Sombor.info

Verovali ili ne, odabir hrane koju najviše volite da jedete može da otkrije mnogo toga o vašoj ličnosti.

Ljubitelji začinjenih zalogaja vole da sve drže pod kontrolom, svaki poremećaj njihovog savršeno uređenog sveta može da ih dovede do "nervnog sloma".

Baš kao i omiljena boja, film ili muzika, tako i hrana može da otkrije kakve karakterne crte ima vaša ličnost. Želja za slanim čipsom, ljutim papirčicama, kiselim voćem ili slasnim kolačima usko je povezana sa našom ličnošću, tvrdi američki neurolog dr Alan R. Hirš.

Tokom svog rada dugog 25 godina on je pratio čak 18.000 ispitanika i sproveo više od 200 istaživanja o čulima i neurološkim reakcijama signala koje dobijamo na osnovu ukusa i mirisa. On je otkrio da oni mogu da utiču na raspoloženje, percepciju sveta, pa čak i na način na koji učimo nove stvari.

Baš kao što miris iz detinjstva može da nas vrati u vreme kada smo se bezbrižno igrali u parku sa drugarima, on može i da nam otkrije skrivene mehanizme naše ličnosti.

Na primer, ljubitelji začinjene hrane su perfekcionisti, strogi su i kruti, pa su u društvu teže prihvaćeni nego što su to sladokusci. Važni su im detalji, vole red i besprekornu organizovanost. Odeća u njihovim ormarima je uredno složena, a čak su i razmaci između vešalica gotovo uvek isti.

Mnogi ljubitelji začinjenih zalogaja su i pravi kontrol-frikovi, pa ih svaki poremećaj u njihovu savršeno uređenom svetu izluđuje. Iz takta može da ih izbaci gubljenje vremena, druženja s ljudima koji im nisu važni, kao i događaji na kojima oni nemaju glavnu reč, piše 24sata.hr.

Ljubitelji ljutog su avanturisti

Oni su tragači, vole senzacije, nova iskustva, uzbuđenja, pa rado eksperimentišu s novim začinima. Obdareni su vrlo istančanim čulom mirisa i ukusa, pa sa preciznošću vrhunskog degustatora mogu da raspoznaju začine u hrani.

Ljubitelji ljutih ukusa neprestano tragaju za novim uzbuđenjima, uživaju u ekstremnim sportovima, skloniji su koketiranju i flertovanju nego ljubitelji blagih ukusa.

Pretpostavlja se da kapsaicin, spoj koji feferonima daje ljutinu, podstiče strast za adrenalinom i želju za uzbudljivim životom. Ljubitelji ljutih papričica bolje se prilagođavaju i promenama jer vole uzbuđenja koja im donose novi doživljaji, tvrdi Hiršev saradnik, nutricionista Keit Kantor.

Pedantni grickaju

Ljubitelji hrskavog od sebe očekuju mnogo, vole tačnost, veoma su pedantni. Energični su, zabavni i puni entuzijazma, kaže dr Hirš.

Privlačnost miriši na jasmin, vanilu i cimet

Samo deset posto ukusa dugujemo nepcu, a čak 90 posto receptorima mirisa koji su okidač za emocije. Na primer, miris crvenog grejpa utiče na percepciju, pa će zbog njega žena biti privlačnija i izgledati i do šest godina mlađe, tvrdi dr Alan R. Hirš.

Miris čili papričice pojačava se*sualnu želju. U afrodizijake se ubraja još i jasmin, ali samo ako ga koristite u malim količinama. Takođe, suprotan pol privlači i mešavina mirisa vanile i cimeta.

Muškarce uzbuđuje i miris lavande i pite od bundeve. Želju kod oba pola budi i miris krastavaca, kao i kolača sa bananama i orašastim plodovima.

Ljubitelji tamne čokolade vole zabavu, dok oni koji će radije da izaberu mlečnu su tihi i introverni

Ljubitelji slatkog žele da budu primećeni i cenjeni. Vole kada se osećaju posebno, ali i kada ih drugi smatraju posebnima.

Obožavaju dobar provod, pustolovine i rizik, pa se često upuštaju u poduhvate za koje mnogi drugi nemaju hrabrosti i nerava. Prema sebi su popustljivi, smatraju da za njih ništa nije predobro ni preskupo.

Njihov moto glasi: "Radije ću žaliti zbog nečega što sam učinio, nego zbog nečega što sam propustio".

Ljubitelji čokolade su šarmantni i koketni. Iako uživaju u intimnosti i romantici, često u ljubavi preterano dramatizuju stvari, što ih čini emocionalno ranjivima. Više se oslanjaju na intuiciju nego na logiku.

Čokoladoljupci su najčešće pravi prototip svog pola - to su po pravilu mačo muškarci i vrlo ženstvene žene. Ipak, za razliku od društvenih ljubitelja tamne čokolade koji obožavaju zabave, ljubitelji mlečne čokolade su često introverti, koji više vole dobru knjigu nego večernji izlazak. Tihi su, pa ih okolina često pogrešno doživljava kao sramežljive.

Ljubitelji slanog veruju u sudbinu

Ljudi koji vole slane ukuse veruju u sudbinu. Smatraju da imaju malo ili nimalo kontrole nad svojim životom. Uvereni su da se sve događa prema scenariju koji je "zapisan u zvezdama" i da na sudbinu ne mogu mnogo da utiču. Kada učine nešto dobro, slanokusci priželjkuju malu nagradu i znak zahvalnosti, tvrdi dr Hirš.

Ljubitelji čipsa su ambiciozni, imaju takmičarski duh, dostojni su protivnici svojim konkurentima. Frustriraju ih gužva u saobraćaju, kao i dugi redovi u prodavnicama.

- Bilo da su na izletu ili za volanom automobila, ljubitelji slanog su uvek u žurbi - kaže Hirš.

Ako volite slanu hranu, moguće je i da pripadate 'supertasterima' koji imaju veći broj čula ukusa, koji čine četvrtinu stanovništva. Obdareni superokusom ne vole gorku ni hranu jakih ukusa, ali istraživanje je pokazalo da njihovo nepce voli so jer, smatraju stručnjaci, natrijum ublažava gorčinu u hrani, tvrdi psihološkinja Suzan Albert.

