Sombor.info

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru danas je održana prezentacija Nacrta Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine. Ovo je bila prilika da se građani, institucije i preduzeća upoznaju sa nacrtom krovnog dokumenta na osnovu koga će se definisati razvojni pravci i prioriteti na koje će se usmeriti Pokrajina u narednom periodu, ali i da se daju primedbe, komentari i sugestije na nacrt ovog dokumenta.

Javnu raspravu organizovao je Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a Nacrt Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine prezentovali su predstavnici pokrajinskih sekretarijata.

Ispred Grada Sombora prisutne je pozdravila zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica koja je istakla koliko od dobrog i pravog planiranja zavisi uspešnost i realizacija zacrtanih cilјeva, a ispred Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu zamenik sekretara Radivoj Paroški rekao je da se na izradi nacrta intenzivno radilo dve godine, te da je u izradu uklјučen veliki broj institucija, zainteresovanih stručnih lјudi i građana koji su imali želјu da ovaj strateški dokument bude što bolјi, što kvalitetniji.

Sombor je drugi grad u kome je održana prezentacija Nacrta Plana razvoja APV, a Javna rasprava traje sve do 25. januara 2023. godine.

Kada se govori o drevnim civilizacijama, većina ljudi pomisli na Grke i Rimljane, što je jasno, sasvim razumljivo. Obe te civilizacije su na neki način oblikovale moderno društvo, bilo da je reč o njihovim dugotrajnim društvenim, kulturnim ili političkim uticajima.

Međutim, postoje desetine civilizacija koje su postojale mnogo pre nego što su Grci i Rimljani ostavili svoj pečat u istoriji čovečanstva, piše Punkufer.hr.

Civilizacija Maja

Civilizaciju Maja uglavnom su činili domorodački narodi Srednje Amerike i Meksika. Njihov životni stil lovaca i sakupljača može se pratiti unazad do 7.000 godina pre nove ere, ali prva stalna sela izgrađena su oko 2.600. p.n.e..

Otprilike u to vreme dogodio se najraniji razvoj poljoprivrede. Na vrhuncu, njihova populacija premašivala je 19 miliona ljudi. Gradili su ekstravagantne građevine, hramove i piramide — neke čak veličanstvenije i od onih u Egiptu.

Njihova religija nije u potpunosti shvaćena, ali narod Maja verovao je u nebo i podzemni svet poznat kao Xibalba. Često su prinosili ljudske žrtve kao žrtve svojim bogovima, ali budući da su verovali da duhovi jednostavno prelaze na sledeći svet, nije bilo ničeg zlonamernog u ritualnom činu.

Stari Egipat

Drevna egipatska civilizacija uspostavljena je kada je kralj Menes koji je bio prvi faraon, ujedinio Gornji i Donji Egipat 3.150. godine pre nove ere. Njegovo se stanovništvo većinom okupljalo uz obale reke Nil. Oni su odgovorni za neke od najvećih građevina ikada izgrađenih, uključujući Veliku piramidu u Gizi, jedno od sedam čuda starog sveta.

Stari Egipćani se mogu definisati kao civilizacija „prvih“. Ostvarili su veliki napredak u matematici i bili su pioniri medicinske nauke. Oni su bili prvi ljudi koji su vodene putove koristili kao trgovačke i izrađivali oruđe od bronze. Takođe su zaslužni za razvoj prve fonetske abecede koja je bila široko korišćena zahvaljujući izumu papirusa, što je zauzvrat dovelo do razvoja prvog poštanskog sistema.

Verovali ili ne, bili su i prvi ljudi koji su koristili pastu za zube i nosili perike. Zbog brojnih ratova i invazija, njihova prastara kultura s vremenom je polako nestala.

Civilizacija u dolini Inda

Prostirući se od današnjeg Avganistana i Pakistana do severozapadne Indije, civilizacija doline Inda pokrivala je 1,25 miliona kilometara, što je čini najrasprostranjenijom civilizacijom drevnog sveta. Do 2.500. godine pre Hrista, civilizacija doline Inda je napredovala, a ljudi su živeli u desetinama visoko razvijenih i prostranih urbanih središta.

Postoje čak i dokazi da su kuće imale zasebne kupaonice koje su vodile do sofisticiranog podzemnog kanalizacijskog sistema.

Meštani su imali pismo, te se bavili i matematikom. Ali ono što je još zapanjujuće je da arheolozi nisu pronašli nikakve tragove ratovanja ili masovnog nasilja. Procenjuje se da su živeli bez oklopa i oružja više od 700 godina.

