Sombor.info

Legendarni Đorđe Balašević je pevao o nenadmašnom kockaru Boži, zvanom „Pub“. Mnoge javne ličnosti iz Srbije i okruženja su išle Božinim stopama. Iako nisu imale jednaku količinu uspeha kao izmaštani lik, njihove kockarske sesije su se prepričavale godinama.

Sa pojavom online kazino stranica koji garantuju privatnost, tih priča je sve manje. Međutim, ovih 10 slavnih ličnosti je ostalo poznato po svojim posetama kazinima. Krenimo redom.

1. Toma Zdravković

Boem i čovek koji je otpevao neke od najvećih hitova domaće narodne muzike je rano upoznao čari ruleta. Kao mlad i neafirmisan pevač, prve angažmane je dobijao u hotelima u sklopu kojih su se nalazile i kockarnice. U pauzama između nastupa i komponovanja, Toma je dosta vremena provodio za kockarskim stolovima. 

Ovaj, kao i svi ostali aspekti njegovog uzbudljivog života, realno su dočarani u dugometražnom filmu „Toma“, koji je izašao 2021. godine.

2. Bora Đorđević

Nedavno preminuli osnivač najbolje rok grupe na ovim prostorima, Riblje Čorbe, bio je stalni gost kazina i kladionica. Postoje mnoge priče o improvizovanim nastupima koje je Bora priređivao na licu mesta i tako zabavljao prisutne goste.

3. Saša Popović

Saosnivač Grand produkcije i jedan od članova originalne postave „Slatkog greha“, prateće grupe Lepe Brene, je takođe poznat kao pasionirani kockar. Njegova ljubav prema igrama na sreću i skupim automobilima je jedna od glavnih tema na estradi.

4. Aca Lukas

Popularni folk pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nikada nije krio svoju sklonost ka porocima. Poznat je po svom burnom životu i skandalima zbog kojih se često nalazio na naslovnim stranama tabloida.

Njegov život je opisan u knjizi „Ovo sam ja“, koju je napisao u saradnji sa poznatim novinarom Vanjom Bulićem. U njoj su opisani i odlasci u mnogobrojna kazina.

5. Dragan Bjelogrlić

Dug put je prešao Dragan Bjelogrlić, od simpatične uloge u „Boljem životu“ do najpoznatijeg srpskog režisera i producenta 21. veka. Autor kultnih ostvarenja, kao što je „Montevideo, Bog te video“ je rado viđen gost u kazinima širom Srbije. 

6. Zdravko Mamić

Bivši direktor zagrebačkog Dinama i fudbalski menadžer je jedna od najkontroverznijih ličnosti na Balkanu. Nekoliko puta je hapšen zbog optužbi u vezi sa korupcijom i zloupotrebom položaja. 

Tokom godina kada je bio centralna figura hrvatskog fudbala, bio je čest gost kazina u susedstvu, posebno u Hrvatskoj i BiH. Iako se poslednjih godina povukao u medijsku ilegalu, ponekad se oglasi britkim saopštenjem u kojem proziva fudbalske radnike u regiji.

7. Miroslav Ilić

„Slavuj iz Mrčajevaca“, poznat po hitovima „Devojka iz grada“, „Polomiću čaše od kristala“ i mnogim drugim je jedan od najomiljenijih pevača narodne muzike. Njegova karijera traje već duže od četiri decenije, a popularnost mu ne jenjava.

Poznato je da voli da igra poker, kao vrstu razonode. Kada ne posećuje kazina, partije pokera organizuje u lokalnim kafićima.

8. Vlado Georgiev

Crnogorski pevač, poznat pod nadimkom „Barba“ je autor nekih od najemotivnijih balada otpevanih na našim prostorima. Kao jedan od poslednjih istinskih boema, Georgiev je poznat kao ljubitelj žestokih alkoholnih pića i kocke. U poslednje vreme je poznatiji po svađama na Tviteru (X-u), nego po novim pesmama.

9. Zdravko Čolić

Najveća muška muzička zvezda stare Jugoslavije je tokom karijere prodao desetine miliona nosača zvuka. Interesantno je da mu popularnost ne jenjava i na njegovim koncertima možete da vidite publiku koju čine tri, pa ponekad čak i četiri generacije.

Legendarni Sarajlija je imao običaj da se ponekad relaksira u kazinima širom Jugoslavije. Po rečima očevidaca, uvek je bio galantan, a poznato je da je više puta učestvovao i u humanitarnim akcijama.

10. Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski je jedan od najznačajnijih književnika 20. veka u Srbiji. Pored realističke proze, pisao je i poeziju, u koju je uveo prve modernističke elemente, čime je uticao na ostale stvaraoce u Srbiji toga doba.

Za autora „Seoba“ se vezuje veći broj priča, doduše nepotvrđenih, da je posećivao kockarnice dok je bio u emigraciji. Povratkom u Jugoslaviju, 1965. godine, u potpunosti se posvetio književnosti i diplomatskom radu.

Zaključak

Igranje u kazinu je vekovima način za mentalnu relaksaciju, tako da na to nisu ostale imune ni slavne ličnosti sa ovih prostora. Kockarnice i kazina sa područja bivše Jugoslavije, su znale da ugoste mnoga slavna imena. 

Prisustvo poznatih lica je uslovilo i dodatno ulaganje u enterijer i komfor kockarnica. Zbog toga danas u zemljama bivše Jugoslavije imamo mnoga mesta za igranje igara na sreću koja po luskuzu ne zaostaju za najpoznatijim svetskim kockarnicama.

Istraživanje je otkrilo da zapanjujućih 89 odsto ispitanih nije shvatilo da veštački zaslađivači mogu da izazovu migrene.

Anketa "Lloid's Pharmacy", koja je uključila 500 Britanaca prošle godine, otkrila je neke neočekivane potencijalne pokretače, precizirajući veštačke zaslađivače kao što je aspartam, kojeg je skoro jedan od 10 učesnika identifikovao kao izazivača migrene, navodi "Mirror".

Ove alternative šećera se često koriste u proizvodima kao što je dijetalna kola. Shodno tome, stručnjaci iz Lloid's Pharmacy preporučuju da osobe podložne migrenama treba da se drže vode radi hidratacije.

Istraživanje je otkrilo da zapanjujućih 89 odsto ispitanih nije shvatilo da veštački zaslađivači mogu da izazovu migrene, što sugeriše da bi mnogi mogli nenamerno da doprinesu sopstvenoj patnji.

Migrene, stanje koje može ozbiljno da utiče na svakodnevni život, ima širok spektar pokretača koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Veruje se da potencijalni krivci uključuju stres, hormonske fluktuacije, buku, određene mirise, alkohol, dehidraciju i nedostatak sna.

Ipak, manje poznati sastojci u hrani i pićima mogu izazvati migrenu - kao što je onaj koji se obično nalazi u dijetalnim gaziranim pićima - piše B92.

Inteligencija se može izraziti na mnogo načina, a astrologija tvrdi da određeni znakovi Zodijaka imaju prednost kada je reč o prirodnoj pronicljivosti i oštroumnosti.

Bilo da su to duboki filozofi, kreativni inovatori ili analitički umovi, neki horoskopski znakovi jednostavno blistaju svojim intelektom. Saznajte koji su znakovi često povezani sa velikim umovima i zašto se smatraju najpametnijima u Zodijaku.

Vodolija

Vodolija je poznata po svojoj originalnosti i inovativnom razmišljanju. Za njih svet nije onakav kakvim se čini, već polje beskonačnih mogućnosti.

Dok se svi drugi drže tradicionalnih ideja, Vodolija već smišlja teorije koje su toliko ispred vremena da im retko ko može pratiti korak. Vodolije će vam bez problema objasniti najnoviju teoriju kvantne fizike i povezati je sa društvenim promenama -sve to uz šolju čaja.

Vodolija je ona koja vidi van okvira i uvek nas tera na razmišljanje o onome što bi moglo da bude.

Devica

Nema veće intelektualne posvećenosti od one koju Devica ulaže u svaki detalj. Sposobna da analizira sve i svakoga, Devica je stručnjak u rešavanju problema i lako prepoznaje sve što treba da se popravi.

Um Device kreće se kao precizna mašina - bez greške i uvek usmeren na logiku. Od Device ćete saznati najtačnije informacije o svemu, bilo da se radi o navikama u ishrani ili o statističkim podacima o globalnom zagrevanju.

Praktična, pametna i detaljna, Devica nas podseća da moć znanja leži u detaljima.

U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani „Crni petak“, dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije nude sniženja tokom čitavog novembra, podaci iz prethodnih godina pokazuju da potrošači ipak najviše kupuju baš na sam „praznik“, koji pada na poslednji petak u ovom mesecu. Zato neke kompanije, uz popuste, neretko organizuju i zabavne manifestacije kako bi ovaj događaj učinile još privlačnijim.

