Sombor.info

Nešto hladnije vreme početka zime preduhitrili su radnici angažovani na završavanju građevinskih projekata koje su u procesu takozvanog participativnog budžetiranja izabrali sami žitelјi Sombora i okolnih sela.

Tako su u okviru realizacije ovogodišnjeg projekta neposrednog učešća građana u „krojenju“ varoške kase, što je praksa u poslednjih osam godina, ovih dana završeni i radovi na izgradnji novog parkinga u Doroslovu.
Meštani Doroslova, jednog od najmanjih somborskih sela, predložili su da se uradi parking ispred mesnog groblјa. Površina je presvučena asfaltom čime su se dobila 32 parking mesta. Ovaj projekat su Doroslovčani izabrali 2021. godine, a ove godine su se odlučili za uređenje atarskog puta na raskrsnici ulica Stanka Opsenice i Zmaj Jovine. Kako će grad Sombor i u 2023. godini nastaviti sa realizacijom po jednog projekta za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu putem participativnog budžetiranja, obelodanjeni su i ostali projekti koje su izabrali građani u novembru.

Tako je sugerisano gradskim vlastima da tokom sledeće godine u centralnoj gradskoj MZ Venac bude pojačana javna rasveta u glavnoj varoškoj Ulici Kralјa Petra Prvog, dok će se u MZ Nova Selenča urediti sportsko – rekreativni centar u „Jamama“ postavlјanjem reflektora, tribine i ozelenjavanjem celog prostora u neposrenoj blizini OŠ „Dositej Obradović“. Žitelјima salaškog naselјa Lugovo, koje pripada MZ Selenča biće rekonstruisan krov na zgradi nekadašnje škole, dok su se stanovnici u MZ Stara Selenča opredelili da im je prioritet rekonstrukcija prostora same Mesne zajednice u Ulici Jovana Popovića. Žitelјi gradske MZ Crvenka očekuju sledeće godine teretanu na otvorenom u nedavno rekonstruisanoj Partizanskoj ulici, dok će u centralnoj zgradi MZ Mlake biti zamenjene električne instalacije, a velika sala će dobiti i novi pod. U Gornjoj Varoši se nadaju biciklističko – pešačkoj stazi uz korito rečice Mostonge od kraja ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta.

Kratkih rukava neće ostati ni stanovnici sela, pa će u Staparu biti izgrađena stabilna bina sa nadstrešnicom i amfiteatar u parku „Pionir“ u centru sela, dok bi se u Čonoplјi uredio pijačni prostor u dvorištu tamošnje MZ. Bezdan mnogo polaže na razvoj turizma, pa su se odlučili za izgradnju novog pontona na Kanalskoj obali na mestu starog, postojećeg, dok će u Bačkom Monoštoru dobiti novi trotoar u Lovačkoj ulici. Kolut će biti bogatiji za teretanu na otvorenom i teren za odbojku na pesku u Ciglanskoj ulici, dok će Bački Breg na samoj granici sa Mađarskom urediti veliku salu svog Doma kulture postavlјanjem nove podne keramike i zamenom kompletne električne instalacije.

U Klјajićevu su se opredelili za rekonstrukciju Doma kulture, dok će se u susednoj Telečkoj majstori pozabaviti sanacijom fasade zgrade tamošnje Mesne zajednice. U najmanjem selu somborskog područja, Rastini, trebalo bi da se asfaltira poprečni deo od Ulice Vojvode Živojina Mišića do Ulice Vojvode Stepe Stepanovića, dok će stanovnicima Bloka 3 u Gakovu večernje i noćne šetnje biti daleko lepše nakon postavlјanja kandelabera kraj pešačke staze. Za sličan projekat glasali su i u Aleksa Šantiću, gde će se rasveta postaviti uz trim stazu, kao i reflektori na stadionu za male sportove, a očekuje se i obnova trotoara u Somborskom putu, u dužini od 175 metara.
U Stanišiću očekuju da bude izgrađena nadstrešnica na novoj tribini fudbalskog stadiona, dok bi se Riđičani uskoro mogli pohvaliti i uređenim trotoarom do sportske hale i platoa ispred Lazarevog konaka. Na kraju, žitelјi Svetozar Miletića okrečiće prostorije, popraviti krov i promeniti dotrajali sanitarni čvor Doma kulture, koji je mesto čestih seoskih manifestacija među kojima je najpoznatiji festival posvećen kulenu.

Izvor: dnevnik.rs

Prema prvim rezultatima Popisa 2022, u Republici Srbiji živi 6.690.887 stanovnika i u odnosu na Popis 2011. godine, ukupan broj stanovnika smanjen je za 495.975, odnosno za 6,9%. Smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u svim regionima (oko 10%), osim u Beogradskom gde je broj stanovnika povećan za oko 1,6%.

