Planirate zimovanje i odlučili ste da ove sezone naučite da skijate? Skijanje je zabavan, ali kompleksan sport čije tehnike i najspremniji usavršavaju godinama. Možda nije realno očekivati da ćete postati profesionalac na skijama nakon nekoliko dana obuke. Međutim, dobra vest je da vam uz dobrog instruktora zaista nije potrebno mnogo vremena da savladate osnove. 

Kao početnik želećete da zimujete na planini koja ima veliki izbor plavih (lakih) staza i na kojoj postoji kvalitetna škola skijanja. Srećom, u Srbiji i regionu možete naći nekoliko izuzetno opremljenih skijališta, gde vas čeka vrhunski odmor i uzbudljiv provod na snegu. Istraživali smo koji ski centri na Balkanu su odlični za početnike, šta mogu da ponude i kako da dođete do njih. Pročitajte.

Bansko, Bugarska

Bugarski gradić Bansko na planini Pirin poslednjih decenija doživeo je rapidan progres. Od malog mesta sa nekoliko hotela razvio se u prvoklasni centar za rekreaciju i odmor. Kao idealan spoj starog grada i moderne arhitekture, Bansko je sve popularnije mesto među turistima koji žele da skijaju. Skijalište je opremljeno savremenim sistemom staza i ski liftova, među kojima ima mnogo lakih i dugih staza savršenih za početnike.

Bugarska je jedan od najboljih izbora za zimovanje, pogotovo ako po prvi put želite da stanete na skije. Ski centar se unapređuje iz godine u godinu i dostiže rang vodećih evropskih skijališta. Profesionalni instruktori vode obuku kako za decu, tako i za odrasle, pa već za par dana možete skijati niz snežne padine Pirina. Početnike će obradovati informacija da postoji 6 plavih, odnosno lakih staza.

Kako doći do Banskog: Bansko se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na 160 km udaljenosti od bugarske prestonice Sofije. Ako putujete iz Novog Sada i Beograda, vozite se autoputem E-75 do Niša, odakle se isključujete na put E-80 ka Pirotu i Sofiji. Pošto se pređe bugarska granica, prati se magistralni put do glavnog grada. Kod Sofije postoji uključenje na autoput – vozite oko 90 km do Blagoevgrada. Odavde se prati tabla za Kulatu i Sandanski, vozite oko 40 km prema gradiću Smitliju i Banskom. Ski centar Bansko je otprilike udaljen tri sata vožnje od srpsko-bugarske granice.

Zlatibor, Srbija

Zlatibor je postao pravi urbani planinski centar, koji se iz godine u godinu sve više gradi i razvija. Investitori su uvideli turističke potencijale ovog kraja, pa se u infrastrukturu mnogo ulaže. Pored hotela i vila na planini, mnogo „infrastrukturnih noviteta“ postoji i u okviru ski-centra Tornik. Skijalište poseduje 5 ski staza (sve su pokrivene sistemom za osnežavanje), ski liftove i žičare,  poslednja inovacija je Grand gondola – najduža gondola na svetu (9 kilometara).

Kako raspolaže sa oko 10 kilometara ski staza svih kategorija, Tornik je odlično mesto za skijaše početnike. Jedna staza ima status plave – Ribnica, međutim i ostali spustovi nisu preterano zahtevni. Ako želite da naučite da skijate, u okviru skijališta postoji nekoliko škola gde vrlo brzo možete da savladate vožnju na snegu.

Kako do Zlatibora: Za turiste iz Beograda i Vojvodine, put do Zlatibora značajno je ubrzan izgradnjom autoputa „Miloš Veliki“. Od prestonice do planine moguće je doći iz dva pravca. Preko Preljine, Čačka i Užica do Zlatibora prelazi se put od 230 kilometara. Druga, nešto skoro 30 kilometara kraća varijanta podrazumeva vožnju istim autoputem na potezu  Lajkovac - Valjevo - Kosjerić - Užice – Zlatibor.

Iz pravca Niša takođe postoje dve maršrute. Jedna vodi preko autoputa E-75 do Batočine, odakle se dalje sledi pravac Kragujevac – Čačak – Zlatibor (285 kilometara). Moguće je takođe i krenuti iz Niša prema Prokuplju, pa preko Novog Pazara, Sjenice i Kokinog broda stići do odredišta. Ova ruta je nešto duža – 303 km.

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Kao najveći ski centar u Bosni i Hercegovini, Jahorina je sve poželjnije mesto za zimovanje. Turisti iz celog regiona rado biraju ovu destinaciju, što ne treba da iznenadi s obzirom na njene smeštajne kapacitete i opremljenost staza. Poslednjih godina se naročito ulaže u infrastrukturu skijališta, pa Jahorina sada može da se pohvali najmodernijim sistemom za veštačko osnežavanje, velikim brojem modernih ski liftova i sa čak 20 km staza. Dakle, i kada nema snega, sezona skijanja se na olimpijskoj planini ne prekida.