Umesto toga, bili su miroljubivi ljudi koji su prijateljski trgovali sa susednim civilizacijama. Možda je upravo ta nezainteresovanost za rat dovela do njihovog pada u ruke srednjoazijskih osvajača. Drugi istoričari, međutim, tvrde da je njihov kraj posledica velike poplave.

Mesopotamija

Dugo su vremena naučnici verovali da je Mesopotamija prva civilizacija. Danas region obuhvata Irak, Kuvajt, Tursku i Siriju. Hiljadama godina ljudi su živeli u malim naseljima koja su se naposletku transformisala u raštrkane poljoprivredne zajednice. Te su se zajednice proširile u ono što mi smatramo gradovima, a Uruk je bio prvi oko 3.500. pre nove ere. Na svom vrhuncu, bio je dom za oko 50.000 ljudi.

Osim po poljoprivredi, Mesopotamija je poznata po svojoj unosnoj trgovini i osnivanju raznih industrija, uključujući zidarstvo, obradu metala i kožu. Istoričari čak smatraju njegove stanovnike odgovornima za izum točka. Međutim, region su zauzeli Persijanci, a do vremena kada je Aleksandar Veliki osvojio Persijsko Carstvo, većina mesopotamskih gradova i kulture gotovo je nestala.

Prastanovnici Australije

Autohtoni narodi Australije bili su stanovnici kopnene Australije i njenih ostrva pre dolaska evropskih kolonizatora. Generalno se veruje da su izvorno došli iz jugoistočne Azije u vreme kada su nivoi mora bili niski, a kopneni mostovi veći.

Istraživanja pokazuju da su oni najstarija civilizacija na zemlji. Najraniji ljudski ostaci mogu se pratiti otprilike 50.000 godina unazad; međutim, neuverljivi podaci sugerišu da su možda postojali pre čak 80.000 godina.

Australski autohtoni narodi bili su lovci-sakupljači, i iako su bili nomadi, imali su jake veze s određenim područjima zemlje koja su možda smatrali domom. Nakon što su Evropljani stigli, okupirali su ceo kontinent i govorili više od 200 različitih jezika. Zbog kolonizacije, gotovo su u potpunosti izbrisani s lica zemlje.

Izvor: danas.rs

Prema istraživanju francuske kompanije Fotoboks, evropskog lidera u štampanju fotografija, koja je nedavno sprovela istraživanje o najpopularnijim destinacijama za odmor, Budimpešta, glavni grad Mađarske je mesto sa najviše poseta na Instagramu kada je u pitanju Evropa.

Photobok je analizirao broj slika i hashtagova božićnih pijaca u svakom gradu.

Haštag – #budapestchristmasmarket korisnici ove društvene mreže podelili su čak 10.601 put, što predstavlja ubedljivu pobedu, pošto sledeći na listi, Krakov, ima manje od 2.000.

Pogledajte listu:

Budimpešta – Mađarska 10.601
Krakov – Poljska 1.647
Inzbruk – Austrija 1.622
Cirih – Švajcarska 1.375
Kopenhagen – Danska 340

Photobook je takođe sproveo anketu o najboljim gradovima za posetu ovog Božića, a na vrhu su bili Amsterdam i Budimpešta.

Kriterijumi su uključivali koliko božićnih pijaca i događaja ima u gradu, kao i druge faktore koji pomažu u stvaranju božićne atmosfere. U Budimpešti postoje tri velike božićne pijace, nekoliko klizališta na otvorenom, božićni ukrasi, nekoliko vrsta kuvanog vina i naravno prelepa jelka.

Budimpešta, jedan od najlepših srednjoevropskih gradova, nastala je spajanjem Budima, stare mađarske prestonice na desnoj, i Pešte na levoj obali Dunava (1873).

Budimpešta je za samo nekoliko decenija izrasla u pravu metropolu, drugu po značaju u Austrougarskoj carevini, dostojnu Beča, sa impresivnim javnim zgradama, dobro uređenim avenijama, prostranim parkovima na rečnim ostrvima, prelepim mostovima i metroom ( 1896) drugi u Evropi i treći u svetu posle Londona i Njujorka, prenosi Oslobođenje.

Ove prirodne preparate za uklanjanje vlage i plesni možete napraviti sami.

Vlaga i plesan u vašem stanu ne samo da izgledaju ružno, nego što je još gore – mogu biti uzrok mnogih bolesti od kojih su najčešća respiratorna oboljenja i razne vrste infekcija. Osim toga, mogu uticati i na razvoj alergija. Ako imate vlagu ili plesan u kući, rešite ih se prirodnim putem.

