Sombor.info

Tokom marta meseca na području Policijske uprave u Somboru evidentirana su 133 krivična dela, što je za oko 13 odsto više nego u martu prošle godine. Policijski službenici su rasvetlili oko 73 odsto krivičnih dela izvršenih od strane nepoznatih lica, što je za oko 32 odsto veći procenat rasvetljavanja u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Kada je reč o opštem kriminalu, tokom marta 2024. godine evidentirana su 123 krivična dela, odnosno za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U poređenju sa martom 2023. godine, zabeležen je isti broj krivičnih dela teška krađa, a oko 32 odsto manje krivičnih dela krađa.

Tokom marta tekuće godine, u oblasti suzbijanja krijumčarenja i trgovine drogom podneto je 20 krivičnih prijava, skoro sedam puta više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U borbi protiv trgovine narkoticima policija je u 43 zaplene oduzela oko 6.565 grama i 855.288 komada opojne droge. Kada je reč o privrednom kriminalu, na području Zapadnobačkog okruga evidentirana su četiri krivična dela, dok je u martu 2023. godine zabeležno jedno krivično delo.

Što se tiče borbe protiv visokotehnološkog kriminala, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru otkrili su četiri, a prošle godine u martu dva krivična dela u ovoj oblasti. Takođe, registrovana su dva krivična dela ekološkog kriminala, dok su 2023. godine u navedenom periodu zabeležena tri krivična dela.

Evidentirano je 13 krivičnih dela nasilje u porodici, što je za jedno krivično delo više nego je u martu 2023. godine. Javni red i mir karakteriše veći broj izvršenih prekršaja i manji broj izvršilaca, ali je očuvan stabilnim budući da nije bilo značajnijih narušavanja. Sa područja Policijske uprave u Somboru, u druge prihvatne centre tokom prethodnog meseca izmešteno je osam iregularnih migranata i podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz Zakona o strancima.

Na području Policijske uprave u Somboru tokom marta ove godine je uručeno 2.020 ličnih karti, 1.371 pasoš, 2.245 vozačkih dozvola i 1.842 saobraćajne dozvole, a saobraćajna policija je otkrila ukupno 2.700 prekršaja od čega je najviše prekoračenja dozvoljene brzine. Na putevima koje pokriva Policijska uprva u Somboru u odnosu na mart prethodne godine beleži se oko 20 odsto manje saobraćajnih nezgoda. Pored svih mera i apela, evidentiran je povećan broj zadržanih vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su 52 vozača, odnosno za oko 53 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je 11, dok su u martu 2023. godine zadržana dva lica. Saobraćajna policija će nastaviti sa sankcionisanjem prekršaja i ostvarivanjem adekvatne bezbednosti saobraćaja na putevima.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, u periodu od 25. aprila do 1. maja sprovešće akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine.

Kako navode u MUP-u, Saobraćajna policija će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja, ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije tzv. presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila.

Iz MUP-a napominju da će se u sklopu ove akcije koja se realizuje u saradnji sa organizacijom ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), u sredu, 1. maja, od 00 do 24 časa realizovati akcija „Speed Marathon“, tokom koje će na najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno u trajanju od 24 časa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva građane da daju doprinos efikasnijem sprovođenju akcije i podizanju bezbednosti saobraćaja tako što će predložiti deonice puteva na kojima će pripadnici saobraćajne policije kontrolisati brzinu. Predlozi treba da sadrže preciznu lokaciju, odnosno putni pravac i mogu se odnositi na puteve van naselja i u naselju.

Predloge je potrebno slati na mejl adresu Uprave saobraćajne policije Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do srede, 24. aprila 2024. godine.

U prisustvu građana, somborskih Jevreja, izraelskog ambasadora u Srbiji Jahela Vilana, delegacije jevrejskih opština u Srbiji, kao i predstavnika grada Sombora i sveštenstva, u Somboru je otkrivena spomen-ploča stradalim somborskim Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

Više od 1.200 Jevreja sa područja grada Sombora je za vreme Drugog svetskog rata deportovano u logore smrti, a u znak sećanja, povodom 80 godina od stradanja somborskih Jevreja na Trgu Koste Trifkovića u centru Sombora, prvi put je otkrivena spomen-ploča u obliku kofera.