Apatinska opština, prema prvim rezultatima Popisa, ima 23.383 stanovnika, odnosno 5.546 manje nego 2011. godine, kada ih je bilo 28.929. Inače, broj stanovnika je u konstantnom padu, ali nikada ovako drastično kao u poslednjoj deceniji. Naime, 2002. godine u apatinskoj opštini bilo 32.813 stanovnika, a 1991. godine 32.999.

Sombor (sa selima), po poslednjem popisu, ima 71.521 stanovnika, Kula 35.940, a Odžaci 25.159 stanovnika. Ukupno, Zapadnobački okrug ima 156.003 stanovnika, a Vojvodina 1.749.356.

Izvor: apatinskenovine.rs

Zubi su izuzetno važan organ za psa. Osim što imaju uobičajen značaj i ulogu u sistemu organa za varenje, oni za psa imaju i dodatni značaj. Ovako velika važnost zuba za psa proističe iz činjenice da je pas domaća životinja i ima svoju radnu ulogu u domaćinstvu bilo kao čuvar imanja,

Zubi su izuzetno važan organ za psa. Osim što imaju uobičajen značaj i ulogu u sistemu organa za varenje, oni za psa imaju i dodatni značaj. Ovako velika važnost zuba za psa proističe iz činjenice da je pas domaća životinja i ima svoju radnu ulogu u domaćinstvu bilo kao čuvar imanja, kao ovčarski radni pas ili službeni pas. U obavljanju svih ovih funkcija zubalo ima je neophodno i to po mogućnosti - kompletno.

Koliki je značaj zuba za psa vidi se i po tome što je u standardu za svaku rasu poseban naglasak dat na kvalitet zuba, njihov izgled i kompletnost.

Psi imaju mlečne i stalne zube. Štenad dolazi na svet bez zuba, da bi im prvi mlečni zubi počeli izbijati oko treće nedelje života, a kompletno mlečno zubalo (od 28 zuba) se formira oko osme nedelje starosti. Stalnih zuba u vilici ima 42. Sastav ovih stalnih zuba u jednoj vilici je sledeći: 6 sekutića, 2 očnjaka, 8 premolara i 10 molara ukupno (4 u gornjoj i 6 u donjoj vilici).

Prilikom formiranja i nicanja zuba mogu se javiti razne promene i nedostaci kod zuba. Najčešća nepoželjna pojava jeste neizbijanje zuba tj. zubalo sa manjim brojem zuba. Najčešće nedostaje neki premolar, ali takođe mogu nedostajati i drugi zubi u vilici. Kod mnogih rasa, pas po standardu može biti diskvalifikovan zbog nedostatka nekih zuba.

Jedan od uzroka neizbijanja stalnih zuba može biti i neispadanje mlečnih zuba, tako da ove mlečne zube treba izvaditi do sedmog meseca života psa. Osim ove nepoželjne pojave, dešava se i da kod izrastanja zuba oni nepravilno naležu jedni na druge, tako da se dobija nepravilan zagriz. Najčešći poželjan zagriz je makazast, dok je klještast zagriz dozvoljen kod nekih rasa. U slučaju kad je donja vilica duža od gornje govorimo o predgrizu koji je dozvoljen npr. kod engleskog ili francuskog buldoga, mopsa, pekinezera i sl. U slučaju kad je gornja vilica duža od donje, radi se o podgrizu. Ovo je nepoželjna pojava i veliki nedostatak koji povlači za sobom zabranu uzgoja ovakvih primeraka.

Jedan od problema sa zubalom često pristnih kod pasa jeste povreda zuba kao lomljenje i pucanje do kojih najčešće dolazi zbog griženja tvrdih predmeta kao što su kosti ili kamenje, metalne ograde i druge prepreke. Najčešće se lome očnjaci ili kutnjaci.

Kad su ovakve povrede u pitanju, psa treba odvesti veterinaru koji može na specijalan način ovakav zub da nadogradi i stavi krunicu koja će zameniti pravi zub.

Osim ovih mehaničkih povreda zuba, oni su podložni različitim oboljenjima. Najčešće su to oboljenja do kojih nastaje usled pojave zubnog kamenca. Taloženjem zubnog kamenca zubi i desni postaju pogodno tle za razvoj bakterija. Desni otiču i krvare i neretko, zbog napredovanja kamenca - ispadaju. Ova bolest se naziva paradentoza, a moguće oboljenje je i gingivitis tj. upala desni.
Bolesni zubi uzrokuju i granulom koji izaziva bol u korenu zuba i otok koji se leči antibioticima, a zub se najčešće mora izvaditi.

Imajući u vidu sve navedeno, možemo zaključiti da je kontrola zuba i briga o njima od velike važnosti za psa i njegovo zdravlje.

Većina problema u vezi sa zdravljem zuba dolazi od neadekvatne ishrane i nedovoljne ili nepravilne higijene zuba i usta. Zato se preporučuje vlasnicima pasa, da svog psa od malena naviknu na redovno pranje zuba i da onda ovu obavezu ponavljaju bar tri puta nedeljno. U prodavnicama za kućne Ijubimce se mogu kupiti četkice i paste za zube namenjene vašim Ijubimcima.

