Sombor.info

Rizik od ujeda krpelja i razvoja lajmske bolesti zavisi od mnogih faktora kao što su geografska lokacija, godišnje doba, vrsta krpelja i koliko dugo je krpelj bio pričvršćen za kožu.

Iako mnogi ljudi odmah odlaze kod lekara nakon ujeda krpelja zbog straha od lajmske bolesti, rizik od zaraze krpeljom je prilično nizak, čak i ako je krpelj pričvršćen, hranjen i zapravo nosi infekciju. Krpelj koji se nije zakačio (pa samim tim još nije popio krv) nije preneo nikakvu infekciju.

Pošto se krpelj koji nosi lajmsku bolest obično hrani više od 36 sati pre prenošenja spirohete, rizik od zaraze lajmskom bolešću od uočenog ujeda krpelja, na primer, iznosi samo jedan do tri procenta, čak i u oblastima gde je bolest prisutna. Međutim, rizik je znatno veći ako se krpelj hrani više od 72 sata.

Bakterija koja izaziva lajmsku bolest, Borrelia burgdorferi, leži u stanju mirovanja u srednjem crevu krpelja i postaje aktivna tek nakon izlaganja toploj krvi koja uđe u creva krpelja. Kada je aktivan, organizam ulazi u pljuvačne žlezde krpelja. Dok se krpelj hrani, mora da se oslobodi viška vode kroz pljuvačne žlezde. Dakle, krpelj će bukvalno sliniti bakterije dok se hrani i tako preneti infekciju na domaćina.

Pravilan način za uklanjanje krpelja je da ga uhvatite što bliže koži. Zatim ga lagano povucite unazad, pazeći da ne oštetite krpelja. Ako neki delovi krpelja ostanu u koži, oni će se sami ukloniti.

Ako osobu ugrize vrsta krpelja koja prenosi lajmsku bolest, savetuje se jedan od dva pristupa:

– Posmatrajte i lečite ako se pojave znaci ili simptomi infekcije;

– Lečite odmah preventivnim antibiotikom.

Ako se osoba koja se plaši da će zaraziti lajmsku bolest konsultovati lekara, lekar procenjuje da li je neophodno preventivno lečenje antibioticima. Lečenje se sprovodi samo kod osoba koje ispunjavaju sledeće kriterijume:

– Prikačeni krpelj se identifikuje kao odrasla osoba ili nimfa krpelj koji prenosi lajmsku bolest;

– Procenjeno je da je krpelj bio pričvršćen ≥ 36 sati (na osnovu toga koliko je krpelj bio vlažan ili koliko je dugo prošlo od izlaganja na otvorenom);

– Antibiotik se može dati u roku od 72 sata od uklanjanja krpelja;

– Pacijent nije alergičan na ovaj antibiotik.

Znaci lajmske bolesti

Bez obzira na to da li je ubod krpelja upućen lekaru ili ne, ugrizena osoba (ili roditelji, ako je u pitanju dete) treba da posmatra područje ujeda da bi se otkrilo širenje crvenila koje bi ukazivalo na karakterističan „eritem migrans“ . Kod ljudi sa njim, osip se pojavljuje u roku od mesec dana od ujeda krpelja (obično u roku od nedelju dana od ujeda krpelja).

Ako se razvije osip ili drugi znaci ili simptomi koji ukazuju na lajmsku bolest, osoba treba da poseti lekara radi pravilne dijagnoze i lečenja.

Izvor: danas.rs

Prijava za dodelu paketa pomoći koje dele Savez penzionera Srbije (SAPENS) i Udruženje penzionera Srbije (UPS) „Nezavisnost“ počela je 10. aprila.

Pravo na paket pomoći imaju penzioneri čija penzija ne prelazi 24.987 dinara, a za dodelu oko 55.000 paketa izdvajeno je oko 112 miliona dinara, prenosi Nova ekonomija.

Prijave za dodelu paketa se mogu podneti zaključno sa 29. aprilom, a rang-liste će biti objavljene na oglasnim tablama udruženja i odbora korisnika fondova, kao i filijala Fonda 30. aprila ove godine.

Podela paketa počeće 20. maja.