Ljubitelji testenine, hleba i ostalih ugljenih hidrata po prirodi su vrlo ozbiljni, promišljeni i oprezni, ne vole promene i rizik.

Oporo i kiselo - ljubitelji gorkog su izbirljivi, često imaju averziju prema kiseloj hrani. Oni koji vole kiselo mnogo su tolerantniji na ekstremne ukuse, spremniji su da isprobaju nova jela i da prošire vidike.

Crveno za hrabre - Oni koji vole ljute začine - crvenu papriku, kari i čili, hrabro preuzimaju odgovornost, bore se za ono što žele i otvoreno kažu šta misle.

Prijatelji po šafranu - ljubitelji oporih začina, belog luka, klinčića, šafrana su verni prijatelji i jaki zagovornici onoga u šta veruju.

Omiljeni uz ruzmarin - Dodavanje limunove kore, ruzmarina, timijana i estragona odaje društvene, duhovite ljude koji su puni energije i omiljeni u društvu.

Miroljubive odaje cimet - ljubitelji peršuna i cimeta su blage naravi i obzirni prema drugima. Ma gde da se nađu dobro će se uklopiti.

Kreativci s lukom - Oni koji jela začine lukom, celerom i sirćetom su kreativni, ne vole rutinu i veruju u sebe.

Slano-slatki spoj - Slani čips sa čokoladom vole introverti i samotnjaci koji čuvaju privatnost. Ljubitelji slatko-slanog su inteligentni i kreativni, ali nemaju strpljenja sa ljudima.

Fleksibilni - Strast za egzotičnim ukusima opisuje fleksibilne ljude koji su otvoreni za nova iskustva. Ležerni su, hrana je za njih poput pustolovine.

Otpuštanje teskobe - Osvežavajući miris citrusa privlači teskobne žudnje za njima, što može da znači da je prisutna podsvesna zabrinutost za zdravlje.

Izvor: prva.rs

Prema statistikama, gotovo svaki roditelj je uveren da radi dobar posao odgajajući svoju decu i podučavajući ih lekcijama. Ali zapravo, nije sve tako jednostavno i glatko.

Često odrasli ne mogu da kontrolišu emocije i kažnjavaju svoju decu više nego što ona to stvarno zaslužuju. To ima negativne posledice za decu: ona razvijaju strahove i stereotipe koji im sve otežavaju. Preporuke stručnjaka vam mogu pomoći da znate kada i kako da kaznite dete na efikasan način, bez ugrožavanja detetovog samopoštovanja:

Ako dete nije imalo loše namere ne bi trebalo da bude kažnjeno

U velikoj većini situacija deca ne pokušavaju nikome da naude, samo žele da otkriju stvari. A kada dete samo pokušava da nauči nešto, treba ga podržati čak i ako je njegovo delovanje dovelo do nečeg negativnog. Isto važi i za situacije koje su bile potpune slučajnosti. Saosećajte sa detetom i recite mu kako popraviti situaciju.

Kada se dete kažnjava zbog nesrećnog ishoda, rizikuju se da dete izraste u neodlučnu osobu. Ono može da radi stvari po naredbi jako dobro, jer je naviklo da se ponaša po naredbi nekog moćnog. Ali takva odrasla osoba ne može donositi vlastite odluke niti biti vrlo odgovorna.

Predlozi i naredbe su različite stvari

Te se situacije nazivaju stereotipnim delovanjem. Roditelji obično misle da su tradicionalni načini vaspitanja ispravni. Razmišljanje ide po principu “zato što je to ispravno” ili “zato što su moji roditelji radili istu stvar.” Postoji velika razlika između izreke “Možda ne treba više da igraš igre?” i “Ne igraj igre”. Prva je predlog, a druga je naredba. Dakle, treba da kaznite svoje dete samo ako ste mu naredili da nešto uradi ili ne uradi.

Ako je dete emocionalno snažno i stabilno i kažnjava se zbog protivljenja predlogu, biće dobro. Ali ako je osetljivo, može biti vrlo povređeno. U tom slučaju takvo osetljivo dete, kad odraste, moglo bi želeti da posluša naredbe svih ljudi koje poštuje jer se boji posledica.

Kazna ne sme da bude emocionalna

Kada dete ne želi da sluša, neki roditelji se jako naljute i ne mogu kontrolisati svoj bes iako vole svoju decu. To je često uzrokovano velikim očekivanjima. A kad se ta očekivanja sudare sa realnošću, roditelji postaju nezadovoljni. Te emocije treba potisnuti.

Ako je dete povodljivo i osetljivo, možda će u budućnosti zbog sve te vike imati problema. Psiholozi kažu da čak mogu da zavise od ljudi koji imaju visok društveni status.

Javno kažnjavanje je neprihvatljivo

Javno kažnjavanje čini decu posramljenom i ljutom. Psiholozi ne preporučuju upotrebu popularnih izraza kao što su “šta će drugi reći?”. Usput, isto se događa kad se deca nagrađuju u javnosti, mogu postati previše arogantna.

Dete koje je često kažnjavano u javnosti se uvek oseća poniženo i očekuje da se situacija ponovi. U svom odraslom životu, ono se može pretvoriti u osobu koja se u potpunosti oslanja na mišljenje većine i ne može da donosi sopstvene odluke.

Ako ste zapretili da ćete kazniti trebalo bi i da kaznite

Ako je odrasla osoba obećala da kazni dete, trebalo bi to i da uradi. Pretnja koju ste izrekli, prema dečijim psiholozima, gora je nego nikakva kazna. Deca brzo shvataju da roditelji samo govore i prestaju da im veruju. Njihov sistem vrednosti ubrzo postaje oštećen: ne mogu razumeti razliku između dobrog i lošeg jer nemaju regulacijski sistem.

Međutim, kaznu možete zanemariti ako je očekivanje već bilo delotvorno. Ali u ovom slučaju, trebalo bi da objasnite detetu da to ponašanje nije normalno, to je samo izuzetak.

