Sombor.info

Grad Sombor raspisao je javni poziv za radove na opremanju Turističkog info centra.

U pitanju je objekat u vlasništvu Grada, koji se nalazi u Ulici kralja Petra Prvog i koji, kako je navedeno u dokumentaciji, predstavlja objekat pogodan za uspostavljanje jedinstvenog turističkog informacionog centra sa pratećim sadržajima.

Projektovana spratnost je P+1.

Kako bi se u potpunosti ostvarila namera i ispunila svrha kreiranja ovakvog, jedinstvenog objekta u gradu koji će doprineti povećanju turističke ponude, potrebno je izvršiti unutrašnje opremanje prostora izradom nameštaja po meri (drvo, iverica, metal, keramika i staklo), sprovođenjem pratećih elektroinstalaterskih radova i postavljanjem dekorativnih elemenata na nameštaj, dodaje se.

Nameštaj je potrebno izraditi po specifikacijama (tehničkom crtežu) koji je ranije pripremljen i u skladu sa dimenzijama prostora. Za tehnički crtež bio je zadužen Nomad design iz Novog Sada. Kako je nadeveno, za projeakt vizitorski centar klijent je Agrobiznis centar, a crtež je validan u skladu sa dobijenim informacijama. Pre izrade ugradnog nameštaja, potrebno je uzeti tačne mere na licu mesta, zbog mogućih odstupanja od projekta prilikom izvođenja građevinskih radova, navedeno je.

Prateći radovi podrazumevaju ugradnju dekorativnog osvetljenja u police, postavljanje užadi, drvenih elemenata i tapeta na police i ormare u vidu dekoracije i konačno oslikavanje dva mini murala kako bi se zaokružio proces unutrašnjeg uređenja.

Procenjena vrednost radova je 3.158.265, a rok za podnošenje ponuda 7. maj.

Izvor: ekapija.com

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Riđica“, obišao je radove na rekonstrukciji i uređenju kolovoza u delu ulice Svetog Save.

Radovi se izvode u dužini od 575 metara, a obuhvataju obeležavanje trase, iskop humusa i nabijanje podtla, cementnu stabilizaciju, iskop upojnih kanala, te ugradnju drobljenog kamena i sloja asfalta.

Izvođač radova je „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas, a finansijska sredstva su obezbeđena iz budžeta Grada Sombora.

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, obišli su drugu fazu radova na izgradnji dovodnika vode od Svetozar Miletića ka Stanišiću, kao i radove na izgradnji dovodnika vode od Bezdana do vikend naselja Šebešfok.

Tokom obilaska radova, gradonačelnik Ratković je istakao da Grad Sombor nastavlja sa ulaganjem u oblasti vodosnabdevanja kako bi se obezbedila čista i zdrava pijaća voda za naše sugrađane.

Danas smo obišli dva dovodnika vode. Prvi od Svetozar Miletića ka Stanišiću, tu se radi o drugoj fazi izgradnje ovog dovodnika, kako bi stanovnici Stanišića, odnosno 1.400 domaćinstava dobilo pijaću vodu. Takođe, obišli smo i radove na izgradnji dovodnika vode Bezdan – Šebešfok i ovde su radovi već negde na polovini završeni. Ovo je veoma bitan projekat jer će stanovnici dva vikend naselja Korlatoša i Šebešfoka dobiti vodu, a krajnji cilj ovog dovodnika je da vodu dovedemo do lučke kapetanije i budućeg lučkog pristaništa. Izgradnjom ova dva dovodnika vode, u značajnoj meri ćemo obezbediti našim stanovnicima da dobiju pijaću vodu“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Dovodnik vode od Svetozar Miletića ka Stanišiću radi se u dužini od 4,7 kilometara, a izvođač radova je JKP „Vodokanal“ Sombor, dok radove na izgradnji dovodnika vode od Bezdana do vikend naselja Šebešfok u dužini od 5,4 kilometra izvodi JKP „Vodovod“ Bezdan. Radovi se finansiraju iz budžeta Grada Sombora, uz sufinansiranje JKP „Vodokanal“ Sombor.

Obilasku radova na izgradnji dovodnika vode prisustvovali su i predstavnici MZ „Stanišić“, MZ „Bezdan“, kao i predstavnici izvođača radova ispred JKP „Vodokanal“ Sombor i JKP „Vodovod“ Bezdan.

Olujno nevreme praćeno jakim vetrom i kišom protutnjalo je Zapadnobačkim okrugom, a od siline vetra stvarali su se gusti nanosi prašine na saobraćajnicama i lomile grane drveća u pojedinim somborskim ulicama.

