borbi za pravnu državu.

Skup je zakazan za sutra (nedelja, 09.februar) sa početkom u 18 časova kod česme u glavnoj ulici.

Izvor: apatinskenovine.rs

Dijabetička ketoacidoza je ozbiljna komplikacija dijabetesa, najčešće dijabetesa tip 1, koja može da bude opasna po život. Kada telo nema dovoljno insulina za obradu šećera, počinje da sagoreva masti. To dovodi do nakupljanja kiselina u krvi, što može da bude fatalno ukoliko pacijent ne dobije medicinsku pomoć na vreme.

Dijabetička ketoacidoza (DKA) nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina. Insulin igra ključnu ulogu u procesu ulaska šećera u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo počinje da razlaže masti kao gorivo. Ovo uzrokuje nakupljanje kiselina u krvotoku koje se nazivaju ketoni. Ako se ne leči, nakupljanje kiselina u krvi može da dovede do dijabetičke ketoacidoze.

Osobe koje boluju od dijabetesa ili su u riziku od nastanka dijabetesa, treba da budu upoznate sa znacima upozorenja dijabetičke ketoacidoze i kada da potraže hitnu pomoć.

Simptomi dijabetičke ketoacidoze

Simptomi dijabetičke ketoacidoze se često javljaju brzo, ponekad u roku od 24 sata. Simptomi mogu da uključuju:

Izražena žeđ
Često mokrenje
Osećaj mučnine i povraćanje
Bolovi u stomaku
Umor i slabost
Suva usta i suva koža
Kratak dah
Zadah neprijatnog, voćkastog mirisa
Zbunjenost i konfuznost.

Dva znaka dijabetičke ketoacidoze u krvi i urinu

Jasni znaci dijabetičke ketoacidoze, a koji se dobijaju analizom krvi i urina su:

Visok nivo šećera u krvi
Visok nivo ketona u urinu.

Znaci da se treba hitno javiti kod lekara

Osobe koje se osećaju bolesno, ili su pod stresom, ili su nedavno bile bolesne ili pak doživele povredu, treba češće da proveravaju nivo šećera u krvi. Takođe, poželjno je proveravati nivo ketona u urinu, a koje je moguće uraditi i pomoću kućnog testa koji se može nabaviti u apoteci.

Odmah se treba obratiti lekaru ukoliko osoba:

Povraća i ne može da zadrži hranu ili tečnost koju unosi
Nivo šećera u krvi je veći od ciljanog opsega i osoba ne reaguje na kućno lečenje
Nivo ketona u urinu je umeren ili visok.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti u slučaju da:

Nivo šećera u krvi je veći od 300 miligrama po decilitru (mg/dL) ili 16,7 milimola po litru (mmol/L) za više od jednog testa.
Postoji visok nivo ketona u urinu.
Postoji više simptoma dijabetičke ketoacidoze, kao što su preterana žeđ, često mokrenje, mučnina i povraćanje, bol u stomaku, slabost ili umor, otežano disanje, dah sa voćnim mirisom i konfuzija.
Faktori rizika za nastanak dijabetičke ketoacidoze

Rizik od dijabetičke ketoacidoze je najveći kod osoba koje:

imaju dijabetes tipa 1
često propuštaju doze insulina

Iako ređe, dijabetička ketoacidoza može da se javi i kod osoba sa dijabetesom tip 2. U nekim slučajevima, dijabetička ketoacidoza može biti prvi znak dijabetesa.

Kako dolazi do dijabetičke ketoacidoze?

Šećer je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i druga tkiva. Insulin pomaže šećeru da uđe u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo ne može da koristi šećer za proizvodnju energije koja mu je potrebna. Ovo uzrokuje oslobađanje hormona koji razgrađuju masti, a koje telo koristi kao gorivo. Sagorevanjem masti stvaraju se kiseline koje se nazivaju ketoni. Ketoni se nakupljaju u krvi i na kraju prelaze u urin.

Kada se javlja dijabetička ketoacidoza?

Dijabetička ketoacidoza se obično javlja nakon:

Bolesti: Infekcija ili druga bolest može da dovede do toga da telo proizvodi veće nivoe određenih hormona, kao što su adrenalin ili kortizol. Ovi hormoni deluju protiv efekata insulina i ponekad izazivaju dijabetičku ketoacidozu. Pneumonija i infekcije urinarnog trakta su uobičajene bolesti koje mogu dovesti do dijabetičke ketoacidoze.
Problema sa insulinskom terapijom: Propuštanje ili nedovoljno uzimanje insulinske terapije, ili insulinska pumpa koja ne radi kako treba, mogu da dovedu do toga da telo nema dovoljno insulina. Bilo koji od ovih problema može da izazove dijabetičku ketoacidozu.

