Sombor.info

Ispravno uparivanje piva i sira može biti jednako kultno kao i pažljivo pripremljeni meniji za uparivanje vina koji prate večere sa pet zvezdica.

Pošto se pivo proizvodi od gorkog, ali hmelja koji mu daje voćni ukus, često pikantni ukusi mogu savršeno da dopune biljne, orašaste i zemljane note mnogih sireva. Ustvari, za određene destinacije širom sveta, pivo i sir su slavni spoj tokom srećnog sata, kao što je savršena pinta sa Erveom u Brižu, bledi lager sa gaudom u Amsterdamu ili grčki pilsner sa feta sirom u Argosu.

„Sve je u ravnoteži ukusa i intenziteta… stvarajući kontrast koji poboljšava ukus i piva i sira“, kaže Majkl Okston, suosnivač Najt Šift Bruinga, koji ilustruje oštrinu odležanog čedara naspram smelosti IPA ili kremastost brija koji dopunjava složenost piva.

U nastavku, Okston i stručnjaci iz industrije dele devet svojih omiljenih kombinacija piva i sira.

Pejl Ejl i plavi sir

Snažni ukusi plavog sira privlače delikatnije uparivanje, poput profila bledog piva. Sara Rel, vlasnica i glavna pivarka Hot Plejt Bruinga, deli jedan od svojih omiljenih parova: Spring Mending American Pale Ale iz pivare For Star Farm i Bayley Hazen Blue sa farme Jasper Hill u Vermontu. „Spring Mending ima aromu citrusa, ali dobijate nagoveštaje slada i tako daje prostor za suptilan uticaj puterastog plavog sira“, dodaje ona.

IPA i stari čedar

Kada čedar odleži duže, njegovi ukusi postaju oštriji u odnosu na mlađi, blagi profil. Stoga, sir kao što je Tillamook Extra Aged zahteva snažne ukuse da bi izdržao svoju slanost i aromu. Majkl Okston, suosnivač Najt Šift Bruinga, kaže da je savršeno upariti ga sa pivom poput njihovog Santilli IPA. „Smeli ukusi Santilija sa zapadne obale savršeno dopunjuju bogat i oštar ukus odležanog čedara“, kaže Okston.

Nju Ingland IPA i Mančego

Real kaže da IPA iz oblasti Nju Ingland poput Strong Rope Brewery Wolf Sweater predstavlja „voćne note koje se odlično slažu sa nagoveštaje gorčine i orašastog ukusa sira Manchego“.

Stout i plavi sir

Za ljude koji misle da ne vole plavi sir, Kristin Klark, spisateljica i stručnjak za sir, predlaže nabavku Kerrygold Cashel Blue radi uparivanja sa Ginisom. „Penast Guinness pomaže u ravnoteži bogatstva putera u siru, a biber iz plave buđi je uglađen pečenim notama iz slada“, kaže Klark.

Lager i morbir

Nazvan po selu u kojem se proizvodi ovaj polumeki kravlji sir, Morbier nudi bogatu teksturu koju karakterišu biljne note pre dugotrajnog orašastog, ponekad gorkog ukusa. Za ovaj stil sira, Rel preporučuje uparivanje Great Notion Puffery lagera sa Smorbirom sa farme Haj Loun u Masačusetsu. „Paferi je Helles lager i sadrži Hallertau Mittelfruh. To je čist i hrskav lager, pa ga uparite sa ovim slatkim i travnatim sirom koji ima zadimljenu papriku u sredini”.

Pilsner i gauda

Pilsner je vrsta lagera; ova gorčina se dobro slaže sa odležanom gaudom jer hrskavost može da preseče bogatstvo sira dok donosi slatkoću sa obe strane, kaže Okston. Probajte Night Shift’s Garden Party pilsner sa Beemster Extra Aged

U belgijskom stilu i čedar

Kremasta tekstura sira čedar pleše sa suptilnim citrusnim notama i većim ABV-om belgijskog piva. Rel kaže u Hot Plejt Bruingu da je njihov Countess of Flanders Belgian-Style Golden Strong „odličan par“ za čedar sa ostrva Mul iz Nils Jard mlekare u Škotskoj. Bogat i ukusan čedar sir proizveden od mleka krava koje se hrane travom leti, senom zimi, je dodatak fermentisanom žitu iz obližnje destilerije.

Šandi i bri

Za meki, kremasti sir kao što je Brie, ništa se ne može porediti sa šandijem. „Sjajni, citrusni ukusi pomažu da se preseče bogatstvo sira, stvarajući harmoničnu ravnotežu“, kaže Okston, pokazujući na Shandy Beach u Najt Šiftu.

