Sombor.info

Kumin je moćan začin koji se upotrebljava već hiljadama godina širom sveta. Njegov ukus je topao, orašast i pomalo zemljani—savršeno se uklapa u razne svetske kuhinje, od indijskih karija, meksičkih enčilada i čili kon karnea, do bliskoistočnog falafela.

Dodajte kumin u marinade za roštilj, začinite njime meso, obogatite ukus variva, supa, pečenog povrća i najrazličitijih jela, piše Punkufer.hr.

Zdravstvene koristi kumina

Antioksidansi i zdravlje srca

Kumin je bogat antioksidansima koji doprinose smanjenju nivoa lošeg holesterola (LDL) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti — svakako ako je vaša ishrana inače bogata nutrijentima poput svežeg povrća, voća, integralnih žitarica i mahunarki.

Savet za upotrebu: sameljite kumin pre upotrebe kako biste povećali njegovu apsorpciju u organizmu.

Kumin kao “lek” za nadutost

Kumin je dobar izvor vitamina B i E, gvožđa i magnezijuma—kombinacija koja jača imuni sistem, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi i poboljšava metabolizam, kao i rad mišića i nervnog sistema.

Studije su pokazale da ekstrakt kumina može ublažiti nadutost i simptome sindroma iritabilnog creva. U ajurvedskoj medicini vekovima se koristi u toplim napicima za poboljšanje probave.

U mnogim kulturama kumin se koristi kod pripreme jela s mahunarkama upravo da bi se smanjila šansa za nadutost i stvaranje gasova.

Kako i koliko dodati kumina – i kada

Mleveni kumin ima intenzivniji i koncentrisaniji ukus. Za variva, supe i gulaše za oko četiri porcije, dovoljno je pola do jedna čajna kašičica.

Najbolje je kumin dodati pri kraju kuvanja — tokom dugog kuvanja on gubi svoj ukus i aromu. Počnite s manjom količinom, probajte, pa po želji dodajte još.

Za začinjavanje mesnog odreska ili porcije pirinča/kuskusa dovoljno je četvrtina čajne kašičice mlevenog kumina.

Cele semenke kumina imaju blaži, orašast ukus. Obično se dodaje jedna čajna kašičica semenki pri pečenju povrća u rerni. Ako pripremate hleb ili peciva, pola čajne kašičice semenki je dovoljno za testo od pola kilograma brašna.

Za pojačavanje arome, malo tostirajte semenke u suvom tiganju 1–2 minuta pre upotrebe.

Kumin je izuzetno svestran začin — ne samo da oplemenjuje ukuse u raznim jelima, već nudi i značajne zdravstvene prednosti: od pomoći u regulaciji holesterola i šećera u krvi, preko jačanja imunog sistema i mišićne funkcije, do olakšavanja probave i ublažavanja nadutosti. Uz malo pažnje u pripremi (poput mlevenja i dodavanja pri kraju kuvanja), njegov puni potencijal dolazi do izražaja.

Od boljeg sna do zdravijeg srca, mozga, creva i imunosistema, istraživanja sve češće pokazuju snažnu vezu između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjenog rizika od ozbiljnih bolesti.

Nova analiza dodatno potvrđuje rastuće dokaze da veganstvo i vegetarijanstvo smanjuju rizik od nekih vrsta raka.

„Sve ovo su relativno jedinstvene informacije i možda najsnažniji podaci koji postoje u vezi sa rakom želuca i limfomom,“ kaže glavni autor studije, epidemiolog Geri Frejzer sa Univerziteta Loma Linda u SAD.

Frejzer i njegove kolege su uporedili medicinske podatke 79.468 adventista (koji inače uglavnom ne jedu crveno meso i mahom su vegetarijanci), a koji su živeli u SAD i Kanadi između 2002. i 2007. godine. Na početku studije niko od učesnika nije imao rak, ali je određen procenat njih tokom praćenja do 2015. godine razvio različite oblike bolesti.

Koliko ishrana bez mesa smanjuje rizik od raka

„Mnogi od tih ne-vegetarijanaca adventista u studiji i dalje su bili vrlo svesni zdravlja, tako da je na neki način izvanredno što smo uopšte otkrili bilo kakvu razliku,“ objašnjava Frejzer.

Začudo, vegetarijanci su bili u 45 odsto manjem riziku da razviju rak želuca u posmatranom periodu i u 25 odsto manjem riziku da dobiju limfome. Ukupno smanjenje rizika od svih vrsta raka iznosilo je 12 odsto, piše Science alert.

