Sombor.info

Nije tajna da žene ignorišu prehladu i ispunjavaju sve dužnosti na poslu i kod kuće, dok muškarci s prvom temperaturom i blagim curenjem nosa padaju iznemogli u krevet.

 Mnogi se zbog toga pitaju da li doživljavaju muškarci prehladu i temperaturu na drugačiji način nego žene.

Zbog njihovog pokazivanja patnje koju trpe, čini se kao da proživljavaju iskustvo na ivici smrti, pa se postavlja pitanje da li ovo dramatično preuveličavanje simptoma nazvano „muška prehlada“ zapravo stvarno stanje, ili samo malo veća osetljivost..

Istraživanje

U naučnom časopisu „The BMJ“ doktor porodične medicine Kajli Sju utvrdio je da muškarci drugačije doživljavaju prehladu nego žene, kao i da je iskustvo bolesti bilo gore za muškarce nego za žene. Ali se pokazalo da rezultati ovog istraživanja možda i nisu u potpunosti pouzdani.

Neistine

Hans van Manen, naučni novinar, pročitao je članak koji je napisao dr Sju i došao do zaključka da su mnoge izjave zapravo netačne. Dr Sju je tada priznao da je tokom istraživanja grešio.

Njegovo objašnjenje za netačnosti je zanimljivo. Kaže da je tokom istraživanja pripremao rukom pisane beleške, pa je to kasnije prilikom pripreme rada pogrešno pročitao i naveo kao pogrešne citate.

Istina o prehladi

Iako istraživanje dr Kajli Sju možda nije bilo savršeno sprovedeno, studija iz 2020. zapravo je pokazala da bi žene mogle da imaju manje ozbiljne simptome kada dobiju prehladu.

Simptomi prouzrokovani prehladom rezultat su borbe imunološkog sistema sa bolešću. Budući da je telu u borbi sa virusima i bakterijama potrebna sva energija koju može da dobije, ono obezbeđuje da ostanete u krevetu izazivanjem simptoma koji će vas na to naterati.

Čini se da žene imaju slabiji imunološki odgovor zbog hormona estradiola, ženskog polnog hormona, koji modulira delovanje imunoloških ćelija. To znači da osobe sa višim nivoima estradiola mogu da imaju blaže simptome prehlade.

Takođe, druga studija je pokazala da se, kada je u pitanju grip, muškarci hospitalizuju češće od žena, pa su prijavljeni smrtni slučajevi zbog gripe kod žena niži, prenosi 24 sata.hr.

Iako istraživanje nije dovoljno opsežno da bi se iznosile hrabre tvrdnje o razlikama između muškaraca i žena, možda nije potpuna besmislica pretpostaviti da muškarci te bolesti proživljavaju drugačije od žena, iako se to može činiti previše dramatičnim da bi bilo verodostojno.

 Zbog povoljnog geopolitičkog i ekonomskog položaja Srbija je prepoznata kao poželjna poslovna destinacija za preduzetnike i kompanije iz čitavog sveta. Takođe, po oceni mnogih stranaca, Srbija važi za zemlju odličnih uslova za rad i život čitave porodice. Zato ne čudi što sve više stranaca rado dolazi upravo u ovu zemlju. Među njima je i veliki broj IT stručnjaka iz Rusije. Pojedini ruski državljani su se zaposlili u stranim ili domaćim kompanijama, ali je veliki broj je osnovao svoju firmu. Većina radi u oblasti informacionih tehnologija, a mnogi su samo nastavili da rade svoj posao onlajn. Prebivališta su najčešće pronašli u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

Uz osnivanje firme do boravišne dozvole u Srbiji

Po dolasku u Srbiju Rusi su prvenstveno zainteresovani da nađu stan i menjačnicu, a potom se često raspituju o proceduri za otvaranje firme. Kroz otvaranje firme stranci na jednostavan način mogu doći do boravišne dozvole u Srbiji odnosno, kako Rusi kažu, ВНЖ в Сербии.  Ruski državljani često ističu da se osećaju prijatno u Srbiji i da su dobro prihvaćeni od strane domaćeg stanovništva. Jezik im ne predstavlja problem, naročito mladima koji govore i engleski, dok nešto stariji više koriste ruski koji Srbi donekle i razumeju. Takođe navode da  im posebno odgovara lokacija ove zemlje koja je u poslovnom smislu jednako interesantna Istoku i Zapadu.

