Legendarna Silvana Armenulić sutra bi napunila 85 godina. Poginula je pre 48 godina, a sećanje na nju i njene pesme i dalje traju.
„Smederevo, 10. oktobra 1976. godine. Oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd-Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević“. Ovako je glasila vest o smrti po mnogima najveće zvezde narodne muzike nekadašnje Jugoslavije.
Među pesmama narodne muzike retke su one koje mogu da pariraju numerama „Šta će mi život bez tebe, dragi“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“. Oni koji vole ovu vrstu pesama i tuguju i vesele se uz njih, a oni koji vole „samo prave narodne note“ neizostavno na listi omiljenih izvođača navode njeno ime – Silvana Armenulić. Postala je legenda, što zbog glasa, što zbog stila, što zbog tragedije kojom je u 37. godini prekinut njen život.
Nesreća je bila kobna po Silvanu, a u udesu su poginuli i Miodrag Jašarevića, šef narodnog orkestra RTB-a, koji je te večeri bio za volanom, i Silvanina sestra Mirjana Barjaktarević, koja je bila u šestom mesecu trudnoće.
Njena tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, naročito zbog brojnih misterioznih okolnosti koje su je pratile.
Teški životni počeci
A priča o njoj je počela 18. maja 1939. godine u Doboju kada je rođena kao Zilha Barjaktarević (kako je glasilo njeno pravo ime).
Odrasla je u velikoj porodici. Njena majka je rodila trinaestoro dece, Silvana je bila četvrto dete, a četvoro njenih sestara i braće, nažalost je preminulo.
Još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovom ocu ponestalo je snage da to sve izdrži. Odao se alkoholu, zapostavio porodicu i praktično sav teret odgajanje i izvođenja devetoro dece na put prepustio njihovoj majci Hajriji.
„Bili smo jedno drugom do uva i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj s krajem, još ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela… Zato sam maštala o danu kad ću joj se skinuti s vrata“, pričala je Silvana kasnije.
Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.
„Naježim se kad uđem u kafanu“
Zilha je odabrala pesmu, a harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo je zapazio njen talenat. Pozvao ju je u svoj orkestar. I tako je počeo Silvanin kafanski život. Kako je on zaista izgledao, otkrila je pevačica kasnije u jednom intervjuu.
„Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja“, prenosi Yugopapir.
Od Ilidže preko Loznice stigla je do Beograda, mesta u kojem je kafanu zamenila velika scena.
Prestonica je raširenih ruku dočekala Zilhu, koja je muzičke stručnjake i beogradsku publiku osvojila i glasom i lepotom.
Ali pre dolaska u Beograd, Zilhi, koja je je u međuvremenu promenila ime u Silvana (odabrala je ime glumice Silvane Mangano, zvezde njenog omiljenog filma „Gorak pirinač“) desio se jedan sudbonosni susret.
„Šta će mi život bez tebe, dragi“
Dok je Silvana pevala u Leskovcu, naišla je jedne noći na mladića kako sedi na klupi. Ispričao joj je da je došao je iz sela kako bi našao posao, ali da nije imao nimalo sreće. Sažalila se na njega.
Zamolila je upravnika hotela u kojem je nastupala da mladiću da neki posao. Nije je odbio.
Radeći u hotelu, momak se vremenom sprijateljio sa muzičarima i počeo je da peva. Ubrzo je za njegovo ime čula cela Jugoslavija.
Mladić sa klupe bio je Toma Zdravković.
Silvani koja je preokrenula njegov život kasnije je poklonio pesmu koja je obeležila njenu karijeru. U pitanju je numera „Šta će mi život bez tebe, dragi“.
Fenomen „Silvana Armenulić“
Kada je Silvana Armenulić počela da peva u hotelu „Grand“ u Beogradu, moglo je da se nasluti da će napraviti veliku karijeru. U to vreme nastupi na ovom mestu bili su stepenica do popularnosti.
I tako se desilo. Mnogi su želeli da slušaju Silvanu, koja je ubrzo snimila i prvi ploču za kuću „Diskos“ iz Aleksandrovca. Ploča je prodata u 50.000 primeraka.
Usledilo je i potpisivanje ugovora sa PGP-RTS-om, duetske ploče, sjajne reakcije publike, solo album za Jugoton 1967. godine, snimljen u saradnji sa kompozitorom Acom Stepićem, koji joj je i otvorio vrata „Granda“, dve singlice sa grčkim pesmama, album izabranih izvornih narodnih i starogradskih pesama sa Aleksandrom Trandafilovićem….
Silvana je bivšeg tenisera, a sadašnjeg teniskog stručnjaka, Radmila Armenulića, srela jedne večeri dok je pevala u „Grandu“. Počeli su da se zabavljaju, a posle nekoliko meseci veze on ju je zaprosio, a zatim 26. oktobra 1961. oženio u Beogradu.
Silvana i Radmilo su 1964. godine dobili ćerku koja je dobila ime po njegovoj majci Gordani.
Bila je velika zveuda, a ipak, svoj život nije doživljavala kao idiličan.
– Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti – pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.
Pesma koju je najviše volela bila je „Ostavite tugu moju“.
Misterija oko Silvanine smrti
Tugu koja je pratila Silvanin odlazak pratila su i brojna pitanja: „Kako je došlo do nesreće?“, „Ko je te večeri zapravo bio za volanom?“, pa čak i strašne pretpostavke da je pevačicina smrt nije bila posledica nesreće. Čulo se tih dana da je Silvana Armenulić zapravo ubijena. Neka pitanja ostala su i danas otvorena.
Izvor: danas.rs
