Srce može da se popravi. Ćelije uzete iz krvi i „preprogramirane“ u ćelije srčanog mišića mogu pomoći pacijentima sa srčanom insuficijencijom.
Oštećeno srce može doslovno da se „popravi“, kako bi ponovo funkcionisalo, kažu istraživači, u revolucionarnom otkriću.
Prema nedavnoj studiji, srčana insuficijencija pogađa više od 64 miliona ljudi širom sveta, a uzroci uključuju srčane udare, visok krvni pritisak i koronarnu bolest, piše Gardijan.
Za srčane transplantacije postoji manjak dostupnih organa, dok su veštačke srčane pumpe skupe i imaju visok procenat komplikacija.
Sada naučnici veruju da su napravili veliki korak napred stvaranjem implantabilnih flastera sa srčanim mišićem koji može pomoći srcu da se steže - piše Danas.
Profesor Ingo Kuška, koautor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu u Nemačkoj, izjavio je:
„Sada imamo, po prvi put, biološki transplantat uzgojen u laboratoriji, koji ima potencijal da stabilizuje i ojača srčani mišić.“
Flasteri za srce od ćelija iz krvi
Flasteri se prave od ćelija uzetih iz krvi koje se „preprogramiraju“ da deluju kao matične ćelije, koje mogu da se razviju u bilo koju vrstu ćelija u telu.
U slučaju ovih flastera, te ćelije se pretvaraju u ćelije srčanog mišića i vezivnog tkiva. One su ugrađene u kolagenski gel i uzgajane u posebnom kalupu pre nego što se flasteri postave. Postavljaju se u nizovima, na membranu. U ljudskom telu, ova membrana je veličine oko 5 cm x 10 cm.
Profesor Volfram Huberts Cimerman, još jedan autor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu, rekao je da mišić u flasterima ima karakteristike srca koje je staro samo četiri do osam godina.
„Implantiramo mladi mišić pacijentima sa srčanom insuficijencijom“, rekao je on.
Tim navodi da su flasteri važan razvoj jer direktna injekcija ćelija srčanog mišića u srce može dovesti do rasta tumora ili izazvati razvoj nepravilnog otkucaja srca – što može biti smrtonosno.
Međutim, flasteri omogućavaju da se unese mnogo više ćelija srčanog mišića, čini se, bez rizika od neželjenih efekata.
U članku objavljenom u časopisu Nature, Cimerman i kolege izveštavaju da su testirali flastere na zdravim majmunima vrste rhesus macaque, ne nalazeći dokaze o nepravilnim otkucajima srca, formiranju tumora, ni o smrti ili bolesti povezanim sa flasterima.
Kada je tim proučavao srca tih životinja šest meseci nakon implantacije flastera, otkrili su zadebljanje srčane stene – stepen zadebljanja zavisio je od broja upotrebljenih flastera.
Tim je takođe testirao flastere na majmunima sa bolešću sličnom hroničnoj srčanoj insuficijenciji.
U tom slučaju, tim je pronašao znakove poboljšanja funkcije srca, poput veće sposobnosti srčane stene da se steže.
Istraživači su zatim primenili ovu metodu na 46-godišnju ženu sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom.
U ovom slučaju, flasteri su napravljeni od ljudskih ćelija uzetih od donora i bili su ušiveni na pacijentinjino srce minimalno invazivnom hirurgijom.
Tri meseca kasnije, pacijentkinja – koja je ostala stabilna – podvrgnuta je srčanoj transplantaciji, što je omogućilo timu da analizira uklonjeno srce. Istraživači su otkrili da su flasteri preživeli i da je uspostavljeno snabdevanje krvlju.
Iako korišćenje ćelija od donora znači da je potrebna imunosupresija, istraživači navode da bi bilo previše skupo i da bi trajalo predugo da se stvore flasteri od ćelija pacijenta koji hitno treba transplantaciju, dok ćelije donora takođe pružaju mogućnost da postoje flasteri „na lageru“, što znači da mogu da se koriste u hitnim situacijama odmah i bolju bezbednosnu proveru.
Tim navodi da je potrebno od tri do šest meseci da se vide terapijski efekti flastera, što znači da oni nisu pogodni za sve pacijente.
Međutim, 15 pacijenata je već primilo flastere.
„Naša tekuća klinička ispitivanja će, nadamo se, pokazati da li će ovi inženjerski graftovi srčanog mišića poboljšati funkciju srca kod naših pacijenata“, rekao je Kuška.
Cimerman je rekao da cilj nije nužno da se zamene srčane transplantacije.
„Ovo je nova terapija za pacijente koji trenutno primaju palijativnu negu i imaju smrtnost od 50% u roku od 12 meseci“, rekao je on.
Profesorka Sian Harding sa Imperial College-a u Londonu opisala je ovo istraživanje kao revolucinarno, ali je napomenula da je potreban dalji rad, jer ćelije srčanog mišića u flasteru nisu potpuno sazrele i uspostavljanje krvnog protoka bilo je sporo.
Profesorka Ipsita Roj sa Univerziteta u Šefildu takođe je pozdravila ovo istraživanje, naglašavajući da bi operacija bila manje invazivna nego kod srčane transplantacije.
„Ovo je izvanredno istraživanje. Zaista sam impresionirana“, rekla je ona. „Koncept je prilično jasan, možete da popravite srce gde god da je oštećeno.“
