Sombor.info

U Sokolskom domu u Somboru, juče je održano Opštinsko takmičenje u malim olimpijskim igrama za prve, druge i treće razrede osnovnih škola. Ispred Grada Sombora, sportskoj manifestaciji je prisustvovala članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, koja je pozdravila mlade takmičare i poželela im puno sreće, uspeha i zabave tokom takmičenja.

„Želim vam dobrodošlicu na ovo izuzetno lepo takmičenje. Grad Sombor podržava veliki broj besplatnih sportskih programa među kojima je i „Sportić za decu“ kroz koji se uključuju u bavljenje sportom naši najmlađi sugrađani. Drago mi je što ste odlučili da se takmičite i da predstavljate svoju školu. Danas je bitno druženje, svi ste vi pobednici i želim vam puno sreće i uspeha tokom takmičenja, ali i lepog druženja sa vašim drugarima“, rekla je gradska većnica Nađ Kosanović.

Svoje veštine i znanje u savladavanju prepreka na poligonu spretnosti, prikazalo je 13 ekipa iz pet osnovnih škola: OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, OŠ „Branko Radičević“ Stapar, OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor, OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor i OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Bezdan. Prvoplasirane ekipe nastaviće svoje učešće na Okružnom takmičenju koje će se održati u Somboru 9. maja.Gradska većnica

Antonija Nađ Kosanović, pozvala je i druge škole da se odazovu ovakvim takmičenjima, jer je uvek lepo videti da se deca bave sportom od najranijeg uzrasta, a pored toga, razvijaju svoje fizičke sposobnosti i timski duh.

Cene u Grčkoj u 2024. prate trend u Evropi i kao i u svim drugim zemljama, i ove godine su neznatno više nego prethodnih godina.

Uvek ističemo da cene hrane, namirnica i raznih proizvoda i usluga variraju od mesta do mesta, od ostrva do ostrva. Dok kugla sladoleda u nekom od letovališta severne Grčke može koštati samo 1,5 evra, na Mikonosu može biti višestruko skuplja.

Činjenica je da su cene na grčkim ostrvima uglavnom nešto više, piše "Grčka info".U odnosu na Srbiju, neke namirnice u Grčkoj su jeftinije, dok su druge skuplje. Na primer, voće i povrće su često jeftiniji u Grčkoj, dok su mlečni proizvodi i meso skuplji. Ovaj spisak cena bi trebalo isključivo da bude pomoć u planiranju budžeta i da stvori predstavu koliko će vam otprilike novca biti potrebno za hranu i druge stvari koje ćete možda kupovati u Grčkoj.

Što se tiče cena osnovnih namirnica, za sada je situaciju ovakva:

- Hleb od 1,10 do 1,90 evra,
- Litar mleka od 1.12 do 2.80 evra,
- Jaja, pakovanje od 12 komada do 3,50 evra,
- Suncokretovo ulje do 2, 60 evra,
- Maslinovo ulje 1 litar 13,18 evra,
- Feta sir između 5,50 i 12.90 evra

Kada se radi o cenama povrća, paradajz je ove godine 2,10 evra, krastavci od 0,50 evra do 1,60, dok je kilogram paprike oko 3,80 evra po kilogramu, piše "Grčka info".

Cene voća u predsezoni za sada su slične prošlogodišnjim, te je za pakovanje jagoda potrebno izdvojiti između 2 i 5 evra, za kilogram lubenice čak i do dva, dok je kilogram pomorandži između 0, 70 i 2 evra. Breskve su između 1,80 i 2,50 evra, a za kajsije je potrebno izdvojiti između 2,60 i 3 evra.

Cene u restoranima i kafićima u Grčkoj 2024. u evrima

Omiljena hrana srpskih turista tokom boravka u Grčkoj, giros i dalje je na nivou prošle godine, te je za giros pitu potrebno izdvojiti između 3 i 4,50 evra, dok merida, odnosno porcija, košta između 7 i 10 evra.

Za picu, u zavisnosti od veličine ovog leta u predsezoni moraćete da izdvojite između 6 i 12 evra, dok je roštilj nešto skuplji i potrebno je za njega izdvojiti 14 evra. Ukoliko poželite da popijete kriglu piva, to zadovoljstvo će vas koštati do pet evra, a vino u zavisnosti od proizvođača i količine, košta između 2,50 evra i 22 evra.