Prilikom podnošenja prijave, potrebno je da korisnici ponesu poslednji penzijski ček (izveštaj iz banke), kao dokaz o visini penzije.

Ukoliko korisnik prima i penziju iz inostranstva, zbir dve ili više penzija ne sme biti veći od 24.987 dinara.

Kako je objavio Fond PIO, prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći, prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kome je jedini izvor prihoda penzija, a prioritet će dobiti stariji pezioneri.

Prigovori na rang listu se podnose u roku od osam dana od dana objavljivanja liste na oglasnoj tabli, a rešavanjem uloženih prigovora se utvrđuju konačne rang-liste (najkasnije do 17. maja).

Podela paketa omogućena je izmenama Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija, koje je usvojio odbor PIO fonda 29. marta ove godine.

Nabavka paketa poverena je Savezu penzionera Srbije, koji će ih i distribuirati udruženjima i odborima penzionera za dalju podelu.

Šta se sve nalazi u paketu?

SAPENS je objavio i javnu ponudu u kojoj se navodi i šta će biti sadržina paketa solidarne pomoći koji će morati da se isporuče na 176 lokacija u Srbiji.

Sadržaj paketa će biti sledeći:

– Kuhinjska Tuzlanska so, kilogram
– Šećer kristal kilogram, Crvenka
– Brašno T500 kilogram, Danubius (dva komada)
– Ulje suncokret (litar), Dijamant
– Pirinač kočanski 400 grama
– Testenina pužići 400 grama Grano doro
– Supa kokošija 65 grama Yumis
– Tunjevina komadi u suncokretovom ulju 160 grama Ocean
– Bebi sapun sa pantenolom, glicerinom i uljem nevena, Nevena, 78 grama
– Zubna pasta triple action 75 mililitara Colgate
– Deterdžent Duel – đurđevak 3 kilograma

Okviran broj paketa koji nabavlja SAPENS je 55.000 komada, svaki paket mora biti isti, a kriterijum glavni za nabavku je cena.

Izvor: danas.rs

U Srbiji su u martu oboreni brojni rekordi kada je u pitanju visina temperature vazduha, što je za stručnjake očekivana posledica klimatskih promena i najava sušnih leta koja nas sve više čekaju u godinama koje dolaze. Sem što ta paklena leta neće biti prijatna za svakodnevno preživljavanje, ona će ozbiljno da nas udare po džepu zadajući gubitke ekonomiji zemlje.

Ovaj mart bio je najtopliji mart u Srbiji od kada se vrše merenja, odnosno od 1951. godine, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Na nivou cele zemlje, prema tim podacima, bilo je za 3,7 stepeni Celzijusa toplije od tridesetogodišnjeg proseka martovskih temperatura (1991-2020).

Na brojnim mernim mesta od Sombora preko Negotina do Crnog Vrha postignute su rekordne temperature za ovaj period godine. U Novom Sadu je odstupanje temperature od tridersetogodišnjeg proseka čak 4,6 stepeni, kao i u Valjevu, Loznici, Kikindi i Zrenjaninu.

I Beograd je postigao rekord, sa prosečnom temperaturom od 12 stepeni, a s obzirom da evidencija temperatura u Beogradu seže do davne 1888. to znači da nijedan mart u poslednjih 136 godina u prestonici nije bio topliji od ovoga koji je za nama.

Tropski dan u Ćupriji i najmanji broj ledenih dana Kopaoniku

Najviša dnevna temperatura od 30 stepeni Celzijusa je izmerena 30. marta u Ćupriji. Ovo se, prema definicijama meteorologa, može smatrati tropskim danom. Istog dana u Beogradu je bilo 29,3 stepena Celzijusa.

U ovom martu je, prema podacima RHMZ, zabeležen najmanji broj ledenih dana u istoriji merenja na Кopaoniku, kao i minumum mraznih dana u istoriji merenja na Zlatiboru.

Na Kopaoniku i Crnom Vrhu je evidentirana najmanja visina snežnog pokrivača u istoriji merenja, kao i najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem na Zlatiboru i u Sjenici.

Globalno zagrevanje čini svoje i sve ovo jasno pokazuje da idemo ka klimi sa višim temperaturama.

