Sombor.info

Domaćinstva u Srbiji tokom 2023. imala su veće rashode od prihoda. Više od trećine ukupnog novca građani su trošili na hranu, a ako se na to dodaju i računi, na mesečnom nivou za osnovne potrebe ode više od pola ukupnih primanja.

Prosečni mesečni prihodi domaćinstva prošle godine iznosili su 87. 973 dinara, dok su rashodi bili 88.244 dinara. U odnosu na 2022. godinu, prihodi su porasli za 12,2 odsto, ali isto toliko uvećani su i troškovi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prihodi su manje porasli u gradovima (11 odsto) nego u ostalim područjima (13,9 odsto), s tim što su rashodi u gradovima manje rasli nego prihodi (10,9 odsto), dok je u ostalim naseljima situacija takva da su izjednačeni.

Najviše prihoda dolazilo je od plata 52,5 odsto (46.114 dinara) i od penzija 30,9 odsto (27.155), i mada prihodi jesu povećani koliko i rashodi, struktura potrošnje se pogoršala.

Domaćinstva su prošle godine više od pola primanja (53,2 odsto) trošila na hranu, piće, stanovanje i račune.

Hrana i bezalkoholna pića predstavljaju 36,8 odsto (0,8 procentnih poena više nego 2022) ukupnih troškova, a stanovanje, voda, računi za struju, gas i ostala goriva 16,4 odsto (0,3 odsto više u odnosu na 2022).

Prema rečima Gordane Matković, programske direktorke Centra za socijalnu politiku, ovakva proporcija rashoda pokazuje da životni standard građana Srbije pada. Ona pojašnjava da, ako se veći deo ukupnog budžeta troši na osnovne potrebe, polsedično ostaje manje sredstava za druge stvari.

„Šteta je što od 2020. ne pratimo zvanično apsolutno siromaštvo. Da imamo te podatke, mogli bismo da kažemo kako to utiče na najugroženije, odnosno koliko njih ne može da zadovolji osnovne potrebe. Najviše uticaja na ovakve promene u strukturi potrošnje imala je inflacija osnovnih troškova, a građani ne mogu da ne plate račune. U današnje vreme odlaganje plaćanja nije mehanizam preživljavanja kao što je to nekada bilo“, pojašnjava ona.

Sa druge strane, troškovi zdravstva u 2023. čine manji procenat ukupnih rashoda (4,2 odsto) nego što je to bio slučaj 2022 (4,4 procenta). Ipak, Matković je viđenja da se pojedinačni elementi u strukturi rashoda ne mogu posmatrati izolovano i apsolutno, jer na to koliki udeo zauzimaju određene kategorije ne utiče samo koliko se za njih izdvajalo, već i šta se dešavalo sa ostalim elementima koji čine ukupne rashode.

„Ako je više porasla ukupna potrošnja, ne mora značiti da se u zdravstvu smanjila. Može postojati dramatična konotacija da su se ljudi odricali lekova, ali za takve zaključke je potrebna dublja analiza“, upozorava ona.

Sličnog viđenja je i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji kaže da je moguće da su u 2022. rashodi za zdravlje imali veći procenat zbog korone, ali je uveren da će oni biti sve viši zbog stanja u državnim institucijama.

„Za pad procenta novca koji se troši na zdravlje potencijalno obrazloženje može biti to što je u 2022. još uvek bila aktuelna korona. Ljudi su trošili novac na suplemente i vitamine, od kovida i dve godine nakon toga je farmaceutski biznis skočio. Sa druge strane, kod nas se sve više novca troši za zdravlje, jer nam je zdravstveni sistem pred kolapsom. Niti su bolnice opremljene adekvatnom opremom, a još gore, nema dovoljno osoblja. Zato sam siguran da će iz godine u godinu ljudi sve više trošiti novca na privatno lečenje, jer nema smisla čekati mesecima ili godinama na pregled. Svaki čovek će pre uzeti kredit i srediti svoje zdravlje kod privatnika, nego čekati državno, što možda i ne dočeka“, pojašnjava Veselinović.

Vraćajući se na pitanje udela hrane i računa u ukupnim rashodima, naš sagovornik je skeptičan da su podaci relevantni, jer smatra da su u praksi osnovni troškovi života veći.

