Sombor.info

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u iznosu od 750.000.000,00 dinara namenjenih kupovini seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije. Konkurs je otvoren za punoletne državljane, ispod 45 godina, koji se mogu prijaviti kao pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi ili vanbračni partneri.

Bespovratna sredstva su namenjena za kupovinu seoske kuće sa okućnicom koja se nalazi izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja, tj. u svim naseljenim mestima Republike Srbije. Podnosioci prijava samostalno pronalaze odgovarajuću nekretninu i obraćaju se lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji se nalazi kuća. Maksimalni iznos dodeljenih sredstava iznosi 1.200.000,00 dinara.

Program i obrazac prijave mogu se preuzeti elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za brigu o selu: www.mbs.gov.rs.

Za sva pitanja u vezi sa tekstom javnog konkursa, molimo vas da se obratite na mejl adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili putem telefona: 011 311 7633, 011 311 2016 i 011 267 3024.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okruga, Centar za socijalni rad Sombor i Školska uprava Grada Sombora organizuju „Sajam zapošljavanja, obrazovanja i privrede“ u Somboru 13. marta 2025. godine, u Sportskom centru „Soko“ Sombor, Venac Petra Bojovića 11 od 10-14 sati.

Sajam će objediniti poslodavce i privrednike koji imaju potrebe za zapošljavanjem i obrazovne institucije koje će predstaviti svoje obrazovne profile budućim srednjoškolcima i studentima.

Prijave za učešće na sajmu mogu se dostaviti do 10. marta 2025. godine lično u Filijali Sombor Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalnoj privrednoj komori u Somboru ili na telefone 025/464-013, 064/8028479, 025/420-780, 066/8751066, kao i na e-
mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Premijera predstave "Glembajevi", po drami Miroslava Krleže „Gospoda Glembajevi“, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića zakazana je za 8. februar u 20 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Ana Rudakijević, Bogomir Đorđević, Miloš Lazić, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Pavle Pišpek, Nikola Knežević, Vladimir Broćilović.

Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, dizajn zvuka Gorčin Stojanović i Aleksandar Vaci, scenski pokret Andreja Kulešević, scenski govor Vlasta Ramljak.

Izvor: RTV

U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora i uz tehničku podršku Sportskog centra „Soko“, u ponedeljak 10. februara 2025. godine počinje novi ciklus besplatne školice sporta pod nazivom „Sportić 2025“ predviđenu za decu uzrasta od 3 do 6 godina.

Školicu vode stručna lica, profesori sporta i fizičkog vaspitanja, sa dozvolama za rad sa decom predškolskog uzrasta, Radovan Rašković i Predrag Mandić.

Ciljevi školice su uključivanje što većeg broja dece u sport, podsticanje pravilnog motoričkog, biološkog i mentalnog razvoja deteta, pažljivo i stručno odabranim sadržajima u toku treninga utiče se na pravilno držanje tela i razvoja motoričnih sposobnosti, sportska rekreacija u funkciji javnog zdravlja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. februar

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 27. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 15 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je donelo odluku o raspisivanju tri gradska konkursa i to: Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2025, godini, Javni konkurs za dodelu sredstava Grada Sombora za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2025. godini i Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma grada Sombora u 2025. godini.
Konkursi će biti objavljeni u petak, 7. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu http://www.sombor.rs/ u rubrici aktuelnosti/konkursi i trajaće petnaest dana od dana objavljivanja.

Na 27. sednici, prihvaćena je ponuda JKP „Zelenilo“ Sombor za košenje trave i rastinja na bankinama atarskih puteva na teritoriji Grada Sombora u 2025. godini, kao i ponudu za orezivanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Grada u 2025. godini.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će se sprovesti u četvrtak 6. februara, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19, u periodu od 9.00 do 13.00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija.

U Somboru je u planu izgradnja višeporodičnog stambenog objekta P+4 i pomoćnog objekta - garaže na adresi Apatinski put br. 36.

Ulaz u stambeni deo objekta predviđen je u ajnfortu. Na svim etažama planirani su stanovi - ukupno 29. Predviđeno je 29 parking mesta, od kojih je 10 garaža.

Dvorišni deo parcele namenjen je internoj saobraćajnici, parkinzima i zelenilu.

Investitor je privatno lice, a projektant Atelje 34 Sombor.

Javni uvid traje do 14. februara.

Izvor: ekapija.com

Astronomi u teleskopu ATLAS u Čileu spazili su 27. decembra asteroid koji bi mogao da udari u Zemlju 2032. godine. Uprkos tome što su šanse za takav scenario izuzetno male, astrofizičari pomno prate njegovu putanju. Dok ne utvrde nesumnjivo da li će nas promašiti ili ne, evo nekoliko ključnih činjenica o asteroidu 2024 YR4.