„Ovi podaci ukazuju na manji rizik kod vegetarijanaca za sve vrste raka zajedno, kao i za grupe kancera srednje učestalosti,“ napisali su istraživači u svom radu.

Tim napominje da je logično da se najočigledniji efekti vide u gastrointestinalnom sistemu.

„Ovi organi su u direktnom kontaktu sa hranom i njenim produktima razgradnje tokom varenja, kao i sa drugim metabolitima koje proizvode crevne bakterije,“ pišu Frejzer i saradnici. „Prerađeno meso se smatra faktorom rizika za oba ova mesta, dok kod raka želuca veći unos voća (posebno citrusa), pečene i grilovane ribe i mesa, kao i povrća, verovatno pruža zaštitu.“

Međutim, ishrana se, kako napominje Frejzer, nije pokazala kao zaštita od drugih vrsta raka, uključujući one koji pogađaju urinarni trakt ili nervni sistem.

„Ovo takođe može ukazivati na nekoliko drugih kancera – poput pluća, jajnika i pankreasa,“ objašnjava Frejzer. „Dokazi iz ove studije sugerisali su manji rizik kod vegetarijanaca, ali nisu dostigli potreban standard da bi se moglo reći više.“

Iako je u pitanju velika studija koja obuhvata dug period, ona može pružiti samo dokaze o trendovima, a ne o uzrocima. Stoga je moguće da oni koji izbegavaju životinjske proizvode takođe češće donose i druge odluke koje pozitivno utiču na zdravlje, kao što je vežbanje, što je takođe povezano sa boljim ishodima kada je reč o raku.

Fokus na adventistima donekle pomaže da se uzme u obzir ova ograničenja, budući da vernici obično snažno naglašavaju zdrav način života.

Takođe je važno imati na umu da preterivanje u bilo kojoj dijeti može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanske dijete mogu izazvati nedostatak nutrijenata ako nisu pravilno sprovedene. Ovo je posebno izazovno za one koji žive u manje bogatim sredinama ili su preplavljeni nezdravim opcijama.

Štaviše, vegetarijanstvo može biti izuzetno teško za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima vezanim za ishranu. Zbog toga istraživači često naglašavaju da je više povrća u ishrani, a ne strogo pridržavanje veganske dijete, najvažnija poruka svih ovih studija.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.

Inteligencija se ispoljava u bezbroj oblika koji daleko prevazilaze ono što standardizovani testovi mogu da izmere. Ona se otkriva kroz različite načine na koje ljudi razumeju sebe i svet oko sebe.

Iako IQ testovi mogu da obuhvate određene kognitivne sposobnosti, oni ne uzimaju u obzir individualnu emocionalnu mudrost, kreativno rešavanje problema i društvenu pronicljivost. Najdublji oblici inteligencije pokazuju se kroz suptilna ponašanja koja odražavaju duboko razmišljanje i vrstu mentalne fleksibilnosti koja zaista obogaćuje život.

Dr Akšad Sindi za sajt Your Tango izdvaja četiri znaka da ste veoma inteligentni, a koja se neće videti na IQ testovima.

Radite drugačije, a ne teže

„Evo nečega što sam naučio kroz godine usavršavanja: kad god naiđete na prepreku koju jednostavno ne možete da savladate, odgovor je da pokušate drugačije, a ne da pokušate teže. Jedan popularan primer za to je izum Fosbury Flop u skoku uvis. Pre toga atletičari su koristili tehniku straddle, Western Roll, Eastern cut-off ili tzv. makazasti skok da bi preskočili letvicu. Ali kada je Dik Fosberi ušao u sport, potpuno ga je transformisao kroz eksperimentisanje. On je dugo u najboljem slučaju bio amaterski skakač uvis. Pokušavao je sve jače i jače, ali nije mogao da poboljša visinu svojih skokova. Njegovi treneri su mu govorili da možda sport jednostavno nije za njega. Međutim, Dik je bio odlučan da napreduje i postane jedan od najboljih. I tako, nakon što je dugo pokušavao sve teže, pokušao je drugačije. Eksperimentisao je.“

Umesto da skače preko letvice tako što je stomakom bio okrenut ka njoj, pokušao je nešto novo – skočio je leđima okrenut ka letvici.

