Sombor.info

Građani koji imaju određenu ušteđevinu kod kuće često mogu da čuju kako čuvanjem novca u “slamarici”, on zbog inflacije gubi vrednost, pa neretko odlučuju da svoj novac povere banci na čuvanje, u vidu oročene štednje. Međutim, kamate na štednju nisu visoke, pa ko se odluči na ovakav korak, neće baš mnogo prihodovati.

Oročena štednja koju biraju građani koji već imaju određeni iznos “sa strane” znači da se taj iznos ostavlja banci na određeni rok, koji ide od šest do 36 meseci, odnosno tri godine, u zavisnosti od banke. Tokom tog perioda, novac stoji u banci, na njega se obračunava kamata, a kada taj rok prođe, štediša podiže svoj novac nazad. Pored osnovne štednje koju je ostavio u banci, on dobija i kamatu.

Oročena štednja uglavnom je izbor ljudi koji žele da prikupe više novca, za neki skuplji izdatak, poput novog automobila, jer novac ne može da se podigne pre roka koji je dogovoren sa bankom, te tako ne mogu da padnu u iskušenje i potroše sve što su uštedeli na nešto neplanirano.

Ipak, treba imati u vidu da je ovaj vid štenje dobar za one građane koji već imaju “ozbiljnu” sumu novca. Naime, banke će štednju odobriti samo za određeni minimalni iznos, koji je najčešće 5.000 evra.

Iznosi za štednju u dinarima su manji, tako da smo uspeli da pronađemo banku u kojoj je minimalni iznos štednje 100.000 dinara.

Kolike su kamate?

Kamate, pre svega, zavise od perioda ročnosti. Trenutno, u zavisnosti od perioda ročnosti i valute u kojoj se štedi, kamate se u bankama u Srbiji kreću od 1,84 do 4,5 odsto.

S obzirom na to da se najčešće štedi u evrima, proverili smo koliko je isplativa oročena štednja u toj valuti, a koristili smo minimalni iznos, 5.000 evra. Ko ostavi taj iznos u banci na šest meseci, posle tog perioda imaće oko 5.060 evra, posle devet meseci 5.090, a posle godinu dana 5.120 evra.

Ko odabere štednju sa istim iznosom, ali na 18 meseci, na kraju će imati 5.160 evra, a posle tri godine 5.280 evra.

S druge strane, banka u kojoj smo pronašli više kamate, koje idu i do 4,5 odsto, ali na štednju u dinarima, važi pravilo – što duži rok, veća kamata. Tako, primera radi, za minimalni 100.000 dinara sa rokom od svega mesec dana, kamata je 0,3 odsto, a zarada takođe minimalna – umesto 100.000, štediša će imati 100.025 dinara. S druge strane, za isti iznos, ali za rok od tri godine, štediša će umesto 100.000, imati oko 114.120 dinara.

Zašto ljudi biraju štednju u banci?

S obzirom na to da ni najviše kamate koje trenutno nude banke nisu preterano visoke, pa je zarada gotovo zanemarljiva, postavlja se pitanje zbog čega onda neko bira štednju u banci. Oni koji se odluče na ovakav korak najčešće ističu da je to što prinos nije veliki, ali ipak mogu da “zarade” neki dinar ne radeći ništa. Drugi razlog, mnogo “jači” od zarade jeste bezbednost. Naime, čak i oni koji ulože najmanji iznos, 5.000 evra, svesni su da je to za srpske standarde velika količina novca na jednom mestu. Štednja u banci sigurnija je od štednje u kući, jer u kući može da dođe do krađe.

Takođe, štednja može da bude izbor građana koji štede za nešto, recimo novi automobil, ali često padaju u iskušenje i posežu ka svojim “kasicama-prasicama” da bi uzeli novac za nešto drugo, recimo kupovinu.

Izvor: nova.rs

Na kontrolnoj tabli vozila mogu se pojaviti različite vrste poruka koje vas obaveštavaju o nepravilnom radu neke od komponenti ili kvaru. Jedna od njih je EPC indikatorska lampica.

EPC lampica upozorenja može biti indikator manjeg problema, ali može biti i veoma ozbiljan problem. Stoga, ako se lampica upali, vaše vozilo bi trebalo da pregleda mehaničar što je pre moguće.