Prema nezvaničim podacima iz novembra ove godine broj ruskih državljana u Srbiji je poslednjih meseci dostigao od 50.000 do 100.000 ljudi.  Ruska kompanija Luksoft, nedavno je poslala 1.000 inženjera iz Rusije u Beograd, a u planu je preseljenje još 1.000 inženjera. Takođe, ruski gigant Yandex planira otvaranje razvojnog centra u našoj zemlji.

Uslovi i subvencije za otvaranje stranih firmi u Srbiji

Proces osnivanja firmi od strane lica koja nisu državljani Republike Srbije ne razlikuje se mnogo od procedure za domaće građane, što predstavlja veliku olakšavajuću okolnost. Upravo iz ovog razloga, kao i zbog brojnih podsticajnih mera, broj novoosnovanih firmi čiji su vlasnici stranci konstantno raste. Strancima u prilog ide uredba kojom je Vlada Srbije skoro uvela nove podsticaje, ukinuvši doprinose i 70% poreza na zaradu za pridošla lica, koje poslodavac zaposli na poslovima za koje je teško pronaći stručna lica na domaćem tržištu. Poslodavci imaju pravo na olakšicu ukoliko je zarada zaposlenog veća od 300.000 dinara i ukoliko je radni odnos sklopljen zaključno sa 31.12.2023. godine.

Koliko je firmi otvoreno u Srbiji u toku 2022. godine?

O poslovnoj klimi u Srbiji najbolje govori podatak da je samo u prvih 6 meseci ove godine, zabeleženo 26.816 novih privrednih subjekata, što je za 12,50% više u odnosu na prethodnu godinu. 

Od 1. januara do novembra 2022. godine registrovano blizu 800 privrednih društava i preko 2.100 preduzetničkih radnji čiji su vlasnici ruski državljani. To je čak 18 puta više u odnosu na prethodnu godinu. Dnevno niče 10-12 firmi čiji su vlasnici upravo Rusi. Prema delatnostima prednjači računarsko programiranje, trgovina na veliko i konsultantske usluge i delatnost reklamnih agencija.

Takođe raste i broj firmi čiji vlasnici stižu iz drugih zemalja. Po podacima iz oktobra ove godine, samo nemačke firme u Srbiji zapošljavaju oko 40.000 ljudi, austrijske oko 22.500 radnika.

Šta je bitno kod otvaranja firme?

Početni korak pri registraciji firme u Srbiji je izbor pravne forme. Firme u Srbiji se najčešće osnivaju kao preduzetnička radnja ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Vlasnici d.o.o. za obaveze iz poslovanja odgovaraju samo do visine svojih uloga, dok preduzetnik, kao fizičko lice, odgovara imovinom firme i svojom ličnom imovinom. Kod otvaranja d.o.o. moguća su partnerstva više fizičkih ili pravnih lica, dok preduzetnik samostalno obavlja delatnost. Za razliku od d.o.o. preduzetnik kroz test samostalnosti dokazuje svoju nezavisnost u poslovanju.

Delatnost, adresa, poslovno ime

Sledeći korak je izbor šifre delatnosti koja je posebno važna kod preduzetnika paušalca jer se na osnovu nje određuje visina poreza. Izabrana, odnosno dominantna šifra delatnosti bi trebalo da Vam donosi najviše prihoda. Pojedine vrste delatnosti su uslovljene posebnim  licencama koje je potrebno dobiti od nadležnih organa.

Pri izboru poslovnog imena potrebno je ispoštovati Zakonska ograničenja u smislu da naziv firme ne vređa javni moral, da nije već registrovano i da ne izaziva zabludu u pogledu pretežne delatnosti. Naziv firme može biti i na stranom jeziku. Adresa firme može biti poslovni prostor u kome ćete obavljati delatnos, stan ili kuća u kojoj živite, ali i iznajmljena virtuelna kancelarija.

Koliki porez firma plaća?