„Crni petak“ je nastao u Filadelfiji 50-ih godina prošlog veka, a popularizovan je 80-ih. Danas je poznat širom sveta poznat kao „produženi vikend za kupovinu“, iako počinje dan nakon Dana zahvalnosti koji se proslavlja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pojedini trgovci koriste ovu priliku kako bi tokom cele nedelje ili meseca imali popuste, a nakon „Crnog petka“ obično sledi i „Cyber ponedeljak“ koji je posvećen samo popustima na onlajn kupovine.

U Srbiji je trend „Crnog petka“ počeo pre desetak godina. Ove godine svaki tržni centar u Srbiji imaće popuste, koji se neretko produže i preko vikenda, a neki onlajn trgovci (poput Ananasa i Shoppstera) imaju popuste tokom čitavog meseca.

Kakve popuste možete da očekujete u online prodavnicama?

Menadžerka korporativne komunikacije kompanije Ananas Ivana Kampel kaže da ova onlajn platforma već treću godinu za redom organizuje popuste tokom celog novembra.

„Pored sniženja, potrošači na Ananasu mogu da pokrenu ‘Gift mašinu’ i osvoje i vaučere ili dodatna sniženja na izdvojenu ponudu, a u periodu od 14 do 22 časa svakog radnog dana jedna kategorija proizvoda je na dodatnom sniženju“, kaže Kampel u razgovoru za Novu ekonomiju.

Ona ipak primećuje da postoji sve više kupaca koji čekaju baš poslednji petak u novembru da obave svoju kupovinu, „tako da tog dana prodaja bude i do pet puta viša od prosečnog dana“.

Kompanija Ananas najveći rast prodaje beleži u kategoriji opreme za bebe i u tehnici u okviru akcije posvećene „Crnom petku“.

Kakvu prodaju beleže tržni centri?

Najnoviji tržni centar u Beogradu, AVA park, koji tek od ove godine posluje u punom kapacitetu, takođe očekuje znatno veći broj posetilaca za „Crni petak“.

Direktorka korporativne komunikacije agencije Novaston, čiji je klijent AVA park Aleksandra Kožul kaže da će u ovom tržnom centru popusti biti aktuelni i uoči „crnog petka“, ali da je udarni period od 29. novembra do 1. decembra.

„Ovim danima brendovi u AVA parku će posetiocima omogućiti brojne popuste (od 10 do 75 odsto, zavisno od brenda), kao i druge akcije. Tokom ovih dana sve ljubitelje hrane čeka i manifestacija ‘Ukus Fest’ – festival domaće hrane i pića“, kaže Kožul.

Proizvodi koji će biti na najvećim sniženjima su garderoba, obuća, kozmetika i tehnika, dok se popusti najmanje pružaju na prehrambene, a to su upravo proizvodi čija je cena najviše rasla, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Podaci YouGov America za ovu godinu predviđaju da će svaki treći Amerikanac kupovati na „Crni petak“.

Čak 80 odsto Amerikanaca koji planiraju da kupuju na ovaj dan, to planira da obavi u radnji, radije nego onlajn, kažu podaci koje objavljuje Statista.

Još jedno od istraživanja koje je sproveo Statista, a koje se odnosi na verovatnoću kupovine tokom ovogodišnjih novembarskih sniženja, pokazuje da je čak 85 odsto stanovnika Kanade reklo da će sigurno ili verovatno iskoristiti ovu priliku. Odmah iza Kanađana slede Španci sa 82 odsto, zatim stanovnici SAD-a i Poljske sa 77 odsto, a u top pet ušli su i Francuzi sa 72 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Posle dva hladnija dana, kiše, sunežice i jučerašnjeg snega danas u toku prepodneva i sredinom dana očekuje se postepeno razvedravanje, dok će posle podne biti pretežno sunčano. Vremenski uslovi koji će se menjati narednih dana nepovoljno će uticati na meteoropate.

U saopštenju RHMZ-a, duvaće slab i umeren vetar, na severu i istoku Srbije povremeno i jak zapadni i severozapadni.
– Najniža temperatura od -4 do 1 stepen Celzijusa, a najviša od 2 do 8 stepeni – dodaju.

U Beogradu se ujutru na širem području grada očekuje slab mraz, dok će pre podne biti umereno oblačno, a posle podne pretežno sunčano.