Ploču su otkrili i prisutnima se obratili Sandra Papo Fiser, predsednica Jevrejske opštine u Somboru, Isak Asije, rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Jahel Vilan, izraelski ambasador u Srbiji, i Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora.

Danas u Somboru živi pedesetak Jevreja koji čuvaju sećanja na stradale pretke u Drugom svetskom ratu.

Izvor: RTV

Desetu godinu za redom, u Somboru se obeležava Međunarodni dan plesa, 29.aprila kroz organizaciju plesnih koncerta ''Svetski dan plesa''

Tog dana, na jednoj sceni, oko 150 plesača izvešće 6 različitih plesnih stilova, uz mnoštvo energije, zabave, i kreativnih novih koreografija.

Zbog kapaciteta sale i velikog interesovanja publike, program će biti realizovan u dva termina:

Prvi koncert sa početkom u 18h, drugi koncert sa početkom u 19:30. Oba u velikoj Sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Publika će imati priliku da gleda izvedbe sledećih plesnih škola:

Plesna škola „Jump dance“, Sombor – organizatori koncerta

Plesna grupa „Inanna“ plesne škole „Jump dance“, Sombor – organizatori koncerta

Gradsko kulturno umetničko društvo „Sombor“, Sombor – učesnici koncerta

Plesna sekcija gradskog kulturno umetničkog društva Sombor, Sombor – učsenici koncerta

Baletski studio „Figura“, Sombor – učesnici koncerta

Apatinske mažoretkinje – specijalni gosti koncerta

Karte su u prodaji na biletarnici Kulturnog centra.

Informacije 063/8887866

Stručnjaci se ne slažu šta je to tačno, ali veruju da je krivac stres. Fibromialgija donosi nesnosne bolove iako je fizički „sve u redu“. I mnogi lekari je shvataju olako pa prepisuju paracetamol i šetnje. Kroz sve to je prošla novinarka „Vremena“

„Samo popijte nešto za smirenje i izmerite pritisak“, rekao mi je nervozni glas kada sam pozvala hitnu pomoć.

„Ali, nemam ništa od lekova, niti aparat za merenje pritiska“, rekla sam uplakano dok je druga strana prekidala vezu. Kočenje u levoj nozi, trnci po celom telu, neizdrživ bol u vratu i jaka vrtoglavica očigledno nisu bili dovoljni da bi se neko iz hitne pomoći mom slučaju posvetio

Pozvala sam taksi i odlučila da sama odem do hitne pomoći. Mislila sam, možda će me ozbiljnije shvatiti kada me vide. Pogrešna pretpostavka.

Poslata sam kući uz dijagnozu blažeg napada panike i preporuku da se u narednom periodu klonim stresa i „za svaki slučaj uradim krvnu sliku“. Nisam osetila olakšanje jer su moja borba i šetanje od lekara do lekara te majske noći tek počeli.

Nakon brojnih neuroloških pregleda, snimaka sa magnetnih rezonanci, pregleda fizijatara i reumatologa koji su neizdržive bolove pripisivali lošem držanju, stigla je konačna dijagnoza – fibromialgija.

Šta je dođavola to?

Fibromialgija je hronično stanje nosi širok spektar simptoma: bolove u mišićima, ukočenost, probleme sa spavanjem, bolove slične artritisu, izazvane čak i sitnim pokretima bez imalo napora.

Međutim, fizički uzrok ovih simptoma ne postoji i ne dolazi do oštećenja zglobova i mišića.

Iako je malo ko čuo za ovu bolest, procenjuje se da od nje boluje između tri i šest posto svetskog stanovništva. Najveći deo čine žene, koje prve simptome osete najčešće između 20 i 40 godina života.

Jednim od glavnih uzroka fibromialgije smatra se upravo naš stalni životni pratilac – stres. Naime, bolest često nastaje nakon veće psihičke ili emotivne traume, a redovni stres dovodi do kulminacije simptoma.