„U početku je delovalo suludo. Njegovi treneri su ga molili da prestane da bude budalast. Ali kako je nastavio da isprobava ovaj novi pristup, na kraju se značajno popravio. Oborio je dotadašnje rekorde, a danas svaki atletičar na svetu koristi Fosbury Flop. On je zauvek promenio sport. Istina je da pokušavati teže može dovesti do malog, postepenog napretka koji se vremenom akumulira. Međutim, pokušati drugačije ili eksperimentisati može vam pomoći da prevaziđete prepreke i napravite značajne skokove u razvoju odjednom“, kaže dr Sindi, prenosi nova.rs.

Ali problem sa eksperimentisanjem je u tome što, ako radite samo onoliko koliko je nužno, nemate prostora za to eksperimentisanje.

„Na primer, ako moram da napišem 12 članaka mesečno da bih održao pristojan prihod i uradim tačno to, ne ostavljam sebi prostora za eksperimentisanje. Zato što znam da pišem samo 12 članaka i moram da se držim onoga što funkcioniše. Međutim, ako napišem 20 članaka kada mi je potrebno samo 12, mogu mnogo da eksperimentišem sa dodatnih osam članaka koje pišem“, kaže on i objašnjava:

• Eksperimentisanje može dovesti do prevazilaženja prepreka i značajnih skokova u razvoju.

• Ali psihološki sebi dopuštamo prostor za eksperimentisanje samo kada preduzmemo dodatnu akciju. To je zato što možemo slobodno da eksperimentišemo jedino kada se ne bojimo da će naš eksperiment propasti.

Zato dosledno eksperimentisanje, omogućeno obiljem akcije, može dovesti do izuzetnog rasta na duge staze.

Imate duboku samosvest

Većina ljudi ne poznaje sebe baš najbolje. I zato, čak i kada rade veoma naporno u životu, moguće je da rade na ciljevima koje zapravo uopšte ne žele da ostvare.

„Posledica je da mnogo tog vremena odlazi uzalud jer na kraju postignu nešto što im ne donosi nikakvo ispunjenje“, kaže on i daje primer iz svog života kako samosvest može da vam uštedi godine.

„Još od detinjstva sam želeo da studiram u inostranstvu. Zato sam na drugoj godini medicinskog fakulteta počeo da učim za US Medical Licensing Exam kako bih mogao da odradim specijalizaciju u SAD-u. Međutim, zbog određenih okolnosti, u to vreme nisam bio podoban za polaganje USMLE-a. Tada sam pomislio da ću raditi na tome da kasnije steknem uslove. U međuvremenu, da bih bio siguran, odlučio sam da se pripremim za indijske postdiplomske ispite. I to sam i uradio. Dao sam sve od sebe. Učio sam opsesivno mesecima i godinama — i bio sam potpuno spreman da briljiram na ispitu.“

Međutim, jednog dana je u kafiću sreo drugaricu iz detinjstva i ona mu je rekla da odlazi u Sjedinjene Države da tamo završi master studije. U tom trenutku je osetio ljubomoru jer je shvatio da je to ono što i on želi.

„Kasnije te večeri dublje sam analizirao taj osećaj ljubomore i zapitao se šta ja zapravo želim u životu. Posle mnogo razmišljanja shvatio sam da želim da studiram u inostranstvu zato što želim da doživim mnogo novih iskustava.“

Nakon mnogo sati unutrašnje borbe doneo je zaključak. Odlučio je da potpuno prestane da uči za indijski ispit i da počne da planira kako bi mogao da studira u inostranstvu.

„Trenutno sam spreman da izađem na PLAB u novembru ove godine — ispit koji će mi omogućiti da se bavim medicinom u Velikoj Britaniji. To je nešto što zaista želim u životu. Dakle, kao što vidite, sada jurim pravi cilj za sebe. Ali postojao je period kada sam mesecima i godinama jurio pogrešan cilj — i to svom snagom. Tada sam shvatio da vam samosvest može uštedeti godine života jer u suprotnom često završite jureći pogrešne ciljeve. Zato, ako želite da zaštitite svoje vreme (mesece, godine, pa čak i decenije), usredsredite se na to da upoznate sebe i svoje želje do najsitnijih detalja.“

Mnogo ulažete u učenje

Pre nekoliko godina bio je čvrsto protiv kurseva i koučinga. Pitao se zašto da plaća nekome drugom ako može sam to da shvati. Ali danas, kad god započinje nešto novo, uvek traži neki digitalni kurs na internetu od pouzdanog predavača.