I drugi faktori mogu da dovedu do dijabetičke ketoacidoze, kao što su:

Fizička ili emocionalna trauma
Srčani udar ili moždani udar
Pankreatitis ili upala pankreasa
Trudnoća
Zloupotreba alkohola ili droga, posebno kokaina
Određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi i neki diuretici.

Opasne komplikacije dijabetičke ketoacidoze

Dijabetička ketoacidoza se leči u bolnici, nadoknadom tečnosti i elektrolita - kao što su natrijum, kalijum i hlorid - i insulinom. Možda je iznenađujuće, ali najčešće komplikacije dijabetičke ketoacidoze su povezane sa tretmanima koji spašavaju život u slučaju ovog stanja.

Komplikacije lečenja uključuju:
Nizak nivo šećera u krvi, poznat i kao hipoglikemija. Insulin omogućava šećeru da uđe u ćelije. Ovo uzrokuje pad nivoa šećera u krvi. Ako nivo šećera u krvi opadne prebrzo, ovaj pad može dovodi do niskog šećera u krvi.
Nizak nivo kalijuma, takođe poznat kao hipokalemija. Tečnosti i insulin koji se koriste za lečenje dijabetičke ketoacidoze mogu da dovedu do preniskog nivoa kalijuma. Nizak nivo kalijuma može da utiče na srce, mišiće i nerve. Da bi se ovo izbeglo, kalijum i drugi minerali se obično daju sa zamenom tečnosti kao deo lečenja dijabetičke ketoacidoze.
Otok u mozgu, takođe poznat kao cerebralni edem. Prebrzo nivelisanje nivoa šećera u krvi može da dovede do oticanja mozga. Stručnjaci ističu da se ovo češće dešava kod dece, posebno kod onih sa novodijagnostikovanim dijabetesom.
Važno je naglasiti da nelečena dijabetička ketoacidoza može da dovede do gubitka svesti i, na kraju, do smrti.

Razlika između dijabetičke ketoacidoze i ketoze

Iako zvuče slično, dijabetička ketoacidoza i ketoza predstavljaju različita stanja.

Ketoza se dešava kada postoji visok nivo ketona u krvi i/ili mokraći, ali nedovoljno da krv postane zakiseljena. Kod dijabetičke ketoacidoze, krv postaje kisela jer ima previše ketona u krvi zbog nedostatka insulina.

Ketoza obično nastaje nakon:

Ishrane sa malo ugljenih hidrata (takozvana keto-dijeta).
Dužeg vremena bez hrane (post).
Prekomernog konzumiranja alkohola.

Za razliku od dijabetičke ketoacidoze koje je opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć, ketoza nije opasna.

Prevencija dijabetičke ketoacidoze

Postoji mnogo načina da se spreči nastanak dijabetičke ketoacidoze i drugih komplikacija dijabetesa.

Dobra kontrola dijabetesa: Zdrav način ishrane i fizička aktivnost treba da budu deo svakodnevne rutine. Pacijenti oboleli od dijabetesa treba da uzimaju lekove za dijabetes ili insulin prema uputstvima.
Redovno praćenje nivoa šećera u krvi: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba da proveravaju i beleže nivo šećera u krvi najmanje 3 do 4 puta dnevno, ili češće ako lekar odredi. Pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi je jedini način da se uverite da nivo šećera u krvi ostane unutar ciljanog opsega.
Prilagođavanje doza insulina kada je to potrebno: Dozu insulina određuje lekar u odnosu na faktore kao što su nivo šećera u krvi nakon obroka, aktivnosti pacijenta i da li postoje pridružene bolesti.
Provera nivoa ketona: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba redovno da proveravaju nivo ketona u urinu kod kuće. Ako je nivo ketona umeren ili visok, odmah se treba obratiti lekaru ili potražiti hitnu pomoć. Ako je nizak nivo ketona, možda je potrebno da se uzimaju veće doze insulina.
Brza reakcija: Ukoliko postoji najmanja sumnja na dijabetičku ketoacidozu, u vidu simptoma ili na osnovu visokog šećera u krvi ili visokog nivoa ketona u urinu, odmag treba potražiti medicinsku pomoć - piše B92.

Posle decembarskog povećanja od 10,9 odsto prosečna penzija u Srbiji, prema podatku koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), iznosi 50.683 dinara.

Iste iznose kao za decembar penzioneri primaju i ovih dana kada se isplaćuju januarske penzije.

Najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada je 27.711,33 dinara, a za poljoprivredne penzionere 21.786,02 dinara.