Na Jahorini zvanično postoji jedna plava staza – “Šator”, dugačka je 1.750 metara, počinnje na 1.880 metara nadmorske visine, a cilj joj je na 1.520 m. Međutim, ono što je zanimljivo za ovaj ski centar jeste činjenica da svaka crvena i crna staza imaju svoju „plavu varijantu“, te je početnicima ipak više opcija na raspolaganju.

Kako do Jahorine: Jahorina se nalazi u jugoistočnom delu Bosne i Hercegovine, a od glavnog grada Sarajeva udaljena je oko 30 km. Turisti koji dolaze iz Srbije, iz Beograda treba da pređu put od nekih 320 km. Putuje se preko Šapca, Loznice i Zvornika, odakle se dalje prati pravac Han-Pijesak, Sokolac ka Sarajevu i Palama.

Kopaonik, Srbija

Kopaonik je najveći ski centar u Srbiji, a verovatno i najelitniji u čitavom regionu. Jet set Balkana rado bira ovu destinaciju za svoje zimovanje, zbog vrhunskih sadržaja, brojnih opcija za provod i otmenog smeštaja. Samo skijalište je izuzetno opremljeno i karakterišu ga staze i ski-sistemi najviše klase. Početnici mogu da se uzdaju u instruktore nekoliko ski-škola koje postoje na Sunčanoj planini. Prve spustove moguće je napraviti na čak 11 plavih staza.

Bela reka, Karaman greben, Karaman, Mali Karaman i Marine vode samo su neke od lakih staza na kojima možete savladati vožnju na skijama. Obuku skijanja verovatno ćete proći na stazi Krst, dugačkoj 671 metar. Zanimljivo je da je visinska razlika 171 metar, pa će vam trebati i do 7 minuta da se spusite od starta do cilja.

Kako do Kopaonika: Ako putujete iz Vojvodine i Beograda, postoji nekoliko maršruta do skijališta. Možete da pratite autoput E-75 do Pojata, odakle se isključujete za Kruševac i vozite ka Brusu, Brzeću i Kopaoniku (277 km). Druga opcija je da se na autoputu isključite kod Batočine i sledite pravac Kragujevac-Kraljevo-Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (288 km). Ako želite da se vozite autoputem Miloš Veliki, kod Preljine se isključite ka Kraljevu, odakle ponovo sledite pravac Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (274 km).

Na kraju, ako putujete iz pravca Niša, do Kopaonika vas čeka put dužine oko 125 km preko Prokuplja, Blaca, Brusa i Brzeća.

 U regionu postoji još nekoliko izuzetno opremljenih ski-centara, gde možete naučiti da skijate. Dobru obuku možete očekivati na Staroj planini, Borovecu, Goliji, ali je sasvim izvesno da su velika skijališta koja smo predstavili verovatno najbolje destinacije za skijaše početnike.

Prema dužini životnog veka, smrtnosti odojčadi, broju lekara u odnosu na broj stanovnika, a pre svega po prevenciji i lečenju od kancera, Kuba se nalazi u samom svetskom vrhu. Tajna je, kažu, u drugačijem pristupu lečenju.

Kubanski zdravstveni sistem, kako kaže ministarka zdravlja Srbije dr Danica Grujičić, trebalo bi uvesti i kod nas, a porodični lekari bili bi ti koji bi povratili poverenje građana u zdravstveni sistem i rešili mnogo više zdravstvenih problema na lokalnom nivou.

Prevencija je temelj kubanskog modela lečenja, a karakterišu ga još jedan lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine, brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje.

Porodični lekari osnova sistema

„Zamislite da imate doktora koji svake nedelje dođe kod vas kući da vas pregleda. Ima mladih ljudi koje ti lekari zamaraju, pa beže od njih, jer ne shvataju koliko su važni, a znaju tu decu od kako su se rodila. Na Kubi su porodični lekari ujedno i patronažne sestre za novorođenčad, ali i doktori za najstarije, kao i palijativna služba i sve što je potrebno. Oni su savršeno obučeni za svoj posao. Svi građani imaju kartone kod njih, a kad se neko novi doseli u kvart, donosi im svoj karton“, naveo je za Nova.rs Goran Puljezević, vlasnik firme, koja upućuje pacijente iz Srbije na Kubu na lečenje.

Porodični lekari, kako tvrdi Puljezević, svaku porodicu prate, ali ne samo istorije bolesti, već kompletnu prevenciju, kontrole, obaveznu vakcinaciju, pa čak i to da li deca imaju vaške, da li se ljudi pravilno hrane, rade fizičke vežbe, šalju ih redovno kod stomatologa, žene u kasnijem dobu na mamografiju, a muškarce na pregled prostate.

 Prevencija bitnija od lečenja

„Prevencija je kod njih najvažnija medicinska grana i na samom je vrhu, a pored toga postoji i ogromno poverenje u lekare i zdravstveni sistem“, dodaje on.

Prema njegovim rečima, na Kubi nema mnogo troškova na lečenje teških oboljenja, jer porodični lekar na vreme upućuje ljude kod specijaliste, ako je potrebno.

„Takođe, stranci se masovno leče na Kubi, jer su terapije kvalitetne, a cene niske“, dodaje Puljezević.

Ocenjuje da bi uvođenje kubanskog zdravstvenog modela u Srbiju, bilo bi fenomenalno, naglašava on.