Naš region se brže zagreva od proseka planete

Profesorka Poljoprivednog fakulteta u Beogradu Mirjam Vujadinović Mandić, inače doktor meteorologije, kaže za Nova.rs da je to očekivana posledica klimatskih promena.

“U našoj atmosferi je sve više gasova sa efektom staklene bašte, koji zdržavaju toplotno zračenje u blizini Zemlje i ne dozvoljavaju im da odu u više slojeve i napusti atmosferu. Pošto se ti gasovi zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i ponovo zagreva zemlju. Zato je na Zemlji sve toplije. Taj trend će se nastaviti sve dok se ne zaustavi efekat staklene bašte i dok se koncentracija tih gasova ne smanji” objašnjava.

Srbija se, prema njenim rečima, nalazi u široj oblasti Mediterana koja se zagreva brže od proseka cele planete i mi ćemo sve više biti izloženi sušama u toku letnje sezone.

“Nama su leta bila godišnja doba sa velikom količinom padavina, ali sada se sada te letne padavine smanjuju. A one su vrlo važne. Najpotrebnije su poljoprivredi, živom svetu i vegataciji, ali su isto tako ključne za potrebe stanovništva i industriju”, upozorava.

Sve manje vode leti

Te privredne grane će se, kako dodaje, takmičiti za raspoložive količine vode, koje će opet tokom leta biti sve manje.

“Sa sve višim temperaturama tokom leta, koje ćemo imati sve češće, čak i da ne dođe do ovog nedostatka padavina, koji je izvestan, imaćemo sve manje raspoložive vode, jer će rasti potrebe i stanovništava i industrije. U svakom slučaju čekaju nas sve sušnija leta” naglašava.

Naravno, sve te promene uticaće prevenstveno preko poljoprivrede, ali i privrednih grana, na ekonomiju zemlje.

“Mi smo najveće štete imali u poljoprivredi 2012. godine kada smo imali veliku sušu sa veoma visokim temperaturama. Tada je procenjena šteta od najmanje 2,4 milijarde dolara u poljoprivrednoj proizvodnji. Ukoliko se nastavi ovaj tempo emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, takve godine bismo mogli da imamo sve češće, pa bi moglo da se desi da do kraja veka skoro svaka bude sušna” ističe.

Suša prepolovila prinos kukuruza

Kako navodi naša sagovornica te 2012. godine, Srbija je imala 50 odsto manji prinos kukuruza, koji je jedan od naših ključnih izvornih aduta kada je u pitanju poljoprivreda, pa samim time i bitna stavka u našem bruto domaćem proizvodu.

“Kukuruz je jako osetljiv na sušu, jer mu je u tim kritičnim fazama voda neophodna i ako se desi suša, to uništi prinos i kvalitet, a sve to utiče na dohodak zemlje. Zato moramo prilagoditi poljoprivrednu proizvodnju, ali i druge oblasti novonastalim uslovima, kako bismo zaštitili i ekonomiju, ali i zdravlje ljudi i životnu sredinu” zaključuje dr Mirjam Vujadinović Mandić.

Izvor: nova.rs

U subotu 13. aprila 2024. godine održano je jubilarno 20. izdanje Osiječkog polumaratona koje je okupilo više od hiljadu tamičara iz desetak država. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra u Osijeku trčali su članovi Atletsko rekrativnog kluba ’’Somaraton’’ Sombor.

Najbrži je bio Dejan Nikolić, koji je u ovom slavonskom gradu istrčao svoj novi lični rekord. Finišeri su bili i Zoran Nikolić, Nedeljko Katić kao i Jelena Stanimirović. Deonicu od 5 kilometara istrčao je Branko Nenadić.

Dan kasnije na planini Jablanik održana je još jedna u nizu trka u organizaciji ’’West Serbia Trails’’. Trka koja je okarakterisana kao jedna od najzahtevnijih za savladavanje, a put ka cilju je otežavalo i veoma toplo vreme.

Miroslav Liščević, član ’’Somaratona’’ je istrčao najtežu stazu u dužinu od 34 kilometara sa usponom od 1.840 metara te se našao među samo dvadestak finišera ove trase dok je dve trećine učesnika odustalo. Monika Maunić i Damir Ivković su istrčali trasu od 15 kilometara sa 860 metara uspona, dok je Daniel Šokac savladao deonicu od 8 kilometara sa 400 metara uspona.