Neki lekari ovu bolest karakterišu kao „preosetljivost na bol“ i hronične bolove koji su neurološki, drugi tvrde da je fibromialgija jedna od najčešćih reumatoloških bolesti, a treći, oni najoptimističniji kažu da je sve to iz glave, fibromialgija je psihosomatsko stanje.

„Nije tebi ništa“

Nisam znala na koje od ovih verovanja da se oslonim, niti koju terapijuda izaberem. Lekari upravo zbog nedostatka jasnog uzroka bolova ovo stanje uzimaju zdravo za gotovo.

„Počni da piješ paracetamol nekoliko puta dnevno i šetaj. Fizička aktivnost je ključ. Šetaj i po pet ili šest kilometara na dan i za par nedelja bićeš kao nova. Nije tebi ništa“, razdragano mi je tada rekao jedan reumatolog.

Njegova bezbrižnost mi nije ulivala previše nade. Odlučila sam da se pozabavim istraživanjem i obratila sam se doktoru Guglu.

Tako sam došla do informacije da klasični analgetici kao što je paracetamol nemaju gotovo nikakvog efekta kada su ovakvi bolovi u pitanju. Šetnje koje mi je predložio zvučale su kao nemoguća misija s obzirom na to da me je gotovo svaki korak boleo.

Simptomi nisu popuštali, rasli su paralelno sa strahom i anksioznošću. Anksioznost bi onda dovela do psihičke peopterećenosti, koja bi povećala bolove i tako je nastao moj lični začarani krug.

Strah od bola i bolovi zbog straha

Letnju pauzu nisam mogla da iskoristim za putovanja i spremanje ispita, kao što bi svaka 21-godišnja studentkinja trebalo da radi. Moj raspust ličio je na „Dan mrmota“.

Svaki dan bi počinjao i završavao se isto: od jutarnje akupunkture i masaže, preko popodnevnog odmaranja i gledanja ko zna koje po redu reprize „Porodičnog blaga“ do večernjih odlazaka na psihoterapiju.

Tada sam osećala kao da propuštam mnogo i da mi život klizi pred očima dok ne radim ništa. Ali, ne raditi ništa nekada je sve što je potrebno da uradimo kako bismo pomogli sebi.

Pronašla sam dva istraživanja koja su mi ulila nadu. Prvo istraživanje pokazalo je da se pacijenti oboleli od fibromialgije nakon završene terapije dele u tri grupe: jedna trećina ne oseti nikakvo poboljšanje, druga trećina pacijenata se oseća znatno bolje, iako simptomi ne nestaju u potpunosti, dok preostali, najveći srećnici, dođu do stanja remisije.

Drugo istraživanje koje sam pronašla pokazalo je da su šanse za oporavak gotovo 80 odsto za one koji na vreme dobiju dijagnozu i sa simptomima se bore manje od dve godine.

Tada sam čvrsto obećala sebi da ću učiniti sve što mogu da dospem u ovu treću grupu pacijenata. Takođe sam obećala da više neću čitati istraživanja o fibromialgiji, jer sam shvatila da me nikuda ne vodi kad sama sebi postavljam dijagnoze.

Četiri duga meseca kasnije, bolovi su i dalje bili tu. Međutim, više ih se nisam plašila. Ti bolovi, u početku toliko jaki da bi i najvećeg ateistu naveli da razmotri hodočašće do manastira Tumane, vremenom su se povlačili.

Put ka oporavku

Remisija više nije izgledala nemoguće i odlasci na brojne terapije urodili su plodom. Međutim, za mene je ključno bilo što sam pronašla pravi način kako da svoje stanje posmatram.

Čim sam prestala da sebe posmatram kao hronično bolesnu osobu, psihički pritisak je bio sve manji, a samim tim i njegova somatizacija u vidu bolova. Uz puno poštovanja prema novoj dijagnozi, vraćala sam postepeno u svoj život deo po deo stare svakodnevice.

Hronične bolesti nas verovatno prate ceo život. Međutim, na nama je hoće li nas to deprimirati ili pogurati da zdravlje dovedemo u najbolje moguće stanje. Drugo, pa i sto drugo mišljenje lekara neće nam biti od koristi onoliko koliko možemo pomoći sami sebi – barem je to moje iskustvo.