„Kada bi se kubanski model sproveo u Srbiji, bili bismo na 30 odsto bolesti koje sad imamo, a možda ni toliko, to je sigurno. Mi bismo kao narod progledali. Shvatili bismo konačno važnost prevencije, a sa promenom sistema zdravstva, promenio bi se i mentalitet ljudi, koji bi se naučili disciplini i vođenju računa o svom organizmu. Tako bi se bolnice ispraznile, jer bi se u daleko manjoj meri stizalo do komplikacija u oboljenjima“, dodaje Puljezević.

 Kubanski model dobar u teoriji, ali sumnjiv u praksi

Stručnjaci su raspravljali o zaslugama (ili ne) nasleđa Fidela Kastra i o efikasnosti kubanskog modela godinama unazad.

Steven G. Ullmann, stručnjak za menadžment i politiku zdravstvene zaštite na Univerzitetu u Majamiju rekao je u jednom intervuju da je kubanski dobar model u teoriji, ali da nedostaje u praksi.

„Globalno gledano, kubanski sistem zdravstvene zaštite je teoretski model kako sistem treba da pruža zdravstvenu zaštitu. Zamislite obrnuti tok sa najširim delom koji nudi usluge kao podršku snažnom sistemu primarne zdravstvene zaštite fokusiranom na prevenciju. U svakoj zajednici, model sadrži lekara, medicinsku sestru i farmaceuta koji žive u blizini i opslužuju 400 porodica. Ova prisna veza omogućava medicinskom timu da se fokusira na prevenciju. I, pažljivim praćenjem zdravstvenih potreba pojedinačnih članova zajednice, specifične bolesti – kao što je HIV/AIDS – se prate i obuzdavaju pre nego što utiču na druge koji žive na ostrvu. Ako je nekome potreban viši nivo nege, postoji niz nege od nižeg nivoa hospitalizacije do viših nivoa sekundarne i tercijarne nege“, naveo je on.

Ističe da bi tako sustem trebalo da funkcioniše, ali da je nažalost, stvarnost drugačija zbog nedostatka resursa u infrastrukturi Kube.

„Sada lekari i medicinske sestre imaju vrlo malo zaliha, uključujući antibiotike, kojima leče pacijente, pa prevencija i lečenje postaju problematični, pored nedostatka vode za piće. U najnaseljenijim ruralnim područjima postoji značajan nedostatak zaliha. Na primer, klinike sada zahtevaju od pacijenata da donesu sopstvenu posteljinu i hranu. Došlo je do pogoršanja procesa sterilizacije, ponovne upotrebe špriceva, problema povezanih sa starim rendgenskim aparatima, nedostupan film. Sa ovim slomom, raspao se i teorijski koncept“, rekao je ovaj stručnjak.

 Kubanski lekari bez osnovne opreme

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, kao neko ko se školovao za doktora na Kubi preneo je svoja iskustva, ističući da je to „model za sve zemlje„.

„Da li je sve ovo samo propaganda? Moj odgovor bi bio ne. Imao sam priliku da provedem sedam godina u ovoj zemlji kao student medicine i iz prve ruke uverio se u pozitivne i negativne strane ove zdravstvene službe. Kao američki državljanin, uvek sam bio impresioniran koliko su Kubanci mogli da postignu sa tako malo. Profesionalizam i poniznost zdravstvenih radnika bili su bez sumnje za svaku pohvalu. Upravo ovi ljudi, iako primaju male plate, u mnogim slučajevima su prezaposleni jer su hiljade njihovih kolega poslate u druge zemlje kao što su Venecuela i Brazil da učestvuju u zdravstvenim misijama“, naveo je Ban KI Mun prilikom jedne posete Kubi.

Prema njegovim rečima, kubanski lekari to rade bez pristupa najnovijoj dijagnostičkoj tehnologiji ili moraju da čekaju nedeljama da osnovna oprema stigne u bolnice za obavljanje procedura, čak i povremeno bez struje ili tekuće vode.

„Oni i dalje nalaze snage da proguraju sve ove prepreke i izazove kako bi pružili uslugu dostojnu hvale. Kubanski lekari uglavnom primećuju da postati lekar u njihovoj zemlji nije zbog novca, već zbog potrebe da se pomogne drugima. Ovo je bila jedna od prvih stvari koje su mi učili u medicinskoj školi. Iako plemenito osećanje, ovo je glavno pitanje za kubanski model“, naglasio je Ban Ki Mun.

Izvor: danas.rs

Donosimo savete o očuvanju zdravlja od ljudi kod kojih ne želite ići na pregled, a to su onkolozi.

- Jako sam oprezna i uvek idem na preventivne preglede - izjavila je dr. Ejmi Tirsten Amy Tiersten, onkološkinja. Kasna dijagnoza može dovesti do rane smrti zbog karcinoma, a preglede koje ona savetuje su:

Kolonoskopija
Papa test
Mamografija

CEPITE SE PROTIV HPV-A

Deset godina nakon što je napravljeno cepivo protiv HPV-a, stvari se menjaju i sve više ljudi pristupa cepljenju. Preporuka stručnjaka je da se vakcinišu dečaci i devojčice stari od 11-12 godina.