„Na primer, nedavno sam uložio u Handstand i Flexibility pakete Metjua Smita jer želim da naučim stoj na jednoj ruci i da uradim špagu napred i u stranu. Sada shvatam da bih to mogao i sam da naučim. Mogao bih da savladam te veštine preko Jutjuba — besplatno. Međutim, moja namera ovde nije da uštedim novac. Važno mi je da nešto naučim pravilno i brzo — jer želim da u životu naučim mnogo različitih veština.“

Otkrio je da strukturisani digitalni kursevi od pouzdanih predavača mnogo više pomažu nego nasumičan, nepovezan niz Jutjub snimaka na tu temu. Oni pružaju prednost na samom početku učenja i razvijanja stručnosti što se na drugi način ne može postići.

„Zato bi uvek trebalo da ulažete u kurseve i koučing — naravno, ako to možete sebi da priuštite. Moj krajnji cilj u životu je da zarađujem dovoljno novca da imam slobodu da angažujem vrhunske svetske trenere za personalizovani koučing za svaku veštinu koju poželim da naučim. Do toga je dug put. Zato se za sada snalazim sa kursevima. Ali toplo preporučujem i vama da razvijete način razmišljanja tako da slobodno ulažete u kurseve i koučing.“

Više cenite doslednost nego intenzitet

Mnogi ljudi su u zabludi, obojenoj egom, kada je reč o intenzitetu. Bio je i on, priznaje.

Kad god bi takvi ljudi odlučili da krenu ka svojim ciljevima, birali bi da to rade punom snagom.

• Odluče da uče 10 sati dnevno.

• Odluče da imaju duge treninge u teretani šest dana nedeljno.

• Odluče da napišu sedam članaka u jednoj nedelji.

„Međutim, ne razumeju da se njihov intenzitet prilikom planiranja retko održava i tokom delovanja. Često na kraju urade manje nego što su odlučili. Čak i ako uspeju da urade onoliko koliko su planirali, nisu u stanju da to zadrže dugo vremena. A to se pretvori u nizove dana intenzivne akcije, isprekidanih sa mnogo, mnogo dana bez ikakve akcije. U poslednje vreme sam naučio da, iako intenzitet izgleda privlačno na kratke staze, doslednost uvek pobeđuje na duge staze. Uvek. Bez izuzetka.“

Planiranje sa fokusom na doslednost može izgledati ovako:

• „Počeću da učim dva sata dnevno — minimum. Održaću to do kraja semestra.“

• „Ići ću u teretanu četiri dana nedeljno — najmanje. Ali potrudiću se da to bude svake nedelje.“

• „Pisaću četiri članka nedeljno — a onda, kada uspem to da održim nekoliko nedelja, počeću da pišem više.“

Način razmišljanja usmeren na doslednost pobeđuje iz dva posebna razloga, kaže dr Sindi i objašnjava:

„Prvo, kumulativno i kontraintuitivno, doslednost često dovodi do većeg broja stvarno odrađenih sati nego nedosledan način razmišljanja zasnovan na intenzitetu. Drugo, dugoročna, dosledna akcija pruža stabilan mentalni okvir na kom možete nastaviti da ponavljate i eksponencijalno rastete. Mali ispadi nedosledne akcije ne dozvoljavaju vam eksponencijalan rast jer između njih postoje veliki razmaci.“

Zato preradite svoje instinkte tako da planirate za doslednost, a ne za intenzitet. Ne dozvolite da vam ego stane na put — i postići ćete više nego što je vaš ego ikada mislio da možete.

„Takođe, ne kažem da intenzitet nije važan. Jeste. Ali mora biti postepeno uklopljen kako bi se osiguralo da sve teče glatko. Evo kako to ide:

• Preduzimajte doslednu akciju nedeljama.

• Zatim malo povećajte intenzitet.

• Ostanite dosledni na tom nivou intenziteta nedeljama.

• Zatim ga povećajte još malo.

• Ponavljajte proces.“

Ako naučite da ovako radite sa svime što preduzimate, rezultati će biti prelepi, tvrdi.

„Umesto da razmišljate kako da uštedite vreme na maloj skali (u okviru nedelje), razmišljajte kako da uštedite vreme na velikoj skali (tokom decenije). Odgovori na ta pitanja mogu vam promeniti život.“

• Preduzmite više akcije nego što morate — tako da deo te akcije možete da posvetite eksperimentisanju bez straha od neuspeha.

• Upoznajte sebe do najsitnijih detalja. To osigurava da ćete svoje vreme i energiju ulagati samo u stvari koje zaista želite u životu.