Voćno pivo i kamember

Camambert je jedinstven sir zbog svoje kontrastne jake kore i blage unutrašnjosti. Rel kaže da voćno pivo kao što je Delirium Red, skuvano sa trešnjama i bobicama, može ponuditi balans slatkog i kiselog; uparivanje sa Berkshire Bloom, sirom u stilu kamembera sa farme Kriket Krik, pomaže da se izgladi svaka oštrina koja je ostala od Reda.

Izvor: forbes.nainfo.rs

Sa dolaskom prolećnih dana mnogi se odlučuju da osveže prostor i naprave prijatnu atmosferu ukrašavajući svoje domove nizom prelepih biljaka. Međutim iako biljke mogu da poboljšaju naš životni prostor, neke mogu predstavljati ozbiljnu prijetnju kućnim ljubimcima.

Kao odgovorni vlasnici kućnih ljubimaca, moramo da znamo koje su biljke otrovne za pse i mačke, a koje su bezbedne.

U nastavku vam donosimo otrovne biljke za pse.

1. Azalea

Ova popularna cvetna biljka sadrži toksine koji mogu izazvati povraćanje, dijareju i još teže simptome kao što su slabost i kardiovaskularni problemi kod pasa.

2. Cikas palma

Uprkos elegantnom izgledu, svi delovi palme cikasa su veoma toksični za pse. Gutanje može dovesti do otkazivanja jetre i potencijalno fatalnih posledica.

3. Ljiljani

Određene vrste ljiljana, kao što su Uskršnji i tigrasti ljiljani, izuzetno su otrovne za pse. Čak i mala količina unesena može dovesti do otkazivanja bubrega.

A ovo su biljke koje nisu otrovne za pse:

1. Zeleni ljiljan

Poznata po svojim svojstvima prečišćavanja vazduha, biljka pauk je bezbedna za pse i može biti divan dodatak vašem domu.

2. Bostonska paprat

Sa svojim bujnim, pernatim lišćem, bostonska paprat nije toksična za pse i može da uspeva u zatvorenom prostoru, dodajući dašak elegancije svakoj prostoriji.

3. Afrička ljubičica

Ove šarene biljke koje ne zahtevaju mnogo održavanja su bezbedne za pse, omogućavajući vlasnicima kućnih ljubimaca da bez brige uživaju u njihovom šarenom cvetanju.

Kako za pse, takođe postoje biljke koje su otrovne za mačke, a to su sledeće:

1. Ljiljani

Iako vašem domu mogu dodati dašak elegancije, ljiljani su izuzetno toksični za mačke. Gutanje može izazvati ozbiljno oštećenje bubrega, pa čak i smrt.

2. Difenbahija

Ova popularna sobna biljka sadrži kristale oksalata koji kod mačaka mogu izazvati iritaciju usne šupljine, slinjenje i otežano gutanje.

3. Zlatna puzavica

Iako je cenjena zbog lakoće održavanja, zlatna puzavica je toksična za mačke i može izazvati gastrointestinalne smetnje i oralnu iritaciju ako se proguta.

Izvor: danas.rs

Navodna „Privremena Vlada Liberlanda“, pseudodržave „nastale“ zahvaljujući još uvek aktuelnim teritorijalnim sporenjima Srbije i Hrvatske na uskom pojasu Dunava kod Apatina, tačnije nekadašnjoj dunavskoj adi zvanoj Gornja Siga, pozvalo je svoje „državljane“ ali i „strance“ da im se danas pridruže u obeležavanju devete godišnjice osnivanja ove „mikrodržave“.

Mnogo znakova navoda za jednu vest, ali i ne može drugačije kada je reč o pokušaju češkog libertarijanskog političara Vita Jedličke da stvori „Slobodnu republiku Liberland“ površine sedam kvadratnih kilometara u kojoj je ulazak i boravak zabranjen „komunistima, fašistima, nacistima, pripadnicima Islamske države, Al Kaide i sličnih ideologija“.

Ova kvazi država je, kao i svaka slična belosvetska atrakcija, u početku privukla veliku pažnju medija, ne samo spskih i hrvatskih, pa je u svega nedelju dana po osnivanju pristiglo 200.000 onlajn zahteva za „prijem u državljanstvo“. Kako je do okončanja teritorijalnog spora između Srbije i Hrvatske ovaj deo Dunava pod privremenom kontrolom R. Hrvatske, vlasti te države nisu imale, najblaže rečeno, sluha za ovakve performanse pa je „osnivač“ Jedlička sa svojim pratiocima nekoliko puta hapšen i izbacivan van hrvatskih granica.