NE PRESKAČITE VEŽBANJE

Vežbajte svaki dan, napominje doktor Ketrin Šmit.

- Mi onkolozi svaki dan trčimo ili hodamo kako bi prevenirali rak. Pokušavam da vežbam svaki dan 30 minuta kako bi ostala u formi. Svi znamo da će redovno vežbanje pomoći u mnogim situacijama, a ako izgubite i samo nekoliko kilograma, činite veliku stvar za zdravlje - dodala je.

ČOVEK JE DRUŠTVENO BIĆE

- Prepoznajte ko vas voli i pustite ga u svoj život - naglašava dr. Don Dizon, šef onkologije sa univerziteta "Brown". Bilo da se radi o partneru, deci, prijatelju ili crkvi, te su veze vrlo važne za dobro zdravlje, a socijalna izolacija je povezana s većim šansama za razvoj teških bolesti.

IZBEGAVAJTE CRVENO MESO

Onkološkinja Alison Beksli neke stvari nikada ne bi napravila kako bi zaštitila zdravlje.

- S obzirom na moj svakodnevni rad, jako sam svesna veze između raka creva i konzumacije crvenog mesa. Jedem ga vrlo malo, a još ređe ću pojesti procesuirano crveno meso - istakla je ona.

Vlada Srbije, uz podršku NALED-a, organizuje novi ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“, a zahvaljujući uvođenju novog sistema fiskalizacije, sve učesnike nagradne igre očekuje velika promena.

Umesto slanja fiskalnih računa u kovertama, građani će pravo učešća ostvariti registrovanjem računa putem mobilne aplikacije „Uzmi račun i pobedi“, koju je razvila Poreska uprava Srbije, saopšteno je danas.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je novi nagradni ciklus usaglašen sa novim Zakonom o e-fiskalizaciji koji je počeo da se primenjuje od 1. maja ove godine, što znači da je nagradna igra u potpunosti digitalna.

On je rekao da će u nagradnoj igri važiti svi fiskalni računi koji su izdati u novom sistemu e-fiskalizacije, a da sama nagradna igra startuje večeras u ponoć.

Ministar je objasnio da će prvo izvlačenje nagrada biti u subotu, 28. januara, a poslednje 25. februara 2023. godine. Nagradni fond je 1.682.424 evra i biće izvučeno deset stanova, odnosno dva po izvlačenju, koje će biti emitovano na RTS-u.

„Na svakom od tih računa postoji QR kod i skeniranje QR koda biće tiket i ulaznica za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“. Ovo radimo kako bismo podigli svest građana koliko je važno da se uzimaju fiskalni računi i da se zajedno sa nama bore protiv sive ekonomije“, rekao je Mali na predstavljanju nove nagradne igre u Palati Srbija.

„Na aplikaciji će svako moći da otvori nalog. Preko jednog uređaja moći će da se napravi najviše pet različitih naloga, znači sa pet imena i brojeva telefona, a sa ciljem da mladi mogu da prijave starije, koji nemaju odgovarajuće mobilne telefone, a sve kako niko ne bi bio diskriminisan“, rekao je Mali.

Dodao je da će aplikacija biti dostupna na Gugl i Epl prodavnicama, a moći će da učestvuju i platforme Ajfona (Ajfona (IOS), Android telofona i Huavei. Naglasio je i da se račun nakon skeniranja ne mora čuvati.

U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod, a druga važna novina jeste da svaki račun može da bude dobitni – nije propisana minimalna vrednost i svaki učesnik može da registruje neograničeni broj računa.

„Dakle, procedura je jednostavna. U Gugl i Epl prodavnici ukucate u pretraživaču reči „Uzmi račun i pobedi“. Skinete aplikaciju i registrujete se: ime, prezime, adresa, broj lične karte i broj telefona. Ono što je novina je što je svaki račun, tiket. Ako se sećate prethodnih nagradnih igara, imali ste obavezu da u kovertu spakujete deset računa i da oni budu tiket u nagradnoj igri. Promena je da je sada samo jedan fiskalni račun tiket za učešće u nagradnoj igri. Za razliku od prethodnih ciklusa sada nemamo minimalni iznos. U prethodnim igrama bio je neophodan minimalan iznos od sto dinara kao iznos na fiskalnom računu. Dakle, bilo koji iznos je u mogućnosti da učestvuje u nagradnoj igri“, precizirao je Mali.

Pravo učešća imaju svi punoletni građani sa prebivalištem ili boravištem u Srbiji. Ukoliko iz nekog razloga račun ne može da se skenira, biće omogućen unos potrebnih podataka sa računa, čime će račun biti unet u aplikaciju i ravnopravno će učestvovati u nagradnoj igri.

Mali je rekao da će biti organizovano i drugo kolo, na proleće ili jesen naredne godine, i da će se u nagradnom fondu naći još deset stanova.

Šta se krije iza popularnih estetskih procedura?

Oko sebe sve češće viđamo srednjoškolke koje izgledaju kao da imaju 25 godina ili više. Trend „popravke“ lica sve više obuhvata generacije u ranim dvadesetim i zato se već ustalio termin year zero – lice kome se ne mogu odrediti godine.

