Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je u četvrtak, 22. decembra, 134. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo sedam tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za dodelu pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji Grada Sombora u vidu građevinskog materijala po okončanom javnom pozivu. Sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dinara iz gradskog budžeta, prema ovom predlogu, biće raspoređena za kupovinu građevinskog materijala za 14 lica koja su ispunila uslove propisane javnim pozivom.
Gradsko veće prihvatilo je i predlog za imenovanje Komisije za tehnički pregled izgradnje instalacija goriva za snabdevanje generatora toplote sa rezervoarom za zapalјive tečnosti na katastarskoj parceli 20311/4 K.O. Sombor 2.

U okviru finansijskih pitanja, članovi Gradskog veća dali su saglasnost za obezbeđivanje dodatnih sredstava Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ iz Čonoplјe. Sredstva u iznosu od 1.000.000 dinara namenjena su za rekonstrukciju i sanciju enterijera u objektu školske biblioteke.

Grad Sombor polako privodi kraju učešće u realizaciji projekta „CREATIVE INDUSTRIES FOR NEW URBAN ECONOMIES IN THE DANUBE REGION – CINEMA“ („Uloga kreativnih industrija u novoj urbanoj privredi u Dunavskom regionu “, akronim CINEMA). Kao jedna od poslednjih aktivnosti na projektu, održan je oktugli sto “Otvoreni dijalog u okviru kreativnih industrija”. Cilј pomenutog događaja je bio da okupi predstavnike javnog, privatnog i civilnog sektora koji su aktivni na polјu kreativnih industrija u Gradu Somboru kako bi im se predstavio Nacrt lokalnog Akcionog plana za podršku kreativnim industrijama.

Pored predstavlјanja Nacrta lokalnog Akcionog plana za podršku kreativnim industrijama, prisutnima je predstavlјen i celokupan projekat CINEMA i njegovi ostali postignuti rezultati.

Projektni konzorcijum CINEMA projekta čine 22 partnera i to lokalnih samouprava, privrednih komora, organizacija civilnog sektora i obrazovnih institucija iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Slovačke, Srbije, Rumunije, Bugarske i Moldavije. Iz Srbije zastuplјeni su Grad Sombor i Regionalna razvojna agencija Bačka kao punopravni partneri i Grad Novi Sad kao pridruženi partner.

Ukupno trajanje CINEMA projekta je 30 meseci, od 01. jula 2020. do 31.12.2022. godine a ukupna vrednost projekta je 2.249.073,50 evra. Budžet Grada Sombora u projektu je 73.495 evra.

Nakon što su početkom školske godine potpisani ugovori o stipendiranju srednjoškolaca, te sa onima kojima će naša opština finansirati boravak u Domu učenika, večeras je 138 studenta naše opštine potpisalo ugovore kojima se opština Apatin obavezuje da će ih stipendirati mesečno u iznosu od 9.000,00 dinara, za šta je u budžetu opredeljeno nešto više od 11 miliona dinara.

Zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić pozdravio je studente poželevši im puno uspeha u školovanju, kao i srećne predstojeće praznike.

Velika čast i zadovoljstvo je videti vas u ovolikom broju, naša opština je rekorder po broju studenata koje stipendira i zaista sam ponosan na to. Večeras će ugovore potpisati 43 studenta prve godine, 90 studenata koji pohađaju drugu, treću i četvrtu godinu studija, kao i petoro sa doktorskih. Opština je tu da vas podrži, a ukoliko imate neke ideje ili pozitivna zapažanja iz gradova u kojima studirate, budite slobodni da ih podelite sa nama, poručio je Đukić

Svest o brendu,šta je to?

Svest o brendu je čin saznanja koji je brend proizvod. Kada ljudi čuju za određeni brend oni ga povezuju s određenim imidžom, značenjem i kvalitetom. Brendovi su postali sve popularniji tokom godina i često se povezuju sa proizvodima koji su visokog kvaliteta i dobro napravljeni.

Pročitaj više.

Krenuli ste na odmor, kod rodbine ili na izlet i dogodi se ono „najgore“ – vaš ljubimac pokvari se nasred auto-puta.

Stajete u zaustavnu traku. Ostaje vam jedino zvanje šlep službe. Ukoliko imate neki od paketa „pomoći na putu“ situacija ne mora da bude toliko loša, ali ako nemate – šlepovanje može zaista mnogo da košta.

Međutim, postoji mogućnost da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče sajlom ili kanapom za vuču tamo gde želite.