Vizija biroa Zahe Hadid
Posle početne euforije, „država“ Liberland je pala u zaborav, da bi ponovo „zasijala“ svetskim medijskim sjajem kada je u januaru 2022.godine Piter Šumaher, od smrti čuvene Zahe Hadid 2016.godine prvi čovek njenog arhitektonskog biroa, objavio rendere utopijskog projekta namenjenog ovoj „državnoj tvorevini“, koji sadrže zdanja parlamenta, Vlade, tržnog centra... Šumaher je inače jedan od prvih podržavalaca Jedličkinog pokušaja formiranja države na Gornjoj Sigi.

Proteklih godina je interes javnosti za Liberlandom postepeno splašnjavao iako je „državno rukovodstvo“ ulagalo napore da ostane u žiži medijima, pa je tako pre nekoliko godina u vode Dunava sa apatinske strane porinut i brod „Liberti“ koji u stvarnom životu najčešće služi kao ovdašnja turističko-ugostiteljska atrakcija namenjena organizaciji svadbi, rođendana i sličnih proslava, a sličnu ulogu će imati i u subotu, pošto će gostima na proslavi „Dana državnosti“ biti omogućeno krstarenje međunarodnim vodama „uz obale Liberlenda“.

- Ova godišnjica ne samo da slavi otpornost i rast Liberlanda, već i doprinosi istorijskom pokretu – navodi „privremena Vlada“ ove pseudodržave naglašavajući da se učesnici mogu opredeliti za jednu od dve opcije obilaska od kojih prva podrazumeva posetu lokacijama ključnim za naseljavanja Liberlanda i njegovu „bogatu nedavnu istoriju“, uključujući Džefersonov trg, marinu i možda Ostrvo Slobode, u zavisnosti od uslova na reci Dunav, što će zapravo reći od toga kako će na ovu novu „avanturu“ češkog libertarijanca i njegovih „sudržavljana“ gledati hrvatska granična policija.

Izvor: dnevnik.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. april

U organizaciji moto kluba „Lowlanders“ i Moto Unije Vojvodine, pod pokroviteljstvom Turističke organizacije grada Sombora i Grada Sombora, danas je svečanim defilom motora i obilaskom gradskog jezgra, otvorena nova moto sezona.

Više stotina motociklista iz Mađarske, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije, prisustvovalo je osveštanju motocikala, a potom i obilasku gradskog jezgra i slike „Bitka kod Sente“, gde im se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

„Želim da se zahvalim dragim gostima koji su danas ovde u Somboru. Velika mi je čast što ste se odlučili da jedna od lokacija koju ćete posetiti tokom otvaranja moto sezone bude i zgrada Županije. Danas nas je vreme poslužilo da jedna ovakva manifestacija u Somboru može uspešno da se organizuje. Drago mi je što smo sa Policijskom upravom u Somboru, saobraćajnom policijom i predstavnicima moto klubova, uspeli zajedno da ispoštujemo sve mere bezbednosti kako bi naši dragi sugrađani uživali u vašem defileu. Želim vam da se lepo provedete u našem gradu i da budete bezbedni u vožnji“, rekao jegradonačelnik Ratković prisutnim motociklistima.

Moto Unija Vojvodine ove godine po prvi put organizuje otvaranje moto sezone u Somboru, a cilj im je da promovišu motociklizam, bezbedno učestvovanje motociklista u saobraćaju, te da vrše edukaciju mlađih članova koji imaju ili žele da imaju motocikl.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 207. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Izveštaj o radu mesnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu.

Pored toga, usvojen je Predlog za raspodelu sredstava po konkursu za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2024. godinu. Ovim konkursom, finansiraće se 26 najperspektivnijih mladih sportista, kao i godišnji programi 90 sportskih organizacija sa teritorije Grada. Za ovaj konkurs, izdvojena su sredstva iz budžeta Grada u iznosu od 68 miliona dinara.

Na 207. sednici, odobrena su sredstva za sufinansiranje projekta Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“ u smislu podrške formiranja IT odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor, u vidu refundacije troškova pripremne nastave za učenike koji upišu IT smer i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora. Takođe, odobrena su sredstva i za sufinansiranje projekta „Umrežena Srbija“ u cilju učenja nemačkog i francuskog jezika i kulture kroz projektne aktivnosti, vršnjačko učenje i direktno vođenu komunikaciju između učenika korišćenjem elektronskih alata. Sufinansiraće se i projekat „Kros serije RTS-a“, u cilju promocije sporta kao i grada Sombora, te projekat „Karapandža 2024“, odnosno troškovi prevoza za 600 učenika četvrtih razreda iz osnovnih škola sa teritorije Grada, koji će posetiti Eko centar „Karapandža“, u sklopu kojeg će imati nastavu u prirodi, obići Spomen muzej Batinske bitke i drugo.