Porez koji firma plaća zavisi od pravne forme i vrste delatnosti. Kod preduzetnika može biti paušalni - kada je iznos poreza unapred poznat ili može biti izračunat na osnovu prihoda, odnosno dohotka. Iznos poreza kod d.o.o. zavisi od ostvarene dobiti (15%), iznosa dividende koji podiže vlasnik (15%) i visine zarada zaposlenih.

Na šta je potrebno da obratiti pažnju?

Iako je registracija firme u Srbiji relativno brz proces, prethodno je neophodno da donesete neke važne odluke. Budući da pogrešni izbore koje možete doneti i pre registracije potencijalno mogu imati negativne efekte na kasnije poslovanje, predlažemo Vam da svakako konsultujete stručnjake,
poput udruženja Welcome to Serbia. Oni će Vam iz ličnog iskustva dati niz korisnih saveta. Takođe, uz Vaše ovlašćenje mogu preuzeti kompletan proces otvaranja firme u Vaše ime.

Za godinu dana u Srbiji najviše se poskupela čvrsta goriva, čak 49,4 odsto.

Drugi na spisku stvari koje su najviše poskupele od novembra prošle do novembra ove godine su mleko, sir i jaja, ove namirnice sa svakdonevne trpeze skuplje su bile ovog novembra za 43,1 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, usluge smeštaja sa poskupljenjem od 37 odsto su na trećem mestu, a novine i časopisi sa poskupljenjem od 35,4 odsto su na četvrtom mestu ove liste.

Stvarne stambene rente ove goidne u pojedinim delovima Beograda i drugih većih gradova rasle su duplo i više od toga, ali u proseku stvarne stambene rente, prema podacima RZS za novembar u proseku su bile veće za 30,1 odsto nego novembra 2021. godine.

Cene kancelarijskog materijala otišle su gore za 27,7 odsto, dok je još jedan prehrambeni proizvod – riba, sa poskupljenjem od 25,9 odsto, našla mesto među stvarima na čiju cenu se kriza najviše odrazila.

Deset stvari koje su najviše poskupele

Ostali prehrambeni proizvodi, u koje spadaju svi osim osnovnih koje RZS računa pojedinačno poput hleba, mesa, mleka, ulja, brašna, skuplji su za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, hrana je generalno poskupela u istom periodu 23,5 odsto, dok su cene predmeta za ličnu negu za 12 meseci porasle za 24,2 odsto.

Pojedine kategorije zabeležile su veliki rast cena iako nisu ušle na listu “top 10”.
Više od 20 odsto za godinu dana poskupela su i sredstva za održavanje stana (23,3), lična nega (22,3), restorani i hoteli (21,3) kao i bašte, sadnice i cveće (20,1).

Sve više zemalja širom sveta isprobava četvorodnevnu radnu nedelju, a poslednja u nizu koja se odlučila na ovaj korak je Španija, u kojoj će probni period ovog poduhvata trajati dve godine. I u našoj zemlji jedna kompanija koja posluje u oblasti ljudskih resursa već godinu dana posluje po ovakvom modelu, a za Nova.rs podelili su svoje dosadašnje utiske koji su više nego pozitivni. Ipak, kada je reč o nekoj široj primeni ovog sistema rada, čini se da je naša zemlja miljama daleko od evropskih trendova.

Kompanija Manpower Srbija je u oktobru prošle godine startovala sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Danas, nešto više od godinu dana nakon pokretanja ovog projekta, kažu da ni u jednom trenutku nisu pomislili da od tog modela odustanu.

„Ideja je bila samo da vidimo kako bismo mogli da usavršimo taj model, kako bi svi stejkholderi funkcionisali nesmetano. Pre svega mislim na zaposlene i kompaniju, ali i klijente i naše ključne partnere. Kada nešto radite po prvi put, zaista je potreban taj test period i period usavršavanja kojem je cilj da učini čitav projekat i proces kvalitetnim“, rekao je za Nova.rs Aleksandar Plavšin iz Manpower Srbija.