Među brojnim porukama i prepoznatljivim skraćenicama, npr. ABS ili ESP, koji se odnose na elektronsku kontrolu stabilnosti vozila, EPC je relativno nečitljiv simbol. Ako se ova poruka pojavi na instrument tabli, to ukazuje na probleme u radu automobila zbog električnog kvara. Ovo može značiti skoro sve ako se radi o značajnim abnormalnostima – od netačnih očitavanja na senzorima motora do kvara kočionog svetla ili senzora temperature rashladne tečnosti. Da biste tačno utvrdili uzroke kvara, koristite dijagnostički računar. Cena elektronske dijagnoze kvara je oko 50 maraka Zanimljivo je da je EPC indikator najčešći u automobilima VV grupe, potpuno nezavisan od indikatora (Check Engine), koji vidimo na slici. Na primer, kočiona svetla koja se ne pale neće biti povezana sa lampom za proveru motora, jer se ne odnose na rad motora.

EPC - šta je to?

Pre nego što nas EPC indikator upozori, moramo da znamo koja je njegova funkcija. Sam naziv je skraćenica od engleskog izraza Electronic Pover Control. U doslovnom prevodu, ovaj izraz se može prevesti kao upravljanje električnom energijom. Tako da možemo pogoditi koji sistem podržava u automobilu. Za nas je to svojevrsna zaštita koja nas obaveštava o mogućim kvarovima na elektrosistemu. Mogu se povezati sa mnogim pojedinačnim stavkama. Svetlo nam neće tačno reći koji je. Ovo moramo sami da proverimo, najbolje u prisustvu autoelektričara.

EPC indikator - šta to znači?

Svi kvarovi u električnom sistemu se signaliziraju samo pomoću indikatora sa natpisom EPC. Da li treba da budemo zabrinuti? Da biste mogli da odgovorite na ova pitanja, prvo morate da napravite razliku između tipova svetala koja mogu da svetle na instrument tabli. Osnovna podela se odlikuje žutim i crvenim kontrolnim svetlima. Prvi koji nas obaveštava o greškama koje nisu hitne, ali ih treba što pre otkloniti.

Trepćuće crveno svetlo nas upozorava da moramo odmah zaustaviti automobil, jer to može dovesti do ozbiljnih kvarova. U slučaju EPC indikatora, ne brinite za njih, jer je to žuti indikator. Tako da možemo da nastavimo da vozimo čak i kada svetli, ali kada se putovanje završi, najbolje je da odemo do mehaničara koji će detaljnije pogledati problem i dijagnostikovati šta je tačno pošlo po zlu.

Koje greške pokazuje EPC lampica?

Već znamo da je EPC indikator odgovoran za električni sistem u našem automobilu. Kada zasvetli, obaveštava nas da neki deo ovog sistema ne radi kako treba. Međutim, to nam ne govori koja komponenta nije uspela. Kvar se može odnositi na različite vrste svetala, senzora ili drugih električnih komponenti i kablova ugrađenih u naš automobil. Zbog toga je za tačnu dijagnozu kvara potrebno posetiti autoelektričara koji će pregledati automobil pomoću dijagnostičkog računara.

Provjera ispravnosti svih elektro sistema u stručnoj radionici košta oko 50 maraka. Za neke to može izgledati kao previše. Zapamtite da se manji kvar na koji ukazuje lampica može pretvoriti u ozbiljniju i, što je još gore, mnogo skuplju za popravku kvara prolaskom pojasa. Stoga, ne vredi potcenjivati ovu stvar i uštedeti na dijagnostici, jer će nam to omogućiti da izbegnemo mnogo veće troškove u budućnosti.

Kako reagovati kada se upali EPC lampica?

Kada vidimo da je EPC indikator uključen, pre svega ne treba paničariti. Nema potrebe da naglo skrenete na stranu puta jer to može samo uznemiriti druge vozače i neće pomoći u rešavanju problema sa signalizacijom. Najbolje je bezbedno doći do odredišta, a zatim potražiti auto električara.