Ekipa JKP Zelenilo imala je više intervencija da oslobode ulice od polomljenih grana kako bi se odvijao nesmetan saobraćaj.

Izvor: RTV

Očajni korisnici Gmail i YouTube servisa se u sve većem broju obraćaju zvaničnoj i nezvaničnoj Google podršci i forumima, nakon što su hakeri preuzeli njihove naloge.

Prema navodima korisnika, njihova dvofaktorska verifikacija (2FA) je premošćena i ne mogu da se prijave na svoje naloge.

Pored toga što je veliki broj naloga kompromitovan, uprkos tome što imaju 2FA zaštitu, još jedna bitna odlika ovih akcija hakera jesu prevare koje se tiču XRP kriptovaluta.
Odgovor na pitanje "Kako napadači mogu da hakuju 2FA zaštitu?", jeste da oni to zapravo ne mogu. Umesto toga, hakeri potpuno zaobilaze pomenutu zaštitu.

Najverovatnije je da je korisnik, koji ne može da uđe u svoj Google nalog, postao žrtva onoga što je postalo poznato kao "otmica sesije kolačića".
Ovaj napad u najvećem broju slučajeva počinje kao phishing imejl, koji vodi ka malveru za preuzimanje sesija kolačića koje su dizajniranje da korisnicima pomognu da se lakše prijave na sajt i nastave tamo gde su stali u prethodnoj sesiji.

Problem nastaje kada maliciozni korisnik dođe do ovih kolačića, nakon što se korisnik uspešno prijavio. Haker može ponovo da ih reprodukuje i zaobiđe potrebu za 2FA kodom. Hakeri, u suštini, zapravo i ne razbijaju samu dvofaktorsku autentifikaciju, već je potpuno zaobilaze.

Google je svestan ovog problema, koji postoji već izvesno vreme. "Postoje tehnike koje koristimo i stalno vršimo ažuriranja kako bismo otkrili i blokirali sumnjive pristupe koji ukazuju na potencijalno ukradene kolačiće", kažu iz Google-a.

Ipak, nije sve izgubljeno ni za korisnike koji su već hakovani i čija je dvofaktorska verifikacija promenjena, prema navodima iz Google-a. Ali korisnici za preduzimanje akcije imaju samo sedam dana.

"Naš automatizovani proces oporavka naloga omogućava korisniku da iskoristi svoje originalne faktore oporavka naloga do sedam dana nakon što se on promeni, pod uslovom da su ih podesili pre incidenta", ističu iz kompanije.

Kada je u pitanju uobičajena bezbednost naloga, Google preporučuje korisnicima da obezbede da nalog bude podešen za oporavljanje, kako bi bilo manje rizika ukoliko je potrebno da vrate pristup u svoje ruke.

Izvor: b92.net

Od naredne školske godine odeljenja u osnovnim i srednjim školama imaće najviše po 28 učenika.

Ove izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju usvojene su prošle godine, ali stupaju na snagu od školske 2024/25. godine i odnose se na odeljenja prvog razreda.

Prema sadašnjim propisima odeljenja broje do 30 učenika, dok Zakon o osnovnom obrazovanju predviđa da izuzetno, odeljenje istog razreda u osnovnoj školi može da ima do 33 učenika, uz saglasnost Ministarstva prosvete.

Novim propisima broj učenika je smanjen za dva, a u osnovnim školama izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 31 učenika, takođe uz saglasnost prosvetne vlasti.

U Zakonu o osnovnom obrazovanju je, međutim, ostala odredba po kojoj broj učenika u grupi koja može da se formira na nivou razreda za nastavu izbornih programa i slobodnih nastavnih aktivnosti ima najmanje 15, a najviše do 30 učenika. Pravnici sa kojima smo razgovarali veruju da je Ministarstvo zaboravilo da promeni ovaj stav.

Kako će se promena broja učenika po odeljenju odraziti na predstojeći upis u srednje škole i koliko će biti smanjen broj mesta za upis u prvi razred do objavljivanja ovog teksta nisu nam odgovorili iz Ministarstva prosvete.

– Roditelji malih maturanata i mali maturanti sa velikom pažnjom treba da prime ovu informaciju jer će u prosečnoj beogradskoj gimnaziji upisani broj učenika za sledeću školsku godinu biti manji za oko 20, što će neminovno uticati da se podigne lestvica upisnog praga. Prilikom sastavljanja lista želja, oni moraju imati u vidu da su gimnazije, a verovatno i druge škole, zadržale istu strukturu odeljenja, odnosno nije povećan broj odeljenja, a smanjuje se broj upisanih učenika – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On veruje da smanjenje broja đaka na 28 po odeljenju neće dovesti do većih promena osim ako se na to ne gleda kao na prvi korak u procesu smanjivanja broja učenika do 24, odnosno 25 u nekom doglednom periodu, što bi, smatra Markov, bio optimalan broj za jedno odeljenje.