S obzirom da veliki broj vlasnika pasa hrani svoje pse isključivo kašastom hranom, trebalo bi ih opomenuti da daju svom psu, bar povremeno, igračke od goveđe kože, tvrdi keks ili sirovu kožu kako bi on na taj način mogao čistiti taloge sa svojih zuba i tako sprečiti stvaranje kamenca. Ukoliko se kamenac ipak nahvata na zube, njega može odstraniti samo veterinar.

I na kraju treba istaći da su zubi psa podložni trošenju tokom starenja psa, te su tako sekutići do pete godine već istrošeni, a sa sedam godina i očnjaci. Zubi menjaju boju i postaju žuti. S obzirom na promene koje se dešavaju na zubima, moguće je prilično tačno, po zubima odrediti i starost psa.

Gornji tokovi Tise i Dunava povezani su već više od 200 godina fascinantnim “vodenim putevima”: kanalima u ukupnoj dužini od 205 kilometara koji su jedno vreme tokom naše istorije nosili i imena po kraljevima Petru i Aleksandru.

Kroz krajeve pune beskrajnih močvara i baruština počela je najpre izgradnja Velikog bačkog kanala ili Kišovog, kako je tih godina dok je prokopavan nazivan po braći Kiš, Jožefu i Gabrijelu (negde se pominje i kao Gabor), projektantima i prvim graditeljima na čijim su delima svoj rad godinama kasnije zasnivali inženjeri zaduženi za razvoj hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav.

Malo ko je znao da se među baruštinama krije na desetine hiljada hektara najplodnije bačke zemlje. Sve su povezane u jedan kanal koji je skupljao vodu i odvodio je u pravcu Tise, a plan je bio da se kanal posebno iskoristi u saobraćajne svrhe.

Ali sve je imalo predistoriju. U Mančesteru je 1761. otvoren Bridge Water kanal, koji je oduševio mladog vojnog inženjera Jožefa Kiša. Sa bratom Gaborom došao je u Bačku 1780. i tu su kao geodezi radili u pripremi naselja za kolonizaciju podunavskih Švaba.

Veliki problem im je zadavao močvarni teren pa su 1785. rešili da iskopaju jarak širok oko metar za odlivanje površinskih voda između Kule i Vrbasa. Rezultati su bili fascinantni, pa dve godine kasnije jarak proširuju na dva metra i produžuju ga do Sivca.

Plodna zemlja je zamenila močvaru. Jožef je odmah predložio izgradnju kanala koji bi spojio Dunav i Tisu od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta.
Braća Kiš su Leopoldu II, vladaru iz dinastije Habzburha, 12. decembra 1791. poslali detaljno obrazloženje o važnosti prokopavanja kanala sa svim troškovnikom, a priložili su i skice.

“Potpisana dva brata, rukovođena težnjom da nešto doprinesu dobru svoje otadžbine, uzimaju sebi smelost da Vašem carskom i kraljevskom veličanstvu najponiznije predlože spajanje Dunava iznad Monoštora s Tisom kod Bačkog Gradišta, putem jednog plovnog kanala kroz Bački komorski okrug… Situacija i plan nivoa, tačno snimljeni o njihovom trošku, i prilozi pokazuju mogućnost izgradnje, kao i veliku korist koju će imati trgovina, fabrike, manufakture, i … njegov doprinos ovoj, po svom položaju i kvalitetu zemlje, tako lepoj pokrajini“.

Leopoldov naslednik car Franc I saglasio se sa projektantima krajem marta 1793. godine i dao odobrenje da prokopavanje započne već 6. maja, i da se radovi povere privilegovanom društvu čiji su akcionari bili najimućniji ljudi u Habzburškoj monarhiji.

Jožef je predložio izgradnju tri prevodnice i to na početku, kraju i jednu kod Vrbasa, a potom je zaključio da i da je potrebna jedna kod Malog Stapara.

Za onu kod Monoštora veoma važno je bilo da se zna najniža kota vodostaja Dunava zbog gravitacionog napajanja kanala. Ali zvanična merenja nisu postojala, pa se Kiš oslonio na podatke starijih lokalalaca i njihova sećanja.

Bilo je neminovno da dobije pogrešne podatke, pa prevodnica nije dovoljno ukopana što je otežalo napajanje kanala vodom.

Prokopavalo ga je ručno oko 3.000 ljudi, uglavnom robijaša i francuskih ratnih zarobljenika, kao i 500 ljudi u teškim okovima. U zapisima iz tog vremena može se pronaći da je 1796. usledila jedna anonimna prijava u kojoj je navedeno da se ne radi po projektu, da se kasni i da će troškovi značajno premašiti planirani iznost.

Sasvim dovoljno da Kiš bude otpušten. Ono što je radio pune tri godine je nastavljeno i izgrađena je još jedna prevodnica kod Srbobrana da se ne bi plavio teren između Bačkog Gradišta i Srbobrana.