Na kraju, možda ima malo istine u onoj čuvenoj „želja za zdravljem je pola zdravlja“.

Izvor: vreme.com

Dečji mozak se razvija i menja neverovatnom brzinom, baš kao što i oni istom tom brzinom jure od škole ka kući i igranju i nazad.

Namirnice koje konzumiraju su zato veoma bitne. „Ovaj uzrast je značajan za razvoj mozga i ono što jedu ima veliki uticaj na njihovu koncentraciju i kognitivne sposobnosti“, kaže psihijatar dr Dru Remzi, jedan od autora knjiga „Dijeta sreće“ i „Pedeset nijansi kelja“.

Kako on kaže, sledećih 7 namirnica mogu pomoći deci da budu oštroumnija i mogu povoljno uticati na razvoj dečjeg mozga.

JAJA

Proteini i hranljive materije koje se nalaze u jajima pomažu deci da se koncentrišu.
Kako servirati: Umotati pržena jaja u tortilje napravljene od celog zrna žitarica, jesti za doručak ili popodnevnu užinu. „Ovo pakovanje proteina držaće decu sitom do sledećeg obroka i neće osećati potrebu za unosom šećera.“
Takođe, možete probati sendviče sa salatom od jaja ili punjena jaja.

GRČKI JOGURT
Masti su bitne za zdravlje mozga. Punomasni grčki jogurt (koji ima više proteina od ostalih jogurta) pomaže moždanim ćelijama da budu u dobroj formi za prijem i slanje informacija.
Kako servirati: grčki jogurt sa zanimljivim dodacima – pahuljice sa najmanje tri grama vlakana ili borovnice bogate hranljivim materijama koje su poznate kao polifenoli. Žitarice sa crnom čokoladom su takođe dobra opcija. I one sadrže polifenole. Ovi sastojci održavaju oštroumnost tako što usmeravaju tok krvi ka mozgu.

ZELENIŠ
Spanać i kelj su bogati folnom kiselinom i vitaminima i umanjuju šanse demencije koja se može javiti kasnije u životu. Kelj je fenomenalna namirnica, sadrži antioksidanse i ostale materije koje pomažu u stvaranju novih moždanih ćelija.

Kako servirati: Decu je obično teško nagovoriti da jedu ovakve namirnice. Zato umesto uobičajene salate, isprobajte nešto drugačije:

Izblendajte spanać ili kelj za užinu
Dodajte spanać u omlet ili lazanju
Napravite čips od kelja. Isecite kelj na kriške, polijte sa malo maslinovog ulja i malo posolite, a zatim pecite.

RIBA
Riba je dobar izvor vitamina D i omega-3 kiselina, koji štite od slabljenja mentalnih veština i slabog pamćenja. Losos, tunjevina i sardina su vrste koje su bogate omega-3 kiselinama.
„Što više unosimo omega-3 kiseline, to će mozak bolje funkcionisati i deca će moći lakše da se fokusiraju“, kaže Boni Tob-Diks, nutricionista, autor knjige „Pročitajte pre nego što pojedete“.
Kako servirati: Grilujte ribu, dodajte kao prilog sos za umakanje, dodajte takose ili napravite sendvič sa tunjevinom.

ORAŠASTI PLODOVI
Sadrže proteine, esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale. Orašasti plodovi mogu poboljšati raspoloženje i smanjiti napetost u nervnom sistemu.
Kako servirati:

Uzmite puter od kikirikija ili možete napraviti puter od semenki suncokreta. Semenke suncokreta su bogate folnom kiselinom, vitaminom E i selenijumom. Ako dete ne voli da jede semenke zasebno, onda ih pospite po krekerima ili hlebu pre pečenja.
Napravite pesto sos: orašasti plodovi kombinovani sa maslinovim uljem i zelenim povrćem daju veoma zdrav i ukusan sos koji se može poslužiti uz pastu napravljenu od celog zrna žitarica.

