Sombor.info

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru danas će biti predstavljeno četvoroknjižje profesora istorije dr Saše Markovića „Nacionalno bez odijuma – pogleda bez pretenzija“.

Promocija će biti održana od 18 časova u spomen sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a uz autora o ovom obimnom delu govoriće dr Goran Vasin, dr Saša Radojčić, dr Željko Vučković i dr Mihael Antolović.

„U potrazi za odmerenim u nacionalnom izrazu Srba, trudili smo se da uočimo i predstavimo narativ mudrosti, odmerenosti, pristojnosti i učtivosti koji su zastupali istaknuti intelektualci u modernoj srpskoj istoriji u konkretnim istorijskim događajima. Suprotstavljeni bilo kom obliku ostrašćenosti, ideologiju su, uprkos stavu političkih elita, odbacivali kao najtežu pretnju i sopstvenu samoobmanu“, navodi prof. dr Saša Marković motive nastanka ovog četvroknjižja.

Dr Marković, koji je i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, u svojim knjigama bavi se temama koje se kreću od položaja srpskog učitelja u Ugarskoj, o potrazi za identitetom učitelja kod Srba, o idealima humanizma i identitetu bogočoveka, o kosovskom predanju, o „kulturnom nacionalizmu“ u političkoj misli Srba sa početka 20. veka, o ratnim vihorima Prvog svetskog rata, o stradanjima u Drugom svetskom ratu, o (post)modernizmu Vojvodine – upravo širokim spektrom pitanja koja se odnose na razvoj, zanose i zablude tokom nacionalne istorije i definisanje sopstvenog identiteta u turbulentnim trenucima prošlosti - piše Politika.

Gradsko veće grada Sombora, održalo je juče 16. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 14 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Godišnji plan rada komunalne milicije grada Sombora za 2025. godinu, usklađen sa strateškim planom komunalne milicije grada Sombora za period 2024 – 2029. godine.

Tokom sednice je prihvaćena Informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti Javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor, za period od 1. januara do 30. septembra 2024. godine i to za JKP „Čistoća“, JKP „Energana“, JKP „Vodokanal“, JKP „Zelenilo“, JKP „Prostor“, JKP „Parking servis Sombor“ i JKP „Vodovod“ Bezdan.

Gradski većnici su usvojili tekst Javnog poziva i Kriterijume za izbor korisnika pomoći za poboljšanje uslova stanovanja Roma na teritoriji Grada u vidu građevinskog materijala u 2024. godini. Pomoć je bespovratna i odobrava se u skladu sa Kriterijumima za izbor korisnika pomoći. Sredstva opredeljena ovim Javnim pozivom iznose 1,3 miliona dinara. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju pripadnici romske nacionalnosti koji imaju državljanstvo Republike Srbije, žive na teritoriji grada Sombora minimum pet godina, da imaju potvrdu o nezaposlenosti s BIRO-a i drugo.

Zainteresovani građani će prijave podnositi na pisarnici Gradske uprave grada Sombora ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, ul. Trg Cara Uroša br.1 sa napomenom: „Za Javni poziv za izbor korisnika pomoći za poboljšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine“.

Takođe, usvojen je i predlog za raspisivanje Javnog poziva za dodelu na korišćenje prostorija u objektu Klaster Sombor.

Grad Sombor je kroz prekogranični projekat „Razvijanje održivih prekograničnih klastera“, na programu IPA Hrvatska – Srbija izvršio rekonstrukciju objekta koji se nalazi u Blagojevićevoj/Kosovskoj ulici. Objekat je preuređen i ukupno je dostupno 8 kancelarija, konferencijska sala, kuhinja, recepcija, magacin i dvorište. Korisnicima na predmetnom Javnom pozivu će biti dostupno ukupno 6 kancelarija, dok će jednu kancelariju koristiti PU „CBC Klaster“, a jednu kancelariju Gradska uprava grada Sombora za potrebe održavanja projektnih sastanka i prezentacija prekogranične saradnje na aktuelnim i budućim projektima.