„Kada Republički zavod za statistiku objavi da domaćinstva najviše troše na hranu i račune, sigurno je da je potrošnja za osnovne potrebe još veća. To je toliko osetno i vidljivo da ni oni uz sav trud nisu mogli da ih izbegnu. Podaci pokazuju da se u Srbiji živelo lošije nego godinu dana ranije, a verovatno da je to slučaj iz godine u godinu. Pad životnog standarda je toliko očigledan da ni provladine institucije više ne mogu da ga sakriju“, zaključuje Veselinović.

Podsećamo, prosečna neto zarada u novembru 2023. bila je 89.956 dinara, a prosečna mesečna potrošnja domaćinstva tokom te godine 88.244 dinara. Polovina zaposlenih u novembru je radila za platu do 69.088 dinara.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2023. godine u poređenju sa decembrom 2022. skočile su za 7,6 odsto, a potrošačke cene na nivou cele 2023. porasle su u proseku za 12,1 odsto u odnosu na godinu pre.

Izvor: danas.rs

Tanja B. iz Beograda, dugogodišnja korisnica MTS, dobila je uvećan martovski račun i to za 1.500 dinara. Misleći da je po sredi verovatno greška, odlučila je da proveri o čemu se radi. Međutim, saznala je da joj je zapravo istekao ugovor i da je operater, bez prethodne najave, počeo da joj naplaćuje skuplju uslugu.

Početkom marta ove godine, sva tri mobilna operatera u Srbiji – MTS, A1 i Jetel, podigli su cene svojih usluga. Međutim, jedino je A1 o povećanju prethodno obavestio svoje korisnike, dok korisnici MTS-a nisu dobili nikakva obaveštenja.

Osim što od svojih korisnika MTS krije uvećane cene, tajna je očigledno i kada im ističe ugovor.

Naime, naša čitatateljka Tanja B. iz Beograda koja nam se javila, kaže da je do sada plaćala MTS-u paket koji je podrazumevao jedan mobilni uređaj i dva broja.

„Uvek do sada nam je stizalo između 4.300 i 4.800 dinara i to u zavisnosti od toga koliko i da li prekoračimo sin i ja“, kaže Tanja za Nova.rs.

Međutim, ovog puta nije bilo tako. Martovski račun iznosio je 6.215 dinara.

„Šokirala sam se kad je stiglo. Odmah sam pomislila da je greška jer znam da je nemoguće da ovoliko potrošimo. Pozvala sam njihov kol centar, gde su mi, zamislite rekli da je na jednom od dva broja koja koristimo istekao ugovor, pa su mi usluge naplaćivali po redovnoj ceni, koja je uvek veća nego kad imate ugovornu obavezu“, navela je naša čitateljka i dodala da je jedino prekočarenje koje je napravila poziv i poruka iz Rumunije i to ju je koštalo 265 dinara.

Kako dalje navodi, izrevoltirana ih je pitala da li su je obavestili o isteku ugovora, na šta su joj rekli da joj je još pre tri meseca poslata poruka.

„Nikada mi od njih nije stigla poruka da mi ističe ugovor, nikada! Uvek do sada bi me zvali i obaveštavali me o isteku ugovora, što se sada nije desilo. Kada sam pitala njihovu službenicu koja se javila zašto me nisu pozvali – nije imala odgovor“, navodi Tanja.

Kako bi se izborila za svoj novac, naša sagovornica je poslalal i mejl MTS-u, a ako ishod ne bude pozitvan, raskinuće ugovor.

„Uopšte me ne interesuje ona njihova priča o tome da li može ili ne da se raskine ugovor. Istog momenta ću ga raskinuti ako mi ne budu rešili ovaj problem. Ako se ovako ophode prema dugogodišnjim korisnicima, šta li rade sa ovim novim“, kaže Tanja.

Sanji iz Krnjače duplo uvećan račun

Sličan problem imala je i naša čitateljka Sanja R. iz Krnjače, kojoj je umesto 2.500 dnara stigao račun od 5.000 dinara.

„Rekli su mi da mi je istekao ugovor. Nisam imala ni vremena ni živaca da se sa njima raspravljam i sve sam to platila. Sada neće moći da me pređu, jer obraćam pažnju na svaki dinar i stalno proveravam još koliko ima do isteka ugovora“, kaže Sanja.

Izvor: nova.rs

Zemlja fjordova i jezera, koju nazivaju i zemljom polarnih noći, Norveška je od najsiromašnije države na Skadinavskom poluostrvu u kojoj je nekada vladala i glad, postala jedna od najbogatijih država Evrope, a samim tim i najprimamljivija za rad i za život. Tako su i Podgoričanin Dino Rastoder, programer i građevinski inženjer Boško Janjušević spakovali kofere i otišli severno.