OVSENA KAŠA
Proteini i vlakna koja se nalaze u ovsenoj kaši pomažu pri čišćenju krvnih sudova. Jedno istraživanje je pokazalo da su deca, koja su jela ovsenu kašu sa dodatkom šećera, bolje uradila zadatke memorije od dece koja su jela šećerne žitarice.
Kako servirati: Dodajte cimet. Istraživanja pokazuju da sastav začina štiti moždane ćelije.

JABUKE I ŠLJIVE
Jabuke i šljive su veoma korisne i sadrže kvercetin, antioksidans koji se bori protiv slabljenja mentalnih veština.
Kako servirati: Oni dobri, značajni sastojci su često u samoj kori voća, pa je zato savet da kupujete organsko voće, da ga dobro operete i stavite sve u jednu činiju kako bi bilo spremno za jednu brzu užinu.
Priredila: Aleksandra Ivković

Izvor: zelenaucionica.com

Članovi Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) dobijaju mesečnu nadoknadu od po 20.000 evra. To je danas rekao glavni poverenik Sindikata EPS-a "Nezavisnost" Dragoslav Ljubičić. On je za Betu kazao da tri stručnjaka iz Norveške u Nadzornom odboru Oluf Ulset, Per Sanderud i Hilde Baken, osim što dobijaju po 20.000 evra mesečno, imaju pravo i na nadokandu troškova smeštaja i avionskog prevoza kada dolaze u EPS.

Za članove Nadzornog odbora iz Srbije Vladana Živanovića, Dejana Ostojića i Igora Petkovića takođe je predviđena mesečna zarada od po 20.000 evra, dok predstavnik sindikata Miodrag Ranković, koji je, uprkos nedostatku adekvatne školske spreme izabran za člana Nadzornog odbora, prima manju naknadu. Ljubičić je rekao da je bivši v.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević dobio otkaz, između ostalog, i zbog toga što nije želeo da potpiše rešenja o tako visokim mesečnim nadoknadama.

- Radnicima EPS-a je od dolaska novog Nadzornog odbora plata povećana za iznos inflacije, što je beznačajno, pa bar jedan - dva inženjera mesečno napušta kompaniju - rekao je Ljubičić za Betu, a prenosi 021.rs.

Dodao je da veruje da, kada bi se ponudio povoljan program za odlazak viška zaposlenih, otišli bi svi radnici koji vrede jer su nezadovoljni. Plate u EPS-u više se, kako je rekao, ne nalaze u vrhu spiska radnika sa najvišim primanjima u opštinama gde posluje EPS. Ta kompanija je 2023. ostvarila profit od 114,6 milijardi dinara, što je blizu milijardu evra (966 miliona evra), a Ljubičić je rekao da je za više od pola tog iznosa (550 miliona evra) zaslužan bivši v.d. direktora Miroslav Tomašević.

Plate generalnog direktora, članova Nadzornog i Upravnog odbora EPS-a za godinu dana porasle su čak sedam puta, prenela je Nova.rs. To se, kako je navedeno, vidi i u finansijskom izveštaju tog preduzeća.

EPS drastično povećao plate rukovodstvu

Pre godinu dana EPS je transformisan iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, čime je prestalo da važi ograničenje zarada, što se vidi i u finansijskom izveštaju. Konkretno, kako piše u finansijskom izveštaju, ukupna zarada organa upravljanja i nadzora u 2023. iznosila je 470.500 evra, a samo godinu dana ranije, 2022. ukupan iznos koji je izdvojen za njihove plate bio je oko 66.000 evra.

Prilikom predstavljanja članova Nadzornog odbora, u junu prošle godine, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nije konkretno odgovorila na pitanje koliko će oni biti plaćeni, ali je rekla da su "promenom pravne norme hteli da naprave preduslove da nema ograničenja zarada za zaposlene, kako bi EPS na tržištu poslovao konkurentno".

Izvor: direktno.rs

Iako smo jednom nogom izašli iz talasa respiratornih infekcija, pomoć lekara traži sve više pacijenata, uključujući i decu, zbog upornog kašlja koji traje i čitav mesec, a da su pritom, kako lekari kažu, „čista pluća i grlo“.

Mama osmogodišnjeg dečaka K. N. iz Beograda kaže za Danas da njeno dete uporno kašlje čitav mesec, kao i da osim tog simptoma, nema nijedan drugi.