Tradicionalni polumaraton u Ostrogu uspešno je istrčao Damir Milankov.

Udruženje ljubitelja prirode “Franc Špajzer” i “Vojvođanski bonsai klub” 27. aprila 2024. godine od 9 do 17 časova organizuju drugu “Bonsai izložbu” u Apatinu, koja će biti održana u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin”.

U sklopu manifestacije biće organizovana cvetna pijaca i izložba kućnih ljubimaca, a organizatori pozivaju decu da dođu sa svojim kućnim ljubimcima jer će u 12 časova početi šetnja sa psima. Dva sata ranije zainteresovani će moći da prisustvuju stručnom predavanju, a na temu “Etika i estetika nonsai umetnosti” će govoriti Miodrag Bošković.

Cena ulaznice na izložbu za građane je 100 dinara, a deca i prosvetni radnici ne plaćaju ulaz.

Izvor: radiodunav.com

Ako želite da proverite koliko ste pametni, predstavljamo vam zagonetku za koju mnogi tvrde da je najteža na svetu.

Profesor Džordž Bulos je predstavio u publikaciji koju izdaje Harvard još davne 1996. godine, ali ljudi i danas mozgaju kako da reše ovaj logički zadatak.

Evo zagonetke:

Tri boga, A, B i C, zovu se, po redu, Istina, Laž i Nasumičnost. Istina uvek govori istinu, Laž neistinu, ali Nasumičnost potpuno proizvoljno bira da li će reći istinu ili laž. Vi morate da odredite identitet bogova A, B i C postavljanjem tri pitanja sa DA ili NE odgovorima i svakog boga možete pitati samo jedno pitanje. Bogovi razumeju jezik kojim se služite, ali će vam dati odgovore ne svom jeziku. U njemu se za ‘DA’ i ‘NE’ koriste ‘da’ i ‘ja’, ali vi ne znate šta koja od ove dve reči znači.

Dakle, koje pitanje ćete postaviti da utvrdite ko je koji bog?

Za rešenje ovog problema postoje 3 različita načina da se dođe do odgovora. Evo koja su to tri pitanja:

1. Za boga A: Da li ‘da’ znači ‘DA’ ako i samo ako si ti Istina i ako je B Nasumičnost? (pretpostavimo da je A rekao ‘ja’ i da je time potvrdio da je B Istina ili Nasumičnost).

2. Za boga B: Da li ‘da’ znači ‘DA’ ako i samo ako je Pluton najmanja planeta? (pretpostavimo da je B odgovorio ‘da’, što ga čini Istinom).

3. Pitanje opet za B, odnosno Istinu: Da li ‘da’ znači ‘DA’ ako i samo ako je A Nasumičnost? Kako je B Istina, mora reći ‘da’, što znači da je A Nasumičnost, a C time postaje Laž.

Izvor: prva.rs

Ljubav je samo reč dok se neko ne pojavi i ne podari joj smisao, napisao je jednom nepoznati autor.

Psiholozi kažu da se zaista zaljubimo samo u tri osobe u životu. Isto tako veruje se da nam je svaka od tih ljubavi potrebna iz nekog drugog razloga.

Prva ljubav

Često se prvi put zaljubimo kad smo mladi, ponekad već u srednjoj školi. To je idealizovana ljubav - ona koja se čini kao iz bajki koje smo čitali kao deca, piše "Elephant Journal".

Ulazimo u tu ljubav s uverenjem da će nam to biti jedina ljubav i nema veze ako nam se i ne čini da je baš kako treba ili ako nam se dogodi da moramo progutati naša lična uverenja kako bi ona funkcionisala, jer duboko u sebi verujemo da je to ono što ljubav treba da bude.

Kod ove vrste ljubavi važnije nam je kako nas drugi gledaju nego kako se mi stvarno osećamo. To je ljubav koja se čini ispravnom.

Teška ljubav

Druga ljubav je naša teška ljubav - ona koja nas uči lekcije o tome ko smo i koliko često želimo i treba da budemo voljeni. Ovo je vrsta ljubavi koja boli - bilo putem laži, boli ili manipulacije.