Pronalaženje kvarova zahteva profesionalnu opremu za proveru ispravnosti svih ožičenja i elektronike u automobilu, ali neke elemente, kao što su svetla, možemo sami da pregledamo. Samo treba da ih uključite jedan po jedan i vidite da li rade. Bez pomoći stručnjaka možemo da proverimo i rad nekih senzora, na primer onih koji su odgovorni za bezbedno parkiranje.

Nemam EPC indikator u automobilu - šta sad?

Takođe treba napomenuti da EPC kontrola nije uslov. To znači da se ne odlučuju svi proizvođači da ga ugrade u svoje modele. Zato nemojmo da se čudimo, a još manje ako ga ne nađemo u automobilu. Po svemu sudeći, vozimo vozilo marke čiji proizvođač ne postavlja ovaj signal na komandne table svojih automobila.

Međutim, to ne menja činjenicu da prisustvo ove kontrole može biti od velike pomoći. Dakle, ako ga naš sadašnji automobil nema, pri izboru sledećeg vredi obratiti pažnju na modele u koje je ugrađen. Ovo je posebno važno kod novijih automobila, gde npr električni sistemi odgovorni za sve više drugih sistema i komponenti automobila. Zato je dobro znati da se EPC kontrole najčešće nalaze u vozilima Folksvagen, Audi ili Škoda, mada se mogu naći i kod drugih proizvođača.

Izvor: automobili.ba

Obaveštavamo građane grada Sombora da će od 24.04.2024. godine do 31.05.2024. godine preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor sprovesti akciju suzbijanja krpelja na zelenim površinama u gradu i svim naseljenim mestima grada Sombora.

Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije lambda cihalotrin. Tretmanom će biti obuhvaćene zelene površine unutar naseljenih mesta: parkovi, igrališta, groblja, kao i šetališta i izletišta van naselja.

Ujedno obaveštavamo i pčelare da je u periodu vršenja tretmana potrebno da zaštite ili izmeste svoje košnice. Precizni termini i lokacije tretmana mogu se pratiti putem interneta: www.oris.rs, na FB stranici „Oris doo“ ili direktno putem telefona: 025/515 50 50.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje dve akcije davanja krvi do kraja aprila. U sredu, 24. aprila, organizuje se redovna akcija davanja krvi, koja će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19. Pored toga, u utorak, 30. aprila, organizovaće se i vanredna akcija davanja krvi kako bi se obezbedile dovoljne količine krvi za predstojeće praznike, a akcija će se takođe održati u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, u periodu od 09.00 do 13.00 časova.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

U utorak, 30. aprila, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “The backstory”, umetnice Teodore Nikolić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 24. maja.

Serija slika se bavi nijansiranim istraživanjem identiteta kroz niz realistično prikazanih portreta kadriranih tako da je fokus stavljen na zadnju stra nu glave, odnosno potiljak i gornji deo leđa. Ideja je bazirana na želji da prikažem svakog pojedinca onakvim kakav on zaista jeste, iz redova ljudi koji ma sam okružena i koji su mi dragi i kao takvi osta vili su odredjen trag u mom životu. Prikazujući ove osobe s leđa, pozivam posmatrače da razmišljaju o jedinstvenim narativima i životnim iskustvima koja oblikuju njihove identitete.

Svaki portert sa svojim prepoznatljivim nakitom, frizu rom i pozom u sebi nosi svedočanstvo o različitim uticajima, sredini, životnim stilovima, verovanjima i opredeljenjima koja doprinose određenju karakte ra svake osobe. Kroz ovu perspektivu takođe na stojim da stvorim neku vrstu vizuelne hronike se ćanja i veza, čuvajući prirodnu suštinu svake osobe uhvaćenu u određenom životnom momentu tako da na taj način zabeleženi vizuelni zapis zadobija karakter memorabilnosti jednog trenutka i date osobe u njemu. Uprkos svim različitostima, univerzalno ljudsko jezgro prožima sve portrete. Kroz konzistentan for mat, naglašena je zajednička humana crta, slaveći na taj način individualnost i posebnost, kao i me đusobnu povezanost i poistovećivanje kroz univer zalno ljudsko iskustvo i pojavnost.

Biografija: Teodora D. Nikolić (1997.)

Osnovne akademske studije, smer Slikarstvo, zavr šava 2020. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Vesne Knežević.