U nedelju toplije vreme

Sutra ujutru očekuje se slab i umeren mraz, koji će se početkom sledeće sedmice tokom jutra zadržavati mestimično u centralnim i južnim predelima. Tokom dana biće pretežno sunčano i toplije – napominju.

U drugoj polovini sledeće nedelje uslediće postepeni pad temperature i povećanje oblačnosti, a mestimično se očekuje i kiša, u brdsko-planinskim predelima sneg, navodi se u vremenskoj prognozi RHMZ.

Prognoza za naredna tri dana

Nedelja: Ujutru slab i umeren mraz. Tokom dana pretežno sunčano i malo toplije. Vetar slab do umeren južni. Najniža temperatura od -7 do 0, a najviša od 5 do 11 stepeni.

Ponedeljak: Ujutru slab i umeren mraz u centralnim i južnim predelima Srbije. Tokom dana pretežno sunčano i još malo toplije. Vetar slab do umeren južni i jugoistočni. Najniža temperatura od -7 do 3, a najviša od 7 do 13 stepeni.

Utorak: Ujutru slab i umeren mraz u centralnim i južnim predelima Srbije. Tokom dana pretežno sunčano, od sredine dana uz umerenu oblačnost. Vetar slab do umeren južni i jugoistočni. Najniža temperatura od -5 do 4 , a najviša od 7 do 13 stepeni.

Kakvo će biti vreme do kraja novembra

U dugoročnoj prognozi RHMZ-a već od kraja novembra i početkom decembra očekuje nas hladnije vreme. Najniža dnevna temperatura biće oko nule, dok će maksimalna se kretati oko pet stepeni. Najviše padavina biće 28. novembra, a potom će sve do sredine decembra biti suvo i hladno vreme. Nešto manje padavina očekuje se tek od sredine decembra.

Na osnovu dugoročne prognoze očekuje nas zima sa minimalno padavina i nižim temperaturama - piše nova.rs.

Kardiovaskularne bolesti decenijama su vodeće po broju posledica i komplikacija koje prave po zdravlje ljudi. Kao jedan od bitnih faktora za njihov nastanak pominju se povišene masnoće u krvi, a naravno i visok holesterol, piše rts.rs.

Kako ga što lakše kontrolisati i koji trikovi mogu da pomognu da se vrednosti vrate u normalu otkrila je za RTS doc. dr Tamara Gojković sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Iako je sastavni deo organizma, holesterol se dobrim delom unosi preko namirnica životinjskog porekla. Problem nastaje kada “loš holesterol”, osnosno LDL, pređe dozvoljene vrednosti, što dovodi do rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Da li je tačno da povišen holesterol dobijaju samo osobe koje jedu mnogo masne hrane?

“To nije baš tako i negde da bismo razumeli ovu zabludu moramo da znamo odakle holesterol u našem organizmu i koji su to procesi koji regulišu nivo holesterola u našem organizmu. Prvo to je proces sinteze i gotovo dve trećine holesterola potiče iz jetre. Sa druge strane holesterol potiče u našem organizmu i iz procesa apsorpcije, gde se apsorbuje iz hrane koja je bogata holesterolom, gotovo jedna trećina holesterola potiče iz hrane.”, rekla doc. dr Tamara Gojković.

Utiču li slatkiši ili pekarski proizvodi da holesterol raste?

“Naravno da utiču, ali ne na apsorpciju, nego na sintezu. Povećana koncetracija glukoze dovodi do povećanog nivoa insulina u cirkulaciji. Insulin može da deluje na ćelije jetre, da stimuliše ćelije holesterola, na taj način namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, naročito šećerima, dovode do povećanja koncetracije glukoze u krvi, koja dalje može da dovede do pojačane sinteze i skoka holesterola.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković.

“Osobe koje imaju blago povišen holesterol mogu da konzumiraju jaja, kod ovakvih osoba čak i ako dođe do povećanja LDL holestereola, dolazi do povećanja HDL holesterola, to je onaj dobar holesterol.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković i dodala:

“Kod osoba koje imaju izraženo povišene vrednosti holesterola ne bi trebalo da konzumiraju često, obrok bi mogao da sadrži jedno jaje i nekoliko belanaca. Poenta je da se unese manje od 300 mg holesterola na dan.”