„Vodila sam sina kod lekara. Poslušao mu je pluća, pogledao grlo i rekao su `pluća čista`, grlo nije crveno i poslao nas kući. Nije dao uput da uradimo briseve niti nas je poslao kod alergologa da proverimo da se nije pojavila nekakva alergija, na primer, na polen koja izaziva tu vrstu kašlja. Vrlo sam zabrinuta“, kaže ta majka.

Tatjana Radosavljavić, pulmolog i pneumoftiziolog, potvrđujući da je veliki broj osoba koje imaju uporan kašalj „po mesec dana“, navodi za Danas da bi trebalo deci, kao i ostalim pacijentima, uraditi osnovne analize krvi, krvnu sliku i CRP.

Potrebne su analize

„Iz krvne slike će se videti da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija. Trebalo bi da se uradi i analiza takozvanog imunoglobulina E (IgE) koji će pokazati da li se kod deteta prvi put ispoljava alergija koja bi mogla da bude razlog takvog kašlja“, objašnjava ona.

Kako dodaje, uporan kašalj može da bude posledica brojnih respiratornih infekcija koje trenutno vladaju, uključujući i kovida.

„U pitanju je dejstvo virusa na bronhijalno stablo, pre svega, na takozvanu glavnu disajnu cev – traheju. Ispod sluzokože pokrovnog dela traheje nalaze glavni receptori `odakle počinje kašalj`. Pošto virus sljušti sluzokožu u vidu krpastih naslaga, ti receproti su direktno izloženi strujanju vazduha. Ti ljudi kada brzo govore, smeju se, promene svoj položaj u kojem su do tada bili ili izađu iz toplog u hladno počinju da kašlju. Jedna od najlošijih stvari takvog kašlja je remećenje uobičajenog kvaliteta života“, objašnjava Radosavljević.

Prema njenim rečima, zbog svega toga lekari odlučuju da uvedu inhalacije kortikosteroidima koje bi trebalo da traju dovoljno dugo.

„Istovremeno tražimo dodatni razlog dugog kašlja, bilo da se radi o slivanju sekreta niz gušu ili o vraćanju želudačne kiseline u jednjak. Ovo drugo, takođe, može da bude uzrok kašlja jer su traheja i jednjak veoma blizu“, navodi ona.

Kad je kašalj simptom alergije

Kašalj, dodaje, može biti simptom alergije.

„Svaka virusna infekcija izvlači iz organizma alergiju i ona je u nastavku toka te virusne infekcije. Čak i ljudi koji nikad nisu ispoljavali simptome respiratorne alergije sada, posle virusnih infekcija, mogu da ispolje. Tada, osim inhalacija, u zavinsosti šta doktor koji pregleda pacijenta pronađe, jako je važno davati i sredstva protiv alergije“, objašnjava Radosavljević.

Govoreći o lečenju kašlja, ona kaže da je to dugotrajan, odgovoran i uporan posao.

„Zahteva upornost od pacijenata i lekara. Lečenje kašlja ograničeno je vremenom za koje treba da se obnovi sluzokoža koju je virus sljuštio, što je indivudulano kod svakog čoveka. Mi ćemo pomoći terapijom, inhalacijama koje će vratiti sluzokožu u normalno stanje. Pretpostavljamo da pedijatri upravo računaju na to da će kašalj sam proći kada se obnovi sluzokoža traheje kod deteta. Ali, svaki kašalj koji traje preko dve nedelje kod odraslih, znak je da bi trebalo da se uradi snimak pluća da bismo bili sigurni da ne maskira, na primer, rak bronha“, kaže naša sagovornica.

Izvor: danas.rs

Koliko često vodimo ljubav ima veze i s tim kakvi smo ljudi, a novo istraživanje otkrilo je da ljudi koji imaju dve određene karakterne crte, imaju i najbogatiji seksualni život.

U istraživanju objavljenom u časopisu “The British Journal of Psychology” učestvovali su ispitanici bez ljubavnih partnera, 192 slobodne žene i 105 slobodnih muškaraca.