Najviša penzija prema važećem Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, za 45 godina staža, nakon uvećanja od 10,9 procenata iznosi 255.231,18 dinara, piše Direktno.rs.

„Srpski studenti pokazuju svetu kako da obnove demokratsku nadu“, naslov je teksta na Gardijanu u kom se govori o trenutnim masovnim protestima u našoj državi.

U nastavku, prenosimo tekst Adriane Zaharijević, filozofa na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, sa Gardijana.

„Kada se zgrada sruši zbog starosti, kao što se desilo u Drezdenu pre nekoliko meseci, ljudi prirodno reaguju nevericom i neslaganjem prema vlastima. Međutim, kada se nove zgrade uruše i ubiju ljude, priča je sasvim drugačija.

Prvog novembra 2024. godine srušio se betonski krov železničke stanice u Novom Sadu, u Srbiji – čija je obnova bila završena samo nekoliko meseci ranije, uz veliku državnu pompu – pri čemu je poginulo 15 ljudi, što je izazvalo nastavnu nacionalnu bes i ogorčenje. Masovni protesti su naterali premijera da podnese ostavku i ostavi predsednika pod sve veći pritisak.

Isprva su vlasti umanjivale značaj urušavanja i 15 života koje je odnelo, oslanjajući se na uobičajenu frazu da, uprkos tragediji, „Srbija ne može da stane“. Nema vremena za tugu, nema potrebe za pitanjima, kao i u mnogim prethodnim slučajevima. Mnogo je toga žrtvovano za ovaj nemilosrdni, nezaustavljivi „progres“.

Vladavina prava i demokratija su njegove osnovne žrtve, stvarajući kulturu bezakonja, nasilja, raširene nesposobnosti i korupcije. Nacionalne institucije kao što je pravosuđe, dugo pod kontrolom režima, okrenule su se od neustavnih i usurpatorskih radnji oligarhije na vlasti. Delovalo je kao još jedan slučaj u kojem javnost neće dobiti zadovoljavajuće objašnjenje i niko neće biti odgovoran. Ali onda su došli studenti.

Prošlog meseca njihovi mirni skupovi u znak sećanja na 15 žrtava ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu nasilno su prekinuti od strane grupe huligana koji su se predstavljali kao nestrpljivi vozači. Nedugo nakon toga, tvrdilo se da su ovi ljudi u tesnoj vezi sa vladinom strankom, neki su bili njeni članovi, a predsednik Srbije je gostovao na nacionalnoj televiziji kako bi branio provokatore. Otkriveno je da su ljudi bliski režimu dobili instrukcije da ometaju trenutke tišine. Da bi branili interese oligarhije, nasilje nije bilo samo dopušteno, već je bilo i naređeno.

Studenti su izneli zahteve koji možda zvuče mali. Traže od institucija da pokažu da će raditi svoj posao nesputano od strane režima, i u interesu javnosti čiji su životi ugroženi zbog državnog zahvatanja. Glavni zahtev, najteži za ostvariti, odnosi se na objavljivanje sve dokumentacije vezane za obnovu železničke stanice u Novom Sadu. Drugi zahtevi – identifikacija pojedinaca odgovornih za napade na studente i profesore tokom mirnih skupova i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih, kao i obustava krivičnih prijava protiv studenata uhapšenih ili zadržanih i obustava postupaka – pozivi su za pravdu; pravdu koja ne pravi razliku između običnih ljudi i oligarhije. Sledeći zahtev, povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20%, odnosi se na vraćanje dostojanstva proizvodnje znanja.

Ali nisu sami zahtevi, jednostavni i hrabri, najtroubliji za režim. Ono što je novo i šokantno je tvrdnja studenata da nijedan od ovih zahteva nije u nadležnosti predsednika, Aleksandra Vučića, najmoćnijeg čoveka u srpskoj politici, podržanog i sa istoka i sa zapada kao navodnog garanta stabilnosti u inače nestabilnim Balkanu.

„Vučić nije država“, tvrde protestanti; institucije, kao i društvo u celini, moraju biti odblokirane.

Studenti nisu upali u zamku oponašanja Vučićeve autoritarnosti: oni deluju kao pluralnost, bez lidera, bez predstavnika. Oni su mnogi, sa različitim licima koja se pojavljuju kroz nekoliko nezavisnih medija koji im omogućavaju pristup. Kolektivno odlučuju o svakom koraku na plenarnim sastancima kroz direktnu demokratsku praksu glasanja i usklađivanja svojih glasačkih tela na nivou univerziteta, širom univerziteta. Kroz svoje akcije, protive se iskrivljavanju duha demokratije, kao i njenim procedurama.