Evo kako:

Ulje čajevca

U boci s raspršivačem pomešajte 450 mililitara vode i dve kašičice ulja čajevca. Dobro promućkajte i poprskajte po površinama. Ostavite da tako odstoji i nemojte to mesto naknadno brisati krpom. Treba naglasiti da je miris prilično intenzivan i da će se zadržati u vašem domu nekoliko dana.

Alkoholno sirće

Ono eliminiše oko 90 posto plesni i vlage. Sirće sipajte u bocu s raspršivačem i poprskajte na ugrožena mesta. Ostavite neko vreme da odradi posao. S obzirom na to da sirće ima prilično jak miris, možete mu dodati nekoliko kapi eteričnog ulja, najbolje limuna, jer je ono dovoljno snažno da zamaskira neprijatan miris sirćeta. S druge strane, nije toliko jako da ima nepovoljan uticaj na osobe osetljive na mirise.

Soda bikarbona

Ona je sama po sebi odlično sredstvo za čišćenje, a u ovom konkretnom slučaju možete je pomešati sa sirćetom ili vodom.

Semenke grejpa

U bocu s raspršivačem ulijte 450 mililitara vode i 20 kapi ekstrakta semenki grejpa. Potom bocu dobro protresite kako bi se sastojci sjedinili. Tečnost poprskajte po problematičnim područjima i ostavite da odstoji. Nema potrebe kasnije brisati sredstvo.

Izvor: n1info.rs

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je u Danu uživo da "povećanja utiču na kvalitet života penzionera". "Prosečna penzija s nekog nivoa od 31.000 trenutno, nakon povećanja u novembru i januaru će izaći na blizu ili nešto više od 37.000 mesečno u narednoj godini", kaže on.

Trenutno se za usklađivanje penzija koristi takozvani švajcarski model, a od januara će se koristiti nadograđeni švajcarski model.

Prema rečima Altiparmakova, nadograđeni švajcarski model podrazumeva da penzije u boljoj meri mogu da prate ekonomske mogućnosti zemlje.

„Tako da se u situacijama kada je to ekonomski održivo penzije usklađuju 100 odsto sa rastom zarada. 2014. smo imali tu odlučnu penzijsku reformu kojom su uvedene određene promene pripisa uslova za penzionisanje, izjednačena starosna dob žena sa muškarcima. Uveden je ponovo sistem koji smo imali u staroj Jugoslaviji, da se adekvatno umanjuje penzija građanima koji se prevremeno penzionišu, to je pomoglo da se stave pod kontrolu penzijski rashodi“, kaže.

Ističe da je „i veći broj zaposlenih i manji broj penzionera“.

„Povećala se stopa zaposlenosti, broj osiguranika, s druge strane restriktivniji uslovi za penzionisanje su onemogućili deo građana da se penzionišu pre 65. Bejbi bum generacija je završila svoje penzionisanje 2021. godine, tako da sada ide manje generacija koje imaju mogućnost da se penzionišu“, kaže on.

Objasnio je i koliko će penzije porasti novim povećanjima.

„Prosečna penzija s nekog nivoa od 31.000 trenutno, nakon povećanja u novembru i januaru će izaći na blizu ili nešto više od 37.000 mesečno u narednoj godini“, kaže on i dodaje da povećanja utiču na kvalitet života penzionera.

Ipak, upozorava da „bilo kakva dodatna povećanja ne bi bila održiva i uvela bi nas u probleme kojima smo nažalost bili svedoci u prethodnim decenijama“.

Pas Hačiko, koji je svog preminulog vlasnika čekao devet godina nakon njegove iznenadne smrti, pravi je primer koliko psi mogu biti odani.

Odanost i odanost psa je nešto posebno i stvara neraskidivu vezu između vlasnika i njegovog četvoronožnog ljubimca. Međutim, neke rase pasa su lojalnije od drugih.

Lojalni psi mogu da se raduju svakom novom poznanstvu i odlično prihvataju nove ljude u svom životu, ali znaju kome se daje najviše ljubavi, a ko se sluša. Neki od njih će životom braniti svog vlasnika.

Ispod je lista 10 najlojalnijih rasa i njihovih kvaliteta.

Doberman

Kada doberman dolazi iz dobrog legla i pravilno je obučen, on je pravi prijatelj i čuvar. Ove inteligentne pse je lako dresirati i stoga su često deo vojnih ili policijskih jedinica. Vole svoje vlasnike, posebno one koji im omogućavaju puno aktivnosti i avantura u prirodi. Njihova odanost ljudima nije ograničena samo na vlasnika (kao što im glas sugeriše), vole ljude uopšte i zato su toliko popularni kroz istoriju.