On naglašava da je ovakva promena zaista pozitivno uticala na balans privatnog i poslovnog života zaposlenih, budući da slobodni petak jeste dodatna vrednost jer ljudi mogu da se posvete privatnim aktivnostima i porodici. Prema njegovim rečima, motivacija kod zaposlenih je prisutna kao i prvog dana i kompanija ima pozitivne utiske sa čitavog projekta.

Što se tiče toga da li se ponekad javi problem jer ista količina posla treba da se završi za manje dana, Plavšin objašnjava da to nije slučaj.

„Naša premisa kada smo ušli u ovaj projekat bila je da će ljudi biti apsolutno produktivniji i da, recimo, neće praviti pauze koje su često možda i nepotrebne. Prosto kada imate pet radnih dana, javlja se prostor za više pauza. Ovako naravno i dalje imate pauzr za odmor i obroke, a sve ostalo vreme se čitav tim trudi da bude maksimalno produktivan, pa nismo primetili nikakvu vrstu nezadovoljstva.

Ipak, postojali su neki izazovi u procesu navikavanja, tako da je ova kompanija odlučila da petkom uvede sistem dežurstva.

„Petkom timovi imaju predstavnika koji je dežuran. Tako da ako imate tim koji broji 20 zaposlenih, a jedan je dežuran petkom, to znači da će pojedinac biti dežuran tek svakog 20. petka. Tako smo osigurali kontinuitet poslovanja koji je važan zbog klijenata, tako da jesmo na raspolaganju, ali u nekom optimizovanom režimu sa aspekta broja kolega koji rade petkom“, objašnjava Plavšin.

On dodaje da ovaj model rada ima brojne benefite i da bi, ako bi se određeni procenat privrede transformisao na isti način, došlo do uštede energije, veće motivacije među zaposlenima i osnaživanja kulture zajednice u kompanijama.

„Ovaj model rada naravno zavisi od delatnosti, a nama naša delatnost apsolutno dozvoljava ovakvu vrstu poslovanja, ali želimo da budemo dobar motivator i za ostale kompanije da na sličan način inoviraju svoje biznis modele jer se čini da u ovoj situaciji deficita kadrova svaka kompanija treba da pronađe neki personalizovani model i odgovori na tržipne izazove koji su očigledni, ne samo regionalno već i globalno“, zaključuje Plavšin.

Ipak, kada je reč o masovnijoj primeni ovog modela u našoj zemlji, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić smatra da je Srbija još uvek hiljadama milja daleko od Evrope.

“Da, dešavaće se da strane kompanije uvode te modele i na ovim prostorima, ali nisam optimista. Kasnimo za Evropom, kod nas je situacija danas kao pre 100 godina u Evropi – borimo se za elementarne stvari, poput toga da se Zakon o radu, kakav takav, poštuje”, objašnjava Savić za Nova.rs.

U Srbiji ljudi vole da pričaju o dostignućima razvijenog sveta, dodaje Savić, I ističe da je to sasvim u redu, ali da je reč o državama koje vode računa o svojim građanima I radnicima.

“Kod nas su radnici 10. rupa na svirali, a profit je na prvom mestu. Mi se još uvek borimo da nedelja za trgovce bude neradan dan, a sedamdesetih smo bili pioniri u nekim stvarima, kada je u jednoj od tekstilnih fabrika uvedeno šestočasovno radno vreme koje se pokazalo kao odličan sistem. Možda za nekih 100 godina i kod nas dođu na red stvari koje su aktuelne danas u razvijenim zemljama”, zaključila je naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

Sombor je tokom utorka i srede, 27. i 28. decembra, domaćin 13. sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ovo je prvi put da se sednica u ovom sazivu održava van sedišta u Beogradu, a u okviru dnevnog reda članovi Odbora razmatraće Izveštaj o reviziji grada Sombora za 2019. godinu i reviziji drugih subjekata revizije iz grada Sombora, Izveštaj Pododbora o sektorskim izveštajima Državne revizorske institucije i Preporuke za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih se došlo u postupku obavlјanja revizije u Sektoru broj 1 i Sektoru broj 2.