Dino Rastoder, programer, poslao je svoju biografiju u jedno norvešku firmu. Kroz dva meseca već je dobio primamljivu poslovnu ponudu koju nije mogao odbiti. Odlučio je da napusti rodnu Crnu Goru i preseli se. Na put pre 10 godina krenuo je i građevinski inženjer Boško Janjušević, želeći da potraži sreću u zemlji koja važi za sigurnu luku sa sve one koji hoće predano da rade.

„Razlike u poslovanju su velike, uključuju veću transparentnost, manju agresivnost, efikasnije procedure, veći fokus na radnička prava i zdravlje, te bolju ravnotežu između poslovnih obaveza i privatnog života“, objašnjava Boško Janjušević.

Čini se da nije bilo teško odabrati lokaciju van Balkana na kojoj bi gradili svoju i budućnost svoje porodice, ali bilo je potrebno i da se kockice poslože da bi se krenulo u priču koja bi im donela bolji život.

„Splet raznih okolnosti doveo je do mogućnosti za zaposlenjem u jednoj uspešnoj kompaniji iz Osla. Nije bilo nekog dugog i strateškog planiranja, više stvari se posložilo i odlučio sam probati. Od odluke da pošaljem prvi CV do preseljenja prošlo je manje od dva meseca. Ovo sigurno ne treba uzeti kao pravilo, bio je to izuzetak da se tako brzo stvari poslože. Obično je proces traženja posla malo duži i, naravno, zavisi od situacije na tržištu rada i uslova za različite profesije. Kao programeru, bilo je jednostavno doći do posla i znanje iz Crne Gore je vrlo relevantno i lako prenosivo na ovo tržište“, prenosi svoje iskustvo rođeni Podgoričanin Dino Rastoder koji je zaposlen u DNB banci, najvećoj finansijskoj instituciji u Norveškoj.

„U ovih deset godina nikada niko nije očekivao da radim van radnog vremena, vikendima, s odmora i slično. Bilo je perioda kada se radilo prekovremeno, ali uvek je to bilo planirano i to je bio moj izbor“, dodao je.

Građevinskom inženjeru Bošku Janjuševiću nije bilo teško da odluči u kojem pravcu da krene kada je rešio da napusti Balkan.

„Ja sam imao priliku nakratko posetiti Norvešku 2013. godine, kada je i počela moja misija traženja posla ovde. Odabrao sam Norvešku zbog visokog standarda života, napredne socijalne politike, ekološke svesti i prilika za lični i profesionalni razvoj. Bilo je potrebno dosta upornosti i odlučnosti dok sam tražio posao, ali se na kraju isplatilo. Prvo sam se zaposlio u jednoj naftnoj kompaniji u Kristiansandu, na jugu zemlje. Već nakon godinu dana, morao sam ili tražiti novi posao ili napustiti Norvešku. Novi posao dobio sam u kompaniji “Norsk Hydro”, koja je jedna od najvećih proizvođača aluminija na svetu. Moja iskustva su do sada bila prilično pozitivna i ja sam zadovoljan svojim izborom“, ističe Janjušević koji radi kao projekt menadžer srednjih i velikih ulaganja u investicije.

Na poslovni ambijent su se lako navikli jer su, kako kažu, prednosti u odnosu na naše prostore velike, a kao glavnu ističu poštovanje od strane kolega i nadređenih, bez obzira na kojoj se poziciji radnik nalazi u firmi.

„Moje iskustvo u Norveškoj vezano je i za manju kompaniju, ali i za jednu od najvećih. Mogu reći da glavni utisak iz ovih kompanija jeste uzajamno poštovanje. Bez obzira na kojoj si poziciji, s kojim iskustvom dolaziš, uvek ćeš biti saslušan i uvažen. Znanje i trud se izuzetno cene. Kvalitetan odnos između posla i porodice je iznad svega. Naravno da se ne treba zanositi da je sve idealno i savršeno. Normalno je da u svim kompanijama ima borbe za pozicije, borbe za pažnjom i dokazivanjem. Veliki projekti zahtevaju požrtvovanost i veliki rad, ali su uvek nagrađeni“, kaže Rastoder, prenosi KurirStil.

Prema njegovim rečima, za Norvešku je karakteristično da se bore za svakog dobrog radnika.