Kada ne znate ko je kriv kaznite sve!

Ako roditelj nije siguran koje dete je krivo, ne bi trebalo da kazni samo jednog od njih. U situaciji kada je vaše dete bilo sa prijateljima, ne bi trebalo da kritikujete drugu decu. Ako su bili sa svojom braćom ili sestrama i ono što su radili je dovoljno ozbiljno za kaznu, onda bi svi trebalo da budu kažnjeni.

Ako to ne uradite, osoba koju kažnjavate biće oštećena i može postati žrtveno jagnje u budućnosti. I druga deca će imati naduvano samopoštovanje i osećaj imuniteta koji ne može da ima pozitivan uticaj na njihov budući život. Naravno, to se događa samo ako roditelji kazne samo jedno dete.

Deca bi trebalo da budu kažnjena samo za sadašnje prekršaje ne i za prošle greške

Jedno od najvažnijih pravila odgajanja dece jeste: “kazna – oproštaj – zaboravljeno”. Dete koje je stalno kažnjavano zbog svojih prošlih grešaka ne može biti jaka osoba. Ono će se bojati da uradi nešto novo i voleće rutinu. Takođe, moglo bi mu biti teško da nauči iz sopstvenih grešaka. Umesto da analizira svoje greške, ono će se samo fokusirati na njih.

Takođe, kada roditelji saznaju nešto loše o detetu što se dogodilo davno, psiholozi takođe ne preporučuju kažnjavanje. Svi roditelji moraju jednostavno da objasne deci gde su pogrešila.

Kazna treba da odgovara uzrastu deteta

Sistem kažnjavanja treba da bude jasan i uravnotežen. Nemojte davati istu kaznu za loše ocene i razbijeni prozor. Male stvari – male kazne. Velike stvari – ozbiljne kazne. Takođe, treba uzeti u obzir uzrast i sklonosti deteta. Ako dete voli društvene medije, treba ograničiti vreme korišćenja, što će biti dobra kazna. A ako ih dete uopšte ne koristi, trebalo bi smisliti drugi način kažnjavanja.

Dete koje uvek dobija istu kaznu za različite stvari ne može da izgradi dobar sistem moralnih vrednosti jer ne može da prepozna razliku između važnosti stvari.

Nemojte koristiti loše ili uvredljive reči

To se događa kada su ljudi stvarno emocionalni. Mnogi roditelji ne primećuju da to rade. Psiholozi preporučuju korišćenje samo neutralnog rečnika. Osetljiva deca mogu imati problema sa niskim samopoštovanjem. Mogu zapamtiti vremena kada su njihova majka ili otac koristili lošu reč. Ovo je ozbiljnije za devojke, stoga budite posebno oprezni s njima.

Izvor: atma.hr

Alergijom na polen zovemo alergijske reakcije koje se javljaju u kontaktu sa polenom iz vazduha. Polenska alergija se naziva još i alergijska kijavica, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis.

„Kada biljka cveta, polen se širi vazduhom i mi ga udišemo, kod ljudi koji imaju alergiju na neki polen, bilo drveća, trave ili korova, pri kontaktu polena sa sluznicom nosa, grla ili očiju dolazi do alergijske reakcije“, kažu za portal N1 iz Nacionanog udruženja “Alergija i ja”.

Na pitanje kako se polenska alergija ispoljava kažu da je to svrab, crvenilo, iritacija, otok u nosu, grlu, očima, tera nas da se češemo, da kijamo, nos nam curi non stop, slivanje iz nosa iritira grlo, nekada se javlja promuklost ili čak bol u grlu, oči su otečene, peku i svrbe, nos je zapušen, a pun sekreta. „Često se javlja nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Manje poznati simptomi polenske alergije su glavobolje, nesanica, razdražljivost, pad koncentracije.“

Zašto se kod nekih ljudi ispoljava alergija, a kod nekih ne?

„Ni nauka još nema definitivan odgovor na ovo pitanje, osim što je poznato da kod većine ljudi sa alergijom postoji nasledni faktor. Bilo ko od roditelja da ima neko atopijsko oboljenje (dermatitis, astma, alergije na hranu, rinitis, konjuktivitis) to povećava šansu da će i dete biti atopičar, a ako oba roditelja imaju u svojoj istoriji bolesti neko alergijsko oboljenje, šanse da dete nasledi alergije je 90 odsto. Na ovo pitanje bi lekari možda dali bolji odgovor, ali ono što i mi vidimo i znamo jeste da se i naše okruženje u proteklih 50 godina mnogo promenilo, da mi živimo jednim neurednim životom, udaljeni od prirode i od zajednice, sa brzom, industrijskom hranom i sa puno zagađenja razne vrste.
Evropska statistika beleži da su alergije jedno od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti danas – čak 20 odsto stanovništva ima alergije“, navode iz Nacionalnog udruženje pacijenata sa alergijama.

Može li se ovakva vrsta alergije sprečiti ili ublažiti?

Pre svega, kako navode, bi bilo dobro da saznamo tačno na polen kojih biljaka smo alergični, onda znamo kada pratimo merenja količine polena u vazduhu i na osnovu toga se trudimo da izbegnemo izlaganje polenu koliko je to moguće.

„Lista sa 20 saveta za prevenciju alergije na polen, kao i kalendar polenizacije, možete preuzeti na sajtu udruženja OVDE. Na primer, ako smo alergični na polen nekog korova, najčešća je alergija na ambroziju i pelin, onda smo mirni negde do kraja avgusta. Takođe, kada znamo na koji polen smo alergični i kad te biljke kreću sa cvetanjem, onda možemo na vreme da krenemo sa terapijom. Trenutno su prisutni poleni drveća, a zbog visokih temperatura polako počinju i trave“, objašnjavaju iz Udruženja.

Dodaju da je važno dobiti adekvatnu terapiju koja se neće uzimati stalno, već tačno onako kako je lekar rekao, a onda po potrebi kod pogoršanja, opet postoji način kako i koliko se uzima i onda imate mnogo bolju kontrolu nad alergijom.

