Kardiovaskularni hirurg dr Jang Erben ističe da nikako ne ignorišete ovo.
Srčane bolesti su jedan od vodećih uzroka smrtnosti širom sveta, a predviđanja ukazuju na to da će do 2050. oko 61 odsto odraslih biti pogođeno nekom vrstom kardiovaskularnog oboljenja. Upravo zato, rano prepoznavanje simptoma je ključno za prevenciju i uspešno lečenje.
Kardiovaskularni hirurg dr Jang Erben iz prestižne klinike Majo (Mayo) naglašava značaj prepoznavanja suptilnih znakova koji mogu ukazivati na bolest perifernih arterija (BPA) - stanje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčanog ili moždanog udara.
Bolovi i grčevi u nogama
Jedan od prvih simptoma BPA jesu bolovi ili grčevi u nogama tokom hodanja, posebno u mišićima listova. Ovo stanje nastaje zbog smanjenog protoka krvi u ekstremitetima, a često se pogoršava prilikom fizičke aktivnosti. Kako objašnjava dr Erben, bol može postati toliko izražen da ograničava svakodnevne aktivnosti, dok u težim slučajevima može doći do stvaranja rana koje teško zarastaju.
- Video sam kod svojih pacijenata da, ako su dosledni u tretmanima i fizičkoj aktivnosti, bolovi mogu značajno da se smanje. Kod ranih stadijuma BPA-a, uz pravilnu terapiju i promenu navika, moguće je skoro u potpunosti vratiti se u normalu - kaže dr Erben.
Rane koje ne zarastaju
Drugi značajan simptom koji ne treba zanemariti jesu rane na stopalima ili nogama koje sporo ili uopšte ne zarastaju. Ove rane mogu postati ulazna tačka za infekcije, a nelečeni slučajevi BPA-a mogu dovesti čak i do amputacije. Prema rečima stručnjaka, pravovremeno prepoznavanje ovog simptoma može spasiti ne samo deo tela, već i život.
Hladnoća ili utrnulost nogu
Treći simptom BPA-a je osećaj hladnoće ili utrnulosti u nogama, koji može biti posledica slabijeg dotoka krvi. Kako bolest napreduje, ovi simptomi mogu postati izraženiji, što dodatno otežava normalno funkcionisanje.
- Ovo stanje se često ignoriše jer mnogi veruju da je reč o prolaznim problemima. Međutim, ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući povećan rizik od srčanog i moždanog udara - upozorava dr Erben.
Faktori rizika
Faktori rizika za razvoj BPA-a uključuju pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes, genetsku predispoziciju i neaktivan način života. Zato stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost, poput hodanja tri do pet puta nedeljno, s ciljem povećanja izdržljivosti i poboljšanja cirkulacije.
Kako se zaštititi?
Stručnjaci preporučuju kombinaciju zdravih životnih navika i medicinske intervencije u težim slučajevima. Osim fizičke aktivnosti, od ključne je važnosti redovno praćenje zdravstvenog stanja i savetovanje sa lekarom čak i kod blagih simptoma. U nekim slučajevima, terapija lekovima ili operativni zahvati mogu biti neophodni za obnavljanje protoka krvi i sprečavanje daljih komplikacija.
- Bolje je sprečiti nego lečiti. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, ne oklevajte da se obratite lekaru. Rana dijagnoza može napraviti ogromnu razliku - zaključuje dr Erben.
Izvor: republika.rs