Fizička aktivnost utiče na smanjenje lošeg holesterola

“Kada pacijent krene sa promenom načina života i sa uvođenjem neke fizičke aktivnosti, moguće je smanjiti loš holesterol i povećati nivo dobrog holesterola. Naravno i terapija utiče da se smanji loš, a podigne dobar holesterol.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je preporuka, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, da osoba ima od sto pedeset do trista minuta neke aerobne aktivnosti.

Koliko dugo mora da se uzima terapija da bi se održao dobar status holesterola?

“Ovde je problem što statini, lekovi za lečenje povišenog holesterola u krvi, ne deluju na uzrok same bolesti, već na deluju na posledicu bolesti, a posledica je povišena koncetracija holesterola.”, objašnjava medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković za RTS i dodaje:

“Pacijent dok uzima terapiju drži pod kontrolom vrednosti holesterola, kada prestane, sinteza se nastavlja, apsorpcija se nastavlja, i vrednosti mogu da se vrate na stare vrednosti.”

Da li to važi i kada je korišćenje suplemenata na bazi crvenog pirinča u pitanju?

“Jeste, crveni pirinač ima prirodni statin koji, kao i ostali statini, blokira sintezu. Kada prestanete da uzimate suplemente sve se vraća a staro.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.

“Maslinovo ulje ima blagotvorni efekat na lipidni status jer sadrži fitosterole. Pored maslinovog ulja, fitosterole sadrže i kukuruzno ulje, ulje uljane repice, sojino ulje.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.

Iz kojih masnoća se najbolje apsorbuje holesterol u našem organizmu i šta zaista treba zaobići?

“Kada konzumirate bilo koje namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja), u zavisnosti od sadržaja holesterola, doći će do apsorpcije.”, kaže doc. dr Tamara Gojković i dodaje:
“Svinjska mast sadrži trigliceride, pa može da poveća trigliceride u cirkulaciji. Ima manje holesterola.”

“Skok triglicerida je nepovoljan zato što trigliceridi mogu da dovedu do promene i dobrog i lošeg holesterola. Pa da loš holesterol dobije aterogeni potencijal, a dobar holesterol izgubi svoju funkciju dobrog holesterola.”, naglasila je farmaceutkinja doc. dr Tamara Gojković.

Kako kafa utiče na holesterol? Da li je domaća kafa za holesterol najproblematičnija?

“Kafa nema holesterol, ona samo provocira skok holesterola. Problem je taj što domaća kafa sadrži do trideset puta veću koncetraciju diterpena u odnosu na filer kafu, koji može da provocira povećanje holesterola u krvi.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i objasnila zašto je filter kafa bolji izbor:

“Filter kafa je dobra zbog toga što ima veću koncetraciju polifenola, koji su antioksidansi. Kada gledamo sa stanovišta lipidnog statusa, oni mogu da smanje oksidaciju lošeg holesterola i zbog toga je dobro uzimati filetr kafu.”

“Međutim, ukoliko pacijent ima hipertenziju ili ima poremećaj srčanog ritma, tada filter kafa nije dobra jer ima veći sadržaj kofeina u odnosu na domaću kafu, tako da tu treba posmatrati indiividualno.”, kaže medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković.

Kojim namirnicama je moguće stimulisati da dobrog holesterola bude više, a lošeg holesterola manje?

“Namirnice koje sadrže veliku količinu biljnih sterola, kao što su avokado i brokoli, mogu da utiču na smanjenje holesterola, ali koliko će se promeniti to je individualno. Hranom možemo da podignemo do pet procenata vrednosti dobrog holesterola, ne mnogo.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković.

Kako pića, sokovi i gazirana pića utiču na holesterol?

“Pića, sokovi, gazirana pića koji imaju veći sadržaj šećera, oni mogu da dovedu do povećane sinteze holesterola u organizmu. Sa druge strane, ako uzimate dva do tri puta nedeljno čašu crvenog vina, ono sadrži dosta polifenola i može da smanji vrednosti lošeg holesterola i poveća vrednosti dobrog holesterola.”, napomenula je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je kontrolu holesterola treba obavljati uvek u istoj laboratoriji:

“Različite laboratorije koriste različite testove, lekar može mnogo lakše i bolje da prati efekat terapije statinima upravo gledajući rezultate iste laboratorije.”, zaključila je za “RTS ordinaciju” doc. dr Tamara Gojković, medicinski biohemičar.