„Uzimanje lekova na svoju ruku i povremeno ne rešava ništa, a imali smo slučajeve članova koji su tako došli do astme, gubitka čula mirisa ili pojave nosnih polipa. Ono što možemo i treba preduzimati jeste ispiranje nosa i pre izlaska iz kuće rastvorom morske soli ili fiziološkim rastvorom, ali i po povratku s polja. Takođe, dobijamo potvrde od naših članova da ulje crnog kima, kopriva, maslačak, vitamin C, pomažu u borbi sa alergijama, ali treba biti istrajan“, savetuju.

Dalje kako kažu, kada ne možemo izbeći izlaganje polenu, maske sa fiterom mogu da budu jedna zaštitna opcija i naočare za sunce, kao jedna mehanička barijera.

Imunoterapija

„Jedino dugoročno rešenje za alergiju na polene može biti imunoterapija, koja može biti u obliku vakcine, kapi ili tableta. Imunoterapija nije za svakoga, potrebno je proveriti sa lekarom da li ste kandidat za sprovođenje ove tarepije. Zatim, treba znati da se ova terapija kod nas u zemlji sprovodi o trošku pacijenta, sprovodi se u dužem vremenskom periodu, to opet zavisi od nekih parametara, ali treba računati da je to neki period od 2-5 godina. Nakon sprovedene terapije pacijent je miran nekih 5-10 godina, a često i doživotno. Ono što je važno znati je da ako se sprovodi imunoterapija na polene trava na primer, sa terapijom treba započeti bar 3 meseca pre početka cvetanja trave, a to je bilo u januaru“, kažu iz Udruženja Alergija i ja i dodaju:

„Kao što smo svedoci ove godine, ako je godina toplija to utiče i na ranije cvetanje biljaka, zato imamo situaciju da poleni trava već polako kreću iako je njihova sezona od maja, a polen drveća je krenuo već u februaru.“

Alergija na polen i hrana

Kako objašnjavaju iz Udruženja postoji stanje koje se naziva oralni alergijski sindrom, koje povezuje polensku alergiju i hranu.

„Osobe koje imaju polensku alergiju mogu da dobiju simptome alergijske reakcije prilikom konzumiranje određenog sirovog voća i povrća. Ovde se ne radi o alergiji na voće ili povrće, naprotiv to su osobe koje inače konzumiraju ove namirnice bez ikakvih problema, ali u vreme kada je aktuelan polen biljke na koji su alergični, ta ista hrana im može izazvati alergijsku reakciju u vidu peckanja i svraba u ustima. Ovo se dešava zato što, na primer, polen breze ima sličnu strukturu kao protein jabuke i u trenutku kada je u vazduhu prisutan polen breze, a mi navalimo na jabuke, telo prepoznaje sličnost i reaguje“, objašnjavaju.

Na Instagram profilu Udruženja Alergija i ja podeljena je tabelu na kojoj se vidi kod kojih namirnica može doći do unakrsne reakcije sa određenim polenima.

„Preporuka je da se u periodima kada cveta biljka na čiji polen postoji alergija, smanjimo ili izbegavamo potpuno konzumiranje namirnica koje imaju slične proteine. Neki ljudi koji imaju oralni alergijski sindrom na pojedino voće i povrće, mogu konzumirati iste tu hranu ako je dobro termički obrađena, dok drugi ne mogu. Alergije su inače vrlo individualne i po manifestacijama i po lečenju, zato se mi i zalažemo za terapiju koja će biti prilagođena svakom pacijentu, a to je i svetski trend, i multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju alergija“, zaključuju.

Nacionalno udruženje Alergija i ja svakodnevno deli savete i informacije na web sajtu i na društvenim mrežama, ohrabrujući ih da pre svega veruju lekarima, ali i da tragaju za adekvatnom terapijom.

Izvor: n1info.rs

Pokretanje aplikacije "E-šalter" omogućava građanima da na daleko brži način završe sve procedure koje odnose na upis nepokretnosti, a saradnja advokata i Republičkog geodetskog zavoda u tom procesu je od ključne važnosti, objašnjava advokat Ivan Mijatov.

Ističe da je uloga advokata u procesu podnošenja zahteva za upis u katastar veoma važna, imajući u vidu da je dosadašnja praksa pokazala da je u 95 odsto slučajeva, kad to građani samostalno čine, njihova dokumentacija neuredna i nepotpuna.

Stoga je, kako naglašava Mijatov, najbolji način da se smanji opterećenost sistema, sinergijski rad korisnika, advokata i samog katastra kroz upotrebu aplikacije „E-katastar“.

„Advokatura bi morala da prati duh vremena i da živi u skladu sa inovacijama koje diktira nivo tehnološkog razvoja. Naša profesija bi morala da razume potrebe privrede i građanstva i ne samo da ih razume, nego bi trebala da učestvuje u kreiranju pozitivnog ambijenta da se te potrebe zadovolje. Stupanje na snagu izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti od 4. novembra 2023, prema mom mišljenju je pozitivan iskorak u procesu regulisanja imovinsko pravnih odnosa u Republici Srbiji“, smatra Mijatov.

Dodaje da u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna.

„Na prvi pogled, neko bi mogao da kaže: ‘Šta će mi advokat da podnesem dokumentaciju za upis u katastar, to mogu i sam?’ Odgovorno tvrdim, iz svog profesionalnog iskustva, da sam podnosio identične zahteve i pre nego što su izmene zakona stupile na snagu, te da je u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna. Takvi mnogobrojni predmeti su zatrpavali katastar i paralisali sistem s jedne strane, a građanima su s druge usporavali postupak upisa u katastar nepokretnosti“.

U narednom periodu novim zakonskim rešenjem otvara se potencijal da, umesto jedne šalter sale po opštini, građani imaju na raspolaganju na hiljade advokata, profesionalnih korisnika, koji će pregledati dokumentaciju, utvrđivati pravni osnov, pregledati pravni sled i uštedeti im vreme provedeno ispred šaltera, a samim tim olakšati i rad kompletnog sistema.