Godine 2021. završava master studije Slikarstva i upisuje doktorske studije na istoimenom fakultetu. Dobitni ca Dositejeve stipendije za 2019/2020. godinu. Sa grupom studenata, pod rukovodstvom profesorke Vesne Knežević, oslikavala mural u Rajićevoj ulici i mural na Letnjoj pozornici Fakulteta muzičkih umet nosti u Beogradu. Dobitnica je 7 nagrada iz oblasti Slikarstva, ostvarila je 3 samostalne izložbe i učestvovala na preko 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Od 2022. za poslena kao pripravnik-istraživač na Fakultetu likov nih umetnosti u Beogradu i slikar animator na filmu „The Peasants”. Članica ULUS-a od 2023. Trenutno pohađa treću godinu doktorskih akademskih studija na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 209. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Predlog izveštaja o radu Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor za 2023. godinu sa finansijskim pokazateljima. Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor osnovan je Odlukom Skupštine grada Sombora u cilju unapređenja i razvoja sistema stručnog obrazovanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u obrazovanju, radi kvalitetnijeg ostvarivanja i unapređenja obrazovno – vaspitnog rada. Centar je radio planski na organizovanju stručnog usavršavanja, radi obezbeđenjivanja utvrđene obaveze zaposlenih u obrazovanju iz različitih oblika stručnog usavršavanja, koji je definisan Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Organizovani su i besplatni kursevi engleskog, mađarskog i nemačkog jezika za zainteresovane sugrađane, a realizovana je i značajna saradnja i umrežavanje sa drugim Centrima za stručno usavršavanje u Republici Srbiji, kao i sa ostalim institucijama.

Gradsko veće je usvojilo predlog Komisije za dodelu sredstava po Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih saveza na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu.

Na 209. sednici Gradskog veća, usvojen je Predlog za raspisivanje Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju LAP-a Roma grada Sombora u 2024. godini. Program mera koji će biti finansiran ili sufinansiran ovim konkursom je: materijalna podrška romskoj deci za uključivanje u obrazovanje i redovno pohađanje nastave, unapređenje informisanosti roditelja, dece i učenika romske nacionalnosti o značaju ranog i kontinuiranog razvoja i obrazovanja, i pružiti stručnu podršku u ostvarivanju njihovih prava iz oblasti obrazovanja, unapređenje informisanosti i edukacije romske populacije iz oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite, identifikovanje potreba i unapređenje informisanosti romske populacije o ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, osiguranje za sprovođenje i pristup postojećim uslugama socijalne zaštite uz proširenje i unapređenje postojećih usluga na korisnike iz romske populacije, unapređenje nivoa socijalne uključenosti Roma i Romkinja, te unapređenje komunalnih usluga u romskim naseljima.

Pored toga, usvojen je i Finansijski plan Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine po Programu „Zaštita životne sredine za 2024. godinu“.

Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost zbog alarmantnog širenja soja gripa H5N1 koji izaziva milione slučajeva ptičijeg gripa širom sveta.

Grip je patogen koji će najverovatnije izazvati novu pandemiju u bliskoj budućnosti, smatraju vodeći naučnici.

Međunarodna anketa, koja će biti objavljena sledećeg vikenda, otkriće da 57 odsto epidemiologa smatra da će soj virusa gripa biti uzrok sledećeg globalnog izbijanja smrtonosne zarazne bolesti, preneo je Gardijan.
''Svake zime se javlja grip. Ove epidemije možemo da opišemo kao male pandemije. One su manje-više kontrolisane jer različiti sojevi koji ih uzrokuju nisu dovoljno virulentni, ali to neće nužno biti slučaj zauvek'', upozorio je Džon Salmanton-Garsija, naučnik sa Univerziteta u Kelnu.

Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost zbog alarmantnog širenja soja gripa H5N1 koji izaziva milione slučajeva ptičijeg gripa širom sveta, podseća Gardijan.

Ova epidemija je počela 2020. godine i dovela je do smrti ili ubijanja desetina miliona živine, a takođe je uništila milione divljih ptica i nedavno se ovaj soj javio i kod sisara, što može da predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.