Vuča sajlom ili kanapom na auto-putu nije zabranjena, ali postoje uslovi!

Tako je, ukoliko vam se auto pokvari na auto-putu, može da dođe prijatelj, brat, kum ili neko četvrti, pa da izbegnete usluge šlep službe.

Pošto prosečan vozač uglavnom nije siguran šta sme, a šta ne sme u nekim specifičnim situacijama, pogledajmo šta tačno piše u zakonu i šta sme da se radi, a šta ne sme.

U „Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima“ piše (Član 70) da je „Zabranjeno vučenje neispravnog vozila na auto-putu i motoputu“.

Međutim, Zakon ipak dozvoljava da se auto vuče i na auto-putu i na motoputu!

U istom članu piše:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko je razlog za vuču nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno motoputu, vučenje je dozvoljeno do prvog isključenja sa autoputa, odnosno motoputa.“

Ukratko - vozite po auto-putu ili motoputu i auto vam se pokvari.

Zakon dozvoljava da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče do prvog isključenja i dalje gde želite.

Na šta se odnosi zabrana?

Ne smete pokvaren auto da vučete ukoliko je kvar nastao pre naplatne rampe na auto-putu ili ulaska na motoput.

Dakle, samo i isključivo ukoliko se auto pokvario na samom auto-putu ili motoputu, dozvoljeno je da dođe drugi auto i da ga vuče.

Šta je uopšte motoput?

Zakon kaže da je motoput: „državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom“.

Dakle, prilično nejasna definicija, ali saobraćajni znak ispod nam govori da li smo na motoputu ili ne.

Takođe, na motoputu ne sme da se vozi brže od 100 km/h, a na nekim deonicama maksimalna brzina može dodatno da se ograniči. Uglavnom, zakon je dao prilično slabu definiciju motoputa (u smislu broja traka, postojanja zaustavne trake, fizičke odvojenosti „smerova“, denivelacije...), tako da praktično možemo da se oslanjamo samo na gore prikazane saobraćajne znakove da bismo znali da li smo na motoputu ili ne.

Zaključak

Naučite na vreme kako se montira alka za vuču na vaš automobil.

Takođe pročitajte u uputstvu proceduru i upozorenja, naročito ako imate auto sa pogonom na svim točkovima ili sa automatskim menjačem, pošto vuča tih automobila može da dovede do veoma skupih kvarova.

Izvor: polovniautomobili.com

„Izuvamo li se?“, glasila je Vajber poruka jedne od mojih najboljih drugarica pred dolazak na proslavu rođendana kod druge od mojih najboljih drugarica. Odgovor je bio ne, ali me je naveo na razmišljanje o jednoj od čestih slavskih polemika.

I sama sam bila žestok protivnik izuvanja u mom stanu sve do 2020. godine kada su se desile dve stvari koje su to promenile – jedna čovečanstvu – kovid 19, a druga meni lično – ostala sam trudna i postala mama.

Od tada se i u mojoj kući izuva, kao i u mnogima koje sam znala, a koje su do tada bile „neizuvačke“. Ali, pre 2020. godine, po mom iskustvu u Srbiji su po ovom pitanju (kao i po mnogim drugim) postojala dva tabora, često zaraćena.

Zašto se izuvamo?

Za ovu praksu postoji nekoliko razloga, a samo jedan ima veze sa higijenom. Neki se izuvaju jer im je tako udobnije, a u drugim je stvar u poštovanju domaćina.

Recimo, izuvanje je uobičakena oraksa u Aziji i na Bliskom istoku (odakle je običaj delimično došao i u Srbiju). Sa druge strane, u zemljama zapadne Evrope vam najčešće niko neće tražiti da se izujete, čak ćete delovati bizarno ukoliko to učinite. Ali, kako piše Njujork Tajms, ako je vaš jedini motiv za izuvanje higijena, izgleda da možete da se opustite.

Prema istraživanju iz 2008. đonovi na našoj obući zaista obiluju bakterijama, ali u poređenju sa neki drugim zdravstvenim rizicima, onaj da se zarazite opasnom bolešću preko đonova nije veliki.

Bar tako tvrdi mikrobiolog Donald V. Šafner sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, koji dodaje da veće šanse da se zaraztite imate od bolesnog ukućanina, životinje koja vam može preneti salmonelu, ako ne čuvate hranu kako treba, od kuhinjskih sunđera koji su „krcati“ bakterijama…

Opasnije od neizuvanja u stanu je i dodirivanje novčanica, ili drugih površina na radnim mestima koje se retko čiste – recimo kvaka na benzinskim pumpama,

Tako da, osim u kući nemate bebu koja će verovatno rado pojesti nešto što joj je prethodno palo na pod, šanse da se zarazite bakterijama sa poda su mizerne.