Akita inu

Već smo spomenuli psa Hačika, koji je bio tema popularnog filma i postao poznat kao najodaniji pas svih vremena, kao i njihova rasa. To su zapravo radni psi uzgojeni u Japanu, a stručnjaci ih opisuju kao pse dostojanstvenog i hrabrog temperamenta. Akita je pun ljubavi, ali i poštovanja prema najbližim ljudima u svom životu. On je zabavan prijatelj kada je pravilno socijalizovan i obučen, iako ponekad može biti tvrdoglav.

Bigl

Pripadnici ove rase su veoma popularni porodični psi. Svetsko udruženje odgajivača pasa opisuje ih kao "izuzetne lovačke pse i odane prijatelje". Kako su uzgajani za lov u čoporima, biglovi vole društvo i ljudi i drugih pasa. Bigl će "pratiti svoj nos" bilo gde, čak i kada mu se kaže drugačije. Međutim, vremenom postaju veoma vezani za svoj "ljudski čopor". Uvek im treba društvo, bilo ljudsko ili pseće. Uz minimalnu socijalizaciju, biglovi se lako nauče da budu nežni prema deci i drugim psima.

Čivava

mali pas sa velikom ličnošću i zaista je odan prijatelj. Pošto su puni želje da udovolje svom vlasniku, nije im potrebna posebna obuka. Oni su najmanja rasa, neke teže manje od dva kilograma. Mogu veoma da variraju po temperamentu, ali svi primerci ove rase su potpuno posvećeni ljudima koje vole i proždiru svu pažnju koju mogu dobiti. Neki pripadnici ove rase stekli su reputaciju divljih i zlih prema strancima, ali to je verovatno rezultat njihove velike odanosti svom vlasniku.

Jazavičar

Oni su odavno poznati ne samo kao jedna od najlojalnijih rasa, već i kao najzabavnija. Jazavičari su živahni psi, prijateljski raspoloženi, sa veoma jakim čulom mirisa. Veoma su inteligentni, pa im često dosadi ako im vlasnik ne posveti dovoljno vremena. Iako su zapravo samostalni, rado će se uključiti u sve aktivnosti svoje porodice. Vole ih svi koji su upoznali njihov živahan karakter, inteligenciju, lovački instinkt i odanost ljudima sa kojima žive.

Nemački ovčar

Svetsko udruženje odgajivača pasa naziva nemačke ovčare "rasom koju obožavaju pravi ljubitelji pasa". Stekli su reputaciju izuzetne inteligencije i plemenitog temperamenta. Nikada se neće naviknuti na miran život kod kuće, na kauču. Potrebno im je mnogo fizičke aktivnosti, pa čak i mentalnih izazova tokom dana. Savršeno će obaviti svaki zadati posao, bilo da je u pitanju policijski posao ili posao psa vodiča, pripadnika gorske službe spasavanja ili čak takmičara u psećim sportskim igrama. Oni su pravi prijatelji. Međutim, potrebno im je vreme da im se neko dopadne, ali kada im se to učini, postaju izuzetno lojalni.

Jorkširski terijer

Lojalni pas sa jakim temperamentom. Jorkširski terijeri su hrabri, odlučni, radoznali i puni energije. Oni su veliki prijatelji, bez obzira da li njihov vlasnik živi u malom stanu ili velikoj kući sa baštom. Ovi terijeri uvek čekaju avanture, pa ponekad rade neke neželjene stvari. Od vlasnika zahtevaju veliku pažnju, ne vole da budu dugo sami u kući. Obično se dobro slažu sa drugim psima ili čak mačkama u kući. Njihova lojalnost je zaista bezgranična.

Bernardinac

Ovi džinovski psi su jedna od najpopularnijih rasa upravo zato što su prijateljski raspoloženi prema ljudima i veoma strpljivi. Ako su rano obučeni da budu lojalni i poslušni, sveti Bernardinci su savršeni kućni ljubimci za porodice sa decom. Neophodno je pažljivo birati leglo jer su sklona genetskim oboljenjima. Čim se ovaj pas dovede kući, potrebno ga je odmah dresirati i socijalizovati.

U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen.

Radi se o pravu na tzv. stambeni dodatak iliti Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine iz člana 95. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: „Zakon“).

Čini se da ovo pravo nije zaživelo jer navedeni član 95 Zakona ističe da se bliži uslovi i procedura utvrđuju odlukama lokalnih samouprava. Uz rezervu da je moguće da je autoru ovog teksta promakla još neka odluka lok. samouprava, na internetu je moguće naći samo raspis opštine Dimitrovgrad iz novembra 2021. godine koji možete videti ovde.

Ipak, bez obzira na to, autor teksta je stava da su odredbe Zakona i pratećeg pravilnika dovoljno precizne da se mogu podnositi zahtevi.