• Uvek ulažite u početnu prednost. Sve možete da shvatite i sami — ali to zahteva mnogo vremena. Uložite u kurseve i koučing kod vrhunskih profesionalaca i nećete se pokajati.

• Preradite svoje instinkte tako da planirate život u skladu sa doslednošću, a ne sa intenzitetom. Doslednost omogućava stalno ponavljanje i samim tim eksponencijalni rast. Ako želite da dodate intenzitet u jednačinu, uvedite ga postepeno, korak po korak.

Mnogi ne razmišljaju o tome kako odlažu čaše nakon pranja, ali stručnjaci upozoravaju da ih ne treba stavljati naopako.

Razlog je što tako može doći do oštećenja ivice, zadržavanja vlage koja pogoduje buđi i neprijatnim mirisima, kao i prenosa nečistoća sa površine na deo iz kojeg pijemo.

Iako mnogi ljudi nakon pranja okreću čaše naopačke da se ocede, ovo je, kako stručnjaci objašnjavaju, potpuno pogrešno jer šteti kvalitetu i čvrstoći čaša, prenosi N1.

Sa naučne strane, objašnjenje za ovo glasi: „Kraj čaše je najkrhkiji deo. Kada je okrenete naopako, on nosi težinu cele čaše“.

Shodno tome, vremenom bi verovatnoća lomljenja stakla mogla da se poveća. Ovu tezu je potvrdila Ki Vagner za "The Sun".

„Neke čaše za piće imaju veoma delikatan obod koji nije napravljen da podrži punu težinu čaše. Ako je to slučaj, nemojte skladištiti čaše okrenute naopako, jer će to vršiti prekomerni pritisak na obod i na kraju će se čaše polomiti“, rekla je ona.

Sa druge strane, stručnjaci su svesni da se ovaj način skladištenja čaša nakon pranja koristi kako bi se sprečilo taloženje prašine u čašama.

Istezanje se često povezuje sa početkom treninga ili jutarnjim treningom, ali mnogi stručnjaci ističu da ima smisla i uveče - posebno pre spavanja.

Kratka rutina istezanja od nekoliko minuta može pozitivno uticati na kvalitet sna, smanjiti napetost u telu i olakšati buđenje bez ukočenosti, prenosi Index.hr.

Tri glavna razloga zašto bi večernje istezanje trebalo da postane svakodnevna navika su sledeća:

Opušta telo i smanjuje napetost mišića

Tokom dana, mišići se napinju zbog sedenja, dužeg stajanja ili fizičkog rada. Prema rečima fizioterapeuta, lagano istezanje pre spavanja stimuliše cirkulaciju, smanjuje napetost mišića i šalje telu signal da je vreme za odmor.

Kada su mišići opušteni, lakše je pronaći udoban položaj za spavanje i smanjiti noćno prevrtanje i okretanje.

Pomaže u smirivanju uma i smanjenju stresa

Istezanje uveče donosi ne samo fizičke već i mentalne koristi. Sporo, kontrolisano kretanje u kombinaciji sa dubokim disanjem smanjuje nivo kortizola - hormona stresa - i pomaže telu da pređe iz „aktivnog“ u „mirni“ režim.

Ova promena vam pomaže da brže zaspite i može smanjiti učestalost buđenja tokom noći.

Povećava fleksibilnost i olakšava jutarnje pokrete

Redovno istezanje, čak i u kratkim intervalima, povećava pokretljivost zglobova i fleksibilnost mišića.

Ako se radi uveče, telo je bolje pripremljeno za jutarnje aktivnosti, a osećaj ukočenosti pri ustajanju se smanjuje.

Stručnjaci dodaju da dugotrajno večernje istezanje može pomoći u sprečavanju povreda, posebno kod ljudi koji se bave sportom ili imaju sedentarne poslove.

Na tenderu, koji je grad Sombor raspisao za projekat rekonstrukcije dela stadiona - atletske staze i izgradnju priključka na gradsku atmosfersku kanalizaciju, pobedile su firme: Floor point iz Niša, Džimi Commerce Bezdan i PODN, kojima je dodeljen ugovor od 118,5 miliona dinara.

Nova atletska staza biće prve kategorije i izrađena od tartana, a ispod će biti postavljena odgovarajuća čvrsta podloga.

Dužina staze oko fudbalskog terena iznosiće 400 metara sa dve polukružne krivine i šest trkačkih traka.

