Sombor.info

Postoji i dobra i loša plastika, koja se obeležava brojevima, a doktor Momčilo Matić je otkrio na šta treba da obratite posebnu pažnju.

Istraživanja pokazuju da sa hranom i pićem u organizam nedeljno unesemo četiri grama plastike, što je veličina jedne kreditne kartice.

Kako plastika utiče na naše zdravlje, koja vrsta je najopasnija i šta možemo da uradimo da smanjimo štetne uticaje otkrio je u "Jutru" prof. dr Momčilo Matić, nutricionista.

"To je ustvari mikroplastika. Šta znači mikro - znači usitnjena plastika, koja se praktično i ne vidi. Mi to imamo u vazduhu, imamo i u hrani i imamo i od onih posuda u koje stavljamo hranu i ubacujemo neke proizvode ili neka plastika koja stoji na suncu. To je zaista jedna velika šteta na naš organizam i još nešto što sam našao u studijama, da imamo u onim kesicama za čaj tu mikroplastiku", kaže doktor i dodaje:

"Plastika je dobra, potrebna, neophodna, ali mi moramo znati koja je to dobra plastika, koja nije. Recimo to se i obeležava nekim brojevima. Uvek na plastičnim materijalima treba da imamo brojeve i oni idu od 1 do 7. Recimo, dobra plastika je koja nosi broj 2 4 5, ona je potpuno bezbedna. Zatim 1, 1 3, 6 7 je malo drugačija, ali isto je podnošljiva. 7 je loša, ona može da sadrži bisfenol a, to je ustvari jedan sintetički estrogen i kada on uđe ili se aktivira iz tih posuda, onda se meša u endokrini sistem, dolazi do disbalansa na nivou endokrinog sistema, onda dolazi do udara na imune ćelije, može da podigne nivo gojaznosti, a može da izazove i ozbiljnije promene poput nekih kancerogenih osobina, koje mogu da uđu u naše telo. " - piše B92.

Nedavno je jedan Srbin, boraveći u ruskom gradu Novosibirsku, otkrio da je njegova omiljena čokolada "Najlepše želje", proizvedena u Srbiji, tamo znatno jeftinija nego kod kuće.

Dok u Srbiji košta 239 dinara, u Novosibirsku se ista čokolada mogla kupiti za samo 138,9 dinara, što je za čitavih 100 dinara manje.

- Ova čokolada je prešla put 5.000 kilometara i 100 dinara je manja cena u odnosu na mesto gde je proizvedena - rekao je on.

Kako se određuje cena proizvoda

Cena proizvoda ili usluge, osim što zavisi od ponude i potražnje, takođe je pod uticajem nekoliko drugih ključnih faktora, među kojima je i marža, koja je vrlo važan element u formiranju cene.

1. Marža

Marža predstavlja razliku između cene po kojoj proizvod ili usluga dolazi do prodavca i cene po kojoj se prodaje krajnjem kupcu. To je profit koji firma ostvaruje na svakom proizvodu ili usluzi.

Bruto marža je razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje ili nabavke proizvoda. Neto marža uzima u obzir sve troškove poslovanja, poreze i druge izdatke. Viša marža znači veći profit za prodavca, dok niža marža može biti strategija za privlačenje kupaca, ali sa manjim profitom po jedinici.

2. Trošak proizvodnje i nabavke

Cene proizvoda često zavise od troškova proizvodnje (rad, materijali, energija) i troškova nabavke (ako je proizvod kupljen od drugih proizvođača). Ako se troškovi proizvodnje povećaju (na primer, zbog rasta cena sirovina ili rada), prodavac obično mora povećati cenu kako bi zadržao profitnu maržu.

3. Distribucioni kanali i troškovi logistike

Distribucioni kanali (trgovci na malo, online prodavci, distributeri) i troškovi transporta mogu značajno uticati na cenu. Svi ovi posrednici dodaju svoju maržu na osnovnu cenu proizvoda, što može povećati finalnu cenu koju plaća krajnji potrošač. Troškovi skladištenja, pakovanja i distribucije mogu biti značajni, posebno za robu koja je teža ili zahteva posebne uslove čuvanja.

4. Porezi i regulative

Porezi na dodatu vrednost (PDV) ili specifični porezi na proizvode (npr. ekološki porezi, akcize) takođe mogu uticati na finalnu cenu. U mnogim slučajevima, prodavci su primorani da uključuju ove poreze u prodajnu cenu.

Vladine regulative koje se odnose na cene, kao što su kontrole cena na osnovne proizvode ili subvencije, mogu promeniti način na koji se formira cena.