– Tamo gde se i do sada prećutno kršio zakon, poput pojedinih beogradskih gimnazija koje imaju i do 33, 34 učenika u odeljenju, to će se nastaviti i nakon ove promene, kao što će se i u onim školama koje imaju problema sa malim brojem upisanih učenika, kao i do sada tolerisati ako broj đaka po odeljenju bude nešto manji od predviđenog. Kada je reč o broju učenika, iz perspektive gimnazijskih nastavnika stvara se utisak da su odeljenja pretrpana đacima, što u većini osnovnih i stručnih škola nije slučaj, tako da bar kada je reč o nastavničkom fondu časova, nastavnike osnovnih i stručnih škola često više zanima koji je donji prag za formiranje odeljenja nego maksimalan broj učenika – komentariše Markov.

Nadležni obrazlažu da je smanjivanje broja đaka po odeljenju predloženo u sklopu mera za borbu protiv vršnjačkog nasilja, dok predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić podseća da je ograničavanje broja učenika na maksimalno 24 zahtev koji su sindikati iznosili dugo vremena.

– Mi smo to tražili zbog lakšeg obrazovno-vaspitnog rada, kako bi nastavnici imali vremena da posvete više pažnje svakom učeniku, ali je odgovor Ministarstva bio da nema dovoljno prostora za nova odeljenja. Ovo je neka vrsta ustupka da ih bude do 28 u odeljenju i ne bi trebalo da se zbog toga pojavi višak normi. Ako bi se usvojio naš zahtev da se taj broj limitira na 24 to bi zahtevalo uvođenje novih ljudi u sistem – kaže Ilić.

Predstavnici Ministarstva prosvete ranije su izneli podatak da svega 1,1 odsto škola ima 30 i više učenika.

Prema podacima koje su predstavnici Vlade izneli prilikom predstavljanja Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), u osnovnim školama u Srbiji ima ukupno 28.089 odeljenja, od čega 23,5 odsto ima ispod 10 učenika, a 0,01 broji iznad 30 đaka.

U srednjem obrazovanju ima 12.448 odeljenja, a u svega jedan odsto odeljenja ima više od 30 učenika.

Izvor: danas.rs

Mnogi ljudi se suočavaju sa finansijskim izazovima u određenim periodima svog života. Bilo da se radi o neočekivanim troškovima, smanjenom prihodu ili lošem upravljanju novcem, finansijski problemi mogu izazvati stres i anksioznost.

Dok se neki lako nose sa budžetiranjem i štednjom, drugi redovno nailaze na finansijske probleme. Prema rečima astrologa, ljudi koji su najčešće u ovakvim problemima rođeni su u četiri horoskopska znaka.

Ovan
Ovnovi su poznati po svojoj impulsivnosti, što može rezultirati neplaniranim troškovima i brzim trošenjem plate. Njihova potreba za trenutnim zadovoljenjem često ih udaljava od stvaranja dugoročne finansijske sigurnosti.

Lav
Lavovi vole luksuz i imaju tendenciju da žive na visokoj nozi. Njihova želja da impresioniraju druge i žive glamuroznim životom može ih dovesti do prekomerne potrošnje i finansijskih poteškoća.

Vaga
Iako Vaga nije sama po sebi loše u upravljanju novcem, njihova ljubav prema estetici može rezultirati visokim troškovima za umetnost, modu i društvene događaje, što značajno utiče na njihovu sposobnost štednje.

Riba
Ribama ponekad nedostaje praktičnosti kada su u pitanju finansije. Mogu biti previše zaokupljeni svojim snovima i idealima i zanemariti praktičnu stranu upravljanja novcem, što dovodi do finansijskih izazova.

S obzirom na moderan, brz način života koji tera roditelje da rade više zadataka za manje vremena, može se očekivati izgaranje.

Odgajanje dece može biti zahtevno. Zbog toga nije neobično videti umorne roditelje koji osećaju da više ne mogu da se nose sa izazovima roditeljstva.

Prema neurologu dr Puji Agarvalu, izgaranje roditelja je „fizička, mentalna i emocionalna iscrpljenost koju roditelji osećaju usled hroničnog stresa koji nosi roditeljstvo“.

S obzirom na moderan, brz način života koji tera roditelje da rade više zadataka za manje vremena, može se očekivati izgaranje.