„Takođe, uskraćivanjem neposredne komunikacije između podnosioca zahteva i katastarskog službenika rešava se, prema mom mišlienju, najveća ‘rak rana sistema’, a to je korupcija, jer god su dva čoveka u direktnoj komunikaciji, tu postoji i mogućnost da se prave dogovori koji nisu u korist građana. Stoga, E-šalter je dobar izbor, jer sistemski rešava ovaj problem, jer, za razliku od ljudi, logično je, između dva računara bilo kakva koruptivna radnja nije moguća. Takođe, na ovaj način bi se u velikoj meri skratilo vreme čekanja od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja“, smatra advokat.

Ne bi trebalo zaboraviti da se nekada na donošenje rešenja čekalo i po tri, četiri godine i da se uvođenjem E-šalter aplikacije taj period skratio na maksimalno četiri do pet meseci.

„Da bih bio potpuno jasan, aplikacija je bila u upotrebi i pre nego što je postala obavezna izmenama i dopunama Zakona o katastru iz novembra prošle godine. Kad govorimo o samoj aplikaciji, važno je napomenuti da je u narednom periodu potrebna dobra komunikacija između ljudi koji vode katastar i advokata, kako bi se na osnovu korisničkog iskustva aplikacija e-šalter, koju koristimo za podnošenje zahteva, dodatno unapredila i bila bolja i efikasnija na zadovoljstvo svih nas.

Cena – pitanje koje se uvek postavlja

Advokat Mijatov ističe da je pitanje formiranja cene za podnošenje zahteva višeslojno, te da u dobroj meri zavisi od složenosti zahteva koji podnose.

„To zavisi i od kompleksnosti konkretnog slučaja I vremena koje je neophodno da utrošimo moje kolege i ja. Znanje advokata svakako bi moralo da se nagradi adekvatno, jer ono očito doprinosi funkcionalnosti sistema. U krajnjem slučaju, postavlja se pitanje šta građanima znači da imaju besplatan pristup servisu, ako ne poseduju potrebna adekvatna pravna znanja? U svakom slučaju, mislim da bi katastar trebao da nastavi sa otpočetom digitalizacijom i da zajedno sa advokatima, kao profesionalnim korisnicima, unapređuje E-šalter aplikaciju. Siguran sam da će se iz te sinergije stvoriti uslovi da se po prvi put na jedan sistemski način reši pitanje imavinsko pravnih odnosa u Republici Srbiji“, zaključuje Mijatov.

Izvor: nova.rs

Radnici nemačkih kompanija u Srbiji kažu da su nezadovoljni svojim poslom, najviše zbog male plate i napornog radnog vremena, piše Dojče vele (DW). Šta o tome kažu njihovi poslodavci?

Jelena (pravo ime poznato redakciji DW) iz Leonija rekla je da nije zadovoljna svojim poslom, pre svega malom platom i radnim vremenom. Ni to što stoji tokom sečenja kablova, takođe joj, kako je ocenila, ne daje motivaciju da voli svoj posao.

„Monotonija jeste zaista najveći izazov, jer iste operacije u toku dana radnici ponavljaju nekoliko puta“, kažu za Dojče vele u niškom Leoniju, jednoj od četiri fabrike u Srbiji. Leoni u Srbiji inače zapošljava 12.500 radnika. Najviše njih je u proizvodnji, ukupno 9.000.

„Većina radnih mesta su stajaća mesta, ali su sva ergonomski prilagođena“, kaže direktorka ljudskih resursa kompanije Leoni, Jelena Spasić i dodaje: „Gaze po mekanoj podlozi po kojoj oni hodaju, jer stajanje u jednom mestu dovodi do većeg zamora“.

Kome se žaliti na uslove rada?

Prolaskom kroz proizvodnju bolje razumemo šta znači hodanje po podlozi za vreme rada – sve palete s kablovima na kojima radnici rade, pomeraju se sa desna na levo, pa oni u korak prate taj ritam. Svako od njih zadužen je za određeni deo kabla, i neprestano ponavljaju istu radnju.

U toj fabrici se radi tzv. „just in time“ proizvodnja, pa se, od trenutka zahteva kupca, kabl u proizvodnji nađe već sutra, a odmah potom se isporučuje fabrici automobila i ugrađuje u vozila. Upravo taj sistem rada im diktira obim posla, a na kraju i vreme za godišnji odmor koje je nemoguće predvideti značajno ranije.

Međutim, kako kaže predstavnica Leonija Spasić, nezadovoljstvo koje je Jelena opisala može da se reši na više načina.

„Za takve stvari postoji više kanala kako zaposleni mogu da traže pomoć ili da prijave bilo šta što smatraju nekorektnim – od lica za zaštitu od mobinga, preko službe ljudskih resursa, potom direktora fabrike, generalnog direktora, pa do uspostavljenog sistema na globalnom nivou za anonimnu prijavu zloupotreba“.

Problem je u komunikaciji?

Direktorka ljudskih resursa Leonija kaže da žalbe ipak ne dobijaju često.

„Te žalbe se odnose uglavnom na radno vreme, i to na radnu subotu. To su bile najčešće žalbe. I nekada imaju primedbu na isplaćen prekovremeni rad. U većini slučajeva, kakva god da je žalba bila, nakon urađene provere, zaključak je da ipak postoji neka vrsta nedostatka informacija, i da je problem u komunikaciji“, objašnjava Spasić.

„Znači, vrlo često zaposleni smatraju da nešto nije u skladu sa zakonom, a u stvari jeste. I onda smo se dogovorili da treba više raditi na podizanju nivoa informisanosti naših zaposlenih – i to je negde zadatak i nas, i odeljenja komunikacija, pa i samih sindikata, jer imamo dva reprezentativna sindikata – da probamo da ih edukujemo u tom smislu da znaju da prepoznaju šta je u skladu sa zakonom, šta nije u skladu sa zakonom“, kaže Spasić.

Kraljevo, Fabrika kablova Leoni, radnici, pogon, proizvodnja, Nemačka kompanija Leoni,N1
Na pitanje kako zaposleni ne znaju da imaju sindikat, Jelena Spasić ističe da ne zna kako je to moguće, jer ga, kaže, nisu imali samo prve godine osnivanja – 2009. Posebno što je to, kako ističe, nešto što im se kaže na uvodnoj obuci prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Dodaje i da su upravo u saradnji sa sindikatima u poslednjih 15 godina potpisali pet kolektivnih ugovora. Ti ugovori potpisuju se na tri godine i jednako važe za svakog zaposlenog, sve do generalnog direktora.