Sve je bilo gotovo 1801. godine, a kanal nazvan zvanično po Francu I u upotrebu je pušten 1. maja 1802. Pošto je izgrađen je sistemom koncesije graditelji kanala su dobili pravo da prevoze so od Rumunije do Beča.

Njime su mogli ploviti i mali parobrodi. Po okončanju Prvog svetskog rata preimenovan je u Kanal kralja Petra, a po okončanju Drugog svetskog rata u Veliki bački kanal.

Kada je izgrađen polako počela da se ogleda plodna ravnica. Narod je počeo da naseljava ove doskora nepregledne močvare obrasle trskom, nicala su nova naselja i na ovom području je već vrlo brzo posle izgradnje kanala živelo oko 150.000 ljudi.

Međutim, dvadesetih godina XIX veka, moćni Dunav je naglo narastao, promenio korito i poplavio njegov početak, a ulaz zasuo peskom i nanosima.

Trebalo je da prođe čak tri decenije da se ova elementarna nepogoda prevaziđe i prokopa novi ulaz kod Bezdana. Tada nastaje novi problem. Kanal se teško snabdevao dunavskom vodom zbog niskog vodostaja, a izlaz je država pronašla u tome da problem preda na rešavanje privatniku.

Tada engleski kapital ulazi na velika vrata na naše prostore.

Posao je poveren jednom od graditelja Korintskog kanala i čoveku koji je imao dobre veze sa graditeljem Sueckog kanala. To je bio general Stefan Tir, koji je iskoristio svoje dobre veze sa zapadnim kapitalistima, pošto je bio oženjen rođakom Napoleona Trećeg.

To je do tada bila najveća engleska investicija na ovim prostorima u iznosu od milion funti sterlinga!

Prvi Tirov potez je bio raščišćavanje i produbljivanje postojećeg kanala, a 1872. počinje izgradnju kanala Mali Stapar – Novi Sad, poznatijeg kao Mali bački kanal, koji će u periodu između dva svetska rata nositi ime po kralju Aleksandru Karađorđeviću.
Prevodnica i kanal završeni su 1875. a izgrađen je i regulacioni kanal za letnje snabdevanje vodom. Preduzimač je dobio pravo na ekpoataciju kanala umesto novca.

Gornji tok Tise bio je njegovom izgradnjom skraćen za oko 150 kilometara što je bio veliki korak napred.

Na taj nacin znatno je skraćen put za promet žita što je za plodnu ravnicu bilo od ogromnog značaja.

Tome u prilog ide podatak iz međuratnog perioda da je za samo četiri godine od 1931. do 1935. preko njega otišlo u druge zemlje 10 odsto našeg ukupnog izvoza pšenice. Slično je bilo i sa kukuruzom, a mogla su se čuti i mišljenja da bi izvoz mogao da se udvostruči popravkom izvesnih tehničkih nedostataka.

Najviše usporavanja bilo je na branama kojih je bilo pet i one su pravile zastoje.

Mali pokretni mostovi na najprimitivniji pogon takođe su ometali saobraćaj, koji je u žitnoj sezoni bio vrlo živ i moglo je da se vidi po desetak šlepova u istom momentu.

Često su mogli da se vide i ljudi koji guraju šlepove, odupirući se velikim motkama o kanalsko dno.

Prokopavanje kanala omogućilo je razvoj mnogih privrednih grana, a oko 50.000 jutara najplodnije zemlje bilo je dostupno za gajenje lokalnih kultura.

Navodnjavanje je pružalo mogućnost i za proizvodnju pirinča, što do tada nije bio slucaj, a u tom trenutku smo uvozili velike količine ove žitarice. Upotreba kanalske vode omogućila je i izgradnju tri šećerane, velikog broja mlinova, a razvijalo se i ribarenje.

Prvu ideju za gradnju proširenog i produženog kanala Dunav-Tisa-Dunav posle Drugog svetskog rata dao je naš poznati inženjer Nikola Mirkov iz Novog Sada. On je još 1947. dao predlog, a sve je bilo predviđeno prvim petogodišnjim planom.

Rad na planu za gradnju trajao je čitavu deceniju, a bilo je predviđeno oko 600 kilometara kanala sa glavnom magistralom u dužini od oko 260 kilometara sa kojim bi se povezali postojeći kanali i drugih koji su se tek gradili.

Dubina vode u glavnom kanalu bila bi od 2,5 do pet metara, a širina na dnu od 20 do 40 metara. Glavnim kanalima plovili bi šlepovi od 600 tona.

Hidrosistem DTD je građen od 1957. pa do 1977. godine kada je otvorena brana na Tisi. U realizaciji su učestvovali i inženjeri iz projektantske organizacije “Hidrozavod” – Žarko Šuput, Aleksandar Rostaslanov, Petar Vandrovski i Dimitrije Milovanov.