Javni poziv će biti objavljen na zvaničnoj internet stranici grada Sombora, a rok za slanje prijave će biti 15 dana od dana objavljivanja. Prijave će se slati elektronski putem ili redovnom poštom. Pravo učešća na Javnom pozivu imaće registrovani pravni subjekti – startap kompanije, kao i udruženja građana odnosno neformalne grupe. Cilj Javnog poziva je da, potencijalnim korisnicima, omogući pokretanje posla, početak aktivnosti na realizaciji svojih poslovnih ciljeva tako što bi na godinu dana na korišćenje dobili kancelariju bez naknade uz mogućnost korišćenja ostalih zajedničkih prostora u skladu sa rasporedom i kalendarom korišćenja.

Na 16. sednici Gradskog veća, Osnovnoj školi „Laza Kostić“ u Gakovu odobrena su finansijska sredstva za potrebe izrade projektno – tehničke dokumentacije za sanaciju objekta škole u Rastini.

U Velikoj sali Skupštine grada Sombora, danas je održan otvoren Interreg IPA info dan, posvećen informativnoj radionici za prijavu predloga projekata, za zainteresovane potencijalne podnosioce predloga projekata u okviru drugog poziva.

Na samom početku, prisutnima se obratio zamenik gradonačelnika Grada Sombora Milan Stakić koji je istakao značaj prekogranične saradnje u cilju unapređenja kvaliteta života svih građana.

„Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim ispred Grada Sombora i da vam poželim ugodne trenutke i uspešan rad na današnjoj prvoj informativnoj radionici. Mnogi od vas su imali iskustva u projektima prekogranične saradnje, a svakako da i oni koji ne znaju za ove projekte uživaju u pojedinim blagodatima koje je ta saradnja iznedrila. Ne postoji ni jedan razlog da mi i u narednom periodu ne nastavimo sa saradnjom, pogotovo ovako formalizovanom koja je pod ingerencijom Evropske unije u nadi da unapredimo naše međusobne odnose i da zajedno imamo i neku korist od toga. Želim vam da se osećate ugodno u našem gradu i državi, očekujem da će saradnja biti uspešna, dvosmerna, efektivna i da će na kraju cele ove priče korist imati svi građani“, rekao je Stakić.
Informativna radionica se održava u organizaciji Ministarstva za evropske integracije, u saradnji sa Upravljačkim telom i Zajedničkim sekretarijatom Interreg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija 2021-2027.

Predavanju su prisustvovali Tamaš Kanižai, gradski većnik, Davor Francuz, pomoćnik gradonačelnika, Marina Škunca ispred Upravljačkog tela Programa, Davor Skočibušić ispred Zajedničkog sekretarijata, Kristina Ašković i Mihajlo Dašić ispred Ministarstva za evropske integracije, prof. dr Saša Bonjak, te brojni predavači koji su govorili o samom programu, kao i o načinu na koji predlozi projekata treba da se pišu.

Koliko je zaista istine u onim tvrdnjama da je himalajska so izuzetno zdrava i da se isplati dati za nju više novca jer navodno ima brojne benefite za naše telo?

Himalajska so je već neko vreme u vrhu liste namirnica koje su napravile pravi bum u svetu zdrave ishrane. Roze granule znatno skuplje nego klasična kuhinjska so osvojile su mnoge, a sve zbog tvrdnji da pomažu u očuvanju zdravlja, pre svega, jer sadrže 84 dragocena minerala neophodna telu.

Stidljivo u odnosu na sav taj marketing oko himalajske soli, povremeno do nas stigne i vest da na Himalajima zapravo nema solana i da so koju papreno plaćamo dolazi iz Poljske i sa drugih mesta, da je sve zabluda i da novac dajemo za tek nešto korisnih minerala u tragovima, prenosi Zadovoljna.rs.

Da li je himalajska so najzdravija

Budući da postoji toliko vrsta soli, od morske, preko havajske, do himalajske, logično je pitanje koja je so najbolja. U svima njima osnovni sastojak je natrijum hlorid, samo male količine drugih supstanci variraju, pišu na sajtu sciencebasedmedicine.

Roze himalajska so je, dakle, hemijski slična kuhinjskoj soli. Sadrži do 98 odsto natrijum hlorida. Ostatak čine minerali u tragovima, kao što su kalijum, magnezijum i kalcijum i oni toj soli daju svetloroze nijansu i specifičan ukus.

Ali što se tiče zdravstvenih koristi, pošto sadrži oko 98 odsto natrijum hlorida, to znači da ova so ima samo oko dva odsto minerala. S obzirom na relativno ograničene količine tih supstanci u količini soli koju inače konzumiramo, malo je verovatno da to može da nam pruži bilo kakve značajne zdravstvene koristi, piše medicalnewstoday.