Šta podrazumeva stambeni dodatak?

Ukratko, ovaj član Zakona kaže da ako ispunjavate uslove iz Zakona proces funkcioniše tako što – vi imate ugovor sa vašim zakupodavcem, podnesete zahtev, ako vam je isti odobren, opština uplaćuje novac zakupodavcu koji vam smanjuje zakupninu u tom iznosu.

Uslovi su da ste državljani Republike Srbije koji:

1) ne ostvaruju više prihoda od limita iz člana 89 Zakona,

2) nemaju stan na svoje ime, ili imaju stan koji nije tzv . odgovarajući stan iz člana 90 Zakona

3) plaćaju zakupninu manju od limita određenog u članu 95 Zakona.

 U želji da skrenemo pažnju na ovo naizgled zaboravljeno pravo, prenosimo u nastavku teksta najvažnije elemente i uslove za ostvarivanje istog.

1) Granice prihoda za ostvarivanje prava

Član 89 Zakona definiše granice prihoda tako što propisuje maksimalni iznos prihoda jednočlanog domaćinstva i formulu za uvećanje tog maksimuma kod višečlanih domaćinstava. Iako ovaj član ne propisuje direktno maksimalni prihod za ovaj vid stambenog dodatka, mogao bi se koristiti maksimum za tzv. pravo na za neprofitni zakup stanova u javnoj svojini jer je svrha oba prava ista-omogućiti pomoć kod plaćanja zakupnina.

Radi lakšeg objašnjenja, uzećemo primer porodice sa detetom mlađim od 14 godina. U toj situaciji se maksimalni prihod te porodice računa tako što se 1,2 prosečne neto zarade u opštini prebivališta podnosioca zahteva (tamo gde je stan za koji se plaća zakup) množi sa koeficijentom 2,2.

Kako Zavod za statistiku objavljuje podatke o prosečnim zaradama, relativno se lako može obračunati koji je to najviši iznos prihoda u pitanju. Tako smo koristeći ovaj link Zavoda za statistiku došli do cifara za septembar 2022 godine prema kojima su limiti za određene gradove sledeći:Vodič kroz stambeni dodatak: Koji podstanari imaju pravo na subvencije i zašto to nikad nije zaživelo u Srbiji? 2

2) Odgovarajući stan

Kada govorimo o odgovarajućem stanu iz člana 90 Zakona i tu se u zakonu različito definiše koja se korisna površina stana smatra odgovarajućom u zavisnosti od broja članova domaćinstva. Ako uzmemo isti primer tročlane porodice, da bi ta porodica mogla da ostvari pravo na stambeni dodatak morala bi da ili nema nijednu nekretninu na svoje ime ili da ima stan koji je manji od 40m2 neto korisne površine (shodno članu 90 stav 2 tačka 3) Zakona).

 Pored toga, da bi se stan smatrao odgovarajućim on mora da ispunjava i određene uslove u vidu opremljenosti, bezbednosti za život itd. Suštinski, iako to Zakon izričito ne kaže, odgovarajući stan mora da ima i upotrebnu dozvolu ili da je makar podoban da je ima.

Navedena neto korisna površina je važna i kao gornja granica stana koji porodica iznajmljuje. Pa je tako predviđeno da tročlana porodica može da ostvari pravo na stambeni dodatak do površine iznajmljenog stana između 40 m2 i 56m2 neto korisne površine. Ukoliko bi površina iznajmljenog stana bila veća, odobrena pomoć bi se proporcionalno smanjila, naravno ako su ispunjeni i ostali uslovi za odobrenje pomoći.

3) Najviši iznos zakupnine

Zakon propisuje i uslov da zakupnina ne prelazi najviši iznos neprofitne zakupnine obračunate prema metodologiji koju je po ovlašćenju iz Zakona utvrdilo nadležno ministarstvo građevinarstva.

To je učinjeno putem Pravilnika o jedinstvenoj metodologiji obračuna neprofitne zakupnine iz 2017. godine. Shodno pravilniku, najviša neprofitna zakupnina može biti 2,904 % od vrednosti zakupljenog stana 31. decembra prethodne godine, tj. od iznosa osnovice za porez na imovinu za odgovarajuću godinu.