Veličina DTD se ogleda i u sledećim brojkama – bilo je potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje (za Panamski kanal 179 miliona kubika), snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine (tako su stvorene i nove karte Bačke i Banata), u njegovom nastajanju učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža, ugrađeno je pola miliona kubika betona.

Izvor: kaldrma.rs

Ministar prosvete Branko Ružić saopštio je juče da su usaglašene mere za borbu protiv nasilja u školama. Iako je bilo predviđeno da javnost sazna koje su to tačno mere, datum za finalizovanje dokumenta je pomeren na 24. decembar. Ministar je izneo predloge poput: ocenjivanja vladanja učenika od 5. do 8. razreda osnovne škole, regulisanje upotrebe mobilnih telefona tokom nastave, veći broj psihologa i pedagoga. Stručna javnost sumnja da će te mere bilo šta promeniti. Prosvetni radnici poručuju da 10 kratkoričnih rešenja i dalje ne čine jedno dugoročno.

„Gašenje vatre kratkotrajno“, kaže Vesna Vojvodić iz Sindikata „Nezavisnost“.

A dok ministar gasi vatru, redakciji N1 javila se majka čije je dete pretrpelo nasilje u školi u jeku rasprava o suzbijanju nasilja. Pita se i zašto nema novca za bezbednost dece, a vlast kupuje tablete koje, kako kaže, niko ne koristi.

„Ne znaju ko je učinio, pričali su sa starijim razredima, tvrde da je to dovoljno, ali pošto nije ništa promenjeno – ja im ne verujem. Kupili su tablete, a za kamere nema novca“, navodi Mila Bratanović, majka.

Nekada je jedina roditeljska briga bila hoće li dete bezbedno stići do škole, danas briga traje sve vreme, a bezbednost dece, kažu roditelji, ugroženija je u školi nego na putu do nje.

Mila Bratanović kaže da je neko njeno dete „usred bela dana, maskiran“ napao u školi na putu od jedne do druge učionice. Imao je kapuljaču, crnu trenerku i šal, bio je maskriran, navela je. Kada je Mila Bratanović, otišla u školu da se požali i zahteva konkretnu reakciju, sačekao ju je hladan tuš.

Prva zabluda je bila da je škola pokrivena kamerama, kamere nisu pokrile celu školu, ne pokrivaju ni bitne delove, kaže Bratanovićeva dodajući da i deo gde je njeno dete nije pokriven kamerama.

U trenutku napada, obezbeđenje nije bilo na ulazu, školski policajac je bio na bolovanju, a dežurni profesori u svojim razredima, dodaje Bratanović. Da mere bezbednosti u školi imaju brojne propuste, kaže, lično se uverila.

„Po pravilu se ulazi u školu sa ličnom kartom, da se javi obezbeđenju, što se nekad i radi, moje dete ima probleme sa alergijama i ja sam više puta ušla u školu da mu donesem lek, niko me nije ni pitao“, rekla je.

Iz škole Kralj Petar II Karađorđević smo dobili informaciju da direktorka nije prisutna i da zbog toga ne može da govori za N1 te da će nas kontaktirati. Međutim, do danas niko iz škole nam nije odgovorio na našu molbu za komentar. Primeri nasilja poput ovog, neće biti iskorenjeni novim merama ministarstva smatraju oni koji sa decom svakodnevno rade…

Ministar je juče naglasio da postoji potreba da se društvo osvrne na ovaj problem ali nije spreman da uloži svoj ugled i poziciju, pa da i u drugim segmentima društva pokažemo da se ne isplati biti nasilan i zlostavljač, navodi Vesna Vojvodić.

Samo kažnjavati decu zbog vršnjačkog nasilja nije efikasno, to smo videli do sada, i ovaj pravilnik prepoznaje samo kazne i pojačan vaspitni rad ali je pitanje realizicije u praksi, kaže pedagog Ljiljana Marković.

Jedna od mera o kojoj je ministar govorio je i dodatno zapošljavanje stručnih saradnika, pre svega pedagoga i psihologa. Sličnu meru na umu je imao i bivši ministar Mladen Šarčević 2018 godine, kada je zaposleno 155 saradnika.

Vesna Vojvodić kaže da od 2018. do 2022. vidimo da problem nije rešen. Pita da li je iko iz ministarstva odradilo analizu u tim skolama sa novim kolegama, znaju li da li je došlo do pada nasilja…

Ministarstvo je predložilo i da ispisivanje učenika iz srednje škole, ukoliko se protiv njega vodi vaspitno-disciplinski postupka, bude odloženo do njegovog okončanja. Ni ta mera neće biti efikasna jer ne temelji na koordinaciji i saradnji smatraju stručnjaci. Moramo da imamo resurse koji znaju da primene pravilnik, da imamo dobru među-sektorsku saradnju policije, zdravstva, prosvetr, svi sistemi treba da se umreže da bi postigli efekat, nije dovoljno samo nešto napisati, kaže pedagod Ljiljana Marković.