Jedan pravi segment staze biće produžen za sprinterske discipline.

Projektom hidrotehničkih instalacija planira se odvod atmoferskih voda sa atletske staze - piše eKapija.

Turistička organizacija Grada Sombora objavila je na svojoj zvaničnoj stranici da je koncert Đorđa Davida koji je trebao biti održan u subotu, 23. avgusta, odložen za 4. oktobar.

Lokacija i satnica će i u oktobru ostati nepromenjeni.

Kadetska košarkaška reprezentacija Srbije zasijala je na evropskom tronu posle punih 18 godina, a ime koje je obasjalo ovu istorijsku pobedu dolazi upravo iz Apatina – Nikola Kusturica. Mladi Apatinac bio je jedan od ključnih igrača u finalu protiv Litvanije, koje je završeno rezultatom 99:86, a za fantastičnu igru nagrađen je priznanjem najkorisnijeg igrača (MVP) Evropskog prvenstva do 16 godina.

Kusturica je u finalnom meču bio na korak od tripl-dabla – upisao je 18 poena, 14 skokova i 8 asistencija, pokazujući raskoš talenta i karakter lidera. Tokom čitavog prvenstva prosečno je beležio 20 poena, 7,7 skokova i 3,4 asistencije, čime je u potpunosti opravdao poverenje selektora Stevana Mijovića i oduševio košarkašku Evropu.

Visok 202 cm, Nikola svojom igrom može da pokrije više pozicija – od beka, preko krila do krilnog centra. Njegova kombinacija snage, pokretljivosti i brzine čini ga gotovo nemogućim za čuvanje. O tome svedoče i pohvale FIBA-e, koja je istakla njegovu maestralnu igru u napadu, brz prvi korak i sposobnost da sa lakoćom reši i najzahtevnije situacije u reketu.

Zanimljivo je da Kusturica već dve godine brani boje Barselone, koja je mladog Apatinca primetila na NBA turniru u Železniku. Njegovi nastupi u Španiji dodatno su oblikovali igru, pa nije iznenađenje da je na ovom prvenstvu bio jedno od najprijatnijih otkrića. Njegov talenat i borbenost prepoznali su i u Barseloni, koja je zvanično čestitala svom igraču na zlatnoj medalji i MVP tituli.

U organizaciji Udruženja Roma „Zlatno sunce“, opštine Apatin, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Turističke organizacije Apatin, u apatinskom romskom naselju je protekle subote održana još jedna tradicionalna „Romska noć“.

Svakog petnaestog avgusta, na Veliku Gospu, u romskom naselju u Apatinu održava se ova kulturno-zabavna manifestacija. Ceo dan prođe u veselju i domaćinima i gostima, a posetioci imaju priliku da uživaju i u kirbaju, a nezaobilazan deo večeri je izbor za najlepšu Romkinju.

Titulu Mis Romske noći ove godine ponela je Emilija Mihajlović iz Apatina. Pored toga, priređena su i brojna iznenađenja i nagrade za publiku, što je dodatno upotpunilo atmosferu.

Manifestacija je nastavljena do kasnih večernjih sati, uz poruku da „na Romsku noć ne možete da zakasnite“.

U subotu, 16. avgusta Bačka Palanka je okupila najbolje mini kajakaše Srbije. Na ovom državnom prvenstvu učestvovali su i kajakaši bezdanskog "Dunava".

Osvojeno je ukupno 11 medalja, od kojih osam zlatnih, srebrna i dve bronzana. U konkurenciji devetogodišnjaka na najviše pobedničko postolje popeli su Tea Rica i Aleksandar Roža u pojedinačnoj konkurenciji, kao i dvosedi Tea Rica/Lena Kiš i Aleksandar Roža/Daniel Panda. Lena Kiš (9. godina) je bila srebrna, dok je bez postolja ostao četvrtoplasirani Daniel Panda.

U konkurenciji devojčica 10. godina najbolja je bila Mihaela Maria Horvat, dok je Kinga Panda zauzela treću poziciju. Njih dve osvojile su zlato u konkurenciji dvoseda.

Zlatne medalje osvojili su Petra Đanić (11. godina) i Leona Kiš (12. godina), dok je dvojac Petra Đanić/Jana Kovačević (11. godina) zauzeo treće mesto u konkurenciji dvoseda.

Kako se još navodi u klupskom saopštenju, Jana Kovačević (11. godina) je bila osmoplasirana u konkurenciji svojih vršnjakinja - piše somborsport.org.