5. Psihološki faktori

Cena može biti oblikovana i na osnovu psiholoških faktora. Na primer, cena od 9,99 € se često doživljava kao niža nego 10 € zbog "psihološkog efekta" koji se koristi u marketingu. Takođe, neki proizvodi mogu imati "luksuznu" maržu zasnovanu na percepciji kvaliteta i prestiža, pa se cena formira na način da odražava statusni simbol.

6. Konkurencija

Ako postoji velika konkurencija na tržištu, proizvođači ili prodavci mogu smanjiti marže i cenu kako bi bili konkurentniji. U suprotnom, kada konkurencija nije velika, prodavac može povećati cenu i maržu. Cene se često postavljaju u odnosu na konkurenciju, a marginu je moguće povećavati ili smanjivati kako bi se privukli kupci.

7. Tržišni segment i ciljna grupa

Cene se mogu prilagoditi specifičnom tržišnom segmentu i ciljnoj grupi. Na primer, proizvodi za luksuzne ili visoko-kvalitetne brendove obično imaju višu maržu i višu cenu, dok proizvodi za masovno tržište mogu imati niže marže.

8. Sezonske varijacije i promocije

Cene mogu varirati tokom godine, posebno kod proizvoda koji imaju sezonsku potražnju. Na primer, cena letnjih proizvoda (poput klima uređaja) može rasti pred letnju sezonu.

Promocije i popusti takođe mogu uticati na privremeno smanjenje cene, ali se i dalje temelje na marži koju prodavci žele ostvariti.

9. Valutni kursevi i inflacija

Ako se proizvod uvozi, promene u valutnim kursevima mogu značajno uticati na cenu, jer može doći do povećanja troškova zbog slabije domaće valute.

Inflacija utiče na opšte povećanje cena na tržištu, uključujući proizvode i usluge, jer povećava troškove proizvodnje i distribucije.
Cena na tržištu, dakle, nije samo rezultat jednostavne kalkulacije, već se formira kroz složen proces koji uključuje sve ove faktore. Prodavci i proizvođači pažljivo balansiraju ove elemente kako bi postigli profitnu maržu, konkurentnost i privukli potrošače.

Izvor: Direktno.rs

Srce može da se popravi. Ćelije uzete iz krvi i „preprogramirane“ u ćelije srčanog mišića mogu pomoći pacijentima sa srčanom insuficijencijom.

Oštećeno srce može doslovno da se „popravi“, kako bi ponovo funkcionisalo, kažu istraživači, u revolucionarnom otkriću.

Prema nedavnoj studiji, srčana insuficijencija pogađa više od 64 miliona ljudi širom sveta, a uzroci uključuju srčane udare, visok krvni pritisak i koronarnu bolest, piše Gardijan.

Za srčane transplantacije postoji manjak dostupnih organa, dok su veštačke srčane pumpe skupe i imaju visok procenat komplikacija.

Sada naučnici veruju da su napravili veliki korak napred stvaranjem implantabilnih flastera sa srčanim mišićem koji može pomoći srcu da se steže - piše Danas.

Profesor Ingo Kuška, koautor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu u Nemačkoj, izjavio je:

„Sada imamo, po prvi put, biološki transplantat uzgojen u laboratoriji, koji ima potencijal da stabilizuje i ojača srčani mišić.“

Flasteri za srce od ćelija iz krvi

Flasteri se prave od ćelija uzetih iz krvi koje se „preprogramiraju“ da deluju kao matične ćelije, koje mogu da se razviju u bilo koju vrstu ćelija u telu.

U slučaju ovih flastera, te ćelije se pretvaraju u ćelije srčanog mišića i vezivnog tkiva. One su ugrađene u kolagenski gel i uzgajane u posebnom kalupu pre nego što se flasteri postave. Postavljaju se u nizovima, na membranu. U ljudskom telu, ova membrana je veličine oko 5 cm x 10 cm.

Profesor Volfram Huberts Cimerman, još jedan autor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu, rekao je da mišić u flasterima ima karakteristike srca koje je staro samo četiri do osam godina.

„Implantiramo mladi mišić pacijentima sa srčanom insuficijencijom“, rekao je on.

Tim navodi da su flasteri važan razvoj jer direktna injekcija ćelija srčanog mišića u srce može dovesti do rasta tumora ili izazvati razvoj nepravilnog otkucaja srca – što može biti smrtonosno.

Međutim, flasteri omogućavaju da se unese mnogo više ćelija srčanog mišića, čini se, bez rizika od neželjenih efekata.

U članku objavljenom u časopisu Nature, Cimerman i kolege izveštavaju da su testirali flastere na zdravim majmunima vrste rhesus macaque, ne nalazeći dokaze o nepravilnim otkucajima srca, formiranju tumora, ni o smrti ili bolesti povezanim sa flasterima.