„Onda se svi bore za dobrog radnika i poštuju doprinos koji isti ostvaruje. Samo poslovanje je u potpunosti zasnovano na tome ko može ostvariti bolji proizvod ili uslugu, dakle ko može pobediti u realnoj tržišnoj utakmici. Dok u Crnoj Gori je većina poslova u sprezi s nekim nepoznatim tržišnim faktorima, na primer prijateljstva, kumovi, stranka i slično“, naglasio je Rastoder.

I uravnoteženost između poslovog i privatnog života je ono što razlikuje poslovni ambijent u Norveškoj i na Balkanu.

„Od samog razgovora za posao nailazite na veliku profesionalnost. Već se tada može primetiti da se cene isključivo ljudske i profesionalne karakteristike. Poslovni ambijent u Norveškoj je transparentan, podržava ravnotežu između posla i privatnog života te naglašava timski rad i inovacije“, kaže Janjušević.

Prilagođavanje samom načinu života na Skandinavskom poluostrvu takođe nije išlo teško, jer je i tu mnogo benefita odmah izašlo na površinu i čini se da upravo te povlastice veoma efikasno ublažavaju nostalgiju za rodnim mestom.

„Život u Norveškoj podrazumeva visoki standard, sigurnost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, te veći fokus na kvalitet života u odnosu na Balkan. Razlike uključuju manju birokratiju, veću ekološku osveštenost i želja za boravkom u prirodi“, naglašava Janjušević.

Život u novoj kulturi prepun je i novih iskustava, ali i izazova.

„U Norveškoj ono što ti pripada, to i dobiješ, dok na Balkanu to skoro pa zavisi o tome koliko imaš sreće. Uvek ponavljam da je dovoljno stresno da nakon deset godina nikad nisi siguran da si pravilno izgovorio ulicu u kojoj živiš. Da počnemo od toga pa sve ostalo. Puno zavisi od osobe, navika i potreba. Netko se lakše snađe ovde, a netko teže. Ja sam pronašao puno stvari koje mi odgovaraju. Od prirode, sistema, grada, ljudi, navika, hrane. Ali, sve to sam više ili manje imao i u Crnoj Gori. Plus, bio sam siguran kako se izgovara ulica u kojoj živim“, kaže Rastoder.

Za Norvežane Rastoder kaže da su vrlo iskreni ljudi, znatiželjni i otvoreni.

„Netko bi rekao hladni, bez temperamenta i slične učestale karakteristike. Verojatno bi i za nas isto tako rekli da smo bučni, agresivni, lenji. Ni jedno ni drugo nije istina. Različite kulture komuniciraju na različite načine. Život u multikulturalnoj državi te nauči da obratiš puno više pažnje na to. Nauči te kako komunicira jedan Norvežanin, kako jedan Indijac, a kako jedan Portugalac“, opisuje.

Voleli bi da pomognu i doprinesu Crnoj Gori znanjem, ali o povratku, rođeni Nikšićanin, koji je poslovnu karijeru prije odlaska u Skandinaviju gradio u Beogradu, sada ne razmišlja.

„Da budem iskren, ovde sam našao način života koji meni odgovara trenutno i nema nekog velikog poticaja zašto bih razmišljao o povratku. Iz Crne Gore najviše mi nedostaju porodica i prijatelji. Na moju sreću ovde imam i puno dobrih prijatelja iz Crne Gore koji su doselili u poslednjih deset godina. To puno olakšava boravak“, slažu se obojica.

Nadaju se da će se situacija na Balkanu promeniti, te da će mladi imati mnogo bolje uslove za profesionalni i lični razvoj, a da će u Norvešku dolaziti isključivo turistički, a nikako da se sele.

Izvor: nova.rs

Planirana isključenja struje u Somboru i Prigrevici za četvrtak 19. aprila

Sombor

08:00 - 10:00
Kralja Petra 1. 8-10, Venac Radomira Putnika 11-21

08:30 - 14:00
Proleterska 1-17 i BB, B. Vrebalova, Crvene ruže

Prigrevica

08:00 - 12:00
Mlinska, Miloš. Čalića, Staparski put, TS Ciglana, Ribnjak i Mašinska

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. april

S. K. (33) iz okoline Sombora, koji se sumnjiči za prevaru, rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Somboru određen je pritvor koji može da traje do 3. maja.