Izvor: b92.net

Nešto manje od 100 automobila oduzeto je za dva meseca od kada se primenjuje mera privremenog oduzimanja vozila. Uoči uskršnjih i provomajskih praznika, MUP najavljuje pojačanu kontrolu saobraćaja. Biće uključene sve kamere, radari i presretači.

Na delu puta gde je maksimalna dozvoljena brzina 80 kilometara na sat, kamera je snimila vozača koji je vozio brzinom upola većom od dozvoljene. Snimljen je savremenim kamerama koje se nalaze u vozilu poznatijem kao presretač.

"Upravo merimo brzinu 122, 9, gospodin sa mercedesom, presretač će sada, kolega, koji upravlja službenim vozilom će upaliti zvučnu i svetlosnu signalizaiciju, proći ispred njega", objašnjava Mladen Nikolić, pukovnik policije Uprave saobraćajne policije MUP-a.

Prošle godine više od 25.000 prekršaja je otkriveno presretačima. Iz Uprave saobraćajne policije kažu da je i dalje mnogo vozača koji ne poštuju saobraćajne propise, u proseku 20 dnevno samo presretačima.

"Kada su na putnim pravcima deluju i preventivno i represivno, znači proaktivno i reaktivno, sprečavanjem težih prekršaja, a time fatalnih saobraćajnih nezgoda. Naravno i isključenjem iz saobraćaja onih koji ne poštuju drastično saobraćajni propis i prave teže prekršaje", kaže Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a.

Mladen Nikolić, pukovnik policije Uprave saobraćajne policije MUP-a, kaže da vozilo bez spoljnih obeležaja policije, sa ugrađenim uređajem za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, može otkriti i teže prekršaje, ne samo prekoračenje dozvoljene brzine kretanja.

"Ono će otkriti i sve druge teže prekršaje, kao što su nepropisno preticanje, vožnju pod dejstvom alkohola, vožnju pod dejstvom psihoaktivnih supstancija, prolazak na crveno svetlo, vožnju zaustavnom trakom i preticajnom trakom na auto-putu", rekao je Nikolić.

Automobili i motori krstare putevima 24 sata

Uprava saobraćjane policije poseduje 20 automobila i desetak motora visoke klase koji krstare putevima Srbije 24 sata.

Već 15 godina jedini zadatak im je, kažu, povećanje bezbednosti, a naporan rad iziskuje veštine koje policijski službenici stiču na obukama u zemlji i inostranstvu.

"Mi u saobraćaju nikada nismo zadovoljni rezultatima, ja bih voleo da prekršaja nema. Međutim, to je verovatno utopijski, ali uvek može bolje i mi se trudimo da budemo tamo da spasavamo i da sprečavamo da dođe do saobraćajnih nezgoda, da spasavamo živote", rekao je Lakićević.

Najveća brzina koju je izmerio presretač 252,8 kilometara na čas

Najveću brzinu koju je izmerio presretač na našim auto-putevima je 252,8 kilometra na čas, na ograničenju od 130, rekao je Mladen Nikolić.

U vreme prvomajskih praznika, gledajući statistiku, povećan je broj poginulih na putevima Srbije. Od 25. aprila do 1. maja u saradnji sa ROADPOL-om biće sprovedena pojačana kontrola brzine.

MUP je pozvao građane da predlože lokacije i deonice puteva gde bi želeli da bude saobraćajna patrola.

"U prethodne četiri godine smo imali 58 poginulih u periodu od 25. do 7. maja, od 25. aprila do 7. maja. Zato smo i ove aktivnosti usmerili baš u tom periodu kada očekujemo da će biti veliki tranzit, velike gužve, veliku protočnost saobraćaju", rekao je Lakićević.

Prvog maja 24 časa biće kontrolisan saobraćaj na važnim putnim pravcima. Koristiće se više od 200 uređaja da ne bi bilo saobraćajnih nezgoda sa fatalnim posledicima.

Od početka godine je otkriveno više od 10.000 saobraćajnih prekršaja, od čega je presretačem sankcionisano više od 120 vozača zbog nasilničke vožnje.

Izvor: RTS

Građani Srbije za prvomajske praznike i pravoslavni Uskrs mogu da očekuju mini odmor.