Kada je tim proučavao srca tih životinja šest meseci nakon implantacije flastera, otkrili su zadebljanje srčane stene – stepen zadebljanja zavisio je od broja upotrebljenih flastera.

Tim je takođe testirao flastere na majmunima sa bolešću sličnom hroničnoj srčanoj insuficijenciji.
U tom slučaju, tim je pronašao znakove poboljšanja funkcije srca, poput veće sposobnosti srčane stene da se steže.

Istraživači su zatim primenili ovu metodu na 46-godišnju ženu sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom.

U ovom slučaju, flasteri su napravljeni od ljudskih ćelija uzetih od donora i bili su ušiveni na pacijentinjino srce minimalno invazivnom hirurgijom.

Tri meseca kasnije, pacijentkinja – koja je ostala stabilna – podvrgnuta je srčanoj transplantaciji, što je omogućilo timu da analizira uklonjeno srce. Istraživači su otkrili da su flasteri preživeli i da je uspostavljeno snabdevanje krvlju.

Iako korišćenje ćelija od donora znači da je potrebna imunosupresija, istraživači navode da bi bilo previše skupo i da bi trajalo predugo da se stvore flasteri od ćelija pacijenta koji hitno treba transplantaciju, dok ćelije donora takođe pružaju mogućnost da postoje flasteri „na lageru“, što znači da mogu da se koriste u hitnim situacijama odmah i bolju bezbednosnu proveru.

Tim navodi da je potrebno od tri do šest meseci da se vide terapijski efekti flastera, što znači da oni nisu pogodni za sve pacijente.

Međutim, 15 pacijenata je već primilo flastere.

„Naša tekuća klinička ispitivanja će, nadamo se, pokazati da li će ovi inženjerski graftovi srčanog mišića poboljšati funkciju srca kod naših pacijenata“, rekao je Kuška.

Cimerman je rekao da cilj nije nužno da se zamene srčane transplantacije.

„Ovo je nova terapija za pacijente koji trenutno primaju palijativnu negu i imaju smrtnost od 50% u roku od 12 meseci“, rekao je on.

Profesorka Sian Harding sa Imperial College-a u Londonu opisala je ovo istraživanje kao revolucinarno, ali je napomenula da je potreban dalji rad, jer ćelije srčanog mišića u flasteru nisu potpuno sazrele i uspostavljanje krvnog protoka bilo je sporo.

Profesorka Ipsita Roj sa Univerziteta u Šefildu takođe je pozdravila ovo istraživanje, naglašavajući da bi operacija bila manje invazivna nego kod srčane transplantacije.

„Ovo je izvanredno istraživanje. Zaista sam impresionirana“, rekla je ona. „Koncept je prilično jasan, možete da popravite srce gde god da je oštećeno.“

U Srbiji će tokom dana, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biti malo i umereno oblačno sa sunčanim intervalima, uz najvišu dnevnu temperaturu od sedam do 13 stepeni.

Tokom jutra ponegde u Vojvodini, po kotlinama, dolinama reka i visoravnima južne i istočne Srbije magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati pre podne, a u Timočkoj krajini veći deo dana.

Uveče i tokom noći ponovo formiranje magle i niske oblačnosti.

Sledeće sedmice biće suvo i hladnije uz slab do umeren jutarnji mraz i najvišu temperaturu u granicama proseka za prvu dekadu februara, u većini mesta od četiri do 8 stepeni.

U ponedelјak u nizijama, po kotlinama i dolinama reka ujutru magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati duže tokom dana.

Od utorka, 4. februara biće pretežno sunčano, povremeno uz malu do umerenu oblačnost i lokalnu pojavu jutarnje magle, a od petka, 7. februara u košavskom području vetrovito.

Košarkaši Džokera opravdali su ulogu favorita u meču protiv pretposlednjeg tima Admiral Bet Košarkaške lige Srbije. Somborci su na gostovanju u Smederevskoj Palanci slavili nad ekipom Mladosti sa 72:89 (23:17, 17:23, 22:28, 10:21).

Prve dve četvrtine završene su identičnim rezultatom, prva u korist domaćina, a druga u korist gostiju. U nastavku meča gosti bolji rival na parketu. U 27. minutu preuzeli su vođstvo i do osteka treće deonice poveli su sa +6. Sredinom poslednjeg dela trojkom Robertsa poveli su sa dvocefrenom razlikom (67:77).