Plate u Leoniju?

Što se tiče plata, u kompaniji Leoni se o tom ne govori. To je, kaže direktorka ljudskih resursa, poslovna tajna. Ipak, dodaje i da je martovska zarada koja je isplaćena za operatere, radnike u proizvodnji, bila značajno veća od minimalne cene rada za mart mesec. Na to je, kako ističe sagovornica DW, posebno ponosna.

„Zarada u Leoniju je jedna od većih zarada u ovom delu Srbije za proizvodnu industriju, a da li je to malo ili mnogo – to je relativno. I vi sami znate da li je 500 evra dovoljno ili nije. Ako je naša koleginica koju ste citirali u prethodnom tekstu navela da je 500 evra dovoljno za nedelju dana, to onda treba da znači da treba da primi 2.000 evra. Koliko ljudi u Srbiji zaista prima 2.000 evra“, kaže Spasić.

A koliko se pozicija radnika u proizvodnji u Srbiji razlikuje od pozicije radnika u Nemačkoj? Direktorka Spasić odgovara da Leoni u Nemačkoj pre svega nema proizvodnju. Ali su – pošto posluje u 32 zemlje – identične proizvodnja, organizacija postavljanja mašina, procedure i radne instrukcije.

„Mi se zapravo u svemu držimo poštovanja Zakona o radu i svih ostalih zakonskih regulativa koje definišu oblast rada. Tako da, opet je problem, rekla bih, u informisanosti zaposlenih“, smatra ona.

Kako funkcioniše unutrašnja kontrola u Lidlu?

Nezadovoljstvo poslom, malom platom, radnim vremenom i lošim odnosima u okviru kompanije istakla je i Milica iz Lidla (pravo ime takođe poznato redakciji). Kao što smo već preneli, taj fizički iscrpljujući posao dodatno otežava to što, ukoliko se nekome požali, bude, kako tvrdi, targetiran od strane nadređenih.

U kompaniji Lidl odgovaraju da su upravo osećaj sigurnosti zaposlenih, građenje osećaja poverenja i timskog duha nešto što ta globalna kompanija ističe. Marija Kojčić, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija objašnjava da svi radnici u Srbiji imaju pet radnih dana u nedelji i dva slobodna dana. Zbog efikasnosti posla, ta dva dana neće biti vikend, ali će, tvrdi, sigurno biti dva dana u nedelji. Dodaje i da se radni sati sabiraju mesečno, kvartalno i godišnje, a pošto se svaki prekovremeni minut naplaćuje, kompaniji se ne isplati da ih bude previše.

I u toj kompaniji kažu da ima više kanala preko kojih radnik može da iskaže bilo kakvo nezadovoljstvo ili problem. Jedan od njih je i aplikacija koju imaju svi zaposleni, a prijava preko nje ide direktno u centralu.

Marija Kojčić ohrabruje Milicu upravo na taj korak: „Interne procedure su takve da apsolutno nalažu poverljivost. Poverenici moraju da poštuju svoje procedure, deo njihovog posla je da imaju tu vrstu odgovornosti“, kaže Kojčić.

Ipak, proces koji sledi kod „otvaranja slučaja“ je provera svih činjenica i razgovor sa radnicima. Na pitanje da li je moguće da neko trpi mobing ukoliko prijavi neki problem, Marija Kojčić kaže da veruje da svi rade svoj deo posla odgovorno.

„Mi verujemo da se uz naše sisteme i kontrolisanje procesa koje kao kompanija imamo, to – bar trenutno – ne dešava. Ono što je verovatno realnost jeste da, ukoliko se to nekada bude desilo, mi imamo mehanizme i na to da reagujemo“, ističe ona.

Plate su „konkurentne“

U Lidlu kažu i da, što se tiče korišćenja godišnjeg odmora imaju ustaljene procedure: radnik godišnji odmor prijavi, pa se s rukovodiocem pravi plan za narednih mesec dana ili naredni period, u odnosu na obim posla i period godine.

„Oni moraju da usklade da u prodaji uvek ima dovoljan broj ljudi, kako bi potrošači uvek imali uslugu koja je Lidlov standard“, kaže Kojčić.

A kakav je Lidlov standard što se tiče plate i koliko se razlikuju plate radnika Lidla u Srbiji i u Nemačkoj? Sagovornica DW kaže da su „plate u Srbiji konkurentne, ali i da se trude da plata ne bude to što preovlađuje kao benefit“.

„Osim dobre timske atmosfere, tu su i drugi benefiti kao što su privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene pod jednakim uslovima, što nije uvek slučaj, posebno u velikim kompanijama. Dakle, naši prodavci imaju istu polisu zdravstvenog osiguranja kao i generalni direktor – to je nama posebno važno. Uveli smo i novi benefit koji podrazumeva besplatne konsultacije s konsultantima iz oblasti psihologije, prava i finansija. Naravno, ako se to nešto tiče radnih prava, onda je proces drugačiji. Onda postoje mehanizmi koje može da iskoristi da svoja prava ostvari“, napominje Marija Kojčić.

Pitanje sindikata u Lidlu sagovornica DW nije želela da komentariše. Istakla je značaj „dvosmerne komunikacije“ u okviru kompanije i ponovila da preko aplikacije mogu da pošalju upite, komentarišu, izraze svoje mišljenje ili nezadovoljstvo, ili da anonimno postave pitanje. Sve to, kaže, mogu da urade i preko anonimne „ankete zadovoljstva“ koja se redovno sprovodi.

Radnici mogu da se žale u Nemačkoj

U Nemačkoj je već godinu dana na snazi tzv. Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja koji se bavi upravo pravima radnika, uslovima rada, ali i zaštitom životne sredine. Prema tom Zakonu, onaj ko nije zadovoljan svojim pravima može da se žali kompaniji koju snabdeva svojim proizvodima.