Umesto pravilnika ministarstvo bi na primer, moglo da uputi molbu Skupštini Srbije i zahteva pristojniji politički dijalog, te zahtev REM-u da sankcioniše nasilje i vulgarnost na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, jer su upravo oni generatori nasilja u društvu koje se preliva na decu, smatra Vesna Vojvodić: „Nevolja je u tome što sve to što možemo da očekujemo u zakonu, ne može da reši problem nasilja u obrazovnom sistem jer je obrazovni sistem deo celog drustva u kom se nažalost gde nagrađuje i nasilna komunikacija i nasilno ponašanje“.

Deca vide modele u društvu na interenetu u rijalitiju, u estradi tu se nasiljem uspostavlja moć I dobija nešto što je cilj tog ponašanja, navodi pedagoškinja.

Ministar prosvete Branko Ružić nije odgovorio na našu molbu za komentar. Za tri dana prosvetari će znati da li se gora tresla samo da bi se rodio miš. U tom slučaju najavljuju oštru reakciju jer kažu doteralo je cara do duvara.

Kažu prosvetari, bićemo strpljivi, ali nemojte nas testirati. Hoće li ostati strpljivi – znaćemo za 3 dana, kada će se predstavnici prosvetnih sindikata zvanično obratiti javnosti, nakon uvida u finalni dokument.

Izvor: n1info.rs

Seoske sredine postaju sve popularnije među mladima, što zbog prirode i čistijeg vazduha, što zbog visokih kirija u gradovima, ali na to u velikoj meri utiču i ulaganja od strane Ministarstva za brigu o selu, koje već dve godine uspešno sprovodi plan oživljavanja srpskog sela.

Prema novom planu za 2023. godinu biće izdvojeno 1.44 milijarde dinara za realizaciju raznih projekata. Za četiri programa izdvojeno je 1.32 milijarde dinara.

Zadruge kao i dosada imaju primat, pa će za to biti izdvojeno najviše novca i to 502 miliona dinara. Zatim, 501 milion dinara je budžet za program kupovine kuće sa okućnicom, dok će za program adaptacije multifunkcionalnih objekata i program organizovanja manifestacija po selima biti izdvojeno 44,2 miliona dinara.

U protekle dve godine ostvareni su programi vredni 2,5 milijarde dinara u 1.600 sela u 142 lokalne samouprave od ukupno 179 lokalnih jedinica.

Uspešnost prethodnih investicija Ministarstva za rad i brigu o selu se ogleda i u tome što je do sada je dodeljena 1.101 seoska kuća u koje je useljeno više od 2.000 odraslih osoba i oko 1.500 dece, a sa novim useljenjima bi trebalo da oko 5.000 mladih živi na selu.

Šta može da se kupi za 10.000 evra?

Jedan od programa Ministarstva za brigu o selu podrazumeva dodeljivanje 10.000 evra za porodice koje žele da život započnu na selu. Na sajtu Nekretnine.rs pronašli smo nekoliko oglasa u kojima se nude kuće ili placevi na prodaju po cenama od 7.900 evra.

Na primer, u Banatskoj Dubici se može kupiti kuća sa 97 metara kvadratnih po ceni od 8000 evra, dok u okolini Soko Banje u Jošanici kuću od 40 kvadrata i 23 ari placa možete naći za 9.000 evra.

Uslovi za prijavu

Ipak, nekoliko je uslova koje istovremeno moraju da ispune:

da podnosilac prijave nema više od 45 godina
da je državljanin Srbije
da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije
da nije vlasnik ili suvlasnik nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta i da istu nisu otuđili ili poklonili u prethodnih 5 godina

Takođe, od podnosioca prijave očekuje se da sa prodavaocem nepokretnosti nije u krvnom srodstvu; da nije u postupku odobravanja sredstava za kupovinu nepokretnosti i da u momentu podnošenja prijave nemaju neizmirenih obaveza prema državi.

Sve ove uslove moraju da ispune oba supružnika.

Pored obaveznih uslova, podnosioci prijave moraju da ispune i samo jedan od sledećih uslova koji se odnose na to da se na selu živi samostalno u zakupljenoj kući ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima porodice, zatim da živi u gradskoj sredini u zakupljenoj nepokretnosti samostalno ili sa porodicom i da ima nameru da živi na selu.

Zanimanje je takođe važno za ostvarivanje ovog uslova, pa je tako potrebno posedovati formalno obrazovanje iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine ili da da je prosvetni radnik ili zanatlija. A druga mogućnost je da podnosilac zahteva obavlja poslove čija je priroda takva da mogu da ih rade od kuće na selu.

Kriterijumi za kuće

Kuće koje podležu programima Ministarstva za brigu o selu takođe moraju da prođu određene kriterijume. Seoska kuća mora da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga (zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza itd.).

Naravno, prvenstveno mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje.