Dakle, da bi se odredilo da li imate pravo na podršku, bilo bi neophodno da od zakupodavca dobijete poslednje poresko rešenje o porezu na imovinu. Ilustracije radi, koristeći podatke Zavoda za statistiku sa ovog linka obračunali smo kolika bi to najviša zakupnina mogla biti ako bi se gledale prosečne cene stanova u prvoj polovini 2022. godine. Tako smo došli do sledećeg zaključka:

Vodič kroz stambeni dodatak: Koji podstanari imaju pravo na subvencije i zašto to nikad nije zaživelo u Srbiji? 3

4) Iznos pomoći države

Kao što smo već napomenuli, u slučaju tročlane porodice predviđeno je da je odgovarajući stan do 56 m2 i da se podrška pruža do te površine. Ako bi smo uzeli da tročlana porodica u Beogradu ostvaruje sve uslove i iznajmljuje stan od 60 m2 (više od navedenog limita) za koji plaća zakupninu od 360 EUR mesečno (manje od gore navedenog limita) onda bi pomoć države bila obračunata proporcionalno najvišoj kvadraturi odgovarajućeg stana od 56 m2.

U konkretnom slučaju bi to značilo da bi porodica dobila 336 EUR pomoći i da bi za toliko bio umanjen rashod prema zakupodavcu pa bi porodica tom zakupodavcu morala da doplati još 24 EUR mesečno.

 Predlog

Kao što se može primetiti, imajući u vidu da je navedeni pravilnik iz 2017 godine, najviši iznosi zakupnina možda ne oslikavaju trenutnu tržišnu realnost. Ali, svakako da postoje i potencijalni korisnici koji bi mogli ostvariti pravo na stambeni dodatak.

Takođe, okolnost da se odgovarajuće odluke lok. samouprava ne mogu lako naći na internetu otežava pristup ovom pravu. Ali to ne znači da se ne može podneti zahtev lok. samoupravi po mestu prebivališta (bitno je da ste dakle prijavljeni na adresi stana koji iznajmljujete) u tzv. slobodnoj formi budući da je i sam zakonski tekst dovoljno precizan da omogući obračun pomoći.

Svakako da je pitanje je kako bi lok. samouprava reagovala i koju bi odluku donela pa je u tom smislu potrebno izraditi odgovarajuće nedostajuće akte. Pored toga, i metodologija za obračun najviše zakupnine bi morala biti ažurirana tako da isprati nova tržišna kretanja.

Izvor: danas.rs

Svakom gradu u Srbiji potrebno je jedno ovakvo udruženje!

„Somborske šnajderke su žene koje su uzele sudbinu u svoje ruke – naučile smo da krojimo svoj put. Svojim ličnim iskustvom želimo da pošaljemo poruku drugim ženama: većina nas, bez obzira na obrazovanje i društveni položaj, može da dospe u zamku nasilnika. Mi smo žene koje su nekada bile na margini, odbačene od porodice i prijatelja, niko nam nije verovao – a uspele smo da napravimo svoju modnu kolekciju, da se probijemo na američko tržište, imale smo svoju reviju, svojim rukama smo sašile haljine i iznele ih kao pobednice na crvenom tepihu“.

Dr Tamara Rudić je svojim rečima najbolje opisala neverovatnu misiju u koju se upustila sa pet hrabrih saborkinja. Za vreme pandemije, žene koje su se upoznale u teškom razdoblju života su se udružile kako bi šile maske. Taj mali korak izrodio je nešto mnogo veće – nadu u bolje sutra za svaku žrtvu nasilja.

„Somborske šnajderke“ su danas udruženje žena koje su preživele nasilnike i odlučile da se ekonomski osamostale svojim radom. One šiju razne stvari, od haljina do lutaka, ali važnije od toga, prepoznale su šta sve treba ženama kada izađu iz sistemske podrške i nastoje da svakoj to obezbede. Od krova nad glavom, do vozačke dozvole.

Razgovarala sam sa tri „Somborske šnajderke“ – Tamarom Rudić, J.S. i Lj.M.

One nas mogu naučiti vrednim lekcijama: kako se zapravo ženama pomaže da stanu na svoje noge.

Kad ostaneš sama na svetu…

Žene se u 30 odsto slučajeva vraćaju nasilniku zbog ekonomskih razloga, što ih stavlja u životnu opasnost i dodatno traumatizuje njihovu decu, govori Tamara Rudić za Zadovoljna.rs. Žrtve nasilja imaju podršku od države samo jedan kratak period – a posle toga su najčešće prepuštene same sebi. To pokazuje iskustvo J.S. i Lj.M.

„Kad sam tek izašla iz sigurne kuće, nije bilo lako, ali sam imala podršku bar nekih ljudi koji me nisu osuđivali, jer žena uvek bude osuđena. Svi te gledaju ispod oka“, kaže nam J.S.

„Ja nisam imala podršku nikoga, sama sam počinjala s petoro dece. Kad izađeš niko ti ne veruje, osuđuju te, govore: ‘Zašto nije ćutala, zašto nije trpela’. Uvek ima svega. Ljudi ne saslušaju tvoju priču, već te prelako osude“, dodaje njena saborkinja LJ.M.