Sanela Bahtijarević iz GIZ-a, savetnica u Inicijativi za globalnu solidarnost, objasnila je tako za DW da kompanije registrovane u Nemačkoj, a koje posluju sa srpskim kompanijama, moraju u svom lancu snabdevanja da analiziraju društvene i ekonomske rizike, da imaju adekvatne preventivne mere i da prate kako se one sprovode.

„Potrebno je da se uspostavi žalbeni mehanizam, procedura koja radniku omogućava pritužbe na neke radne uslove. A ako ne može da ih reši u svojoj firmi, da tu žalbu prosledi direktno firmi kupcu. Ako je to Mercedes za koga taj radnik pravi delove, sada taj radnik može da ode na sajt Mercedesa i pošalje svoju žalbu i da bude konstantno obavešten o tome šta se s njegovom žalbom dešava. Mercedes je u obavezi da adekvatno reaguje na tu žalbu“, objašnjava Sanela Bahtijarević.

Izvor: n1info.rs

Stručni žiri 8. teatarskog festivala „Pozorišno proleće” u sastavu: Božidar Đurović, reditelj, Mia Knežević, rediteljka i Robert Ristov, glumac, doneo je jednoglasno odluku da se Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeli dramskoj umetnici Biljani Keskenović za ulogu Jevrese u predstavi LJUDI OD VOSKA Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača.

Nikola Tesla, jedan od najplodnijih i najkreativnijih umova koje je čovečanstvo ikada imalo, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke. Pored svojih velikih projekata, Tesla je bio poznat po svojim navikama i rutinama koje su mu omogućile da održi izuzetnu vitalnost i energiju do duboke starosti.

Nikola Tesla je verovao da je ključno sticanje zdravih navika u ranom detinjstvu. Tvrdio je da je njegova trenutna snaga i vitalnost rezultat života bez poroka u mladosti, ističući važnost discipline i postavljanja velikih ciljeva još od malih nogu.

Tesla je isticao značaj pravilne ishrane, naglašavajući da većina ljudi jede previše i konzumira pogrešnu hranu i tečnosti. On je praktikovao ishranu koja se sastojala od dva obroka dnevno, izbegavajući namirnice koje proizvode kiselinu i preopterećuju telo.

- Većina ljudi jede previše mahunarki koje sadrže mokraćnu kiselinu. Iako je riblje meso dobro za mozak, ono zbog velike količine fosfora stvara veoma jaku kiselu reakciju. Kiselost tela je naš najveći neprijatelj u starosti, govorio je Tesla.

- Izbegavam sve stimulanse. Gotovo potpuno izbegavam meso. Uveren sam da će za manje od jednog veka kafa, čaj i cigarete izaći iz mode. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti, predvideo je Tesla.

Pored stroge discipline u ishrani, Tesla je bio veliki pobornik fizičke aktivnosti. Svakodnevno je hodao osam do 10 milja, izbegavao prevozna sredstva kada god je to bilo moguće, te se redovno kupao i tuširao hladnom vodom. Takođe, Tesla je bio upoznat sa tajnama drevne nauke joge i praktikovao je neke od jogijskih vežbi tokom celog svog života, prenosi "Krstarica".

Spavanje i dugovečnost

U suprotnosti sa uobičajenim preporukama o potrebi osam sati sna svakog dana, Tesla je retko spavao i tvrdio da nedostatak sna nije neophodan za održavanje zdravlja. Njegova navika spavanja se kosi sa uverenjima lekara o neophodnosti sna, ali je Tesla tvrdio da se oseća potpuno napunjen energijom nakon svega par sati sna.

Nikola Tesla je, čak i u svojoj 77. godini, svedočio o izuzetnom zdravlju, energiji i mentalnoj snazi. Svojim primerom, Tesla je pokazao da stroga disciplina, pravilna ishrana, fizička aktivnost i specifične navike spavanja mogu doprineti očuvanju vitalnosti u starosti. Teslina filozofija života i tajne dugovečnosti i vitalnosti i danas inspirišu mnoge ljude širom sveta.

Izvor: blic.rs

Svaka mašina za veš nudi program pranja na 40°C. Naizgled se čini kao idealno rešenje za pranje određenih materijala, ali u suštini ovaj program ne čini ništa drugo do trošenja struje. Istu garderobu možete dobro oprati i na nižoj temperaturi.

Pranje na 40 °C ima mnogo nedostataka. Među najvećima je činjenica da vam se veš jednostavno može zgužvati, a nakon toga ne možete učiniti ništa i završićete sa uništenom odećom, čak i onom vrlo skupom. Ova metoda pranja takođe uzrokuje brzo pranje vaše odeće i ispiranje boja. Ako se, na primer, radi o osetljivoj tkanini, može se brzo oštetiti. I ne zaboravimo još jednu stvar koja je danas vrlo važna, a to je jednostavno prevelika potrošnja energije.

Čak i okretanjem prekidača desetak stepeni niže, odnosno na 30°C , može se postići zanimljiv učinak. Pre svega se trebate rešiti predrasuda koje se na ovaj način ne možete oprati. Zapravo, iznenadićete se koliko su današnje veš mašine sposobne, pogotovo kada u njih ubacite kvalitetan prašak za pranje veša. One na tržištu dostupne su za celu plejadu različite odjeće, bilo da se radi o beloj ili šarenoj odeći, vunenoj odeći ili funkcionalnim predmetima.

Postoji nekoliko važnih stvari koje morate imati na umu kada koristite ovu metodu pranja. Pre svega, ako imate vidljivu i značajnu mrlju na odeći, dobro ju je prvo tretirati posebnim sredstvom jer se nakon toga bolje ispire. Kod pranja na 30 °C može se preporučiti duže vreme pranja, što dovodi do pouzdanog uklanjanja mrlja.

Veliki razlozi za promenu

S 30°C vam možda ponestane mašte, ali možete puno niže, čak do 20°C. Da, čak i na toj temperaturi može se prati bez problema. Za to postoje posebni programi, a moderne veš mašine vrlo su učinkovite pa se i u ovom načinu rada može dobro oprati. Vaš veš će tada trajati duže, a boje će mu ostati zaštićene.