Kako je pojašnjeno u somborskom Osnovnom sudu, na navedeno rešenje osumnjičeni je preko branioca izjavio žalbu, koja je rešenjem Veća tog suda od odbijena, a prvostepeno rešenje potvrđeno.

On je uhapšen početkom aprila zbog sumnje da se predstavljao kao vidovnjak i da je dve žene starosti 60 i 44 godine ubedio da će im skinuti crnu magiju ukoliko mu uplate novac, što su one i učinile nekoliko puta u protekla tri meseca.

Na taj način je, kako se sumnja, protivpravno prisvojio 3.950.000 dinara.

Kako je za Dnevnik rečeno u somborskom Osnovnom javnom tužilaštvu, osumnjičeni je izneo svoju odbranu, a sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Somboru predloženo je da osumnjičenom odredi pritvor zbog opasnosti da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru i Kuli isključili su iz saobraćaja petoricu vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Policija je u okolini Sombora zaustavila pedesetčetvorogodišnjeg muškarca koji je vozio bicikl sa 2,81 promil alkohola u organizmu, a u Kuli četrdesetšestogodišnjeg vozača „Renoa“ sa 1,75 promila alkohola. U Kuli su iz saobraćaja isključeni i dvadesetdvogodišnjak koji je vozio bicikl pod dejstvom kanabisa i tridesetjednogodišnji vozač „Alfe“ pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, a u Crvenki dvadesetpetogodišnji vozač „Opela“ koji je vozio pod dejstvom kanabisa.

Vozačima je određeno zadržavanje i protiv njih će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

JKP PROSTOR SOMBOR vrši ažuriranje evidencije grobnih mesta i sa tim u vezi se pozivaju zainteresovane da se javi u kancelarije Mesnih zajednica, u danima kada njihovi službenici budu u naseljenom mestu, kako bi proverili da li su upisani kao Nosioci prava grobnog mesta, ili ukoliko nisu - da se izvrši evidencija.

Evidencija je neophodna u svrhu ostvarivanja prava i obaveza koja ostvaruju Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, sa jedne strane i Davalac grobnog mesta, sa druge strane.

Danima određenim za konkretno naseljeno mesto, u prostorijama Mesnih zajednica vršiće se:

- naplata naknade za produženo počivanje,
- zaključenje Ugovora o sticanju prava na korišćenje grobnog mesta,
- kupovina grobnih mesta,
- izdavanje građevinskih dozvola,
- izdavanje potvrda o posedovanju grobnog mesta,
- naplata usluge sahranjivanja i prihvat pokojnika,
- pružanje informacija, prijava problema i drugo.

Rad sa strankama, po rasporedu u nastavku teksta, obavljaće se od 9 do 13 časova.

Raspored dolazaka za maj i jun 2024. godine:

MAJ:
08.05.2024 -- STANIŠIĆ (sreda)
09.05.2024 -- KOLUT (četvrtak)
10.05.2024 -- KLjAJIĆEVO (petak)
14.05.2024 -- ALEKSA ŠANTIĆ (utorak)
15.05.2024 -- BAČKI MONOŠTOR (sreda)
16.05.2024 -- RIĐICA (četvrtak)
17.05.2024 -- STAPAR (petak)
21.05.2024 -- STANIŠIĆ (utorak)
22.05.2024 -- DOROSLOVO (sreda)
23.05.2024 -- TELEČKA (četvrtak)
24.05.2024 -- KLjAJIĆEVO (petak)
28.05.2024 -- SVETOZAR MILETIĆ (utorak)
29.05.2024 -- GAKOVO (sreda)
30.05.2024 -- STANIŠIĆ (četvrtak)
31.05.2024 -- STAPAR (petak)

JUN:
04.06.2024 -- KOLUT (utorak)
05.06.2024 -- BAČKI MONOŠTOR (sreda)
06.06.2024 -- STANIŠIĆ (četvrtak)
07.06.2024 -- KLjAJIĆEVO (petak)
11.06.2024 -- ALEKSA ŠANTIĆ (utorak)
12.06.2024 -- STANIŠIĆ (sreda)
14.06.2024 -- STAPAR (petak)
18.06.2024 -- RIĐICA (utorak)
19.06.2024 -- DOROSLOVO (sreda)
20.06.2024 -- SVETOZAR MILETIĆ (četvrtak)
21.06.2024 -- KLjAJIĆEVO (petak)
25.06.2024 -- STANIŠIĆ (utorak)
26.06.2024 -- TELEČKA (sreda)
27.06.2024 -- GAKOVO (četvrtak)
28.06.2024 -- STAPAR (petak)