Slobodni dani za praznik rada u Srbiji biće 1. i 2. maj.

Ove godine se na to nadovezuju i uskršnji praznici za vernike pravoslavne veroispovesti – Uskrs će se obeležiti od 3. do 6. maja, čime će radnici imati šest vezanih dana odmora.

Subota 4. maj je jedini dan koji se ne vodi kao verski ili državni praznik, ali s obzirom na to da je u pitanju dan vikenda, za većinu građana Srbije taj dan biće neradni.

Osim neradnih dana koji im sleduju za Uskrs, do kraja godine zaposleni će imati prava na još jedan slobodni dan 11. novembra kada se obeležava Dan primirja u Drugom svetskom ratu, a pada se u ponedeljak.

Pravoslavni vernici takođe imaju pravo za slobodan dan kada obeležavaju slavu.

Neradni dani za pripadnike drugih veroispovesti

Katolički hrišćani će za uskršnje praznike imati četiri neradna dana, od 29. marta do 1. aprila. Pored uskršnjih praznika, neradan dan za njih je i 25. decembar, kada obeležavaju Božić.

Prvi verski praznik za pripadnike islamske zajednice je Ramazanski bajram. Zbog ovog verskog praznika njima će 10. april, prvi dan Bajrama, biti neradan dan. Sledeći praznik pada 16. juna, Kurbanski bajram, i takođe će biti neradan.

Jom Kipur, koji obeležavaju pripadnici jevrejske zajednice, pada 12. oktobra, takođe će biti neradan dan za one koji ga proslavljaju.

Koja su pravila za državne i verske praznike?

Ukoliko jedan od datuma kada se praznuju državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Isto se ne primenjuje kada su u pitanju verski praznici, osim u slučaju Uskrsa, koji se uvek proslavlja u nedelju.

Takođe, pripadnici različitih verskih zajednica imaju pravo na slobodan dan kad njihova verska zajednica obeležava neki praznik.

Izvor: danas.rs

Sterilizacija mačaka sigurno nije opcija za one koji žele mace, ali mačke inače imaju razne koristi od ovog postupka, baš kao i vlasnici.

5 razloga zašto mačke treba da budu sterilisane:

Kontrola reprodukcije

Sterilizacija sprečava neželjeno razmnožavanje mačaka, što je ključno za kontrolu populacije mačaka.

Smanjenje broja neželjenih mačića pomaže u rešavanju problema prenatrpanih skloništa za životinje, beskućnih mačaka i eutanazije zbog prekomerne populacije.

Smanjenje rizika od bolesti reproduktivnog sistema

Sterilizacija smanjuje rizik od bolesti reproduktivnog sistema kod mačaka, poput infekcija, tumora i cista na reproduktivnim organima.

Ovaj postupak takođe može smanjiti rizik od razvoja raka dojke i materice kod ženki mačaka.

Bolje zdravlje i dugovečnost

Sterilizacija može poboljšati opšte zdravlje mačke i produžiti njen životni vek. Uklanjanjem reproduktivnih organa smanjuje se rizik od određenih bolesti i stanja, te mačka može uživati u zdravijem i aktivnijem životu.

Smanjenje neželjenog ponašanja

Sterilizacija može smanjiti neželjeno ponašanje kod mačaka, poput označavanja teritorije mokraćom, agresije, lutanja i nekontrolisanog razmnožavanja.

Sterilisane mačke često su mirnije, uravnoteženije i lakše se prilagođavaju životu u domu.

Smanjenje troškova i stresa za vlasnike

Sterilizacija može smanjiti troškove i stres za vlasnike mačaka.

Izbegavanje neželjenih graviditeta i briga o štenadi ili mačićima smanjuje finansijski teret i emocionalni stres za vlasnike, omogućujući im da se usredsrede na brigu o svojim ljubimcima.

Sveukupno, sterilizacija mačaka je važan korak koji pruža mnoge koristi za mačke same, njihove vlasnike i opštu populaciju mačaka.

Osim što sprečava neželjeno razmnožavanje, sterilizacija poboljšava zdravlje, smanjuje rizik od bolesti i neželjenog ponašanja te podstiče dugovečnost i dobrobit mačaka.

Izvor: danas.rs