Dr Dalibor Kovačević, anesteziolog i sertifikovani estetski lekar iz Novog Sada, kaže da se ispostavlja da u Srbiji svaka druga mlada devojka želi da ima prćast nos, zategnuto lice bez bora, mačkaste oči, da poveća usne i jagodice. Nažalost, sve je više slučajeva da se i tinejdžerke podvrgavaju esteskim korekcijama, a neretko se dešava da roditelji za to čak podužu kredite.

On za Zadovoljnu govori kako je estestka medicina krenula ovim putem i šta je uzrok svemu.

„Svedoci smo estetike koja ide u pravcu gde se pomeraju granice što se tiče godina, izraza lica ili, pre bih rekao, kloniranja istih oblika lica. Tempo života, novi stilovi, upotreba filtera i nerealno prikazivanje kroz filtere ljudi koji diktiraju današnji trend mode, stila, umetnosti, pa i svakodnevice su nametnuli želju kod sve više mladih devojaka za različitim estetskim neinvazivnim i invazivnim procedurama. Čini se da devojke i pre završetka srednje škole žele promenu na svom telu i licu jer njihove influenserke izgledaju tako.“

Primer kako ne bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
Iskustvo pokazuje i da, recimo, devojke od 19 godina ubrizgavaju botoks u lice „preventivno“, da bi „na vreme“ sprečile pojavu bora. Otuda pitanje koje su godine prave za estetske korekcije.

„Moje mišljenje je da je osobi sa 19 godina prerano za botoks, pa i bilo kakvu antiejdž proceduru. Amerikanci su prvi krenuli sa preventivnim tretmanima botoksa još pre 20. godine starosti, ali ja se ne slažem sa tom činjenicom jer šta će ta devojka raditi kada bude imala 35-40 godina? A tačna definicija koje su godine prave ne postoji jer neko neće imati potrebu ni sa 35 da radi neke procedure, dok će neko zbog genetske promene na licu to uraditi značajno ranije. Stil i tempo života, noćni rad, loše spavanje, genetika nam svakako ubrzavaju proces starenja i iz tog razloga možemo osetiti potrebu da radimo estetske procedure i mnogo ranije.“

Naš sagovornik otkriva i kako mlada osoba zapravo može da koriguje svoj izgled, a da to nisu invazivne hiruške intervencije.

Primer kako bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
„Osoba koja ima 20 godina eventualno može da uradi usnice i da radi na održavanju kvaliteta kože, poput redovnog čišćenja lica, mezoterapije, skin bustera, bez bilo kakve potrebe za hirurgijom. Osobama mlađim od 20 godina nisu potrebne estetske procedure, pogotovo invazivne. To je doba u kom je lice mlado, zategnuto, bez pada gornje, srednje ili donje trećine lica. S druge strane, pristalica sam estetskih korekcija za sve osobe kojima će interevencija pomoći da izgledaju lepše i da podignu njihovo samopouzdanje, što je jako bitno u tom uzrastu, poput, recimo, operacija nosa, uha, urođene anomalije lica…“

Doktor Kovačević priča i šta zapravo traže mlade pacijentikinje, ali i koliko to sve može da bude opasno po njihovo zdravlje.

„Imao sam nekoliko mladih pacijentkinja koje su došle isključivo zbog usana, ali kada se urade usne, onda one traže sledeći detalj koji bi mogle da promene na svom licu. Tad lekar ne treba da preteruje i neopavdano radi neku regiju. Smatram da moramo uzeti u obzir godine, anatomiju i oblik lica, kvalitet kože, te šta će pristajati toj osobi. Cilj je da sve bude prirodno i da neko ko je najbliži tom pacijentu ne može da primeti šta je rađeno, već da kaže – nešto si svežija ili odmornija. Pritom, fileri i botoks mogu ostaviti ozbiljne posledice na licu kada su komplikacije u pitanju. Neinvazivne estetske korekcije u koju spadaju fileri, botoks, laseri i drugi tretmani su vrlo zahtevna i ozbiljna stvar i potrebno je jako dobro poznavanje anatomije i svih opasnih zona na licu i velikog broja aplikacija. Zato je vrlo važno birati stručnjaka.“

A taj stručnjak ponekad mora da kaže „ne“.

„Zaista sam mišljenja da lekar u određenim situacijama mora da kaže – vi niste kandidat za tu proceduru, vama to ne treba ili ne treba vam ta količina, to ne ide uz vaše lice, bolje je da uradimo nešto drugo što će popraviti vaše stanje lic… Nikada nisam uradio proceduru za koji smatram da nije opravdana, a svakodnevno ima različitih zahteva.“

Naš sagovornik otkriva i koje su okvirne cene estetskih procedura, ali i šta se neretko krije iza raznih zahteva.

„Cene su različite za različite materijale i procedure, a kreću se od 130 evra, pa naviše. Ali dobar deo žena traži psihičko rasterećenje u estetskoj korekciji. Često su to problemi sa partnerom ili supružnikom. Kada uradi estetsku korekciju, ona bude srećna, zadovoljna – do nekog sledećeg puta.“

Doktor Kovačević zbog svega toga za kraj daje savet mladim devojkama koje razmišljaju o estetskim procedurama.