Do kraja susreta su predvođeni najboljim pojedincom utakmice Dementre Robertsa ubedljivo slavili sa konačnih +17. Amerikanac je meč završio sa 33 poena, četiri skoka i tri asistencije. Pobedi su doprineli i Boris Bodrožić sa 16 poena, Matija Milin je postigao 13, a Uroš Šuput poen manje.

Ekipi iz Sombora je ovo četvrta uzastopna prvenstvena pobeda. Nakon ovog kola biće sedmi tim lige sa 30 bodova.

U narednom kolu ugostiće sastav Dynamic BalkanBet koji je u ovom kolu poražen kao domaćin od kragujevačkog SPD Radničkog. Ovaj duel igraće se u subotu, 8. februara od 18.30 časova.

Izvor: somborsport.org

Autobuski prevoznik "Severtrans" redovnom linijom saobraća do Novog Sada. U njemu je danas bilo i mnogo studenata koji su krenuli na blokade u Novom Sadu. Kada su stigli do glavne autobuske stanice, vozač ih je zaključao u autobusu i pozvao policiju. Pustili su ih tek kad se okupilo mnogo ljudi oko autobusa i kad su pitali "po kom osnovu se tako postupa".

Studenti Univerziteta u Beogradu, među kojima su studenti Arhitektonskog fakulteta i privatnog fakulteta Singidunum koji su razgovarali za N1, krenuli su u 13 časova sa Glavne autobuske stanice na Novom Beogradu krenuli na blokade u Novom Sadu, autobuskim prevoznikom „Severtrans“.

Student Singidunuma je kazao da su kod naplatne rampe za ulaz u Novi Sad pitali vozača da stane i da izađu ranije, kako bi se na vreme pridružili blokadama. Vozač tada, kako je rečeno N1, nije hteo da stane, a studenti su na to negodovali.

Potom su stigli do autobuske stanice u ovom gradu, ali tada ih vozač autobusa „Severtrans“ zaključao i nije hteo da ih pusti do dolaska policije, rekla je studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

„On je nas zaključao i tako smo ostali zaključani 20ak minuta, dok policija nije došla. Kazao je da je razlog da smo ga uznemiravali, a mi smo samo pitali da li možemo ranije da izađemo. Ipak, iako nas (studente) nije pustio, pustio je tri starije gospođe koje su pitale da izađu iz autobusa. Policija je potom stigla. Svi su znali da idemo na protest i da ima studenata „, istakla je ona.

Student sa Singidunuma dalje navodi da ljudi primetili šta se dešava i da su počeli da se okupljaju oko autobusa, a da je među njima, kako kaže, bio i pravnik koji je pitao vozača i policiju „po kom osnovu ih zadržavaju“.

„Policija je samo stajala i ćutala“, ističe student za N1 i dodaje da su ih pustili da izađu iz autobusa nakon pritsaka ljudi koji su se okupili oko autobusa.

„Odbio da zaustavi vozilo, a oni ga vređali“

Iz „Severtransa“ kažu za N1 da se desilo nešto skroz drugačije.

„Tokom današnjeg dana na povratku iz Beograda, određen broj putnika je od vozača zahtevao da iz vozila izađe van registrovanog stajališta, što nije dozvoljeno. Od vozača je zahtevano da otvori vrata na naplatnoj rampi, gde je autobus bio u koloni vozila, potom i na stajalištu gradskog prevoza. Ta stajališta se ne nalaze u nasem redu vožnje tako da vozač nije mogao tu da im stane, kako bi oni izašli iz autobusa. Kada je vozač odbio da tu zaustavi vozilo bio je izložen vređanju, pretnjama i uvredama, te onemogućen da radi svoj posao. Procedura u takvim situacijama je da pozove policiju, koja treba da mu obezbedi da može nesmetano da radi. Vozač je pozvao policiju, pratio je njihova uputstva, koja su bila da sačeka patrolu policije na dolaznom peronu autobuske stanice u Novom Sadu, kako je vozač i učinio“, rečeno je za N1 iz „Severtransa“.

Izvor: n1info.rs

Ukupno 84 zaposlenih u Osnovnom sudu u Somboru i jedan tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u ovom gradu podržali su studentske zahteve.

U saopštenju 85 potpisnika podrške, među kojima je 10 sudija Osnovnog suda Sombor, jedan javni tuzilac OJT Sombor, te samostalni saradnici i radnici Osnovnog suda u Somboru, stoji da podržavaju studente u, kako navode, opravdanim zahtevima za funkcionisanje pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti svih pred zakonom, a što je suština društvene uloge sudija.

