Sombor.info

Tridesetdvogodišnji muškarac, identifikovan kao B.M., osumnjičen je za pokušaj sabotiranja radara za nadzor brzine, postavljenog na izlazu prema Prigrevici.

Prema nezvaničnim informacijama, B.M. je više puta tokom novembra, pomerao radarski uređaj i menjao ugao njegovog senzora, verujući da će tako onemogućiti njegovu funkciju. Plan nije uspeo – ne samo zbog tehničke prirode uređaja, već i zbog nadzornog sistema koji je bio korak ispred njega. Naime, deo sistema na koji se apatinski “Robin Hud” fokusirao nije bila kamera, već senzor koji registruje prolazak vozila.

Ono što je B.M. u potpunosti prevideo jeste prisustvo druge kamere koja je detaljno zabeležila svaki njegov potez tokom pokušaja sabotaže. Snimci su sada dokaz u postupku, a kako je saopšteno, protiv B.M. je podneta krivična prijava za uništavanje javne imovine.

Iako još uvek prolaze proces dodatnog podešavanja, kamere na izlazima iz Apatina već sada snimaju kompletan saobraćaj. Zvanični datum početka njihovog rada biće naknadno objavljen.

Iz policije apeluju na građane da poštuju propise i da ne pokušavaju da ometaju rad javnih uređaja. Ovakvi postupci ne samo da predstavljaju rizik po bezbednost svih učesnika u saobraćaju, već nose i značajne pravne posledice.

Izvor: Radio Dunav

Košarkaši Džokera su u Somboru u izuzetno dramatičnoj završnici uspeli da savladaju Zlatibor u svojevrsnom "ABA 2" derbiju u okviru Košarkaške lige Srbije, a Čajetincima je presudio koš Žige Jurčeka pred sam kraj meča sa linije penala, pošto Terzić na drugoj strani nije ubacio trojku za pobedu - 75:73.

Bio je to prilično neizvestan meč kroz čitav njegov tok. Imao je Zlatibor čak i +10 pred poslednji minut treće četvrtine, ali se onda desio veliki pad u igri.

Somborci su do kraja treće deonice smanjili na 56:60, a onda su nastavili sa dobrom igrom i faktički su napravili seriju 17:0 pre nego što je Zlatibor uspeo da postigne prve poene.

Nisu se Čajetinci predavali, prišli su na pomenuti poen minusa pred sam kraj, ali je Jurček pogodio pomenuto bacanje, dok Terzić nije bio precizan, pa je hala "Mostonga" mogla da slavi domaće košarkaše.

Najbolji u Džokeru danas bio je Tomislav Ivošev sa 16 poena, dok je tradicionalno snažni Veljko Brkić danas imao 13 poena i šest skokova, a za Zlatibor je Brano Đukanović postigao 26 poena, dok je Branislav Terzić ubacio 14.

Džoker je sada na skoru 5-3, dok je Zlatibor pao na 4-4.

Košarkaška liga Srbije - 8. kolo

Petak

• Vojvodina Novi Sad - Sloga Kraljevo 96:70
• Džoker Sombor - Zlatibor Čajetina 75:73

Subota

• Mladost Zemun - BKK Radnički (16.00)
• Radnički Kragujevac - Sloboda Užice (17.00)
• Mladost Smederevska Palanka - Dinamik (18.00)
• OKK Novi Pazar - Tamiš Pančevo (18.00)
• Vršac - Metalac Valjevo (19.00)

Ponedeljak

• Čačak 94 - OKK Beograd (19.00)

Izvor: telegraf.rs

Marijana Bahmajer, samohrana majka iz Zapadne Nemačke, zauvek je obeležila pravosudnu istoriju 6. marta 1981. godine, kada je u sudnici ubila Klausa Grabovskog, optuženog za otmicu, silovanje i brutalno ubistvo njene sedmogodišnje ćerke Ane. Marijanina odluka da pravdu preuzme u svoje ruke izazvala je šok, podelila javnost i otvorila pitanja o granicama zakona, osveti i bolu žrtava.