Prljavština i nije tako loša
Postoje teorije prema kojima unošenje spoljnih elemenata unutra može da pomogne imunom sistemu,naročito kod dece. U prvoj godini života, na primer, redovna interakcija sa, recimo, kučetm, smanjuje šanse da dete dobije astmu za čak 13 odsto, a boravak na farmi ili u štali za čak 50 odsto.

Prema savetima Emili Ledžervud, asistentkinje na katedri za biologiju u Le Mojn koledžu u Sirakuzi, ponekad biste vašu decu mogli i da pustite da ručaju neopranih ruku.

 Kada se, ipak, treba izuti?

Kao što rekoh ranije,korona, kojoj se, srećom, nazire kraj, donela je neke nove navike u pogledu izuvanja i kod onih koji ih nisu praktikovali. Ipak, ko bi trebalo da nastavi da insistira na izuvanju u svom domu.

Prema Njujork tajmsu, u redu je da to činite ako imate bebe koje puze, ili ukućane koji pate od teških alergija. Izuvanje je poželjno i ako neko od ukućana ima ugrožen imuni sistem. Isti list savetuje – ako vas neko zamoli da se izujete, ma iz kog razloga to bilo – osnovni bonton je da u njegovom domu tu želju ispoštujete.

A u Srbiji?

Bonton kaže da je izuvanje suvišno. Međutim, bonton takođe kaže da nije lepo ući u kuću domaćina blatnjavih ili mokrih cipela. Treće, bonton domaćinu nalaže davam obezbedi čiste papuče, što nije uvek slučaj.

U slučaju većih okupljanja, ili svečanih prilika, većina domaćina vam, srećom, neće tražiti da se izujete. U ostalim, bilo bi lepo da ipak pitate – jer bez obzira na bonton u većini slučajeva važi ono – „moja kuća, moja pravila“.

Od 24. decembra svaki novi automobil koji se kupi u Srbiji moraće da ima "energetski pasoš" jer tog dana na snagu stupa Pravilnik o podacima ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, na seminaru koji je organizovan povodom stupanja na snagu ovog Pravilnika, naglasio je važnost pitanja zaštite životne sredine, posebno buke i zagađenja vazduha, koje su ozbiljne posledice saobraćaja i pitanje bezbednosti, jer utiču na zdravlje ljudi.

„Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije je prepoznala ovu temu kao jedno od važnih pitanja za budućnost, te je uključena i u rad pregovaračke grupe za Poglavlje 27 u procesu pregovora sa Evropskom unijom koje se bavi životnom sredinom i klimatskim promenama. Propis koji uređuje ovu oblast je Zakon o klimatskim promenama koji je donesen marta 2021. godine, kao i podzakonski akt, Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila iz septembra 2022. godine“, kazao je Stamatović, a prenosi energetski portal.

Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila donosi sledeće novine:

1.Svaki novi model putničkog automobila M1 mora da poseduje oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva, emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh koji objavljuje ABS;

2.Na kraju svake godine dobavljač dostavlja Agenciji listu modela svih novih vozila sa podacima koji su propisani tabelom koja se nalazi u prilogu Pravilnika;

3.ABS prikuplja te liste sa podacima, objedinjuje ih i objavljuje vodič sa savetima za vozače, objašnjenjima o uticaju na životnu sredinu, kao i listom svih modela svih marki koje se prodaju na našem tržištu;

4.Objavljuje se i lista 10 najekonomičnijih modela za svaki tip goriva.

Cilj donošenja ovih propisa je da kupac automobila bude informisan kako bi doneo dobru odluku kako za sebe, tako i za životnu sredinu.

Izvor: nova.rs

Direktorka staparske Osnovne škole „Branko Radičević“ J.M. (50) uhapšena je zbog sumnje da je organizovala „rudarenje“ kripto-valuta i to tako što je u školi u kojoj je zaposlena postavila tzv. „rigove“ za „majnovanje“, javlja „Blic„.

Pored toga, ona je u školi zaposlila jednu osobu da se bavi isključivo tim poslovima, nezvanično saznaje „Blic“.

U velikoj akciji Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, J.M. je uhapšena zajedno sa 34 lica sa teritorije gradova Sombor, Novi Sad i opština Bačka Palanka i Apatin, zbog sumnje da su izvršili više krivičnih dela.