„Osećamo moralnu i profesionalnu odgovornost da u ovako složenom društvenom trenutku pozovemo sve aktere da se uzdrže od bilo kakvih akata nasilja“, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, do pre nekoliko dana podršku studentima potpisalo je samo osam zaposlenih u Osnovnom sudu u Somboru.

Izvor: Nova.rs

Apatinci će ponovo da se okupe u centru grada i pruže podršku studentima i njihovoj borbi za pravnu državu.
Skup je zakazan za sutra (nedelja) sa početkom u 18 časova kod česme u glavnoj ulici.

Izvor: Radio Apatin

Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je sve građane na jednodnevni bojkot pet velikih trgovinskih lanaca zbog previsokih marži. Na bojkot su pozvani i potrošači u regionu.

„Najbolje cene, samo za vas“, poručuju iz supermarketa.

Zato smo upitali građane gde najčešće kupuju namirnice i da li su cene zaista super.

„Pa kupujem i u supermarketima, ali kupujem i na pijaci i kod lokalnih proizvođača. Smatram da (cene u supermarketima) jesu nefer, pogotovo kada se uporede sa ostalim cenama u Evropi, i u drugim delovima sveta, tako da se nadam da će da ih smanje kao u Hrvatskoj, ako ništa drugo“.

„Pa inače kupujem i Lidlu ili u Maksiju, ali danas neću sigurno i kad god budu najavili bojkot, ja ću se pridružiti“.

Da li smatrate da su cene previsoke?

„Jesu, pogotovo kad se uporede sa našim primanjima i sa cenama u inostranstvu, što je baš upečatljivo – kod nas je sve skuplje, aimamo mnogo manja primanja nego ljudi na Zapadu“.

„Smatram da cene na našem tržištu nisu usklađene generalno sa našim standardom ovde“.

Smatra i Komisija za zaštitu konkurencije. Zato je prošlog oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca, pod sumnjom da su dogovarali cene. Reč je o kompanijama Delez, Mercator, DIS i Univerexport.

„Nije logično da mleko koje se proizvodi kod nas ili keks ili ne znam šta bude jeftinije u Crnoj Gori i značajno jeftinije u Makedoniji nego kod nas“, smatra Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“

Šešir nakrivi, lakše se živi kažu iz Gomexa. Iako se ne nalaze na spisku bojkota i dele mišljenje da su cene previsoke, ističu da odgovornost nije samo na trgovcima.

„Ali ne bi smelo da se završi na trgovačkim lancima, zato što trgovački lanci imaju deo krivice u svemu tome, ali nisu jedini – jer vama cena kada se kreira, ona se kreira između dobavljača, trgovca i države“, rekao je osnivač lanca „Gomex“ Goran Kovačević.

A država nije reagovala. Iako je premijer u ostavci ranije najavljivao da će BIA i NBS istražiti razloge visokih cena, kao i ko su posrednici u prodaji, koji učestvuju u „zidanju“ cena.

„Dakle, osim tih monopola, očigledno postoje neki posrednici, koji su tu da „skinu kajmak“, a taj kajmak na kraju plate potrošači“, kaže Gavrilović.

A kad već kupujete kajmak, Udruženje poručuje da je bolje da ga platite na pijaci ili malim radnjama.

„Ako mi danas ovim trgovinskim lancima napravimo štetu od milion, dva ili pet miliona, neka se onda zapitaju šta će biti ako tu štetu preusmerimo na jednog od njih u trajanju od nedelju dana. To bi mogao da bude naredni korak i ozbiljniji finansijski udarac za nekoga od njih“, dodao je Gavrilović.

Izvor: n1info.rs

Bowling Stonsi nakon mesec dana pauze nastavili su prvenstvenu borbu za bodove. Naime, u 12. kolu Prve bowling lige Srbije somborski klub je u Bačkom Dušanovu ugostio ekipu Inela. Somborci su nakon velike borbe slavili sa 9:7 (4.234:4.071). Pobeda je obezbeđena odličnim nastupom dublova u poslednjem šestom setu. Gosti su po završetku poslednjeg seta imali prednost od 7:5, ali su domaćini zahvaljujući dodatnim bodovima stigli do konačne pobede.

U pobedničkom timu najbolji pojedinac bio je iskusni veteran Oto Imre koji je srušio 1.145 pinova. Odmah iza njega bili su Milka Rebić sa 1.078 i Bojan Obradović sa 1.068 oborenih pinova. Pobedi su doprineli i Predrag Pavlović (646) i Slobodan Naumov (297). Nakon ovog kola Stonsi su šesti tim lige sa 13 bodova.

Sledeći rival biće im poslednje plasirana ekipa prvenstva Lords of Lanes. Ovaj meč igraće se 4. februara od 18 časova.

Izvor: somborsport.org