Novootkrivena svemirska stena ima samo 1,3 odsto šanse da pogodi Zemlju, ali se smatra značajnom pretnjom po našu planetu. Iako zvuči kao scenario holivudskog filma, astronomi ističu da nema razloga za brigu, prenosi RTS.

Šta onda tačno znamo o 2024 YR4? I šta bi se desilo ako bi se, u najgorem scenariju, sudari sa Zemljom?

Meta u zvezdanoj streljani

Dok Zemlja kruži oko Sunca, konstantno nailazi na prašinu i razna manja svemirska tela, koja je preživljavaju prolazak kroz atmosferu, već u njoj bezbedno sagore.

Najveći deo objekata na koje Zemlja nailazi je premali da bi izazvao bilo kakav problem, zbog čega su udari velikih objekata, koji predstavljaju opasnost po život, veoma retki.

Najpoznatiji se odigrao pre 66 miliona godina kada je džinovska svemirska stena, najmanje 10 kilometara u prečniku, udarila u Zemlju i izazvala masovno izumiranje koji je zbrisalo tri četvrtine živih vrsta na planeti. Postoje teorije i da je još jedan asteroid udario u Zemlju u tom periodu.

Udari tako velikih objekata su izuzetno retki, a trenutne procene su da asteroidi, poput „ubice dinosaurusa“, pogađaju našu planetu jednom u 50 miliona godina. Manji udari su nešto češći.

Poslednji udar na nivou koji je mogao da izazove veliku lokalizovanu štetu, odigrao se u slabo naseljenom području blizu reke Podkamena Tunguska, 30. juna 1908. godine. Kada su istraživači došli do lokacije eksplozije naišli su na spaljenu i nivelisanu šumu.

Kako su dalje istraživali pravac ka epicentru eksplozije su im otkrivala stabla koja su od udara sva pala na istu stranu.

Tunguska eksplozija sravnila je površinu od 2.200 kvadratnih kilometara. Srećom, u veoma zabačenom delu Sibira, pa se smatra da je odnela samo tri ljudska života.

Procene o frekvenciji ovako velikih udara prilično variraju – od 100 do 10.000 godina.

Najskoriji bliski susret sa objektom iz svemira koji je izazvao veću pažnju odigrao se 15. februara 2013. godine kada je mali asteroid (najverovatnije oko 18 metara u prečniku) detonirao blizu ruskog grada Čeljabinska.

Eksplozija, na oko 30 kilometara visine, generisala je snažan vazdušni udar i izuzetno blještavilo. Došlo je do oštećenja zgrada, lomljenja prozora i skoro 1.500 ljudi je povređeno, ali niko ozbiljno.

Iako nije bilo trajnije štete, događaj u Čeljabinsku poslužio je kao dobar podsetnik da je Zemlja jedna od meta u ovom delu Sunčevog sistema i da to sigurno nije poslednji put da se tako nešto desi. Pitanje je samo kada.

I to nas dovodi do asteroida 2024 YR4.

Mala šansa, ali vredna pažnje

Više od mesec dana astrofizičari pomno prate 2024 YR4 od kada je prošao relativno blizu Zemlje, a sada se povlači u dublji deo Sunčevog sistema. Do aprila, nestaće iz vidokruga čak i najjačih teleskopa na našoj planeti.

Dosadašnja posmatranja omogućila su da se proceni njegova dalja putanja u budućnosti dok dovrši svoju orbizu oko Sunca. Rezultat tih proračuna jeste da će 22. decembra proći veoma blizu našoj planeti, pa čak se možda i sudariti sa njom.

Trenutno, najbolji naučni modeli kretanja asteroida imaju varijaciju od oko 100.000 kilometara o poziciji na kojoj će biti u vreme kada je najbliži Zemlji.

Računica je da postoje 1,3 odsto, odnosno 1 u 77, šanse da će asteroid udariti u Zemlju.

Kada ćemo znati zasigurno

Sa svakim novim posmatranjem 2024 YR4, znanje astronoma o njegovoj orbiti se delimično popravlja zbog čega će se verovatnoća tokom vremena menjati. Astronomi će biti u stanju da ga prate još nekoliko meseci, pa se nadaju da će u tom roku imati i precizniji proračun i procenu šta će se desiti 20 decembra 2032. godine.

Međutim, najverovatnije ni tada neće moći zasigurno da smo van opasnost.

Srećom, ponovo će proći pored Zemlje u decembru 2028. godine, na oko osam miliona kilometara udaljenosti. Astronomi će tada biti spremni da obave brojne observacije i analize, koje će pomoći u razumevanju veličine, oblika i potencijalne putanje 2024 YR4.

Na kraju tog prolaska, znaće se zasigurno da li će biti sudara 2032. godine. Isto tako važno, ukoliko bude sudara, najverovatnije će se znati i lokacija na Zemlji gde će pasti – u krugu od par desetina kilometara.