Iako je Ana bila jedino dete s kojim je živela, nije bila i jedino koje je imala. Godine 1966, sa samo 16 godina, Marijana Bahmajer dobila je bebu koju je odmah po rođenju dala na usvajanje. Dva godine kasnije ponovo je ostala trudna, a i to dete usvojeno je ubrzo nakon što je došlo na svet.

Navodi se da je Marijana bila žrtva seksualnog zlostavljanja neposredno pre rođenja drugog deteta. Godine 1972. počela je da se zabavlja s menadžerom paba "Tipasa", gde su oboje radili. U 22. je ostala trudna s trećim detetom, ćerkom Anom, koja je rođena 14. novembra 1972.

Za razliku od prethodno dvoje dece, Marijana je odlučila da zadrži Anu. Pošto je nastavila posao u baru, često je vodila ćerku na posao. Radila je noću, a spavala danju, zbog čega je mala Ana neretko bila bez pravog nadzora.

Sve ovo će advokati ubice njene ćerke koristiti protiv Marijane na sudu.

Satima zlostavljao devojčicu

Marijanina noćna mora počela je 5. maja 1980. godine, kada je Ana posle svađe sa majkom odlučila da ne ode u školu. Tog kobnog dana ju je u svoju kuću namamio Klaus Grabovski, 35-godišnji mesar i višestruki seksualni prestupnik. Devojčici nije bio potpuno nepoznat, budući da je živeo u blizini. Ani je rekao da može da se igra s njegovim mačkama, što je ona, nažalost, radosno prihvatila.

Grabovski je devojčicu satima držao zatočenu, seksualno je zlostavljao, a zatim zadavio hulahopkama svoje verenice. Nakon monstruoznog čina telo devojčice stavio je u kartonsku kutiju i odložio je kraj kanala.

Vest o Aninoj smrti razorila je njenu majku. Gubitak ćerke bio je prelomni trenutak za Marijanu, čiji očaj i bes nisu jenjavali dok je pratila suđenje ubici.

Takođe, njeno beznađe dodatno je pojačavalo poricanje zločina, laži, gnusni i bolni detalji iz njene prošlosti kao i procenjivanje da li je uopšte podobna da bude roditelj. Možete samo zamisliti taj zamršen splet misli i emocija jedne majke.

Proključala trećeg dana suđenja

Na trećem danu suđenja Marijana je smogla snage da izvede čin koji će zauvek promeniti njen život. U sudnicu u Libeku unela je pištolj kalibra 22 skriven u torbi. Kada se našla licem u lice sa Grabovskim, izvadila je oružje i ispalila osam hitaca, od kojih je šest pogodilo optuženog u leđa.

"Htela sam da ga ubijem", izjavila je nakon hapšenja. "On je ubio moju ćerku… Htela sam da ga upucam u lice, ali sam ga pogodila u leđa. Nadam se da će umreti".

Njena hladnokrvnost i odlučnost šokirale su prisutne.

Motiv za ovaj čin ležao je u Marijaninoj dubokoj frustraciji pravosudnim sistemom, koji je smatrala neadekvatnim da kazni čoveka koji joj je oduzeo ćerku. Grabovski je bio poznat kao seksualni prestupnik, koji je prethodno osuđen za napade na devojčice. Iako mu je sud naredio hemijsku kastraciju, on ju je kasnije poništio hormonskom terapijom.

Dodatno je bilo poznato da je Grabovski ubio Anu iz straha da će njegov status seksualnog prestupnika ponovo biti otkriven, jer mu je verenica pretila da će ga ostaviti ukoliko se to dogodi. Ovi detalji dodatno su pojačavali bes i osećaj nepravde kod Marijane.