Pritom, tvrdnje da himalajska so ima manje natrijuma od kuhinjske su takođe upitne. Kako je navedeno, obe imaju približno 98 odsto natrijum hlorida. Ali roze so obično je u većim kristalima od kuhinjske soli, pa tehnički može da sadrži manje natrijuma po kašičici.

Neki veruju i da roze so može da pomogne telu da postigne optimalnu ravnotežu tečnosti i spreči dehidraciju. Istina je da je natrijum neophodan za održavanje odgovarajućeg balansa tečnosti u telu, međutim, to važi za natrijum i iz drugih izvora isto kao i za roze himalajsku so.

S druge strane, kod himalajske soli treba paziti na unos joda. Jod je mineral koji je telu potreban za održavanje pravilne funkcije štitne žlezde i metabolizma ćelija. Veliki izvori joda su riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i jaja. Jodirana kuhinjska so je još jedan uobičajeni izvor ovog minerala, a himalajska so sadrži manje joda od kuhinjske.

Koje su navodne zdravstvene prednosti himalajske soli

Uprkos tome što roze himalajska so sadrži samo male količine dodatnih minerala, mnogi ljudi i dalje tvrde da ima brojne zdravstvene prednosti.

Navodne zdravstvene prednosti himalajske soli:

• Pomaže kod respiratornih bolesti
• Balansira pH vrednost u telu
• Smanjuje znakove starenja
• Poboljšava kvalitet sna
• Reguliše šećer u krvi
• Povećava libido

Nema naučnih dokaza da je himalajska so zdravija od obične

Istina je da većinu ovih tvrdnji ne može da podrži neko ozbiljno istraživanje. Recimo, slane sobe kao tretman za razne plućne bolesti možda mogu da budu od neke koristi, ali generalno potrebno je rigoroznije istraživanje da bi se ispitala njihova efikasnost, piše HealthLine.

S druge strane, neke od ovih tvrdnji su zapravo samo uobičajeni efekti natrijum hlorida u telu, tako da ćete ove prednosti imati od bilo koje vrste soli. Na primer, istraživači su otkrili da ishrana sa veoma malo soli može da izazove probleme sa spavanjem, te je jasno da je adekvatna količina soli neophodna za kvalitetan san. Međutim, u studiji nije ispitivana roze himalajska so, te je to verovatno efekat natrijum hlorida iz bilo koje soli.

Takođe, minerali u roze himalajskoj soli nisu prisutni u dovoljno velikim količinama da bi imali bilo kakav uticaj na balans pH vrednosti tela. Pluća i bubrezi regulišu pH tela bez pomoći himalajske soli. Štaviše, nivo šećera u krvi, starenje i libido su prvenstveno kontrolisani drugim faktorima sem soli u ishrani i jednostavno ne postoje naučne studije koje bi pokazale da himalajska so može imati bilo koji od ovih zdravstvenih benefita.

Trenutno ne postoje naučni dokazi koji bi pokazali da roze himalajska so pruža više zdravstvenih koristi od obične kuhinjske soli. Zamena kuhinjske soli roze granulama eventualno može pomoći da se smanji unos natrijuma, ali, kao i kod svake druge vrste soli, treba paziti na dnevni unos koji većina prekorači.

Pritom, pojedini naučnici tvrde da himalajska so, osim što nema dokazanih zdravstvenih benefita, sadrži niz radioaktivnih supstanci kao što su radijum, uranijum i polonijum, ali i supstance koje deluju kao otrovi, poput talijuma, srećom, u malim tragovima.

Zato himalajsku so ne treba gledati kao garant zdravlja dok se legitimnim kliničkim studijama ne dokaže suprotno, piše sciencebasedmedicine, a prenosi N1.

U osnovnim i srednjim školama širom Srbije pre dve nedelje počelo je sprovođenje projekta „Zdravitas“, koji većina obrazovnih ustanova, kako kažu prosvetari, ignoriše. Mnogi roditelji prete tužbama nastavnicima, školama, pa čak i državi, zbog projekta koji će biti sproveden, čak i ako ne potpišu saglasnost. Podaci o zdravstvenom stanju i sposobnostima njihove dece biće zavedeni u bazu Ministarstva prosvete, bez obzira na potpis roditelja.