Međutim, da bi roditelji potražili neophodnu pomoć, prvo je važno prepoznati simptome roditeljskog izgaranja. Psiholog i edukator roditeljstva, Džejmi Bloč, nedavno je otkrio sedam najčešćih znakova ovog sindroma.

Simptomi roditeljskog izgaranja:

Umor

Promene visokog i niskog nivoa energije

Osećaj zaglavljivanja ili „smrzavanja“: Ovo se može manifestovati u vidu provođenja vremena na društvenim mrežama u slobodno vreme kada postoje druge stvari koje želite da radite

Osećaj beznađa

Osećate umor od saosećanja: teško vam je da saosećate sa drugima, posebno sa članovima porodice.

Promena osećanja: stvari koje su nekada bile opuštajuće sada deluju stresno

Osećaj razdražljivosti

„Iako roditelji koji prolaze kroz ove situacije mogu imati periode odmora, nikada se ne osećaju potpuno odmorni. To dovodi do još veće iscrpljenosti i stresa. Kao rezultat poslednjih nekoliko godina, roditelji doživljavaju porast stresa zbog mnogih zahteva svakodnevni život“, istakao je psiholog u saopštenju.

Izgaranje roditelja je problem koji ne treba zanemariti. Male promene, kao što su briga o sebi, odmor i razgovor sa voljenim osobama, mogu značajno olakšati ove izazove, prenosi Index.hr.

Pevačica Harijeta Simić (41), kojoj je umetničko ime Harina, preminula je juče.

Harina je preminula u Smederevu u bolnici, a dugo se borila sa kancerom dojke. Ona je pre nedelju dana pala u komu, a juče je preminula.

„Nakon operacije kada su mi odstranili dojku, išla sam na hemoterapije i rekli su mi da sam zdrava, međutim samo dva meseca nakon, otišla sam na kontrolu i lekarka mi je pronašla metastaze na vratu“, pričala je tada Harijeta.

Odmah je usledila operacija, a Harijeta je nakon operacije iz nepoznatog razloga počela da kašlje i kašalj je bio sve gori, zbog čega je dobila antibiotike u ogromnim količinama.

„Ništa mi nije pomoglo, a onda sam otišla na snimanje pluća i pronašli su mi da su mi metastaze po celim plućima. Ja imam osećaj kao da mi je tona na grudima, teško dišem“, rekla je pevačica za „Hype“, kojoj je na žalost majka umrla jer se nije izborila sa istom bolešću sa kojom se sama Harijeta bori.

„Plašim se da ću završiti kao moja majka. Ona je umrla u 49. godini, ja sada imam 41“, rekla je tada Simićeva.

„Sada sam četvrti stepen metastaze. Rekli su mi u jednom momentu da imam još šest meseci života. Pila sam petrolej, kanabis ulje, sve što sam čula, ja sam pila da mi pomogne“, rekla je tada, piše Blic.

Jedan podoficir Vojske Srbije je teže povređen, dok se za drugim još traga posle incidenta tokom vežbe na kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Kako saznaje Nova.rs, u pitanju je bila pokazna tačka ronilačke jedinice, kada dvojica ronilaca iskaču zajedno iz helikoptera u pokretu.

Incident se desio kod vojnog poligona „Orešac“ u Deliblatskoj peščari i to tokom vežbe pripadnika 72. brigade za specijalne operacije.

„U pitanju su iskusni i uvežbani vojni specijalci, koji su tu vežbu sigurno izveli mnogo puta do sada, pa nije jasno šta se tačno desilo. Da li je došlo do iznenadnog udara vetra ili je po sredi neka druga okolnost koja je uticala da ova rutinska vežba pođe po zlu, tek treba da se utvrdi. Moguće je da su možda bili previsoko ili da je helikopter išao brže nego što treba, sve to tek mora da se istraži“ objasnio je sagovornik Nova.rs koji je molio da ostane anoniman.

Kako je ranije saopšteno iz Ministarstva odbrane, do incidenta je došlo prilikom vežbe helikopterskog desanta u vodu, na kanalu Dunav-Tisa-Dunav prilikom realizacije redovnih vežbovnih aktivnosti desantiranja iz helikoptera na vodenu površinu kanala, u rejonu vojnog kompleksa „Orešac“ oko 12.15 časova.

Nestalog podoficira, kako navodi naš izvor traže ronioci, kao i brodovi sa sonarima, a u potragu se, pored vojske, uključila i žandarmerija. Povređeni podoficir, koji je odmah prebačen u bolnicu, još uvek je u teškom stanju.

Izvor: nova.rs