Mislimo da pravimo drugačiji izbor nego kod prve ljubavi, a u stvarnosti još uvek pravimo izbore iz potrebe da naučimo lekcije. Naša druga ljubav može postati krug, onaj koji često ponavljamo jer mislimo da će rezultat nekako biti drukčiji nego pre. Ipak, svaki put kada pokušamo, nekako završi gore nego pre.

Ponekad je nezdravo, neuravnoteženo ili čak narcisoidno. Može doći do emocionalnog, mentalnog ili čak fizičkog zlostavljanja ili manipulacije - čak do intenzivne drame.

Upravo to je ono što nas drži zavisnim od te priče jer to je emocionalni rolerkoster ekstremnih uspona i padova, pa se držimo padova očekujući uspone.

Kod ovakve ljubavi pokušaji da uspete postaju važniji nego što bi trebalo. To je ljubav za koju bismo voleli da je ispravna.

"Bivši traži da promenim njegovo prezime, verenica mu ljubomorna"

Neočekivana ljubav

Treća je ljubav ona koju ne očekujemo, ona koja nam se najčešće čini pogrešnom i koja uništava sve preostale ideale koje smo stvorili o tome šta bi ljubav trebalo da bude.

Ova ljubav dolazi tako lagano da se čini da to nije moguće. To je ona vrsta u kojoj se veza ne može objasniti i koja nas obara s nogu jer je nikad nismo planirali.

Ovo je ljubav u kojoj se spojimo s nekim i jednostavno jedno drugom odgovaramo - nema idealizovanih očekivanja o tome kako bi svaka osoba trebalo da se ponaša, niti ima pritiska da postanemo neko drugi, drugačiji od onoga što jesmo.

Jednostavno smo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo - i to nam odgovara.

To nije onako kako smo zamišljali da će naša ljubav izgledati, niti je u skladu s pravilima za koja smo se nadali da će nam dati sigurnost. Naprotiv, ona će protresti naša prethodno stvorena shvatanja i pokazati nam da ljubav ne mora biti onakva kakvom smo je zamišljali da bi bila iskrena.

To je ljubav koja kuca na naša vrata bez obzira na to koliko nam je trebalo da odgovorimo. Ljubav za koju osećamo da je prava.

Možda svi ne doživimo sve tri

Možda ne doživimo svi ove tri ljubavi u životu, ali to je verovatno samo zbog toga što nismo spremni na to. Možda zapravo treba stvarno da naučimo šta ljubav nije pre nego shvatimo šta ona jeste.

Moguće je da će nam biti potreban ceo život da naučimo svaku pojedinu lekciju - ili će nam možda, ako imamo sreće, trebati samo nekoliko godina. Možda se ne radi o tome jesmo li ikad spremni za ljubav, već da li je ljubav spremna za nas.

Osim toga, ima ljudi koji se zaljube jednom i ta ljubav strastveno traje do njihovog poslednjeg daha. Neko je jednom rekao da su oni srećnici i verovatno jesu. Međutim, oni koji su došli do treće ljubavi jesu istinski srećnici.

Možda postoji nešto specijalno u vezi s našom prvom ljubavi i nešto posebno kod naše druge ljubavi što lomi srce… ali takođe postoji nešto veoma čudesno u vez s našom trećom ljubavi.

Ljubavi koju ne očekujemo, koja traje, koja nam pokazuje zašto pre nije uspevalo.

Izvor: direktno.rs

Ukoliko leto bude izuzetno toplo, kao što najavljuju meteorolozi, u Srbiji bi moglo da dođe do porasta populacije osa, ali i drugih insekata, kažu za Blic u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Doktor Ivan Aleksic iz Zavoda za biocide kaže da najavljeno toplo leto može da odgovara većini insekatskih vrsta, ali da će tek u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine.

- Ako leto bude izuzetno toplo, kao što nadležne službe prognoziraju, moglo bi doći do porasta populacija osa i kod nas. Brojnost neke insekatske vrste zavisi od niza faktora. To su temperatura, vlaga, dostupnosti i raspoloživosti hrane, skloništa... Sa druge strane, većini insekata i ne odgovaraju jako visoke temperature. s obzirom na to da svaka vrsta ima svoj temperaturni opseg za normalno funkcionisanje - kaže dr Aleksić za Blic.