Oni se terete za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj bazi podataka, za prevaru, iznudu i ugrožavanje sigurnosti.

Još nije poznato da li su svi međusobno sarađivali budući da su neki od uhapšenih osumnjičeni da su putem društvenih mreža varali ljude prodajući im „rezultate nameštenih utakmica“.

Ono što Blic nezvanično saznaje jeste da je J.M. na nekoliko lokacija u gradu imala postavljene „rigove“ za „majnovanje“ te da postoji osnov sumnje da je više ljudi radilo za nju.

Podsetimo, ona je otkrivena u akciji policije i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal kada je uhapšeno 35 osoba. Tada su uhapšeni su B.E. (27) iz Odžaka, S.M. (32) iz Ratkova, A.E. (19) iz Ratkova, M.B. (28) iz Ratkova, Lj.B. (33) iz Ratkova, GB (22) iz Odžaka, M.B. (20) iz Ratkova, D.D. (33) iz Odžaka, N.I. (30) iz Apatina, T.I. (25) iz Ratkova, D.J. (22) iz Prigrevice – Apatin, S.M. (29) iz Ratkova, M.M. (22) iz Turije, N.K. (33) iz Ratkova,N.L. (33) iz Novog Sada, S.O. (23) iz Ratkova, L.P. (33) iz Srbobrana, VR (36) iz Ratkova, N.R. (29) iz Ratkova, AŠ (37) iz Bačke Palanke – Mladenovo, I.Š. (23) iz Bačke Palanke – Mladenovo,J.S. (29) iz Odžaka, D.S. (42) iz Odžaka, S.T. (29) iz Ratkova, S.T. (29) iz Ratkova, A.S. (67) iz Ratkova, V.J. (40) iz Ratkova, J.D. (41) iz Ratkova, S.G. (45) iz Odžaka, R.M. (32) iz Stapara – Bačka Palanka, NK (29) iz Odžaka, NK (30) iz Odžaka, BD (62) iz Ratkova, J.D. (36) iz Novog Sada, I.I. (38) iz Ratkova i J.M. (50) iz Stapara.

S obzirom na to da policija sumnja da ima još oštećenih, iste poziva da podnesu krivične prijave u policijskim stanicama u mestu svog prebivališta ili elektronskim putem na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: Blic

U Velikoj skupštinskoj sali Gradske uprave grada Sombora danas je održana završna konferencija prekograničnog projekta „Baja-Sombor Tourism4All”.

Ovaj projekat je u prekograničnom području Baja-Sombor obezbedio lakši i bolјi pristup različitim turističkim sadržajima za osobe sa invaliditetom, pre svega za osobe sa oštećenim vidom i sluhom, ali takođe i za osobe koje koriste kolica. U okviru projekta nabavlјeno je nekoliko tipova vozila, koja će obezbediti bolјu i veću dostupnost različitih lokacija za osobe sa invaliditetom, a poslednje od njih jeste mini-bus sa prilaznom rampom i dva mesta za osobe koje koriste kolica. Projekat je obuhvatio i organizovanje turističkih tura, kao i mobilnu aplikaciju sa ponudom turističkog sadržaja dva prekogranična regiona.

Ispred grada Sombora prisutne je pozdravio gradonačelnik Antonio Ratković: „Želeo bih da se zahvalim svim učesnicima projekta, a naročito našim partnerima iz bratske Baje, sa kojima imamo višedecenijsku dobru saradnju, i izrazim očekivanje da ćemo i u budućem periodu umeti da prepoznamo prave potrebe svojih sugrađana i svoje sredine i u zajedničkim nastupima pred fondovima Evropske Unije ostvarivati sredstva za uspešnu realizaciju projekata kakav je bio i projekat Razvoj turizma bez barijera u prekograničnom području Baja-Sombor“.

Ispred Baje, gradonačelnica Klara Njijarti istakla je da su dva grada vekovima povezani i da imaju mogućnost da zajednički razviju svoje potencijale: „Ovakvi projekti nas povezuju i obavezuju da se zajednički borimo, da nastupamo zajedno i iskoristimo sve one prilike koje nam se pružaju u današnjim vremenima“.

Predsednik Udruženja slepih Sombor Slobodan Slavujević preneo je utiske članova ovog udruženja koji su uzeli učešće u projektu, a realizaciju projektnih aktivnosti u regionu Baje predstavio je zamenik gradonačelnice Peter Sel i deo aktivnosti koji je realizovan na teritoriji Sombora predstavila je članica Gradskog veća Antonija Nađ KosanoviĆ.