Protesti su u poslednjoj deceniji u Srbiji izbrisali i pacifikovali opozicione stranke: sindikati su slabi, dok je mašinerija vladajuće stranke izgledala neosvojivo. Režim je uspeo da utiša i diskvalifikuje nezavisne glasove, od intelektualaca do zviždača, putem medija pod kontrolom države, koji šire strah, obmane i laži.

Strah, apatija i rezignacija su dugo bili prisutni. Ipak, sada, po prvi put u možda decenijama, studenti – koji sami nemaju formalnu reprezentaciju – počinju da predstavljaju sve one utihnule glasove. Njihova duhovita upotreba društvenih medija počela je da se suprotstavlja dominaciji medija režima. Uprkos pozivima predsednika za razgovore tokom njegovih svakodnevnih medijskih nastupa (protkani pretnjama, lažnim ustupcima, optužbama i prikrivenim pozivima na nasilje), studenti su ostali čvrsti: njihovi zahtevi su jasni i jednostavni, a nijedan od njih nije upućen predsedniku. Nikakvi pregovori nisu mogući. U ovome su podržani od strane svojih profesora i rektora univerziteta.

Studenti su uspeli da potrese vladu koja je godinama ili kupovala dostojanstvo ljudi ili gušila i omalovažavala one koji su smeli da govore istinu vlasti. Odjednom, nijedan „lider“ ne može biti pronađen da bude potkupljen, ometan ili drugačije diskreditovan sa nekom nejasnom insinuacijom da je strani plaćenik. Ključno je da je odgovor studenata na nasilje nedvosmisleno nenasilan, nešto što duboko destabilizuje čitav sistem vrednosti razvijen u Srbiji tokom više od decenije. Oni su sada nominovani za Nobelovu nagradu za mir.

Njihova odlučnost bi trebalo da pokrene uspavane institucije na akciju. Njihova ustrajnost je pozvala javnost na hrabrost, a mnogi su odvažni odgovorili.

Ono što srpski studenti rade nije ništa manje nego obnavljanje demokratske nade u zemlji koja je videla premalo toga – i to u vreme kada se ta nada ruši širom sveta“, piše Adriana za Gardijan, prenosi Danas.rs.

Ako ste neko ko podiže glavu sa dva jastuka svake noći, možda biste želeli da se odreknete jednog zbog svog zdravlja.

Fizioterapeutkinja iz Misurija Semi Špigel objasnila je da je čak skovala termin „sindrom dva jastuka“ da bi opisala efekte koje spavanje sa nekoliko jastuka može imati na vas.

Priznala je da tu frazu nećete naći ni u jednoj naučnoj studiji, ali se kune da ona zaista postoji, jer ju je videla iz prve ruke kod svojih pacijenata tokom svoje 13-godišnje karijere.

Semi je na svom TikTok-u otkrila da se to može vrlo lako sprečiti.

Pozvala je ljude da se „čuvaju sindroma dva jastuka“ i ohrabrila ih da se „odupiru nagonu“ da svako veče naslone glavu na par jastuka.

Špigl je objasnila da to može izazvati ili drastično pogoršati cervikalnu kifozu, koja je poznata i kao grbava ili udovička grba. Ovo je situacija u kojoj se kičma savija napred, uzrokujući zaobljen gornji deo leđa i vrata, a najčešći uzrok tome je loše držanje.

Špigl je objasnila da je većina ljudi pogrbljena tokom dana, pa je poslednja stvar koju želite da uradite jeste da pogrbljen spavate.

Objasnila je da podizanje glave sa dva jastuka dok spavate znači da se vaša kičma „prilagođava krivini koja se vremenom razvija sa lošim držanjem“, dok nam je zapravo potreban „vrat i kičma da se istegnu nazad u lep ravan položaj“ dok spavamo.

Spavanje bez jastuka je idealno

Fizioterapeut je objasnio da bi bilo idealno „ležati ravno bez jastuka“ ili „koristiti jedan jastuk“ dok spavate svake noći. A ako osećate da vam je potrebna veća podrška, Špigl je preporučila da stavite smotani peškir iza vrata kako biste „podržali krivinu“.

„Već se dovoljno borim sa lošim držanjem, ne želim da ležim u krevetu i da imam jastuk koji me samo gura u loše držanje. Kada idete u krevet noću, iskoristite gravitaciju u svoju korist da se ispravite“, rekla je Špigl.

Takođe je upozorila ljude da se klone dušeka koji se prilagođavaju telu, jer osam sati u istom položaju na njemu neće učiniti ništa dobro za vaše držanje, piše LADBible.

Stručnjakinja za spavanje je zatim demonstrirala niz istezanja i vežbi za koje kaže da vam mogu pomoći da „ojačate mišiće i mobilišete kičmu“.

Izvor: n1info.rs