Ose i stršljeni najbrojniji u drugoj polovini leta

Kada je reč o osama, čiju povećanu brojnost očekuju i nemački stručnjaci, koji na to upozoravaju kako je preneo tamošnji Bild, njihova dominacija se očekuje u Srbiji u drugoj polovini leta.

- Najavljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine. S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija - objašnjava sagovornik.

Prema njegovim rečima, sa prvim toplim prolećnim danima matice osica, koje jedine preživljavaju tokom zimskih meseci, počinju da grade nov osinjak - koloniju.

- Brojnost u svakoj koloniji postepeno raste da bi sredinom i krajem leta dostigla najveću brojnost, kada počinje i njihovo parenje - kaže dr Aleksić.

Sklanjajte voće sa otvorenog prostora

Iako blizina osa nikome nije prijatna, dr Aleksić podseća i na njenu korisnu stranu. Međutim, savetuje i šta bi trebalo preduzeti da bismo izbegli prisustvo osa, koliko god je to moguće.

- Većina vrsta osa su mesojedi i hrane se mnogim insektima te su sa te strane korisne. Ose se, takođe, hrane voćnim sokovima koje voće ispušta, i biće tokom leta privučene plodovima voća, čak i ako je ono u fazi truljenja. Zbog toga treba voće u stanu sklanjati sa otvorenog prostora ili poklapati posude u kojima stoji. Takođe, ambalažu različitih sokova i slatkih pića treba zatvarati. Kada pijete piće iz konzerve, moguće je da se neka osica zavukla unutra, pa treba jako paziti da vas ne ubode u usnu ili jezik, što može biti izuzetno opasno - kazao je dr Aleksić.

Trenutna opasnost su krpelji

Inače, trenutna opasnost iz prirode su krpelji, a kako je rečeno Zavodu za biocide, u Beogradu i okolini gotovo da nema izletišta na kojem nema oviih krvopija koji su zaraženi i prenose Lajmsku bolest, a i njihova brojnost je dostigla maksimum mnogo ranije u odnosu na prethodne godine.

Zaraženost krpelja varira uz godine u godinu i zavisi i od broja analiziranih jedinki. Taj procenat se, kako objašnjavaju u Zavodu za Blic, kreće od 15 do 35 odsto, tako da je praktično svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.

Napomenimo i to, meteorolozi očekuju leto za mnogo tropskih dana.

- Prerano je i možda previše senzacionalistički govoriti o 50°C, s obzirom na to da to nije maksimalna temperatura, apsolutni rekord je iz 2007. godine za Srbiju i to je izmereno 44,9°C. Ono što se sa ove distance može reći o letu jeste da očekujemo negde između 35 i 50 tropskih dana, to su oni dani sa maksimalnom temperaturom preko 30°C. Generalno celo leto bi neku srednju temperaturu imalo i do 2°C višu u odnosu na prosek, ali sa druge strane ocenjuje se da će padavine biti u prosečnoj vrednosti - rekao je meteorolog RHMZ-a Goran Mihajlović.

Izvor. direktno.rs

Ako vam visi klima na zidu u kući to ne znači da ste rešili problem sa vrućinom u stanu, jer ako uređaj imate već nekoliko godina, a niste ga očistili – ne treba ni da ga palite.

Da je čišćenje klime obavezni deo kućnog posla pre početka vrućina svi znaju, a uz par saveta možete ovaj uređaj sami da očistite i tako uštedite par hiljada dinara, koliko bi vam inače majstori uzeli.

Zbog naslaga prašine i duvanskog dima može se javiti i neprijatan miris u stanu dok kilima radi. U većim prodavnicama možete da nabavite specijalna sredstva, najčešće u vidu spreja, kojima se uređaj čisti od bakterija i gljivica, a ujedno i dezinfikuje. Ta sredstva treba koristiti pažljivo i striktno prema uputstvu jer će samo tako biti efikasna.