U organizaciji Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor, danas je u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru otvoren 14. po redu „Fizi bizi fest“. Naučno – edukativnoj manifestaciji u kojoj glavnu reč imaju naši mladi osnovci, srednjoškolci i studenti, prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, koja je tom prilikom obišla izložbene štandove i pogledala neka od naučnih eksperimenata koje su učenici pripremili.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Vasiona i mi“, a prisustvuje više od 250 učesnika iz Srbije i Hrvatske. Brojni posetioci festivala imali su priliku da pogledaju različite naučno – eksperimentalne postavke, ali i da saslušaju neka od predavanja koja su održali stručnjaci sa Instituca za fiziku, Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu i drugih visokoobrazovnih institucija.

„Fizi bizi fest“ je tradicionalni naučno – popularni događaj koji promoviše nauku među decom i mladima. On je mesto okupljanja talentovane dece i mladih, kao i stručnjaka koji se aktivno bave naukom, a podržan je od strane Grada Sombora i Centra za promociju nauke i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine.

Niko ne zna zbog čega je ubio svoje dete. U porodici nije bilo prijava zbog porodičnog nasilja

Horor kakav se ne pamti! Tela Tomislava K. (48) i njegovog sina Davida K. (20) iz Bezdana kraj Sombora pronađena su pre mesec dana u porodičnoj kući, a sumnja se da je otac ubio svog sina jedinca, a zatim izvršio samoubistvo!

Kako smo tada pisali, tela oca i sina iz Bezdana pronađena su u ranim jutarnjim satima u njihovoj porodičnoj kući u ulici Nova, a prema prvim informacijama, reč je o stravičnom zločinu.

- Sumnja se da je otac brutalno ubio sina vatrenim oružjem, a da je zatim pucao sebi u glavu. Svi su u šoku jer je reč, kako kažu, o dobroj porodici, uglednoj, a posebno je mnoge potreslo to što je usmrtio svog jedinog sina. Prethodno nije bilo iz te porodice prijave za porodično nasilje, a komšije tvrde da se nikada iz njihove kuće nije čula galama niti su znali da imaju neki problem - navodio je izvor.

Prema rečima komšija, reč je o tročlanoj porodici koja je poslednjih deset godina živela u Lincu u Austriji, a pre odlaska su posedovali poljoprivrednu apoteku i bavili se poljoprivredom.

Tragediji je prethodio verbalni sukob, povod nije poznat, a nesreću je prijavila starija ženska osoba koja se u tom trenutku nalazila u kući, za koju se sumnja da je zapravo Tomislavovljeva majka.

- Oni su iz inostranstva došli na odmor na nekoliko nedelja. Tada se zločin i dogodio. U kući u Bezdanu živela je samo njegova majka, a on i deca i su bili u Austriji. Ona je, jadna žena, tela i zatekla i pozvala policiju - kaže naš sagovornik.

Samo 24 sata pre tragedije u Bezdanu, slična se dogodila na drugom kraju Srbije - u Nišu. Danka M. (56) uhapšena je zbog sumnje da je nasmrt pretukla svog nepokretnog i bolesnog oca Slavka Đ. (79) pajserom, a ceo slučaj prijavila je njegova negovateljica! Ćerka je bila psihički bolesna, lečila se na psihijatriji, a otac se dok je bio zdrav brinuo o njoj! Zločin se dogodio u Ulici Pariske komune u zgradi broj 21 u Nišu, kada je policija dobila prijavu da se u stanu nalazi mrtvi starac.

- Slavko je bio nepokretan, lošeg zdravstvenog stanja, a imao je i rak kože i rane po telu. Njemu je supruga preminula pre 15 godina, a njegova ćerka se razvela ranije, pa je ostala da živi s njim. U stanu su bili samo njih dvoje. Ćerka je bila psihički bolesna i lečila se više puta u Gornjoj Toponici. Slavko se godinama brinuo o njoj, redovno je pila terapiju, međutim, kada se razboleo, sve je manje mogao da se brine o njoj, a njeno stanje je postojalo sve gore - tvrdio je naš sagovornik.

Izvor: alo.rs

Brojni bardovi domaćeg glumišta ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji, a malo je poznato da mnogi od njih nemaju formalno obrazovanje.

Jedna od onih koja nikad nije diplomirala glumu je pokojna Neda Arnerić. Iako je vrlo mlada, sa svega 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, istu je napustila kako bi se posvetila poslu.

Tokom studija dobila je glavnu ulogu u filmu „Višnja na Tašmajdanu“ koja ju je lansirala među zvezde, a nastavile su da nižu brojne uspešne uloge.