Brzinom svetla raširila se panika, a potom i bes među roditeljima učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, kada su od prosvetnih ustanova dobili nalog da, ukoliko se slažu, potpišu saglasnost da njihovo dete učestvuje u projektu „Zdravitas“.

Kod većine je, međutim, došlo do negodovanja upravo iz razloga što i oni roditelji koji ne žele da daju potpis, ne mogu svoje dete izopštiti iz ovog projekta.

„Nasilno planiraju da uzimaju podatke naše dece. Ako ne dozvoljavam da podaci mog deteta budu u bazi Ministarstva, to je moje pravo jer je u pitanju maloletno lice. Nastavnici su prinuđeni da ih testiraju, na to ih primoravaju direktori, a njih država. Ipak, imamo pravo da tužimo i tužićemo i školu i državu, ako protiv našeg odobrenja rade bilo šta vezano za našu decu. Svake godine traže da potpišemo da deca mogu da se slikaju u školi, a onda za ovakvo praćenje učenika ne treba odobrenje, pa na šta to liči“, kaže za Nova.rs Darija J. mama dva osnovca iz Novog Beograda.

Priprema tužbi

U nekoliko osnovnih škola već su u pripremi tužbe koje roditelji pripremaju zbog sprovođenja „Zdravitasa“.

„Da li to znači da nas država uskoro neće ništa pitati o našoj deci, kad za skladištenje njihovih podataka nije potrebna naša saglasnost? Tužbe su neminovne u ovakvim slučajevima. Mi smo njihovi zakonski zastupnici i imamo pravo da zabranimo školi da prisiljava dete da učestvuje u bilo kakvom projektu. Ukoliko budu insistirali, povući ćemo decu iz škole, pa neće ni ići na nastavu“, revoltirano kaže D. P. otac troje učenika, koji pohađaju osnovnu školu na Banovom brdu.

Uprkos pobuni i negodovanju roditelja i većeg dela prosvetnih radnika, za koje će projekat „Zdravitas“ biti samo dodatni posao, bez novčane naknade, država je uporna da ga sprovede.

„Sva deca biće praćena i podaci o svim učenicima biće popisani i dostupni u bazi podataka Ministarstva prosvete, ali oni roditelji koji ne budu saglasni, neće dobiti pristup ovim podacima, iako će njihovo dete biti među njima. Imamo informacije da je u pojedinim školama već došlo do najava tužbi protiv koleginica koje su unosile podatke dece onako kako je od njih traženo“, objašnjava za Nova.rs Mirjana Gašić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Prema saopštenju Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podaci će za obradu biti dostupni i u njih će imati uvid samo Ministarstvo prosvete.

„U saopštenju koje smo dobili od Poverenika u oktobru ove godine, stoji da će uvid u podatke o deci imati isključivo Ministarstvo prosvete, koje će ih obrađivati, a za koje pristanak roditelja nije potreban. To takođe nema neke logike, jer ako je reč o zdravstvenom stanju dece, trebalo bi da uključe i Ministarstvo zdravlja. U svakom slučaju metoda sprovođenja ovog projekta je skandalozna“, naglašava Mirjana.

Pitanja bez odgovora

Zbog brojnih pitanja bez odgovora, iz USPRS su 14. novembra ove godine dostavili i drugi dopis Povereniku, o zahtevu za vršenje dopunskog nadzora u okviru ovog projekta i obaveštenju javnosti o njegovim rizicima.

U ovom zahtevu, u koji smo imali uvid, tražili su od Poverenika da, između ostalog, odgovori da li se lični podaci o učenicima prikupljaju u svrhu koja je nužna, opravdana i zakonita.

Zašto je neophodna personalizacija podataka u ovom projektu i u kakvoj su vezi JMBG roditelja i praćenje fizičkih sposobnosti učenika?

Koji je razlog trajnog čuvanja ovih podataka?

Takođe, pitali su i da li Poverenik isključuje svaku moguću opasnost od nezakonite obrade, gubitka ili oštećenja podataka o ličnosti učenika i roditelja?

Kao i da li Poverenik može da konstatuje da u projektu „Zdravitas“ nije i ne može doći do povrede načela „Integriteta i poverljivosti“?