Unutrašnji deo klime ima filtere koje treba promeniti ili očistiti kako je predviđeno u uputstvu. Spoljne i lako pristupačne unutrašnje plastične delove možete pažljivo da operete mlakom vodom u kojoj ste rastvorili neko sredstvo za čišćenje. Mnogi u tu svrhu koriste deterdžent za sudove. Ako sami skidate filtere, budite jako pažljivi jer plastične „žabice“ mogu lako da puknu. Zato najpre proučite uputstvo kako ne biste napravili štetu.

Kako da očistite sami klimu

Pre čišćenja svakako ugasite klimu i isključite je iz struje. Nakon toga skinite poklopac i videćete filtere kojima treba čišćenje. Inače, preporučljivo je čistiti ih na svaka tri meseca ukoliko klimu koristite cele godine, a ako imate kućne ljubimce još češće.

Kada ste došli do filtera, odstranite sve eventualne veće objekte sa njega i potom ga operite. Možete to da uradite samo vodom, a možete i da joj dodate sredstvo za dezinfekciju.

Kada ste ga detaljno oprali, filter ostavite da se osuši. Vodite računa da bude sasvim suv pre nego što ga vratite u klimu, a pre toga naravno operite i mrežicu. To možete da uradite mešavinom vode i običnog deterdženta. Kada ste to uradili, vratite sve na svoje mesto i – to je to.

Izvor: danas.rs

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu pokrenuta je istraga o krađi 43.000 ordena iz Palate "Srbija", ali to nije najveći podvig lopova u Srbiji. Krade se sve, od igle do lokomotive, ali, bukvalno, zabeležen je čak i jedan slučaj kada je policiji ukraden leš.

Još nije jasno kako je bilo moguće da neko iznese 43.000 komada ordenja iz Palate „Srbija“ u kojoj se nalazi i sedište policije, da ta krađa traje godinama, a da je tek sada pokrenut postupak. U pitanju je ogromna količina metala, velike težine, pa prosto zvuči neverovatno da je neko u stanju to da uradi a da ne bude primećen, ali, eto, i to se dešava u Srbiji.

Doduše, to nije prvi put da su zabeležene krađe iz kategorije „Verovali ili ne“.

U februaru ove godine u Crnoj Gori je, po poternici srpskog MUP, uhapšen srpski policajac D. M. (38) osumnjičen da je iz policijske stanice ukrao oružje i municiju.

I to ne bi bilo toliko čudno da su u pitanju dva-tri pištolja i jedna ili dve kutije metaka. Niški policajac se tereti za krađu čak 272 komada oružja.

Pre njega uhapšena su i dvojica njegovih pomagača, jer je trebalo fizički izneti ta 272 pištolja i revolvera, a ako prosečan ima težinu od oko kilograma, to je oko 272 kilograma, što je previše za jedno čoveka, pa makar i policajca. Krađa se odvijala tokom akcije predavanja oružja 2023. godine. Građani su predavali oružje policiji, a policajac ga je krao i preprodavao građanima. Zanimljivo je da su u MUP u celom slučaju ćutali kao zaliveni, dok policajac nije uhapšen u Crnoj Gori.

Ali, ova krađa oružja iz policijske stanice je sitnica u odnosu na krađu koja je otkrivena u septembru 2018. godine. Tada je ustanovljeno da su lopovi iz depoa Železničkog muzeja ukrali celu lokomotovu. Osim jedne lokomotive, za koju se ispostavilo da je najstarija u Srbiji, oštetili su još jednu koju su počeli da „čerupaju“, kao i još nekoliko eksponata. Krađa je bila složena, pa je 15 lopova udarnički radilo devet dana, sekli su i odnosili deo po deo lokomotive.

Lokomotiva je završila u starom gvožđu, ali je šteta mnogo veća nego što je vrednost metala koji je prodat.

U pitanju je najstarija lokomotiva u muzeju, i bila je jedna od najstarijih u ovom delu Evrope, iz 1864. godine. Ta lokomotiva je korišćena i za izgradnju Sueckog kanala, što je pravi kuriozitet. Iako se prvo govorilo o 15 ljudi, uhapšeno je kasnije petoro osumnjičenih protiv kojih je podneta krivična prijava u redovnom postupku. Inače, depo iz koga je ukradena najstarija srpska lokomotiva nalazi se u bivšoj ložionici železnica, koju polako „guta“ Beograd na vodi, tako da se niko nije previše ni potresao zbog pražnjenja depoa muzeja.