Sahranjena pored ćerke

Nakon pucnjave, reakcije javnosti bile su podeljene. Mnogi su podržali Marijanin čin, saosećajući se sa majkom koja je izgubila sve.

Uprkos tome, Marijana je uspela da prikupi 100.000 nemačkih maraka za svoju pravnu odbranu. Godine 1983. osuđena je na šest godina zatvora zbog ubistva iz nehata i ilegalnog posedovanja oružja, ali je odslužila samo tri. Ova relativno blaga kazna ukazala je na saosećanje suda prema njenom očaju i bolu.

Nakon izlaska iz zatvora, 1985. godine, Marijana je pokušala da započne novi život. Udala se za učitelja i preselila u Nigeriju, ali brak nije potrajao. Posle razvoda se preselila na Siciliju, gde je provela nekoliko godina pre nego što se suočila sa terminalnom dijagnozom raka pankreasa.

U svom poslednjem televizijskom intervjuu, 1995. godine, Marijana je priznala da je pucala s namerom, objašnjavajući da nije mogla da podnese laži koje je Grabovski iznosio tokom suđenja. "Htela sam da zaustavim njegovo laganje o mojoj Ani", rekla je. Umrla je 17. septembra 1996. u 46. godini, a sahranjena je pored svoje ćerke na groblju u Libeku.

Izvor: blic.rs

Stopa raka želuca među mlađim ljudima je u porastu, što je poprilično alarmantan podatak, ističu lekari.

Kako sami lekari navode, uobičajeno se rak stomaka dijagnostikuje kod pacijenata u njihovim 60-im i 70-im godinama, ali se sve češće dijagnostikuje i kod mlađih pacijenata.

Dok stope raka želuca kod starijih pacijenata opadaju decenijama, broj mladih sa ovom dijagnozom nastavlja da raste i čini oko 30 odsto dijagnoza raka želuca.

Dr Travis Grotz, hirurški onkolog klinike Mejo, naziva ovo alarmantnim stanjem a pored toga deli šta ljudi treba da znaju o znacima i simptomima raka želuca.

"Nekada je to bio rak starosti, znate, 70-ih i 80-ih godina, ali sada viđam ljude od 20, 30, 40 godina sa rakom", naveo je dr Groc.

On je takođe dodao da se mnogim mlađim pacijentima rak želuca dijagnostikuje kasno, kada je lečenje manje efikasno.

"Nažalost, mislim da mlađi pacijenti često smatraju da su loše jeli. Mnogi, uključujući i lekare, veruju da je u pitanju samo refluks, da su pod stresom ili da su premladi da bi imali rak", navodi dr Groc, prenosi Newsnetwork.

Simptomi raka želuca kod mladih

Simptomi raka želuca često se kod mlađih ljudi pogrešno tumače kao manje zdravstvene smetnje.

Ti simptomi mogu uključivati:

gubitak težine
refluks
loše varenje
poteškoće pri gutanju
anemiju

"Refluks i gorušica, loše varenje, gastritis, to može biti normalno, apsolutno. Ali svakako morate da budete svesni toga i procenite i uverite se da se ne dešava nešto zlokobnije", ističe dr Groc.

Izvor: B92

Vozači u Srbiji će od danas do narednog petka, 29. novembra, plaćati gorivo po novim cenama.

Kako je objavljeno, litar evrodizela će na pumpama koštati maksimalno 197 dinara, dok će se benzin evropremijum BMB 95 najviše plaćati 181 dinara za litar.

Da podsetima da je litar dizela u Hrvatskoj 1,35 evra (INA), dok je litar dizela u Bosni i Hercegovini 1,19 evra ili 139 dinara .

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su J. M. (1998) iz okoline Apatina zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je u "hjundaiju“ kojim je upravljao i u njegovom stanu pronašla više paketića sa ukupno 90 grama materije za koju se sumnja da je marihuana, kao i novac za koji se sumnja da potiče od prodaje narkotika.