Projekat je sproveden u okviru Interreg-IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska -Srbija.

Nešto hladnije vreme početka zime preduhitrili su radnici angažovani na završavanju građevinskih projekata koje su u procesu takozvanog participativnog budžetiranja izabrali sami žitelјi Sombora i okolnih sela.

Tako su u okviru realizacije ovogodišnjeg projekta neposrednog učešća građana u „krojenju“ varoške kase, što je praksa u poslednjih osam godina, ovih dana završeni i radovi na izgradnji novog parkinga u Doroslovu.
Meštani Doroslova, jednog od najmanjih somborskih sela, predložili su da se uradi parking ispred mesnog groblјa. Površina je presvučena asfaltom čime su se dobila 32 parking mesta. Ovaj projekat su Doroslovčani izabrali 2021. godine, a ove godine su se odlučili za uređenje atarskog puta na raskrsnici ulica Stanka Opsenice i Zmaj Jovine. Kako će grad Sombor i u 2023. godini nastaviti sa realizacijom po jednog projekta za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu putem participativnog budžetiranja, obelodanjeni su i ostali projekti koje su izabrali građani u novembru.

Tako je sugerisano gradskim vlastima da tokom sledeće godine u centralnoj gradskoj MZ Venac bude pojačana javna rasveta u glavnoj varoškoj Ulici Kralјa Petra Prvog, dok će se u MZ Nova Selenča urediti sportsko – rekreativni centar u „Jamama“ postavlјanjem reflektora, tribine i ozelenjavanjem celog prostora u neposrenoj blizini OŠ „Dositej Obradović“. Žitelјima salaškog naselјa Lugovo, koje pripada MZ Selenča biće rekonstruisan krov na zgradi nekadašnje škole, dok su se stanovnici u MZ Stara Selenča opredelili da im je prioritet rekonstrukcija prostora same Mesne zajednice u Ulici Jovana Popovića. Žitelјi gradske MZ Crvenka očekuju sledeće godine teretanu na otvorenom u nedavno rekonstruisanoj Partizanskoj ulici, dok će u centralnoj zgradi MZ Mlake biti zamenjene električne instalacije, a velika sala će dobiti i novi pod. U Gornjoj Varoši se nadaju biciklističko – pešačkoj stazi uz korito rečice Mostonge od kraja ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta.

Kratkih rukava neće ostati ni stanovnici sela, pa će u Staparu biti izgrađena stabilna bina sa nadstrešnicom i amfiteatar u parku „Pionir“ u centru sela, dok bi se u Čonoplјi uredio pijačni prostor u dvorištu tamošnje MZ. Bezdan mnogo polaže na razvoj turizma, pa su se odlučili za izgradnju novog pontona na Kanalskoj obali na mestu starog, postojećeg, dok će u Bačkom Monoštoru dobiti novi trotoar u Lovačkoj ulici. Kolut će biti bogatiji za teretanu na otvorenom i teren za odbojku na pesku u Ciglanskoj ulici, dok će Bački Breg na samoj granici sa Mađarskom urediti veliku salu svog Doma kulture postavlјanjem nove podne keramike i zamenom kompletne električne instalacije.

U Klјajićevu su se opredelili za rekonstrukciju Doma kulture, dok će se u susednoj Telečkoj majstori pozabaviti sanacijom fasade zgrade tamošnje Mesne zajednice. U najmanjem selu somborskog područja, Rastini, trebalo bi da se asfaltira poprečni deo od Ulice Vojvode Živojina Mišića do Ulice Vojvode Stepe Stepanovića, dok će stanovnicima Bloka 3 u Gakovu večernje i noćne šetnje biti daleko lepše nakon postavlјanja kandelabera kraj pešačke staze. Za sličan projekat glasali su i u Aleksa Šantiću, gde će se rasveta postaviti uz trim stazu, kao i reflektori na stadionu za male sportove, a očekuje se i obnova trotoara u Somborskom putu, u dužini od 175 metara.
U Stanišiću očekuju da bude izgrađena nadstrešnica na novoj tribini fudbalskog stadiona, dok bi se Riđičani uskoro mogli pohvaliti i uređenim trotoarom do sportske hale i platoa ispred Lazarevog konaka. Na kraju, žitelјi Svetozar Miletića okrečiće prostorije, popraviti krov i promeniti dotrajali sanitarni čvor Doma kulture, koji je mesto čestih seoskih manifestacija među kojima je najpoznatiji festival posvećen kulenu.

Izvor: dnevnik.rs