Na kraju zahtevaju od Poverenika da obavesti javnost, roditelje i zaposlene u ustanovama obrazovanja, o svim rizicima, pravilima, merama zaštite i pravima u vezi sa obradom podataka, pre svega maloletnih lica, u okviru projekta „Zdravitas“.

Škole ignorišu projekat

„Iako Poverenik kaže da je sve urađeno po zakonu, pozivamo kolege da ništa ne rade mimo uobičajenog posla, jer će rok za sprovođenje ovog projekta biti produžen. Ministarstvo prosvete treba da izađe u javnost sa saopštenjem u kojem će javnosti objasniti sve pojedinosti. Imali smo nedavno sa njima razgovore povodom ‚Zdravitasa‘ i izneli smo pitanja i neslaganja, a ostalo je da sastave izveštaj i dostave ga našim predstavnicima. Tog izveštaja, međutim, još nema“, kaže Mirjana.

Ona dodaje da zbog brojnih nedoumica, a pre svega nametanja dodatnog posla već preopterećenim prosvetarima, brojne škole ignorišu postojanje „Zdravitasa“, uključujući i njenu.

„Ideja je sama po sebi dobra, da se prati zdravstveno stanje dece, ali metod realizacije, nametanje novih radnih obaveza je napravilo komplikacije“, kaže Mirjana.

Podsetimo, država je potrošila 42 miliona dinara ili oko 360.000 evra za projekat „Zdravitas“, uprkos negodovanju roditelja, stručne javnosti i prosvetara.

Na izradi ovog projekta učestvovale su i dve privatne firme, a vlasnik jedne je sa Kajmanskih ostrva.

Šta je „Zdravitas“?

Platforma je osmišljena tako da prati motorni razvoj učenika od trećeg razreda osnovne, pa do kraja srednje škole. Kako se navodi u dostupnim dokumentima, “sistem Zdravitas je posvećen testiranju učenika osnovnih i srednjih škola, odnosno prikupljanju povratnih informacija za svakog učenika o njegovom sopstvenom nivou motoričkih sposobnosti i fizičkog razvoja“. Sastoji se od Javnog portala Zdravitas i istoimenog administrativnog portala.

U aplikaciju koju svako putem telefona može preuzeti sa interneta, unose se lični podaci deteta i roditelja, ime prezime i JMBG sa ili bez saglasnosti roditelja.

Iako će ga praktično sprovoditi Ministarstvo prosvete, tender za izradu portala „Zdravitas“ raspisala je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a javio se samo jedan ponuđač. Zapravo, reč je o konzorcijumu dve privatne firme SAGA i Portal Master Solutions, a deo te grupe ponuđača bili su i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje i FON.

Izvor: nova.rs

Voće i povrće su važan deo zdrave i uravnotežene ishrane, ali neke od namirnica koje redovno konzumiramo su pune pesticida i drugih hemikalija.

U idealnom slučaju, trebalo bi da jedemo što više sezonskog, lokalno i organski uzgojenog voća i povrća, koje sadrži manje pesticida i drugih potencijalno štetnih hemikalija. Naravno, ponekad posežemo i za proizvodima ne razmišljajući o tome da li sadrže potencijalno nepoželjne supstance, ali mnoge će šokirati podatak u kojim namirnicama ih ima najviše.

Od 2004. godine neprofitna organizacija EWG („Environmental Working Group“) svake godine objavljuje listu neorganskih proizvoda koji sadrže najviše pesticida. Ovu listu zovu „Prljavih 12“.

„Ove godine je utvrđeno da 75 odsto uzorkovanih konvencionalnih svežih proizvoda sadržalo ostatke potencijalno štetnih pesticida. Ali kod onih koji su ušli u „12 prljavih“, ogromnih 95 procenata uzoraka sadrži pesticide“, navodi EWG.

Jagoda i spanać su ove godine ponovo zauzeli prva dva mesta na rang listi. Veliki skok vidi se i kod grožđa, koje je prošle godine zauzimalo osmo mesto, a ove godine se popelo na četvrto mesto.

Lista „prljavih 12“ za 2024.

• Jagode
• Spanać
• Kupus
• Grožđe
• Breskve
• Kruške
• Nektarine
• jabuke
• Paprike (slatke i ljute)
• Trešnje
• Borovnice
• Boranija

Naravno, to ne znači da pomenute namirnice treba potpuno izbegavati, ali je ipak neophodan oprez, a po mogućnosti birajte domaće, organske proizvode, navodi Aktivni.si.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova.