Učesnici su morali da odgovore na niz testova kako bi se ustanovila povezanost između altruizma, odnosno ponašanja kojem je cilj pomaganje drugome u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih, s time koliko neko ima uspeha u ljubavi, odnosno s vezama i seksualnom životu.

U istraživanju je zaključeno da dobri i nesebični ljudi imaju najbogatiji seksualni život, odnosno vode ljubav češće od drugih ljudi i da su najviše zadovoljni svojim seksualnim životom. Kod muških ispitanika, to uključuje i veći broj partnerki za neobavezni seks.

Studija nije dala odgovor na to šta ispitanike motiviše na to da pomažu drugima, ali bez obzira na to, dobijeni rezultati još su jedan dokaz da se dobrota i nesebičnost uvek isplate.

Da su dobrota i nesebičnost privlačne osobine i u seksualnom smislu, vidljivo je i u istoriji, preciznije iz vremena lovačko-sakupljačkog društva kada su muškarci koji su svoj plen velikodušno delili s celim plemenom kod žena bili najpoželjniji životni partneri.

Izvor: direktno.rs

Listu dobrih navika „Life’s Essential 8“ razvilo je Američko udruženje za srce (AHA) kako bi pomoglo ljudima da poboljšaju svoje kardiovaskularno zdravlje.

U nastavku vam donosimo osam navika, koje treba da unesete u svoj život, kako biste usporili starenje.

1. Jedite bolje

Ciljajte na sveukupnu zdravu ishranu koja uključuje integralnu hranu, puno voća i povrća, nemasne proteine, orašaste plodove, semenke i kuvanje u uljima poput maslina i repice.

2. Budite aktivniji

Odrasli treba da imaju 2 i po sata umerene ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti nedeljno. Deca treba da imaju 60 minuta svakog dana, uključujući igru i planirane aktivnosti.

3. Izbacite cigarete

Upotreba inhaliranih nikotinskih proizvoda, što uključuje tradicionalne cigarete, e-cigarete i e-cigarete, vodeći je uzrok smrti koji se može sprečiti u SAD, uključujući trećinu svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti. Otprilike 40% američke dece uzrasta od 3 do 11 godina izloženo je pasivnom pušenju.

4. Dovoljno spavajte

Većini odraslih treba 7 do 9 sati sna svake noći. Deci je potrebno više: 10 do 16 sati za uzrast od 5 i manje godina, uključujući dremke; 9 do 12 sati za uzrast od 6-12 godina; i 8 do 10 sati za uzrast od 13 do 18 godina. Adekvatan san podstiče zarastanje, poboljšava funkciju mozga i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

5. Regulišite telesnu težinu

Postizanje i održavanje zdrave težine ima mnogo prednosti. Indeks telesne mase, numerička vrednost vaše težine u odnosu na vašu visinu, je korisna mera. Optimalni BMI je manji od 25, ali manji od 18,5 se smatra pothranjenim. Možete ga izračunati na mreži ili se konsultovati sa svojim lekarom.

6. Kontrolišite holesterol

Visok nivo ‘lošeg’ holesterola može dovesti do srčanih oboljenja. Vaš lekar može smatrati ‘loš’ holesterol kao broj za praćenje umesto ukupnog holesterola, jer se može meriti bez posta i može se pouzdano izračunati za sve ljude.

7. Pazite na šećer u krvi

Većina hrane koju jedemo pretvara se u glukozu, ili šećer u krvi, koji naše telo koristi kao energiju. Tokom vremena, visoki nivoi šećera u krvi mogu oštetiti vaše srce, bubrege, oči i nerve. Kao deo testiranja, praćenje hemoglobina A1c može biti bolja mera dugoročne kontrole kod ljudi sa dijabetesom ili predijabetesom.

8. Izmerite krvni pritisak

Održavanje krvnog pritiska u prihvatljivim granicama može nas održati zdravijima duže. Optimalni nivoi su manji od 120/80 mm Hg. Visok krvni pritisak se definiše kao sistolni pritisak od 130-139 mm Hg (gornji broj u očitavanju) ili 80-89 mm Hg dijastolni pritisak (donji broj), piše MSN.