LJ. M. nije izneverila samo okolina, već i nadležne službe.

„U institucijama mi nisu verovali i čak su svedočili u korist nasilnika. Socijalna radnica koja je došla na uviđaj napisala je da sam bila ‘sveže okupana i ofarbane kose’, što uopšte nije bila istina – bila sam u jako lošem stanju. To je bilo u tonu: ‘Ona se rastala, vidi je šminka se’. To je osuda, to nije pomoć nikakva. Nije mi verovala. A ako institucije nisu tu kada nam trebaju, ko će da bude?“ pita se LJ.M.

Njoj je prišla žena koja je od početka u „Somborskim šnajderkama“ i pitala je da im se pridruži. Tada je Lj.M. shvatila koliko je bitna zajednica žena koje su prošle kroz istu traumu i koje najbolje razumeju šta joj zapravo treba – edukacija i rad. Jer, jedino kroz posao, kroz zanat, Lj.M. može sebi i svojoj deci da obezbedi dostojanstven život.

A upravo to je misija „Somborskih šnajderki“.

Jedna za drugu – u svako doba dana

„Somborske šnajderke mi pomažu oko krova nad glavom, da nađem kuću za sebe i svoju decu, da ih obezbedim, oko skupljanja papira… Mi smo tu jedna za drugu u svako doba, da se oslonimo i pružimo podršku jer razumemo kroz šta smo prošle“, priča nam Lj.M.

Ovo udruženje od šest žena ima dva programa koje su definisale: jedan je podrška samostalnom stanovanju, a drugi je program mentorstva.

„Program podrške samostalnom stanovanju je koncipiran na osnovu realnih potreba žena kad izađu iz sistemske podrške. Dakle, sve ono što je neophodno ženi da organizuje pristojan život – od plaćanja stanarine, namirnica, školovanja dece, zdravstvene nege, adaptacija u stanu… Sve je to u programu definisano“, objašnjava Tamara Rudić.

„Važno nam je da žene steknu neka osnovna znanja u krojenju i šivenju, kako bi mogle da se zaposle u tekstilnim fabrikama. Ako žele da ostanu u organizaciji, imamo dve obučene mentorke koje žene uče naprednom nivou šivenja, gde se zapravo šiju haljine i druge ozbiljne stvari za ozbiljne klijente“, dodaje.

J.S. se uz pomoć „Somborskih šnajderki“ zaposlila u tekstilnoj fabrici, a LJ.M. je nastavila školovanje za konfekcionara u Beogradu. Omogućile su mnogim ženama da polože vozački ispit, jednoj ženi su pomogle da kupi mašine i pokrene krojački posao.

„Svaka ima neke svoje potrebe koje su individualne, pa smo tako i bazirali program. Jednoj ženi je potrebna pravna podrška, drugoj drva, trećoj zamena prozora – sve ono što žena iskaže kao potrebu, mi gledamo da sprovedemo u delo. Jako je važno da su žene koje su od početka u ‘Somborskim šnajderkama’ toliko ojačale da mogu drugima da pomognu iz svog ličnog iskustva i primera. Najveća pobeda ‘Somborskih šnajderki’ je kad se žena više ne oseća kao žrtva nasilja – već želi da pomogne drugim ženama“, kaže Tamara Rudić.

A sada je vreme da mi pomognemo njima.

„Šnajderaj centar“ neverovatnih žena

„Somborske šnajderke“ pokušavaju da sakupe donacije za „Šnajderaj centar“ – jedan prostor u kojem bi sve radile zajedno i koji bi im olakšao rad.

„Vrlo bi nam značilo da otvorimo centar kako bismo sve bile zajedno. Sada smo podeljenje i nisu nam mašine kompletne – ja imam kod sebe neke, druga ima druge, neka uopšte nema… Jako bi nam značilo da budemo zajedno jer bismo u timu radile, a ovako ja radim jednu stvar, pa nosim kod koleginice drugu – to nam je dosta sporo. Napredovale bismo više kad bismo bile zajedno. Jedna kroji, druga šije, treća spaja, četvta iscrtava…“, priča nam J.S.

„Pre nekih mesec dana smo završile obuku i proširile delatnost konfekcije na krzno i kožu. Obratile smo se jednoj gospođi koja radi to i ona nas je podučila kako se šiju torbe i prsluci. Trudimo se, svaka od nas je drugačija, ali se dopunjujemo. Zato nam treba šnajderaj centar, da bismo bile kao veliki mozak“, dodaje.