Utvrđeno je i da je J. M. vozio sa 2,32 promila alkohola u organizmu, pa će protiv njega biti podneta odgovarajuća prekršajna prijava.

J. M. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: RTV

U ponedeljak, 25. novembra Narodno pozorište slavi svoj 142. rođendan. Tim povodom u subotu, 23. novembra, odigraće se predstava SEMPER IDEM, po romanu Đorđa Lebovića u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koja proslavlja pet godina od premijere.

U predstavi igraju Marko Marković, Ivana V. Jovanović, Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Danica Grubački, Ninoslav Đorđević, Ervin Hadžimurtezić, Aleksandar Ristoski, Nemanja Bakić, Bogomir Đorđević, Maja Čampar, Milijana Makević, Dragana Šuša, Pero Stojančević, Dušan Tomić, Ivan Petrušinski, Olgica Nestorović, David Tasić Daf.

Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, kompozitor Aleksandar Vaci, koreograf Ista Stepanov, asistent režije Tijana Markovinović, asistent kostimografa Marina Maričić.

Od subote 23. novembra do utorka, 31. decembra, u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor, publika će imati priliku da pogleda izložbu fotografija Milana Đurđevića pod nazivom „Dvadeset šest godina Sumnjivog lica na sceni Narodnog pozorišta Sombor“, koje prikazuju događaje sa scene, ali i one momente „iza kulisa“ koji su neodvojivi deo svake pozorišne predstave. Projekat je finansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja.

U naseljenom mestu Kolut, juče je otvorena nova dečja igraonica, a tim povodom, novi prostor za igru naših najmlađih sugrađana posetili su gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice.

Tokom druženja sa mališanima iz vrtića „Leptirić“ i učenika prvog razreda OŠ „Ognjen Prica“ Kolut, gradonačelnik Ratković je izjavio da su zajedničkim sredstvima Grada i ljudi iz Mesne zajednice uspeli da oplemene prostor koji će zasigurno značiti deci kako iz Koluta, tako i iz drugih naseljenih mesta.

„Na naše veliko zadovoljstvo, završeni su radovi na uređenju i opremanju dečje igraonice u Kolutu. Grad je izdvojio sredstva za radove koji su podrazumevali elektro radove, zamenu stolarije i krečenje prostora, dok su ljudi iz mesne zajednice svojim zalaganjem kroz donacije uspeli kompletno da opreme i oplemene ovaj divan prostor.

Iskreno se radujem što postoji ovakav jedan kutak koji će koristiti našim najmlađim sugrađanima, ne samo iz Koluta, već i iz drugih naseljenih mesta. Zahvalio bih se svim ljudima koji su doprineli da ovaj prostor lepo urede i da imamo jedan kutak koji će, nadam se, biti iz dana u dan sve puniji”, rekao je gradonačelnik Ratković.

Sredstvima lokalne samouprave finansirani su radovi koji su podrazumevali elektro radove, zamenu stolarije i krečenje prostorija. Pored toga, donacijama i zalaganjem ljudi iz Mesne zajednice, prostorije su opremljenje montažnim kutkom za igru, dečja kuhinja, bakalnica i radionica, interaktivne i edukativne igračke, nameštaj i drugo.

Pauk biljka, ili zeleni ljiljan, srečava pojavu vlage na prozorskim staklima u toku zime.

Mnogi ljubitelji sobnih biljaka ističu da nemaju vlagu u kući od kad imaju zeleni ljiljan.

Ova biljka se naziva još i "biljka pauk". Zeleni ljiljan je lako održavati i nije mu potrebno previše nege. Dovoljno je zalivanje jednom nedeljno.

Stručnjaci za biljke potvrđuju da biljka pauk može da spreči kondenzaciju kako bi se izbegla buđ. One, naime, najbolje upijaju vlagu u prostoriji, zbog čega su veoma korisne zimi.