Takođe je bitno da je upisana u katastar na ime prodavca, i da je nepokretnost, kao i svi prateći objekti, izgrađena u skladu sa propisima. Poslednji uslov je da joj je cena u granicama tržišne vrednosti i da kuća i pomoćni objekti nisu predmet sudskog spora.

Obavezna dokumenta koje morate da dostavite u prijavi, kao i sam obrazac prijave se mogu pronaći u dokumentu Programa objavljenom na sajtu resornog ministarstva za brigu o selu.

Više od 200.000 napuštenih kuća

Obezbeđivanje stambenog prostora je jedno od glavnih pitanja sa kojima se mladi suočavaju. Zato je ono uzeto kao prioritet u Ministarstvu za brigu o selu.

Pored toga, povećanje nataliteta, smanjenje prosečne starosti stanovništva i pokretanje i razvoj privrednih aktivnosti su neki od posebnih ciljeva na kojima bi trebalo raditi u budućnosti.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća sa okućnicom, a koje su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu da žive na selu.

Izvor: blic.rs

U trenutku kada je ceo svet skoro potpuno zaboravio na pandemiju koronavirusa, stručnjaci upozoravaju da možda ipak nije kraj. Najveća opasnost, kao i prvi puta vreba iz Kine, u kojoj bi prema procenama moglo da bude i do milion umrlih do kraja sledeće godine.

Naime, nekoliko vodećih naučnika i savetnika Svetske zdravstvene organizacije je navelo da smatra da je prerano da se proglasi globalni kraj vanredne situacije pandemije koronavisrua zbog potencijalno razornog talasa koji će doći u Kinu.

Projekcije sugerišu da bi se druga po veličini svetska ekonomija mogla suočiti sa više od milion smrtnih slučajeva 2023. nakon nagle promene kursa, tačnije ublažavanja mera do kojih je došlo nakon što su se građani pobunuli protiv represije vlasti i strogih anti kovid pravila koja su na snazi sada već godinama unazad, piše Gardijan.

Kako kažu, do sada je kineski pristup nultom kovidu održao relativno nizak broj infekcija i smrtnih slučajeva među populacijom od 1,4 milijarde ljudi, ali je relaksacija pravila promenila globalnu sliku.

„Pitanje je da li to možete nazvati postpandemijom kada tako značajan deo sveta zapravo tek ulazi u svoj drugi talas“, rekla je holandski virusloškinja Marion Koopmans.

Još u septembru, šef SZO, Tedros Gebrejesus, rekao je da se pandemiji „nazire kraj“. Prošle nedelje je promenio mišljenje i da se „nada“ okončanju vanrednog stanja negde 2023. godine.

Takođe, postoji strah i od toga da virs ponovo mutira i počne da se širi planetom.

Trenutno, podaci iz Kine koji su podeljeni i SZO i bazi podataka virusa GISAID pokazuju da varijante koje tamo kruže su globalno dominantni omikron i njegove podvarijante, iako je slika nepotpuna zbog nedostatka potpunih podataka.

SAD žele da pomognu Kini

Sjedinjene Države su u utorak nagovestile da su spremne da pomognu Kini u njenom rastućem izbijanju, upozoravajući da bi nekontrolisano širenje tamo moglo imati implikacije na globalnu ekonomiju.

„Spremni smo da nastavimo da podržavamo zemlje širom sveta, uključujući Kinu, u ovoj i drugoj zdravstvenoj podršci u vezi sa kovidom“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Na pitanje da li su SAD ponudile Kini da obezbede vakcine, Prajs je rekao da su mnogo puta javno istakli da smo najveći donator vakcina protiv Covid-19 širom sveta. svet.

„Takođe primećujemo da ono što se dešava u Kini ima implikacije na globalnu ekonomiju. Znamo da kad god se virus na nekontrolisan način širi svuda, ima potencijal da se pojave varijante“, rekao je Prajs.

Šta se dešava u Kini?

Podsetimo, skoro tri godine kineska vlada je koristila stroga ograničenja, centralizovane karantine, masovno testiranje i rigorozno praćenje kontakata kako bi obuzdala širenje virusa. Ta skupa strategija je napuštena nakon eksplozije protesta širom zemlje protiv strogih ograničenja koja su uzdrmala poslovanje i svakodnevni život građana Kine.

Međutim, stručnjaci su upozorili da je zemlja slabo pripremljena za tako drastičan izlazak, jer nije uspela da poveća stopu vakcinacije starijih, da poveća kapacitete intenzivne nege u bolnicama i da gomila zalihe antivirusnih lekova.

U sadašnjim uslovima, ponovno otvaranje širom zemlje moglo bi da dovede do 684 smrtna slučaja na milion ljudi, prema projekcijama tri profesora sa Univerziteta u Hong Kongu, preneo je CNN.

S obzirom na populaciju Kine od 1,4 milijarde ljudi, to bi iznosilo 964.400 smrtnih slučajeva.

Nalet infekcija bi „verovatno preopteretio mnoge lokalne zdravstvene sisteme širom zemlje“, navodi se u istraživačkom radu, objavljenom prošle nedelje na serveru za preprint Medrkiv i koji tek treba da prođe recenziju.