U „šnajderaj centru“ bi Somborske šnajderke mogle da prihvate žene koje možda nemaju uslova da kod svoje kuće drže mašine i sarađuju s njima, predočava Tamara Rudić.

„Mogle bismo da pomognemo većem broju žena koje izlaze iz sistemske podrške, mogle bismo da primamo veće porudžbine. Planirale smo u okviru tog centra i igraonicu i učionicu za decu, kako bi neko mogao da im čuva mališane, a da se one u potpunosti posvete radu. Želimo da iskru i hrabrost koju smo prepoznale kod sebe prenesemo i drugim ženama, koje sigurno imaju još veće potencijale nego mi. Želimo da im pomognemo da veruju u sebe“, kaže nam ona.

Navikli smo na konferencije na kojima se iznose statistike da je broj femicida u ovoj godini nadmašio prošlu – a to su sve pokazatelji da sistem ima velike rupe, priča nam Tamara.

Kako je taj Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama uopšte donet, a da nije razmotrio podatak da su žrtve nasilja u više od 60 odsto slučajeva ekonomski zavisne i nezaposlene, pita se ona.

„Somborske šnajderke“ nude konkretna, praktična rešenja za koren zlokobnog problema našeg društva – a zato svi treba da im pružimo maksimalnu podršku. Reči J.S. i Lj.M. koje danas zarađuju svoj novac sa svojih 10 prstiju, dovoljan su razlog da se svi udružimo za „Somborske šnajderke“.

„Razumemo da se mnoge žene plaše da odu od nasilnika zbog osuda, zbog toga što im niko ne veruje, ali ne treba trpeti! Mi smo tu, ‘Somborske šnajderke’ – nas mogu kontaktirati u svako doba i nećemo ostaviti nikoga na cedilu. Naučićemo ih da budu nezavisne, da mogu da prehrane sebe i svoju decu – uvek smo tu za njih. One su kraljice, nisu ničiji džak za udaranje“, poručuje Lj.M.

„Samo treba da shvate da sebi treba da budu najbitnije – svako je rođen sa slobodom življenja i razmišljanja. Sve smo bile u toj situaciji šta ćemo i kako ćemo, ali kad presečeš, sve bude lakše – tek tada shvatiš kakvu snagu imaš. Ne mora vas niko držati kao malo vode na dlanu, držite same sebe“, divan je zaključak J.S.

Redakcija portala Zadovoljna je odlučila da pomogne Somborskim šnajderkama i svim ženama u Srbiji. U Beogradu u klubu Karbon 26. decembra u 19h organizujemo reviju i humanitarnu aukciju haljina koje su lično dizajnirale i šile Somborske šnajderke. Sav prihod sa aukcije će ići njima za osnivanje novog prostora za rad, Šnajderaj centra u Somboru. Pomozi nam da zajedno ostvarimo ovu misiju. Šeruj, dođi, podrži Somborske šnajderke, DOKAŽI BAJKU.

Ukoliko želite da pomognete Somborskim šnajderkama, a niste u mogućnosti da dođete na aukciju njihovih haljina, to možete da učinite uplatom na njihov račun 340-11027008-77.

Izvor: nova.rs

 Proteklog vikenda Zaječar je bio domaćin tradicionalnog Gala kupa. Učešće je uzelo oko stotinjak takmičara, među kojima su bili i tri člana somborskog powerlifting kluba Sever.

Miljana Mitrović je nastupala u konkurenciji sub juniora u kategoriji + 84 kg, gde se okitila zlatnom medaljom. Petar Glušac se takmičio u kategoriji sub juniora do 83 kg. U veoma velikoj konkurenciji uspeo je da se izbori za drugu poziciju i srebrnu medalju.

Darko Glušac se takmičio u master 1 kategoriji do 120 kg. Darko je opravdao ulogu favorita i zasluženo osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. Kako se navodi u klupskom izveštaju, njemu je dodeljen i pehar za najjačeg mastera takmičenja.

Izvor: somborsport.org

Regionalna razvojna agencija Bačka, koja aktivno sarađuje na zajedničkim projektima sa Somborom održala je drugu redovnu sednicu Skupštine ovog društva u Somboru.
"Sa Somborom uspešno privodimo kraju realizaciju međunarodnog projekta "CINEMA", gde je Grad Sombor pilot lokacija sa srpske strane. Nosilac projekta je Privredna komora iz Slovenije i mi se nadamo novoj saradnji sa Somborom u tom smislu", kazala je Ivana Krsmanović, direktor Regionalne razvojne agencije Bačka.

Sednica je bila prilika da se usvoji plan rada i finansijski predlog za 2023. godinu, a na njoj su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave grada Sombora.

Izvor: RTV