Koliko će potencijalni udar biti velik?

Trenutno, ne zna se tačna veličina 2024 YR4. Čak i kroz najveće teleskope na Zemlji, on je samo sićušna tačka na nebu. Zbog toga astronomi moraju da procenjuju veličinu na osnovu njegove blještavosti.

Na osnovu koliko svetla odbija, trenutne procene su da je između 40 i 100 metara prečnika.

Šta to znači za potencijalni udar? Veličina nije jedini faktor. Zavisiće i od toga koji je sastav asteroida.

Najverovatnije se radi o hrpi svemirskog krša, a ako je to slučaj onda će udar biti vrlo sličan Tunguskoj eksploziji.

Asteroid bi se raspao i eksplodirao u atmosferi, a naknadni udar bi pogodio površinu. Tunguska eksplozija je bila „ubica gradova“, nivelišući šumu površine jednog velikog grada.

Manje verovatan scenario jeste da je asteroid od metala. Na osnovu njegove orbite oko Sunca, ovo se čini manje verovatnim, ali se ne može isključiti.

U tom slučaju, asteroid bi se probio kroz atmosferu i udario u površinu Zemlje. Ukoliko bi udario u tlo, iskopao bi džinovski krater, oko kilometar prečnika i nekoliko stotina metara dubine – nešto slično Meteorskom krateru u Arizoni.

Opet, lokalizovana šteta bi bila ogromna, ali udar ne bi imao šire posledice po Zemlju.

Izvor: n1info.rs

Prošlo je već skoro sedam godina od Svetskog prvenstva u fudbalu koje se 2018. godine održalo u Rusiji, a na njemu je učestvovala i selekcija Srbije, ali ne u sastavu u kome je to bivši selektor "orlova" Slavoljub Muslin želeo.

Muslin je sa reprezentacijom Srbije izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji, ali je sklonjen sa mesta selektora, jer se nije najbolje slagao sa tadašnjim rukovodstvom FSS.

Srbija je na njegovo mesto dovela Mladena Krstajića koji je uspeo da osvoji tri boda, pobedi Kostariku, te završi u grupnoj fazi takmičenje na Mundijalu.

Sada se gospodin Muslin u intervjuu za Nova.rs prisetio tog vremena koje je ostavio daleko iza sebe.

Ceo intervju bićete u prilici da pročitate na portalu Nova.rs tokom popodnevnih sati u kome je gospodin Muslin pričao o studentima, studentskim protestima, te o trenutnoj situaciji u državi Srbiji.

„To je svakako bolna tačka moje karijere. To je bila krajnja tačka, da pred kraj karijere, sa svojom zemljom odete na Svetsko prvenstvo posle osam godina. Da vam kažem, zanemaruju mnogo ljudi taj uspeh, te godine. Prvo, posle osam godina smo otišli na Svetsko prvenstvo. Drugo, Srbija je te godine kada smo se kvalifikovali, jedina zemlja koja se iz četvrtog šešira kvalifikovala kao prva za Svetsko prvenstvo. Imali smo protivnike koji su bili mnogo bolje rangirani nego mi. Jedina smo zemlja koja je to uradila. Svakako je za mene bilo, ne mogu da kažem šok, ali bilo je razočarenje da ne mogu da vodim ekipu sa kojom smo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo. Nisam hteo da prihvatim njihove uslove, nikada nisam u karijeri, naročito u mojim godinama, hteo da prihvatam da mi neko određuje ko će da ide na Svetsko prvenstvo i da mi pravi spiskove za Svetsko prvenstvo“, rekao je Muslin za Nova.rs.

Da li bi Srbija prošla dalje od grupne faze na Mundijalu u Rusiji da je on bio selektor?

„To nikada nećemo znati i veoma je teško reći. U te stvari neću da ulazim, šta bi bilo, kada bi bilo. Mi smo imali dobar elan tada, dobar vetar u leđa, bio je to pozitivan momenat i niko to nije očekivao osim igrača i mene, da možemo da se kvalifikujemo za Mundijal. Propustili smo tada tu pozitivnu energiju koju smo imali u ekipi da napravimo bolji uspeh nego što je bio u Rusiji.“

Reprezentacija Srbije boriće se za plasman na Svetsko prvenstvo protiv Engleske, Letonije, Andore i Albanije, a svoje viđenje ove grupe dao je i Muslin.

„Osim Engleske, to su sve „laki“ protivnici. Mislim, nema danas lakih protivnika, ali su u našem reonu i možemo da igramo sa njima bez ikakvih problema. Nemamo tešku grupu i možemo da budemo drugi, čak i sa Engleskom smo na Evropskom prvenstvu igrali egal…“, rekao je Muslin za Nova.rs.