U tim mejlovima je zloupotrebljeno ime Fonda, koji ističe da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, i da se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.

RFZO ističe da mejlovi koje dobijaju firme i građani sa takvom sadržinom ne potiču od RFZO i moli sve koji ih prime da ih ne otvaraju.

Naglašava se i da podaci osiguranika i druge poverljive informacije nisu ugroženi, kao i da je RFZO odmah informisao nadležne državne organe, koji će preduzeti dalje korake u cilju otkrivanja inicijatora pokušaja prevare građana Srbije i nanošenja štete Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ugovorna garancija je svaka izjava kojom davalac (proizvođač, uvoznik, prodavac) daje obećanje u vezi sa robom i pravno je obavezuje pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom.

Garancija je dodatni, voljni, korak kojim se potrošaču mogu obećati posebne pogodnosti, ali isključivo više u odnosu na zakonske odredbe o odgovornosti za saobraznost.

Zakon o zaštiti potrošača ne propisuje obavezu davanja garancije, ali ako je garancija ugovorena, pravno je obavezujuća pod uslovima pod kojima je data.

Garantni list je isprava u pisanom ili elektronskom obliku ili na drugom trajnom nosaču zapisa koji sadrži sve podatke iz garancije.

Zakon zabranjuje trgovcu da prilikom zaključenja ugovora o prodaji robe, kao i prilikom oglašavanja povodom prodaje, koristi reč garancija i izraze istog značenja ako ugovorom o prodaji potrošač ne stiče više prava nego što ih već ima po zakonu, navode iz Ministarstva trgovine, odnosno Sektora za zaštitu potrošača.

Izvor: Politika

Kako dugo traje probava hrane? Stručnjak za ishranu objašnjava koliko traje probava hrane i deli savete o tome kako održati vaš probavni sistem zdravim.

Varenje je ključan proces koji pretvara hranu koju unosite u hranljive materije koje vaše telo treba da funkcioniše.
Prema Klivlend klinici, ovaj proces može trajati nekoliko sati i počinje u trenutku kada vidite ili osetite miris hrane. Nakon što počnete da jedete, vaš želudac i creva rade zajedno kako bi razgradili hranu, apsorbovali hranljive materije i poslali ih u krvotok, dok otpad nastavlja kroz probavni trakt, piše Healthy.

Važno je napomenuti da vreme varenja hrane nije isto za svakog pojedinca.

Faktori koji utiču na vreme varenja

Mnogi faktori mogu uticati na to kako efikasno i brzo vaše telo procesuira hranu. Ovi faktori uključuju vrstu hrane koju jedete, koliko vode pijete, nivo stresa, nivo aktivnosti i opšte zdravlje probavnog sistema.

Određeni lekovi, poput onih za dijabetes, depresiju ili artritis, takođe mogu uticati na varenje, kao i probavni poremećaji poput GERB-a, iritabilnog kolona (IBS) ili inflamatornih bolesti creva (IBD).

„Hormoni povezani sa metabolizmom takođe mogu uticati na proces probave“, kaže Dejvid Gardinier, RD, LD, registrovani dijetetičar iz Klivlend klinike. Hormoni kao što su GLP-1, GIP i PPY mogu usporiti probavu, dok drugi, poput grelina i motilina, ubrzavaju. Verovatno ste čuli za GLP-1, jer se cilja u popularnim lekovima za mršavljenje, jer usporava probavu i povećava osećaj sitosti, pomažući u kontroli apetita i smanjenju unosa kalorija.

U nastavku ćemo objasniti koliko traje probava hrane i podeliti korisne savete za održavanje vašeg probavnog sistema u dobrom stanju.

Koliko traje varenje hrane?

„Generalno, hrana počinje da napušta želudac unutar 30 minuta od jela. Većina obroka će napustiti želudac četiri sata nakon jela“, objašnjava Gardinier. Neki stručnjaci sugerišu da ceo proces probave, od trenutka kada jedete do trenutka kada hrana napusti vaše telo, može trajati od dva do pet dana.

Međutim, ovaj vremenski okvir može varirati u zavisnosti od toga šta ste jeli i kako vaše telo procesuira različite vrste hrane.