Ispred Grada Sombora zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica istakla je da je današnja poseta najdirektnija komunikacija između republičke Skupštine i lokalne samouprave.
„Ovo je za nas veoma značajan dolazak predstavnika Odbora za finansije, jer smatramo da ovim pokazujemo da smo zaslužili ovaj dolazak, u smislu da smo dobro i kvalitetno radili, a istovremeno je i obaveza koja ostavlјa prostor za unapređenje našeg rada u budućnosti. Istakla bih da je ova poseta za nas zasnovana na saradničkim i partnerskim odnosima u smislu da je grad Sombor učesnik na konkursima i na javnim pozivima koje organizuje Republika Srbija i da je tu veoma prepoznat. Mi smo zbog toga veoma zahvalni republičkim organima, nadamo se da će ova poseta biti plodonosna i da će nam se saradnja nastaviti u budućnosti na obostrano zadovolјstvo“ poručila je zamenica gradonačelnika.

Predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Verolјub Arsić naveo je da su sednice poput današnje prilika da se republički organi direktno povežu sa jedinicama lokalne samouprave.
„Ja sam sasvim ubeđen i siguran da ćemo tokom rasprave o tim izveštajima da dođemo do saznanja da je Sombor jedan od gradova koji treba da bude primer kako treba trošiti i raspolagati javnim sredstvima. Takođe ovo je, mogu da istaknem, prva sednica Odbora za finansije van sedišta Narodne skupštine u ovom sazivu i to je jedna praksa kojom želimo pre svega da približimo lokalne samouprave republičkim organima, u ovom slučaju Odboru za finansije, da vidimo kakve to probleme imaju lokalne samouprave u sprovođenju zakona koje donosi Narodna skupština i naravno na osnovu tih iskustava da pokrenemo određene inicijative za izmene i dopune zakona, koji možda nisu sasvim dorečeni i gde ima mesta za više načina tumačenja, što naravno radimo sa Državnom revizorskom institucijom sa kojom, takođe, mogu da kažem da je Odbor za finansije jako zadovolјan“ rekao je Arsić.

Generalni državni revizor Duško Pejović istakao je da će u okviru sednice biti predstavlјeni izveštaji za grad Sombor iz 2019. godine i za još šest pravnih lica iz 2022. godine.
„Što se tiče izvršene revizije za grad, mi smo tada uradili finansijku reviziju dali smo ocenu s rezervom, zato što su bile određene nepravilnosti, koje su kako u postupku revizije, tako i u odazivnom izveštaju otklonjene i mogu da kažem da po tom osnovu grad Sombor može biti primer dobre prakse kako se otklanjaju otkrivene nepravilnosti. Osim toga izvršili smo reviziju u ovoj godine i Javnog komunalnog preduzeća Energane, zatim Vodoprivrednog privrednog društva Zapadna Bačka, Polјoprivredne stručne službe iz Sombora, Opšte bolnice, Doma zdravlјa i Doma učenika. Vrlo je interesantno da su urađene sve vrste revizija koje obavlјamo, kako finansijska, tako pravilnost, tako svrsishodnost, ili njihova kombinacija, dok je kod Opšte bolnice izvršena revizija ranije izvršenih i datih preporuka, a sada utvrđivanje da li su one izvršene i otklonjene“ objasnio je generalni državni revizor.

Ministarstvo odbrane raspisalo je Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije u 2023. godini

1. Pravo prijavlјivanja kandidata na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire

Na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u 2023. godini navršavaju od 19 do 30 godina života.
Opšti uslovi:
1. da je državlјanin Republike Srbije;
2. da nije osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivičnog dela (dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uslovni otpust);
3. da se ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;
4. da je zdravstveno sposoban za vojnu službu;
5. da nije odslužio vojni rok sa oružjem i
6. da ima mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije.

Pored opštih, kandidat za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire mora ispunjavati i sledeće uslove:
1. da ima ¬za¬vr¬šene osn¬ovne a¬kad¬emske stu¬dije odnosno osn¬ovne st¬ruk¬ovne stu¬dije od značaja za Vojsku Srbije;
2. da ispunjava uslove propisane za regrute koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije i
3. da ima pozitivnu bezbednosnu proveru.

2. Podnošenje prijave i potrebna dokumentacija za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije

Prijavu kandidat može podneti:
• odlaskom u nadležni Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivališta,
• elektronskim putem preko portala eUprave, aplikacija „Dobrovolјac“ i
• na šalterima JP „Pošta Srbije“.