Ipak, ona nije odustala od obrazovanja, pa je u međuvremenu diplomirala Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ni njen partner iz filma „Ko to tamo peva“, Slavko Štimac, nikad nije završio glumu.

Osnovno obrazovanje stekao je u selu kod Gospića, a sa samo 12 godina zaigrao je na filmu. Reč je o ulozi pastira Ranka u filmu „Vuk samotnjak“, a glumac je demantovao da je ikada studirao glumu.

Jedan od najpoznatijih domaćih glumaca, Pavle Vuisić, ostavio je iza sebe brojne legendarne uloge, poput Paje u „Kamiondžijama“ i Milutina Topalovića u „Maratoncima“. Međutim, na početku svoje karijere on nije uspeo da upiše glumu, pa se oprobao i u novinarstvu.

Njegov glumački dar prepoznao je i legendarni Orson Vels.

„Negde, ako se ne varam, sredinom sedamdesetih, čuo sam od par prijatelja iz Amerike jednu interesantnu pričicu. o razgovoru Orsona Velsa sa (voditeljem) Dikom Kavetom na tamošnjoj televiziji, i o Velsovoj izjavi, tvrdnji da je Pavle Vuisić najveći glumac kojeg je on sreo u životu. E, sada od nekoga ko je, s jedne strane, veliki reditelj, s druge strane ne baš manji glumac kao što Vels, ovakva stvar intrigira…“, rekao je Ranko Munitić i dodao:

„Par godina docnije, kada je Vels boravio u Zagrebu, snimao je film „Tajna Nikole Tesle“, jednu ulogu u tom filmu, i mi smo radili jednu televizijski emisiju s njim, a znali smo Vels i ja od ranije, tako da nije bilo problema da ga pitam. Pitao sam ga za to, i on mi je rekao da je to tačno. U tom razgovoru, Kavet ga je pitao da li postoji neko od kolega kojem zavidi. On (Orson Vels) je rekao da postoji jedan reditelj, Kurosava, film „Sedam samuraja“, i jedan glumac Pavle Vuisić, i sve uloge koje je napravio, dodajući da se kod Kurosave to radi više radi o maloj pozi, a ne zapravo o ljubomori, ali kod Vuisića se radi o stvarnoj, lepoj, prijateljskoj, kolegijalnoj ljubomori, jer kaže to iz čega taj čovek pravi majstorske uloge, kaže, nešto s čim se niko od nas drugi ne bi smeo ni uhvatiti u koštac“, rekao je svojevremeno Ranko Munitić.

Ni njegov partner u „Kamiondžijama“, Miodrag Petrović Čkalja, koji je glumio Jareta, nikada nije studirao glumu.

Iako danas važi za najvećeg komičara koga smo imali, malo je poznato da je Čkalja studirao veterinu, a da ju je napustio kako bi se posvetio glumi.

Još jedna glumačka veličina, glumica Radmila Savićević, nije imala formalno glumačko obrazovanje.

Glumica se proslavila ulogama u serijama „Kamiondžije“, „Srećni ljudi“, „Pozorište u kući“, „Bolji život“… Međutim, ona nije studirala, već je amaterski počela da se bavi glumom u omladinskom pozorištu u Kruševcu, a njen veliki talenat nije mogao da prođe neprimećeno.

U „Srećnim ljudima“ sa njom je glumio i Živojin Žika Milenković, koji je prethodno bio profesor književnosti. Ipak, on je katedru zamenio glumom i ostvario brojne bitne uloge.

Takođe, čuveni Branislav Petrušević Petrući, koji se proslavio u „Indeksovom pozorištu“, nije po struci glumac. On je studirao kibernetiku i prethodno radio kao programer, a potom se proslavio u glumi.

Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji je trenutno vrlo popularan zbog uloge Žarka Ilića u seriji „Sablja“, imao je priliku da sarađuje sa mnogim slavnim imenima, poput Breda Pita i Džordža Klunija.

On je jednom prilikom priznao da mu je ideja studiranja bila odbojna, ali da je gluma oduvek bila njegova ljubav.

“Kasno sam postao glumac. Sebe sam video kao radikalnog kulturnog aktivistu. To me iskustvo formiralo. U toj grupi nismo govorili da smo glumci, govorili smo da smo proizvođači slike, muzike… Jasno je da je to bila gluma, ali nismo o sebi razmišljali kao o glumcima. Meni je to bila neka vrsta redukcionizma… Prvi put doneo sam odluku da sam glumac nakon filma ‘Pusher’, u koji sam i pomalo nevoljno ušao. Taj susret s Refnom, režiserom, bio je odlučujući u mom životu“, rekao je on prošle godine u emisiji „Nedeljom u 2“, prenosi „Dnevnik.hr“.