U Srbiji se sve krade, kao u narodnoj izreci, od igle do lokomotive.

Lokomotivu su ukrali 2018. godine, a igla i to ne bilo kakva igla, ukradena je 2017. godine, takođe iz muzeja. Naime, u januaru 2017. godine uhapšen je radnik obezbeđenja Muzeja Jugoslavije.

On je u više navrata krao i iznosio vredne eksponate, darove koje je svojevremeno doživotni predsednik tadašnje Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito dobijao od stranih državnika. I.M. ukrao je tako broševe i igle za kravate od plemenitih metala ukrašene dragim kamenjem, kovani novac iz rimskog perioda i druge lične stvari Josipa Broza i poklone stranih državnika. Te predmete, koji su kulturno i istorijsko dobro, prodao je u više zlatara u Beogradu i za više od dva miliona dinara.

Deo ukradenih predmeta policija je pronašla i vratila Muzeju.

Jedan od najbizarnijih, ali i najbezobzirnijih slučajeva krađe dogodio se 2010. godine. Tada je iz najužeg centra Beograda, sa Čukur česme, isečena i ukradena bista dečaka koji leži, sa razbijenim krčagom.

Spomenik je rad Simeona Roksandića, podignut je 1931. godine, u znak sećanja na jedan od ključnih događaja u srpskoj istoriji. Davne 1862. godine došlo je do sukoba Beograđana sa vojnicima iz turskog garnizona, kada je obesni turski nizam hteo preko reda da dođe do česme, posvađao se sa srpskim dečakom, šegrtom Savom Petkovićem, oteo mu krčag i razbio mu njime glavu i ubio dete.

Došlo je do nemira, sukoba između srpskih žandara sa jedne i turskih vojnika sa druge strane. Turci su bombardovali Beograd, ali su na kraju Srbi izašli kao pobednici, jer su velike sile naložile da turski vojnici moraju da napuste teritoriju kneževine Srbije i 1867. godine poslednji turski vojnik napušta teritoriju kneževine Srbije. Spomenik ubijenom šegrtu, čija smrt je Srbiji donela potpunu slobodu, prodat je u staro gvožđe.

Policajcima nestao leš

Jedna od najbizarnijih krađa, verovatno u istoriji Srbije, dogodila se u novembru 2011. godine, kada je u policiji u selu Davidovac kod Kladova nestao leš.

Ova neobična priča počela je kada se Bogosav Jovanović (74) nije vratio kući sa stadom koza. Njegova rodbina posumnjala je da mu se nešto desilo i krenuli su u potragu.

Nije im trebalo dugo da pronađu njegovo telo, a vidljivi su bili tragovi povreda. Pozvana je policija, na mesto zločina došao je i istražni sudija, započet je uviđaj. Ali, zbog mraka koji je pao, a policija nije imala odgovarajuća opremu, odlučeno je da se uviđaj nastavi sutra. Pored leša, u patrolnim kolima, ostala su dvojica policajaca da obezbeđuju lice mesta. Hladna novembarska noć primorala je policajce da uključe grejanje u kolima, toplota ih je uspavala…

A onda se dogodio šok.

Bogosava ujutru nije bilo. Njegov sin, koji je bio među ljudima koji su nesrećnog Bogosava pronašli, opisao je kako je izgledala situacija.

„Ujutru su kod mene došla dva inspektora. Rekli su mi: ‘Imamo nešto da vam kažemo’. Mislio sam da su otkrili ko mi je ubio oca, a oni su rekli da mi je otac opet nestao. I opet smo pošli da ga tražimo. Našli smo ga na 150 metara od mesta gde je prvi put ležao. Bio je pokriven granjem“, kazao je sin pokojnog Bogosava, koji se takođe zove Bogosav.

Policija je brzo uhapsila ubicu, ispostavilo se da je to komšija, Aleksandar M. koji je imao dugogodišnji spor sa žrtvom koji je pokušao da reši ubistvom, a to je svađa oko međe.

Izvor: nova.rs