„Moj savet je da devojke ne gledaju lažne oblike lica i savršenosti linija, kože bez bora, ispeglanog čela, kosih obrva, malog nosa, velikih jagodica, velikih usana, uske brade i savršeno iscrtanih linija donje vilice. To ne postoji u meri koja je plasirana. U estetici je dosta toga moguće, ali zapamtite, u estetici sve što je veliko ne znači automatski i da je lepo.“

Izvor: nova.rs

U Srbiji će danas biti oblačno, ponegde sa slabom kišom, a uveče se očekuje prestanak padavina i razvedravanje prvo u Vojvodini, saopštilo je Republički hidrometeorološki zavod.

Duvaće slab i umeren zapadni i severozapadni vetar.

Najniža temperatura biće od minus dva do devet, najviša od osam do 14 stepeni.

U Beogradu će takodje biti pretežno oblačno, povremeno sa slabom kišom.

Najniža temperatura biće od šest do devet, a najviša dnevna oko 14 stepeni.

Zahvalјujući sredstvima u oznosu od 4,7 miliona dinara koje su zajednički obezbedili Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine rešava se pitanje još jedne divlјe deponije.

U toku su radovi na raščišćavanju i ravnanju terena koje izvodi JKP „Čistoća“ Sombor, a ovu lokaciju u Stanišiću obišli su danas član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine Slobodan Stanić i direktor JKP „Čistoća“ Dragan Radoičić.

Sa divlјe deponije u Stanišiću je uklonjeno oko 6000 kubika građevinskog otpada i oko 50 000 kubika komunalnog otpada, a trenutno se postavlјa zaštitna ograda oko ove lokacije i radi se na ravnanju terena. U planu je da se lokacija u narednom periodu kultiviše sa zasadom novih sadnica.

Prvog kalendarskog zimskog dana odbornici somborske Skupštine grada, među 22 tačke dnevnog reda, usvojili su i najvažniji godišnji dokument, Odluku o budžetu za narednu, 2023. godinu.

Po običaju, neke veće diskusije tokom sednice nije bilo, pošto se malobrojna opozicija zadovolјila kraćim primedbama na predloženi dokument, kao i na pojedina nova kadrovska rešenja.

Budžetski prihodi procenjeni su na bezmalo pet milijardi, tačnije 4.824.334.000 dinara. Kako je pojasnio Sava Dojić, član Gradskog veća zadužen za finansije, u strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade. Tako bi u gradsku kasu na ime poreza trebalo da se slije nešto preko 3,2 milijarde dinara, od čega će lavovski deo, čak 1,94 milijarde doći od poreza na zarade. Uz bok ovom prihodu je i porez na imovinu građana sa porezom na kapitalne transakcije zahvalјujući kojem će gradska kasa biti bogatija za dodatnih skoro 800 miliona. Kako je predlagač istakao somborski gradski budžet je i u 2023. godini planiran sa razvojnim karakterom, sa značajno povećanim kapitalnim ulaganjima, što bi trebalo, po Dojićevim rečima, da obezbedi zadržavanje dinamike investicione aktivnosti i samim tim da omogući nastavak privrednog rasta.

Globalnom raspodelom, na rashodnoj strani bruto budžeta u okviru kojih su obuhvaćena sredstva budžeta grada, sopstvena sredstva budžetskih korisnika i sredstva iz ostalih izvora finansiranja, najviše novca bi trebalo sledeće godine da se potroši u oblasti komunalnih delatnosti, na šta će otići bezmalo 35 odsto cele varoške kase, odnosno skoro 1,7 milijardi, dok će društvenim delatnostima pripasti jedna četvrtina gradskog budžeta. Potrošnji poreskog dinara će Gradska uprava, izvršni organ odnosno kabinet gradonačelnika, sama Skupština i gradsko pravobranilaštvo „doprineti“ sa 533 miliona dinara, mada predlagač nije propustio da naglasi da su ove institucije lokalne samouprave, u odnosu na ukupan budžet, ostvarile značajne uštede zahvalјujući restriktivnim merama potrošnje u prethodnom periodu, pa su i sredstva za 2023. godinu planirana u skladu sa tim.
Kako se najveći procenat sredstava usmerava za komunalnu oblast, na ovoj sednici se moglo čuti i da prioritet lokalne samouprave predstavlјaju kapitalni investicioni projekti, pa bi sledeće godine uz sufinansiranje Pokrajine i Republike, iz gradske kase trebali da budu izgrađeni cevovod od Svetozar Miletića do Stanišića, da se nastavi izgradnja puta Stapar – Sivac kao i rekonstrukcija fiskulturne sale Srednje tehničke škole, izgradnja Regionalnog centra za upravlјanje otpadom, izgradnja novih kružnih tokova, kao i adaptacija i dogradnja vrtića u Sportskoj ulici.