Kandidat koji ima boravište u inostranstvu prijavu može podneti nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu.

Kandidat koji se prijavio za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem odlaskom u nadležni Centar Ministarstva odbrane, dužan je da ispuni obrazac prijave i priloži:
1. fotokopiju diplome o završenoj školi (original dokumenta na uvid) i
2. biografiju.

Kandidat za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire uz prijavu prilaže i sledeće dokaze:
1. ugovor sa Ministarstvom odbrane o stipendiranju, ako je bio vojni stipendista i
2. pisanu saglasnost za bezbednosnu proveru za upućivanje u posebne jedinice Vojske Srbije.

3. Izbor kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje u Vojsci Srbije

Utvrđivanje konačne rang-liste kandidata vrše regionalni centri Ministarstva odbrane, na osnovu predloga centara Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, nakon obavlјenih lekarskih i drugih pregleda i psiholoških ispitivanja kandidata u ovlašćenim vojnozdravstvenim ustanovama.

Izbor potrebnog broja kandidata sa utvrđene konačne rang-liste vrše komisije regionalnih centara Ministarstva odbrane, u skladu sa Planom uputa kandidata na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem u centre za obuku i Planom prijema za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire za određeni uputni rok.

4. Zaklјučivanje ugovora

Izabrani kandidati potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze, koji obavezno sadrži početak i završetak dobrovolјnog služenja vojnog roka, uslove života i rada, novčana primanja, uslove prekida dobrovolјnog služenja vojnog roka i naknadu troškova u slučaju neopravdanog prekida dobrovolјnog služenja vojnog roka.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu u mestu prebivališta, nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu i na sajtu Ministarstva odbrane www.mod.gov.rs.

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije u 2023. godini je stalno otvoren, a rangiranje kandidata će se vršiti periodično, u skladu sa uputnim rokovima.

Dvoje Apatinaca, Vladimir Rajs i Marina Bulat, su najbolji predavači na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka. NJih dvoje su dobitnici nagrade Departmana - nastavnici sa najvećim brojem radova sa SCI liste objavljenim u 2022. godini.

Ovo dvoje mladih Apatinaca su, što svakako treba naglasiti, i jedini dobitnici ove nagrade, čime je ona još značajnija ne samo za njih, već i za njihove roditelje, ali i za sve nas, Apatince, jer su na najbolji mogući način prezentovali grad iz kog su ponikli i gde su stekli osnovno i srednje obrazovanje.

Vladimir (40) je, sa ocenom 10, diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka 2007. godine, a osam godina kasnije odbranio je i doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora elektrotehnike i računarstva. Vanredni je profesor na katedri za elektroniku, šef usmerenja primenjena elektronika na FTN u Novom Sadu. Dobitnik je nagrade za najbolji diplomski–master rad “Dr Vladan Desnica”, koja se dodeljuje na departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, kao član istraživačkog tima dobitnik je Tesline nagrade za inženjerska dostignuća u oblasti stvaralaštva mladih i godišnje nagrade DEET i Katedre za elektroniku za unapređenje nastavnog procesa i izuzetnu posevećenost studentima.
Marina (34) je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završila diplomske akademske studije elektrotehnike i računarstva i ostala na fakultetu kao asistent - master na Katedri za električna merenja, Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Paralelno sa tim završila je studije matematike u tehnici i odbranila master-diplomski rad iz oblasti primenjene matematike, 2018. godine. Doktorsku disertaciju na studijskom programu energetika, elektronika i telekomunikacije odbranila je ove godine. NJena istraživačka karijera je usmerena ka oblastima električnih merenja, metrologije i biomedicine. Tri puta je bila dobitnica nagrade Društva za ETRAN, za najbolji rad, nagrade fonda “Momčilo Momo Novković” za najboljeg studenta doktorskih akademskih studija 2019. godine, sa prosečnom ocenom 10.

Vladimiru i Marini čestitamo na ovim značajnim nagradama uz želju da i dalje uspešno grade svoje karijere, na ponos svojih porodica i svog Apatina.

Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura - odnosno proizvodnju slatkovodne ribe - pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do 2021. godine, a po svemu sudeći ni aktuelna godina neće biti ništa bolja, kažu za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije, odakle upozoravaju da je uvoz rečne ribe za deset meseci ove godine porastao za 150 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti je na kraju 2021. godine u Srbiji poslovalo 139 kompanija i 30 preduzetnika, koji su godinu završili sa ukupnim neto profitom od 60,6 miliona dinara. Istovremeno, 20 kompanija i preduzetnika koji su u prošloj godini bili najuspešniji ostvarili su ukupan profit od 315 miliona dinara, ili pet puta više od neto rezultata celog sektora.

Prethodna, pandemijska 2020. godina bila je još slabija, a ukupna dobit ove delatnosti iznosila je tada blizu 48 miliona dinara, dok je 2019. bila daleko uspešnija, pa su proizvođači slatkovodne ribe tu godinu završili sa profitom na nivou delatnosti od 1,58 milijardi dinara.

Sunovrat poslovanja i profita, prema rečima više savetnice u Udruženju PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju Mirjane Miščević, počeo je kada su tokom pandemije zatvorene pijace.

- Praktično sve radnje za prodaju sveže ribe su na pijacama, a kada su one zatvorene riba je iz prodavnica vraćena proizvođačima i došlo je do pomora. To je bio i razlog zašto nije bilo mogućnosti da se zasnuje proizvodnja u našim najvećim ribnjacima. Tako su na tržištu ostali samo srednji i mali ribnjaci - kaže Miščević za Biznis.rs.

Ona napominje da, ipak, treba imati da umu da teže prolaze šaranski nego pastrmski ribnjaci, s obzirom na način proizvodnje i veličinu ribnjaka. Pastrmske ribnjake, recimo, ima RM Stubica, kompanija koja predvodi našu listu najuspešnijih. Na drugom mestu je, međutim, kompanija "Sveti Nikola" iz Sečnja, koja poseduje šaranski ribnjak, ali treba imati na umu da se ova kompanija pored proizvodnje ribe i mlađi bavi i ratarstvom i voćarstvom. Treća na listi najuspešnijih, kompanija Bio Fish iz Apatina, ne bavi se samo proizvodnjom šarana, već i preradom i distribucijom ribe i ribljih proizvoda.

Podaci o uvozu i izvozu ribe govore o još mračnijoj slici. Republički zavod za statistiku objavio je u "Statističkom godišnjaku" da je izvoz ribe u 2019. vredeo četiri miliona dolara, u 2020. dva miliona, a u 2021. tri miliona dolara. Uvoz je vredeo višestruko više - 23 miliona dolara u 2019. godini, 21 milion u 2020. i 26 miliona dolara u 2021. godini.

Mirjanu Miščević, međutim, posebno zabrinjava rast uvoza slatkovodne ribe u 2022. godini.

- Za 10 meseci ove godine uvoz rečne ribe - šarana i pastrmke - porastao je za 150 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na naše tržište ulazi riba iz Češke, Hrvatske, Bugarske ili Albanije, a domaće ribarstvo je u izuzetno lošem položaju - upozorava Miščević.

Grupacija za ribarstvo PKS obraćala se ministarstvima poljoprivrede i finansija za pomoć i podršku, a posebno kada je reč o naplati vodnog doprinosa, koji sa 10 do 15 odsto učestvuje u proizvođačkoj ceni domaće ribe, a što je u isto vreme trošak kakav nemaju konkurenti iz Češke i Hrvatske, čiji proizvodi su najzastupljeniji na našem tržištu.

- Ministarstvo poljoprivrede je zvanično odgovorilo da nije nadležno za to pitanje i uputilo nas je na Ministarstvo finansija, koje nam je opet odgovorilo da nije planiralo ukidanje vodnog doprinosa u narednom periodu. Nismo uspeli čak ni da ugovorimo sastanak sa bilo kim iz Ministarstva finansija - rekla je za Biznis.rs Mirjana Miščević.

Zaključuje da se domaće ribarstvo suočava sa lošom situacijom, da nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni, kao i da je PKS istrošila sve mogućnosti da reaguje, osim da ponovi sve inicijative koje je uputila ka Ministarstvu finansija.