Za maksimalan efekat, držite biljke u prostorijama gde je kondenzacija najčešća, kao što su kupatilo, kuhinja i spavaće sobe.

- Osim što pomaže u smanjenju nivoa vlage upijajući je iz vazduha, ova biljka je korisna i za pročišćavanje vazduha jer uklanja zagađivače poput formaldehida, ksilena i ugljen-monoksida.

O drugim biljkama koje sprečavaju nastanak vlage i buđi u kući smo, podsetimo, posali ranije.

Izvor: direktno.rs

Gledajući parove koji večeraju u restoranu, a svako „bulji” u svoj telefon, pomislimo da su mogli i sami da izađu. U mnogim evropskim državama se to zaista i dešava, sve više ljudi izlazi u restoran bez društva i uživa.

Sve manje ljudi se stidi što je bez društva u restoranu, većina u tome uživa. Nekima je neprijatno, jer ih ostali gosti restorana gledaju kao usamljene koji nemaju nikog svog pa moraju da jedu sami, dok sa druge strane mnogi kažu da je to trenutak u kome mogu da uživaju u dobroj hrani.

Sviđa im se i to što mogu da uživaju u hrani kako žele, niko ih ne ubrzava, mogu uz obedovanje i da čitaju, rade u miru ili jednostavno traže nešto na mobilnom. Bez zvocanja.

Italijani često jedu ili piju kafu i koktele sami. U svakom baru moguće je videti čoveka kako pije kapučino i lista novine, isto je i sa aperitivima, pauzama za ručak, kada se mnogi odvajaju od kolega.

Na mnogim italijanskim forumima moguće je pročitati poruke poput: „Za mene je to postao ritual. Jednom mesečno se lepo obučem, odem sam u restoran, naručim sve što želim, opustim se, ne moram da se forsiram, da pričam ili žurim iz straha da se osobi koja je sa mnom ne dosadi jer jedem sporo.” - piše RTS.

Gardijan citira preduzeće za onlajn rezervacije „Open tejbl”. Prema pisanju britanskog časopisa, reč je pre svega o generaciji Zed i milenijalcima koji vole ovaj trend. U Italiji je platforma za rezervacije Fork objavila podatke koji pokazuju da je broj ljudi koji traže sto za jednu osobu porastao četiri odsto, najviše na severu zemlje, dok je Torino grad u kome taj procenat raste na devet odsto.

I vlasnici kafića i renomiranih luksuznih restorana sa Mišlenovim zvezdicama primećuju rastući trend da ljudi jedu sami. Neki vlasnici restorana su izjavili da bi jednom kada bi videli samog klijenta u restoranu pomislili da je u pitanju gastro-kritičar koji je došao da inkognito oceni kuhinju.

Mnogi ljudi će pojesti sendvič ili tanjir testenine usput, pre sastanka, na pauzi. Ima poznatih Italijana koji kažu da vole da ručaju ili večeraju sami, često na omiljenim mestima gde se osećaju kao kod kuće, trudeći se da ne gledaju u mobilne telefone već oko sebe, što znači da mogu i da upoznaju nekoga.

Ipak, Italijani vole da jedu i u društvu i za njih ne može biti dobar ručak ili večera ako se ne podele sa dragim ljudima. Glumac Masimo Gini rekao je da nikada nije želeo da sam radi pozorišnu predstavu jer uvek pitao: s kim ću posle večerati? i objašnjava da je navikao da jede u društvu svoja tri brata, sa prijateljima i rođacima za stolom nikad nije bilo manje od osam.

Moja kuća je neka vrsta hotela, svi moji prijatelji glumci koji žive u Milanu ili su prošli kroz ovaj grad, jeli su kod mene. Dakle, ukusi su različiti, a kako je napisao britanski gastro-kritičar Džej Rejner: „Jesti sam znači večerati s nekim koga voliš.”