Odbornici su dali saglasnost i na predložene programe poslovanja i pravilnike o radu gradskih javnih komunalnih preduzeća, te svih javnih ustanova kojima je osnivač lokalna samouprava. Jovan Keča imenovan je za člana Gradskog veća zaduženog za polјoprivredu. Četvorogodišnji direktorski mandat u JKP „Prostor“ je poveren Snežani Cico, koja je do pre nekoliko meseci na istoj funkciji bila vršilac dužnosti.

Izdvajanje za narodnu kuhinju

Nije zanemareno ni finansiranje određenih kategorija materijalno najugroženijih sugrađana, kako bi im se olakšao život, pri čemu su naglašena predviđena sredstva izdvojena za funkcionisanje narodne kuhinje u gradu i distribucija prehrambenih paketa u naselјenim mestima, jednokratne novčane pomoći korisnicima usluga Centra za socijalni rad, rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica, nabavka građevinskog materijala, regresiranje putnih troškova đaka srednjih škola, jednokratne naknade za nezaposlene porodilјe....

Izvor: dnevnik.rs

U saobraćajnoj nesreći na putu Subotica-Sombor, između Bajmoka i Mišićeva, poginula je jedna osoba u sudaru teretnog vozila i automobila, rečeno je Tanjugu u MUP-u Sombor.

Poginuli je muškarac star 59 godina, a hitna pomoć je po dolasku konstatovala smrt.

Saobraćaj je neko vreme bio u prekidu oko 13 časova, ali je nastavljen u međuvremenu.

Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta najveće je ulje na platnu ne samo u Srbiji, već i na prostoru bivše Jugoslavije

Slika “Bitka kod Sente” postavlјena je u februaru 1898. godine u Velikoj sali zdanja somborske Županije, u kojoj su održavane redovne sednice skupštine Bačko-bodroške županije. Njen autor, slikar Franc Ajzenhut (1857-1903), rodom Nemac iz Bačke Palanke, a školovan u Budimpešti i u Minhenu, na Kralјevskoj akademiji lepih umetnosti, naslikao je prizor čuvene bitke između austrijske i turske vojske, koja je vođena na Tisi kraj Sente, 11. septembra 1697. godine, a u kojoj je učestvovao i odred od nekoliko stotina somborskih militara (husara-konjanika i hajduka-pešaka).

Ova bitka predstavljala je najveću pobedu hrišćanske (austrijske) vojske nad turskom vojskom u dotadašnjem viševekovnom nizu međusobnih sukoba. Njome je završen Veliki bečki rat, koji je trajao od 1683. godine, a prethodila je potpisivanju Karlovačkog mira 1699. godine, nakon koga su se Turci nepovratno povukli preko Dunava i Tise. U redovima hrišćanske vojske, pod komandom princa Eugena Savojskog, borili su se nemački, španski, francuski, italijanski, češki, moravski, mađarski, srpski, bunjevački i hrvatski vojnici. Mada je hrišćanska vojska bila malobojnija od turske, taktika i strategija princa Savojskog bile su presudne, a pobeda brza i blistava, sa minimalnim žrtvama pobednika i ogromnim žrtvama poražene vojske, te sa izrazito velikim ratnim plenom.

Franc Ajzenhut je sliku uradio ulјanom tehnikom na jednodelnom platnu, veličine četiri metra po vertikali i sedam metara po horizontali, uramlјenom u raskošni pozlaćen ram, sa kojim slika zauzima površinu od 40 kv. metara.

Bačko-bodroška županija je sliku poručila od Ajzenhuta tri godine ranije (1895), uoči milenijumske proslave dolaska Mađara u Panonsku niziju (1896). Sa slikarom je skloplјen ugovor kojim se županija obavezala da mu za ovo delo isplati 12.000 forinti, od čega 2.000 kao predujam (za iznos honorara je u to vreme mogao da se kupi posed veličine 40 katastarskih jutara najbolje oranice). Mada već iskusan u slikanju orijentalnih tema, Ajzenhut je odmah počeo da pročuava izgled vojne odeće i oužja s kraja 17. veka, pa je, radi prikupljanja podataka o terenu bitke, uz saglasnost cara Franje Josifa I, prisustvovao i vojnoj vežbi kod Sente, u jesen 1895. godine. Svakako, bio je dobro upoznat i sa dotadašnjim radovima koji su prikazivali slavnu bitku jer je, zapravo, ideju središnje kompozicije svoje slike potpuno preuzeo sa gravure (bakroreza) “Bitka kod Sente”, holandskog slikara Jana van Huhtenburga (1647-1733) iz 1729. godine (Savojski na belom konju sa isukanim mačem u desnoj ruci, okružen konjanicima, kome privode zarobljenog turskog pašu, dok okolo leže tela ubijenih turskih vojnika, a u pozadini se vijore zastave i teče bitka). Slikar je načinio mnoštvo skica, kao i tri predloška u tehnici ulja. Buduću scenu slike je, do željenog formata platna (4 x 7 metara), uvećavao pomoću kvadratne mreže, koju je načinio na poslednjim velikim skicama.

Slika, koja je nastala u Minhenu tokom 1895/96. godine, predstavlјala je vrhunac bitke, odnosno trenutak kada komandantu austrijske vojske, vojvodi Eugenu Savojskom, ponesenom u žaru borbe, koji jaše na propinjućem belom konju, sa mačem pobednički podignutim u pravcu sunca, privode jednog od poraženih turskih komandanata, rumelijskog beglerbega Kisig Džafer-pašu.