Ukidanje ograničenja u provincijama dovelo bi do 1,5 do 2,5 puta veće potrebe za povećanjem kapaciteta bolnica, navodi se u studiji.

Ipak, ovaj najgori scenario bi se mogao izbeći ako Kina brzo uvede pojačane inekcije i antivirusne lekove.

Sa pokrivenošću četvrtom dozom vakcinacije od 85 odsto i antivirusnom pokrivenošću od 60 odsoto, broj smrtnih slučajeva može se smanjiti od 26 dsoto do 35 odsto prema studiji.

Izvor: nova.rs

Republički zavod za statistiku danas je saopštio prve rezultate popisa održanog ove godine. U Srbiji živi 6.690.887. lјudi, što ja za skoro pola miliona manje nego 2011. godine kada je poslednji put rađen popis. Popisom su prikuplјeni i podaci o 2 520 854 domaćinstava i 3 628 175 stanova.

Prema prvim rezultatima koji su objavlјeni, ukupan broj stanovnika na teritoriji Zapadnobačkog okruga je 156.003, od kojih je 71.521 evidentirano na teritoriji Sombora, 23.383 u Apatinu i pripadajućim selima, 35.940 u Kuli sa slima i na teritoriji Odžaka 25.159.

Opština Sombor je prema popisu iz 2011. godina imala 87.815 stanovnika, što znači da je u Somboru za proteklih 11 godina "nestalo" cca 16.000 stanovnika.

Do marta naredne godine Zavod za statistiku će sukcesivno objavlјivati konačne rezultate popisa. Prvi rezultati Popisa sadrže osnovne podatke o ukupnom broju popisanih lica, broju stanovnika, domaćinstava i stanova, prema stanju na dan 30. septembra 2022.

Iz Republičkog zavoda za statistiku napominju da su prvi rezultati Popisa podložni su promenama tokom statističke obrade podataka. Konačni rezultati Popisa biće publikovani sukcesivno, i to od aprila 2023. do juna 2024. godine.

Čuveni slikar koji je veći deo svog života proveo u Somboru Zoran Stošić Vranjski, preminuo je u sredu 21. decembra u 87. godini života.

Rođen je u Vranju 1936. Studije slikarstva završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi u klasi prof. Ante Abramovića.

Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955.

U okviru svog umetničkog rada, samostalno je izlagao više od 120 puta. Član je udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967, Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine. Redovan je član Matice Srpske. O njemu je preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu.

Monografija posvećena ovom slikaru "Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog" objavljena je 1993. sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. objavio knjigu "Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog".

Slikar veoma prepoznatljivog i visoko kotiranog opusa, uljano slikarstvo, crtež, akvarel, pastel i kolaž, puno puta nagrađivan za svoj umetnički rad i više od 50 godina prisutan na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni.

Godine 1992. oformljen je legat Zorana Stošića Vranjskog, gradu Vranju koji se čuva u Zbirci savremene umetnosti Galerije Narodnog muzeja.

Vranjski je rodnom gradu poklonio 594 dela rađena različitim tehnikama, za 30 godina postojanja legata. Vranjski je poklonio gradu i portrete znamenitih Vranjanaca koji krase veliku salu zgrade Načelstva. Osim u Vranju legat Zorana Stošića Vranjskog od 1992. postoji i u Gradskom muzeju u Somboru.

Zoran Stošić Vranjski izlagao je u paviljonima i galerijama svih većih gradova u zemlji, regionu , Evropi: u Beogradu, Vranju, Somboru. Novom Sadu, Podgorici, Kragujevcu, Sremskim Karlovcima, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Jagodini, Pirotu, Prištini, Nišu, Beču, Lusaki, Bolcanu, Minhenu, Parizu, Santandreji, Budimpešti, Ksantiju, Baji, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Osijeku, Vinkovcima, Bitolju...Kolektivnih nastupa ima preko 600.

Zoran Stošić Vranjski biće sahranjen u petak u Somboru.

U utorak, 20. decembra, u prostorijama Gradske uprave u Somboru održan je sastanak predstavnika lokalne samouprave sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji i Fonda „Evropski poslovi“ Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Na sastanku su učestvovali gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, Nikola Bertolini i Frederik Misrahi ispred Delegacije EU u Srbiji, direktor Fonda „Evropski poslovi“ Aleksandar Simurdić, kao i pomoćnik gradonačelnika Branislav Svorcan, koordinator za evropske poslove prof. Saša Bošnjak i šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj Mihael Plac.

Učesnici sastanka razgovarali su o uspostavlјanju buduće saradnje između grada, Delegacije EU i Fonda, kao i planovi za nove zajedničke projekte.
Tokom sastanka gradonačelnik i njegovi saradnici predstavili su i projekte na teritoriji Sombora koji su realizovani zahvalјujući finansiranju iz fondova Evropske unije.