- Najhitnija mera podrške domaćem ribarstvu je ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bismo se makar prema uslovima poslovanja izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu - poručila je Mirjana Miščević.

Izvor: direktno.rs

U Južnoj Koreji otkriven je prvi slučaj infekcije parazitom koji jede mozak. Ovo je objavila Korejske agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA), a prenosi ruski portal vesti.ru.

„Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti prvi put potvrdila da je otkriveno da je amebom Naegleria Fovleri bio zaražen preminuli pacijent sa cerebralnim meningitisom“, navodi se u saopštenju.

Precizirali su da se preminuli pacijent nedavno vratio u Južnu Koreju iz inostranstva. Na Tajlandu je proveo četiri meseca, a kući je stigao 21. decembra. Razvio je simptome kao što su glavobolja, groznica, povraćanje i poremećaj govora.

Kako prenosi ruski portal, Korejska agencija za kontrolu i prevenciju namerava da otkrije tačan put infekcioje pacijenta.

Poznato je da je glavni način infekcije kontakt sa kontaminiranom vodom. Parazit ulazi u ljudsko telo kroz nos i migrira u mozak. Može izazvati primarni amebni meningoencefalititis, infekciju mozga.

Vesti.ru prenose i da se u međuvremenu oglasilo rusko ministarstvo saopštivši da u Rusiji nije bilo slučajeva zaraze amebom Naegleria Fovleri.

„Ova bolest je prilično retka, ne prenosi se sa čoveka na čoveka“, izjavio je Aleksandar Semjonov rukovodilac Jekaterinburškog istraživačkog instituta za virusne infekcije.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da Vojska Srbije i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti.

Prema zakonima o vojsci Srbije i odbrani, sprovođenje mera pripravnosti Vojske Srbije u slučaju ratnog ili vanrednog stanja naređuje predsednik Srbije kao vrhovni komandanr oružanih smaga.

Prema članu 43. Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

„Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike, naređuje sprovođenje mera pripravnosti Vojske Srbije ili delova Vojske Srbije. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, odnosno starešina nadležne komande Vojske Srbije, na osnovu posebnog ovlašćenja predsednika Republike, a radi zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i katastrofa, posledica terorizma i drugih većih nesreća, može narediti mere sprovođenja pripravnosti i upotrebu delova Vojske Srbije, radi otklanjanja štetnih posledica koje mogu nastati nevojnim pretnjama bezbednosti“, navodi se u Zakonu.

U jednom objašnjenju za BBC 2018. godine Ministarstvo odbrane je objasnilo da podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije.

Iz ministarstva su tada dodali da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđene za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje“.

Prethodno, borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je bila 2. novembra ove godine zbog dronova koji su sa Kosova ulazili u Srbiju i osmatrali položaje i objekte srpske vojske.

Nivo borbene gotovosti Vojske Srbije bio je podignut i u septembru 2021. godine kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.

Tada su pripadnici srpske zajednice, protiveći se preregistraciji, blokirali granične prelaze između Kosova i Srbije, a na prelazima Jarinje i Brnjak bile su raspoređene Specijalne jedinice Policije Kosova, prenosi Radio slobodna Evropa.

„Punu borbenu i bojevu gotovost srpskih armijskih jedinica“, Vučić je naređivao i u maju 2019. godine kada je kosovska policija na severu Kosova zbog korupcije uhapsila 19 policijskih službenika od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.

U neredima na barikadama koje su zbog akcije policije postavili pripadnici srpske zajednice povređeno je više od 10 osoba, uključujući i policajce.

Vojska Srbije je bila „u stanju najviše borbene gotovosti“ i u septembru 2018. godine kada su specijalne jedinice Policije Kosova bile raspoređene u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.

Oni su obezbeđivali posetu tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija koji je obišao Gazivode i granični prelaz Brnjak na severu Kosova.

Vojska Srbije je preventivno podizala borbenu gotovost i početkom avgusta 2018. zbog, kako je tada saopšteno iz vojske, „događaja izazvanih jednostranim potezima Prištine“.

Izvor: danas.rs