U Velikoj sali u zgradi Županije, danas su svečano dodeljeni ugovori o sufinansiranju programa sportskih organizacija sa teritorije Grada. Ugovore je predstavnicima sportskih organizacija uručila članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, koja je tom prilikom čestitala prisutnima na ostvarenim sportskim rezultatima i dodala da lokalna samouprava pored sufinansiranja godišnjih programa, izdvaja i oko sedam procenata iz budžeta za održavanje i unapređenje kvaliteta sportskih objekata, stipendiranje perspektivnih sportista i druge aktivnosti, kako bi svi oni koji žele da se bave sportom, imali najbolje moguće uslove za to.

„Sportski pozdrav svima vama koji ste svojim sportskim rezultatima zaslužili da budete u krugu najuspešnijih sportskih udruženja i kojima će danas biti uručeni ugovori o sufinansiranju za 2024. godinu. Sombor u svojoj bogatoj sportskoj istoriji ima upisana imena bezmalo pedeset sportista i trenera koji su učestvovali na Olimpijskim igrama. Mi izuzetno uvažavamo i cenimo ove činjenice i u tom smislu, naše jasno opredeljenje je da kao Grad obezbedimo neophodne uslove za kvalitetno bavljenje sportom od najmlađe polulacije, pa sve do veteranskog sporta. Sigurna sam da ćete vredno raditi sa svojim sportistima i ispuniti naša očekivanja, a u prilog tome su i činjenice koje se tiču vaših prošlogodišnjih rezultata, koji su vas opredelili da danas budemo zajedno na ovom mestu povodom dodele ugovora. Ja vam od srca čestitam i zahvaljujem na zalaganju, trudu i trenucima radosti kojima ste slaveći svoje sportske uspehe, proslavljali ime Sombora“, rekla je gradska većnica Antonija Nađ Kosanović.

Prisutne je pozdravio i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, dodavši da ga raduje činjenica da veliki broj sportskih udruženja ima rad sa decom, što predstavlja jedan od primarnih ciljeva kako Grada, tako i Sportskog saveza grada Sombora

„Želim da vas pozdravim u ime Sportskog saveza grada Sombora i u svoje lično ime i da vam čestitam na ostvarenim rezultatima tokom godine i nadam se da ćete i dalje predstavljati naš grad na najbolji mogući način. Ono što me raduje, to je sigurno da veliki broj sportskih udruženja i institucija ima rad sa decom, a to je sigurno jedan od primarnih ciljeva. Hvala vam što veliki broj manifestacija obeležavate tokom godine, a iza kojih stoji Grad Sombor. Sredstva koja obezbeđuje lokalna samouprava će vam sigurno značiti i olakšati vaš rad i nadamo se da ćemo zajedničkim snagama unaprediti sport u našem gradu jer Sombor je grad sporta. Hvala vam“, rekao je Miloš Mijić.

Konkursom za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2024. godinu, sufinansiraće se programi 90 sportskih organizacija. Tri programa sportskih organizacija od posebnog značaja za grad Sombor i to: KK Džoker, BK Sombor i OK Volejstars Kljajićevo, te 87 programa ostalih sportskih organizacija.

Za ovu namenu, iz budžeta Grada je izdvojeno 65 miliona dinara.

Izvor: somborsport.org

Google ukida uslugu koju je predstavio još u oktobru 2020. godine.

U pitanju je Google One VPN koji, kada je predstavljen, najavljen je kao "dodatni sloj zaštite za vaš Android telefon, i nećete razmišljati da li su vaši podaci bezbedni".

Objavljeno je tada i objašnjenje kako ovaj VPN funkcioniše, a trenutno je dostupan kroz Google One aplikaciju i za Android i za iOS.

Sada, međutim, Google je objavio da "ukida VPN uslugu jer je ljudi jednostavno ne koriste", a za sajt "9to5Google" rekli su da će tim koji stoji iza nje "promeniti fokus" i "doneti novine u Google One".

VPN bi trebalo postepeno da bude ukidan po regionima tokom narednih meseci, a postojeći korisnici biće upućeni na alternative.

Ranije ove godine, Google One je došao do brojke od 100 miliona pretplatnika, a najavljeno je da će se ubuduće razvijati uz pomoć veštačke inteligencije.

Izvor: b92.net