Amaterski se bavio ovim poslom, a posle preseljenja u Dansku je držao i časove glume. Ubrzo se ponovo vratio na filmsko platno, a za svoje uloge je dobio brojna priznanja i nagrade.

Izvor: nova.rs

Da li ste primetili da je vaš pas tužniji zimi? Možda pati od zimske depresije.

Tokom zimskih meseci, kada su dani kraći i hladniji, naši četvoronožni prijatelji mogu pokazati znake depresivnog ponašanja.

Iako psima nije dijagnostikovana klasična sezonska depresija kao kod ljudi, istraživanja su pokazala da njihov mozak reaguje na sličan način kao kod ljudi kada su u pitanju promene raspoloženja.

Zimska depresija kod pasa manifestuje se kroz različite promene ponašanja i svakodnevnih navika. Vlasnici često primećuju da njihovi ljubimci postaju manje zainteresovani za aktivnosti u kojima su nekada uživali, provode više vremena spavajući i pokazuju znake društvenog povlačenja. Ove promene u početku mogu biti suptilne, ali vremenom postaju sve izraženije, prenosi Večernji.hr.

Ključni znaci zimske depresije kod pasa:
Promene u govoru tela: Jedan od najjasnijih pokazatelja da vaš pas pati od zimske depresije je njegov govor tela. Pas će često držati glavu dole, rep će mu biti uvučen umesto pravog, a može se primetiti i izbegavanje kontakta očima.

Takođe, mnogi psi počinju da preterano ližu svoje šape ili druge delove tela kao način samoumirenja. Neki psi mogu početi češće da cvile ili neuobičajeno zavijaju, što je takođe znak da nešto nije u redu.

Promene u svakodnevnom ponašanju: Depresivni psi pokazuju značajne promene u svojim svakodnevnim aktivnostima. Možda ćete primetiti da vaš pas više ne pokazuje entuzijazam za šetnje kao pre, ili odbija igru koja ga je nekada činila srećnim.

Posebno je zabrinjavajuće ako pas počne da izbegava kontakt sa drugim psima i ljudima, što je često znak da se ne oseća dobro.

Takođe, može doći do poremećaja ritma spavanja – pas može spavati više nego obično ili biti nemiran tokom noći.

Promene u navikama u ishrani: Zimska depresija često utiče na apetit psa. Možda ćete primetiti da vaš ljubimac jede manje nego obično ili čak potpuno odbija hranu.

Posebno je zabrinjavajuće ako pas pokazuje nezainteresovanost za poslastice koje je ranije obožavao.

Kod nekih pasa može doći do poremećaja varenja ili promena u navikama defekacije.

Kada primetite ove znakove kod svog psa, važno je da budete proaktivni. Održavanje redovne fizičke aktivnosti, čak iu hladnim danima, od suštinskog je značaja za mentalno zdravlje vašeg ljubimca.

Obezbedite mu toplo i udobno mesto za odmor i dovoljno prirodnog svetla tokom dana. Posebno je važno da provedete više kvalitetnog vremena sa svojim psom kroz igru i maženje.

Ako primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže vreme, obavezno posetite veterinara.

Specijalista može isključiti druge zdravstvene probleme i predložiti najbolji pristup lečenju. U nekim slučajevima, dijetetski suplementi ili konsultacije sa bihevioristom pasa takođe mogu biti od pomoći.

Važno je shvatiti da zimska depresija može biti povezana sa nekoliko faktora.

Smanjena izloženost sunčevoj svetlosti, manje vremena provedenog napolju zbog hladnoće, promene u dnevnoj rutini, pa čak i empatično prihvatanje raspoloženja vlasnika koji takođe mogu da pate od zimske depresije mogu uticati na mentalno stanje vašeg psa.

Budite strpljivi i pažljivi sa svojim psom tokom zimskih meseci. Uz blagovremeno prepoznavanje simptoma i odgovarajuću negu, možete mu pomoći da lakše prebrodi ovaj izazovni period. Vaš četvoronožni prijatelj računa na vašu podršku i razumevanje u svim godišnjim dobima - piše N1 Srbija.