Hrana koja se sporo probavlja

Hrana bogata vlaknima i mastima usporava pražnjenje želuca, što znači da ostaje duže u želucu. Proteini obično zahtevaju umereno vreme da napuste želudac. Razgradnja proteina zahteva želudačne kiseline koje ih pretvaraju u aminokiseline, koje se zatim apsorbuju u tankom crevu.

Proteini, poput ribe ili pilećih grudi, probavljaju se brže od masnijih delova mesa kao što su ribeye biftek, svinjski stomak ili pileća butina.

Hrana koja se brzo probavlja

Ugljeni hidrati se obično kreću brže. Jednostavni ugljeni hidrati kao što su voće, slatkiši i beli hleb spadaju među najbrže za varenje. Zbog toga su ove vrste hrane poznate po tome što podižu nivo šećera u krvi.

Složeni ugljeni hidrati, poput celih žitarica i povrća, duže se razgrađuju zbog sadržaja vlakana i otpornog skroba, koji dodaju volumen stolici i usporavaju probavu.

Koliko traje probava vode i drugih tečnosti?
Tečnosti, kao što možete očekivati, napuštaju želudac brže od čvrste hrane. Obična voda može da prođe za samo 10 do 20 minuta, dok bistri sokovi, čaj ili gazirani napici mogu trajati oko 20 do 40 minuta. Gušće tečnosti poput smutija, proteinskih šejkova i bujona obično zahtevaju oko 40 do 60 minuta da napuste želudac.

„Veličina čestica hrane takođe je važna, pa će hrana koja je izmešana u male čestice brže napustiti želudac“, dodaje Gardinie. Na primer, kikiriki puter će se probaviti brže od celog kikirikija.

Zašto hrana prolazi kroz mene tako brzo?

Ako se čini da hrana prebrzo prolazi kroz vaš sistem, nekoliko faktora može biti u igri. Stres, anksioznost i određena hrana—poput one bogate kofeinom, začinjenim sastojcima ili veštačkim zaslađivačima—mogu ubrzati probavu. Medicinski problemi kao što su IBS, celijakija ili gastroenteritis (stomačna gripa) takođe mogu doprineti brzom prolasku hrane. Lekovi, uključujući antibiotike, antacide ili laksative, mogu uticati na brzinu prolaska hrane kroz creva.

Ako ovaj problem traje, važno je da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili osnovni uzrok.

Šta možete da uradite da poboljšate probavu?

Ako želite da održite vaš probavni sistem u dobrom stanju ili ga vratite na pravi put, evo nekoliko korisnih strategija:

Temeljno žvaćite: Pobrinite se da temeljno žvaćete hranu pre nego što je progutate. Ovo ne samo da olakšava vašem želucu da procesuira hranu, već takođe pomaže boljoj apsorpciji hranljivih materija.
Ostanite hidrirani: Pijenje puno vode tokom dana ključno je za dobru probavu. Hidratacija pomaže vašem telu da efikasnije razgrađuje hranu i sprečava zatvor.
Jedite hranu bogatu vlaknima: Uključite i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna u vašu ishranu kako biste poboljšali probavu. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u hrani poput ovsenih pahuljica, pasulja, jabuka i citrusa, apsorbuju vodu i formiraju gelasto tvar koja usporava probavu i duže vas drži sitima. Nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze u celim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i povrću kao što su šargarepe i brokoli, dodaju volumen stolici i pomažu da ona lakše prolazi kroz creva.
Ograničite prerađenu hranu: Birajte celovite, neprerađene namirnice koje je lakše probaviti i koje pružaju više hranljivih materija vašem telu.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost stimuliše probavni sistem i podstiče redovno pražnjenje creva. Gardinier napominje da intenzitet vežbanja može uticati na brzinu pražnjenja želuca. Vežbe niskog intenziteta, poput hodanja ili laganog trčanja, mogu ubrzati pražnjenje želuca, dok vrlo intenzivne vežbe mogu usporiti ovu brzinu. To je verovatno zbog hormonskih promena i aktivacije simpatičkog nervnog sistema tokom intenzivne aktivnosti.

O stručnjaku:

David Gardinier, RD, LD, je klinički registrovani dijetetičar sa Cleveland Clinic Center for Human Nutrition. Njegove specijalnosti uključuju celijakiju, inflamatorne bolesti creva (IBD) i Kronovu bolest.