Pored Eugena Savojskog na slici je predstavljen ugarski grof i maršal Janoš Palfi, na crnom konju i sa turskom sabljom u desnoj ruci, a krajnje levo nalazi se ugarski husarski pukovnik Pal Deak. Između Deaka i Savojskog naslikan je jahač koji osmatra bitku i koji, zapravo, predstavlja autoporetret samog slikara. Na svom portretu slikar je primenio efekat “Mona Lize”, koji posmatraču daje osećaj da jahač gleda u njega iz kojeg god ugla da posmatra sliku. Posebno je uspeo deo kompozicije u kome četiri leđima okrenuta austrijska vojnika posmatraču pružaju utisak ulaska u bitku. Sa njihove leve strane efektno je rešena figura umirućih turskih vojnika pored topovske cevi. Završnica slike nestaje u reci Tisi i rumenilu neba.

Vešto zanatski urađena, zapravo građena od više malih scena, ova slika baroknih kompozicionih rešenja, izuzetne prostorne perspektive i dinamike, sa bogatom paletom boja i primetnom notom patetike i poleta, preneta je u junu 1896. g. iz Minhena u Budimpeštu, gde je prikazana u Likovnom pavilјonu poznate Milenijumske izložbe, mada u jednoj od sporednih i loše osvetljenih sala, iza stepeništa. Mađarska kritika nije bila preterano oduševlјena i slikaru je zameran nedostatak mađarskog karaktera slike, sa primedbama da ne slavi mađarsko viteštvo nego postignut rezultat i da ne podstiče nacionalnu sujetu i ponos, da je kompoziciju slike previše internacionalizovao, te da Ajzenhutova slika predstavlјa mešavinu nemačkog akademizma i reminiscencije venecijanskog baroka. Bilo je i primedbi da figure u pozadini slike nisu dovoljno razrađene.

Zgrada Skupštine opštine Sombor, nekada Bačko-bodroške županije Kraljevine Ugarske. U njoj se nalazi slika "Bitka kod Sente" koja je toliko velika da je zid morao da bude srušen da bi je uneli. Foto: Wikimedia Commons/Pudelek

Osim slike i njen raskošni ram, izrezbaren i pozlaćen, predstavlja umetničko delo. U donjem delu rama zapisan je datum bitke (11. septembar 1697), sa natpisom Senta (Zenta), a u gornjoj liniji rama na sredini se nalaze znamenja bitke i carske vlasti, sa županijskim grbom (Sv. Pavle) i grbom Eugena Savojskog.

Slika je svečano otkrivena na dan 200-godišnjice Bitke kod Sente, 11. septembra 1897. godine. Četiri meseca kasnije, Ajzenhutova slika dopremljena je brodom iz Budimpešte, a u Sombor je stigla 20. januara 1898. godine. U Veliku salu zdanja Županije smeštena je mesec dana kasnije, 22. februara, pod nadzorom poznatog peštanskog umetnika Karolja Telepija, koji je zastupao autora. Kako je uramljena slika bila viša od ulaza kroz koji je trebalo da bude unesena, predanje kazuje da su županijske vlasti dozvolile da bude probijen deo zida iznad središnjih vrata svečane sale koja vode na balkon, te je slika kroz tako proširen ulaz uneta u salu. Somborski listovi tog vremena proglasili su je veličanstvenim delom koje vredi pogledati.

Slika je tri puta u svojoj istoriji bila zaštićena drvenom, odnosno platnenom pregradom – tokom Drugog svetskog rata, prilikom rekonstrukcije velike županijske sale 1975. godine, kao i prilikom učestalih bombardovanja okoline i delova Sombora, u vreme vazdušnih napada članica NATO pakta na SR Jugoslaviju, 1999. godine.

Bilo je više pokušaja da slika bude odnesena iz Sombora, ali je ona do danas ostala na prvobitnom mestu. Još su 1902. g. gradske vlasti Sente uputile Bačko-bodroškoj županiji molbu za ustupanje slike “Bitka kod Sente, koja je odbijena. Posle Prvog svetskog rata Mađarska je tražila da joj Ajzenhutova slika bude predata, ali je izgubila spor pred Međunarodnim sudom u Hagu, a zatim je sliku želela da otkupi i Nacionalna galerija iz Londona, a za nju su bile zainteresovane i galerije slikarskih akademija u Minhenu i Beču. Posle izgradnje zdanja “Banovine” u Novom Sadu 1939. godine, bilo je predloga da Ajzenhutova slika bude premeštena u ovo zdanje, ali je izbijanje rata prekinulo takvu nameru. Posle Drugog svetskog rata predloženo je da slika bude predata beogradskom Narodnom muzeju, čiji je upravnik, srećom, tada bio Somborac Veljko Petrović, koji je presekao takve zamisli i odlučio da slika ostane u Somboru.

I danas ova grandiozna slika stoji na istom mestu, na južnom zidu Velike sale somborske Županije.

Izvor: telegraf.rs