Gradsko veće grada Sombora odobrilo je i sredstva za potrebe sufinansiranja projekta sanacije fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor“ u Doroslovu. Opredeljenim sredstvima zameniće se krovni pokrivač, oluci i urediti fasada. Pored toga, sufinansiraće se i adaptacija prostora produženog boravka u OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor.

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.

U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.

U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.

Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.
Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.

Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)

Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..

Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca

Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.
Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.

Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:

"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

Izvor: nin.rs

Bez obzira na navedene znakove, jedini pravi pokazatelj visokog holesterola je analiza krvi, a ako imate bilo koji od ovih simptoma, neka vam oni budu podstrek da to uradite.

Čak i ako se osećate prilično zdravo, vaš holesterol može biti visok godinama, a da to i ne primetite. Međutim, postoje neki pokazatelji visokog holesterola na koje treba da pazite. Pomenuti simptomi mogu da se odnose i na druga stanja u organizmu, pa ponavljamo da je za razjašnjenje nedoumica najbezbednije da uradite test kod lekara.

• Sivi prstenovi oko rožnjače
• Stanite pored ogledala i posmatrajte svoje oči. Ako oko rožnjače postoji sivkasti ili mlečno beli prsten ili polumesec, to može biti arcus senilis, takođe uzrokovan masnim naslagama u rožnjači. P
• rsten bi trebalo da nestane nakon snižavanja nivoa holesterola.
• Trnci u dlanovima i stopalima
• Visok holesterol može izazvati veliki broj krvnih sudova, što će zaustaviti protok vazduha i drugih hranljivih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje perifernih nerava.
• Bol u vratu i potiljku
• Mogu vam se pojaviti bolovi u vratu i potiljku usled nedostatka cirkulacije izazvane začepljenjem krvnih sudova, zbog kojih dolazi usled visokog holesterola. Isto se može desiti i sa ramenima.
• Ubrzani rad srca

U većini slučajeva, srčane anomalije nisu opasne. Mogu biti uzrokovane anksioznošću, stresom ili nekim lekovima, ali mogu ukazivati i na probleme u kardiovaskularnom sistemu, od kojih je jedan visok holesterol.

Neuravnotežena ishrana i nezdrav način života

Ako jedete više masne hrane od voća i povrća, pušite i volite da pijete velike količine alkohola, imate višak kilograma i retko vežbate, postoji velika verovatnoća da vam je holesterol povišen. Ljudi koji već imaju nekoliko dijagnoza visokog holesterola u svojoj porodici su u još većem riziku.

Izvor: danas.rs

Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 19. aprila.

Litar evrodizela će danas od 15 sati do sledećeg petka u isto vreme koštati maksimalno 206 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB biće 195 dinara za litar.

Prošle sedmice cena evrodizela je bila 206 dinara po litru, a benzin evropremijum BMB 193 dinara po litru.

To znači da je cena dizela ostala nepromenjena, ali je benzin poskupeo za dva dinara.

Nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama “kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva” u uslovima ekonomske krize.

Malo koji datum u ljudskoj istoriji je obležen tragičnim događajima kao ovaj dan u aprilu.

I dok pojedini kažu kako je sve slučajnost, mnogi veruju da 15. april jeste najgori dan u istoriji čovečanstva zbog brojnih tragičnih događaja koji se baš na taj dan ponavljaju vekovima.

Na taj dan u različitim periodima istorije desili su se sledeći mračni događaji:

Godine 1865. 15. aprila desio se atentat na američkog predsednika Abrahama Linkolna.

Istog datuma 1912. godine Titanik je potonuo.

A 15 godina kasnije poplavila je reka Misisipi.

Godine 1989. 96 ljudi je stradalo na stadionu Hilsboro.

Godina 2010. je donela erupciju islandskog vulkana Ejafjalajokul koja je zaustavila vazdušni saobraćaj iznad Evrope.

Još jedan tragični događaj 15. aprila bio je krvavi bombaški napad na Bostonskom maratonu 2013. godine.

A požar u katedrali Notr Dam 15. aprila 2019. samo je potvrdio mnogima da je ovaj dan zaista tragičan za čovečanstvo.

Izvor: nova.rs