Život sa migrenama može biti izazovan. Nikada ne znate kada će se pojaviti ili kako ćete podneti dan kada do njih dođe.

Iako ih nije uvek moguće u potpunosti sprečiti, postoje koraci koje možete preduzeti da biste ih ublažili.

Izbegavajte jako svetlo

Jako svetlo je svuda oko nas i često izaziva migrene kod mnogih ljudi.

Ako imate fotofobiju, odnosno osetljivost na svetlost, prirodno ili veštačko osvetljenje može izazvati glavobolju ili je pogoršati.

Da biste smanjili ovaj rizik, razmislite o nošenju naočara za sunce, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. One mogu blokirati jako svetlo, kao i plavo svetlo, što je najneprijatnija vrsta veštačkog osvetljenja.

Takođe bi pomogle i sijalice koje emituju zeleno svetlo, jer je to jedina boja za koju nije dokazano da pogoršava glavobolju.

Smanjite osvetljenost ekrana

Smanjenje osvetljenosti na uređajima kao što su telefon ili računar takođe može pomoći. Manje je verovatno da će prigušeno osvetljenje izazvati migrenu. Iako ne možete uvek da izbegnete jako osvetljenje, pokušajte da minimizirate ekspoziciju.

Ako radite u oblasti sa jakim veštačkim svetlom, pokušajte da sedite bliže prozoru sa prirodnim svetlom. Izbegavajte svetleće izvore svetlosti i površine koje reflektuju svetlost.

Kontrolišite stres

Stres izaziva migrene kod više od 70 odsto obolelih. Iako ne možete potpuno eliminisati stres, ključno je naučiti kako da ga brzo i efikasno kontrolišete. Napravite plan kako da se nosite sa izazovnim situacijama – bilo na poslu, u privatnom životu ili obavljanju svakodnevnih zadataka – tako da vas ne iznenade.

Možete li da se povučete iz situacije i da se smirite pre nego što se vratite u nju? Duboko disanje, poziv prijatelju ili kratka fizička aktivnost mogu pomoći u oslobađanju od stresa. Imati nekoliko strategija pri ruci omogućava vam da odaberete onu koja najbolje odgovara trenutku.

Prevencija je takođe važna. Davanje prioriteta vašim obavezama i planiranje vremena na poslu ili na fakultetu mogu smanjiti stres pre nego što se pojavi.

Održavajte rutine

Migrene su manje verovatne kada održavate dosledan dnevni ritam. Promene u rutini mogu povećati rizik od glavobolje. Zbog toga je važno održavati redovan raspored spavanja, vežbanja i zdrave ishrane.

Takođe, razmislite o uspostavljanju rutine za lečenje – na primer, uzimanje lekova ili terapija u isto vreme svakog dana.

Izbegavajte jake mirise

Jaki mirisi, poput hrane ili parfema, mogu izazvati migrene. Iako nije uvek moguće izbeći takve mirise, postoje načini da se prilagodite. Nosite kesu sa zrnima kafe (ako vam miris kafe ne smeta), jer neutrališu neprijatne mirise. Brzi udah može sprečiti migrenu.

Balzam od peperminta takođe može biti koristan, nanesite ga ispod nosa kako biste blokirali neprijatne mirise. Razgovarajte sa porodicom i prijateljima o mirisima koji vam smetaju i zamolite ih da se uzdrže od parfema ili drugih jakih mirisa.

Pratite svoju ishranu

Određena hrana može izazvati migrene. Svaka osoba ima specifičnu osetljivost, tako da je korisno voditi dnevnik ishrane da biste pratili šta jedete i kako vaše telo reaguje.

Ovo će vam pomoći da identifikujete bezbednu hranu i hranu koju treba izbegavati. Da biste bili sigurni da dobijate sve hranljive materije koje su vam potrebne, razmislite o konsultaciji sa nutricionistom ako otkrijete da imate mnogo namirnica koje izazivaju migrenu.

Kada je migrena u pitanju važno je da se odmorite ili odspavajte. Hladna obloga ili led na čelo ili zadnji deo vrata mogu pomoći. Takođe, važno je da ostanete hidrirani – pijte dovoljno vode ili se oslanjajte na hranu bogatu tečnošću, piše WebMD, prenosi 24sata.hr.