Dakle, rezimirajmo. Nema previše razloga zašto biste se ipak trebali prati na 40°C. Danas ćete samo oštetiti skupu odeću koju ćete morati češće menjati, a uz to ćete potrošiti i nepotrebnu količinu energije. A to je kombinacija koju niko ne želi, zar ne? Pa zašto ne biste ostavili svoje predrasude po strani i isprobali pranje na 20 do 30°C.

Izvor: blic.rs

Aplikacija TikTok se suočava sa najvećom pretnjom od svog nastanka u SAD. Predstavnički dom je odobrio zakon koji bi mogao da pokrene nacionalnu zabranu TikToka ako njegov kineski vlasnik ne proda aplikaciju, prenosi NPR.

Iako su zakonodavci u Predstavničkom domu prošlog meseca podržali sličan zakon, ovaj je drugačiji iz dva razloga - povezan je sa sveobuhvatnim zakonom o stranoj pomoći koji pruža podršku Ukrajini i Izraelu i obrađuje zabrinutosti nekih članova Senata tako što produžava rok za TikTok da pronađe kupca.

Predsednik Bajden podržava ovaj korak. To znači da je TikTok prisiljen na prodaju, ili suočavanje sa mogućom zabranom, na putu ka brzom usvajanju zakona.

Ovo bi označilo prvi put da je američka Vlada donela zakon koji bi mogao da zatvori čitavu društvenu medijsku platformu, postavljajući scenario za ono što se očekuje da će biti dugotrajan pravni spor.

TikTok je osudio zakon kao neustavan napad na izuzetno popularnu uslugu.

- Žalosno je što Predstavnički dom koristi pokriće važne strane i humanitarne pomoći kako bi još jednom progurao zakon o zabrani koji bi zauzeo slobodu govora 170 miliona Amerikanaca - rekao je portparol TikToka Aleks Haurek.

Nacionalni bezbednosni zvaničnici u Vašingtonu strahuju da bi kineska vlada mogla da koristi TikTok za promociju propagande usmerene na mešanje u američke izbore ili za nadgledanje nekih od 170 miliona Amerikanaca koji koriste aplikaciju svakog meseca.

Ti strahovi uglavnom ostaju hipotetički.

Izvor: direktno.rs

Kako je došlo lepo vreme i bliže se brojni praznici, sve više ljudi planira putovanja, što po našoj zemlji, što po inostranstvu. Međutim, ukoliko neko na put kreće sopstvenim automobilom, značajno je da zna kolike su cene putarina u Srbiji i regionu.

Za nešto manje od 15 dana očekuje nas mini odmor od čak šest neradnih dana, jer se od 1. maja vezuju praznici sve do 7. maja koji je prvi radni dan.

Mnogi će ovaj poklonjeni odmor iskoristi da odu van grada i posete neke destinacije i napune baterije.

Za dobro isplaniran put, posebno ukoliko se putuje sopstvenim automobiom, potrebno je dobro se pripremiti. Jedan od aspekata pripreme jeste i upućivanje u cene putarina u Srbiji, ali i u zemljima u koje se putuje.

Putarine na auto-putevima kroz Srbiju od 1. januara ove godine skuplje su za 30 dinara u kom god smeru da idete.

Pa je tako putarina od Beograda do Preševa za vozila prve kategorije, odnosno putna vozila, prema informacijama sa sajta JP Putevi Srbije, ukupno 1.720 dinara u jednom smeru.

Zatim, od Beograda do naplatne rampe Šid, putarina iznosi 450 dinara.

Ukoliko putujete na sever naše zemlje iz glavnog grada, do Subotice moraćete da platite putarinu od 730 dinara.

Do naplatne stanice kod Čačka, odnosno do Pakovraća, ako putujete iz Beograda, moraćete za putarinu da izdvojite 560 dinara.

Ukoliko putujete ka Zagrebu, do glavnog grada susedne Hrvatske od granice moraćete da platite 16,90 evra.

Ako odlučite da idete dalje, od Zagreba do Rijeke moraćete da izdvojite 9,20 evra. Ako putujete do Zadra, treba platiti još 16 evra, a do Šibenika 20.

Putarine u Severnoj Makedoniji su jako povoljne, pa se za svega dva evra može stići do Skoplja, dok se do Ohrida može doći za pet evra.

U ovoj zemlji ni na jednoj deonici auto-puta putarina ne prelazi dva evra, međutim postoji veliki broj naplatnih stanica.

U nama susednim zemljama Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj koriste se vinjete, koje se plaćaju na određeni period.

Pa tako ukoliko u Bugarsku idete samo preko vikenda, možete kupiti vinjetu samo za ta dva dana po ceni od devet leva, odnosno nešto više od 4,5 evra.

Ukoliko kupujete vinjetu za celu nedelju, ona košta 6,65 evra. Ako se odlučite za duži boravak, mesečna vinjeta košta blizu 14 evra, zatim 24,56 evra koštaće vas vinjeta za tri meseca, dok za godinu dana njena cena iznosi 44.52 evra.

Što se tiče Rumunije, cene vinjeta u ovoj zemlji su znatno niže. Pa tako nedeljnu možete kupiti po ceni od svega tri evra, mesečnu za sedam, tromesečnu za 13 i godišnju za svega 28 evra.

Ukoliko krenete na sever preko Mađarske, vinjete u toj zemlji su, takođe, malo skuplje. Pa ćete tako za 10 dana morati da izdvojite 16,28 evra, zatim za mesečnu vinjetu 26,35 evra i za godišnju 145,62 evra.

Što se tiče putovanja u Bosnu i Hercegovinu, iako dugo najavljivan i obećavan, auto-put Beograd-Sarajevo još uvek nije izgrađen i kako se čini, neće biti skoro. Deonice auto-puta kroz ovu zemlju, takođe, nisu skupe, pa je najviše što možete da platite nešto više od sedam evra.

U Crnoj Gori, najduža deonica na novootvorenom auto-putu najviše košta 3,5 evra.

Izvor: danas.rs