Za hladnu čašu frapea za sada je potrebno izdvojiti između 3 i 4 evra, slično kao i za kapućino. Domaća kafa, "grčka" košta do tri evra, a ako želite na kraju da se i zasladite, kugla sladoleda koštaće vas između 1 i 3 evra. Sve ove cene, ipak, treba uzeti malo sa rezervom, jer predsezona još nije počela, te možemo očekivati možda "za neki cent više" cene.

Sve ove cene, ipak, treba uzeti malo sa rezervom, jer predsezona još nije počela, te možemo očekivati možda "za neki cent više" cene.

Izvor: direktno.rs

Otkako su naučnici 2013. prvi put u italijanskoj regiji Apulija pronašli ksilelu fastidiosu, bakteriju koja raste u tkivima biljaka, nestala je trećina od ukupno 60 miliona stabala u tom regionu. Mnoga stabla bila su vekovima stara.

Ta drveća polako venu i suše se, lišće im opada i kora postaje siva. Nekada su proizvodila skoro polovinu italijanskog maslinovog ulja. Prekinuta je proizvodnja, turisti su počeli da izbegavaju da dolaze tamo, prenosi Gardijan.

Deset godina kasnije, nije se mnogo odmaklo od početnog stanja, a pretnja samo postaje još veća. U februaru 2024. naučnici su pronašli još jednu vrstu ove bakterije, koja je uništavala američke vinograde i nikada ranije nije bila otkrivena u Italiji.

Za mnoge poljoprivrednike, naučnike i donosioce odluka, ova bolest je indikator daleko šireg problema – poteškoće EU da ograniči uvođenje razornih novih biljnih bolesti, uprkos regulatornim naporima u protekloj deceniji. Novi podaci, prenosi Gardijan, pokazuju da se u EU svake godine otkriju desetine epidemija bolesti, čak i dok se farmeri i naučnici bore da obuzdaju ranije poznate bolesti. Kako se klima menja, naučnici upozoravaju da će se problem pogoršavati.

Mane otvorenog sistema uvoza u EU

Jednog užarenog junskog jutra 2023. godine, Paolo Solmi, sanitarni inspektor u luci Ravena u severnoj Italiji, rekao je svom timu da otvori prvi od 28 kontejnera sa egipatskim krompirom koji će proveriti tog dana. Oni pune vreće i onda ih odnose u laboratorije na standardizovane testove EU.

„Kada prođu ove provere, roba je slobodna da se kreće unutar Evropske unije“, kaže Solmi.
EU ima otvoren sistem uvoza – može ući sve što nije poznato da je štetno. Neke zemlje, poput Novog Zelanda i Čilea, odlučile su se za zatvoreni sistem – sve se smatra krivim dok se ne dokaže suprotno.

Prema rezultatima, bakterije ksilela potiču iz Latinske Amerike, i najverovatnije dolaze od ukrasnih biljaka kafe koje su došle u Holandiju.

Prema Albertu Santiniju, šumskom patologu, otvoreni sistem propušta alarmantan broj biljnih štetočina i bolesti iz drugih zemalja. Dodao je da su mnogi patogeni bezopasni u tim zemljama jer su ekosistemi evoluirali zajedno sa njima. Iako ksilela možda nije uticala na biljke kafe u Kostariki, uspela je da utiče na bespomoćna stabla maslina u južnoj Italiji.

EU je uvela nove propise 2016. kako bi bolje upravljala uvozom iz drugih zemalja, te kako bi se brzo rešila epidemija. Ipak, sa toliko ulaznih mesta, naučnici i donosioci odluka ne mogu ispratiti sve. Za neke zemlje kao što je Holandija otvorena trgovina biljkama je ključni deo njihove istorije i ekonomije – i otporne su na pooštrenu regulativu.

Kristijan Linden, osnivač i izvršni direktor IBH Eksporta u Holandiji, uvozi cveće i saksijske biljke uglavnom iz Turske i istočne Afrike, te ih redistribuira po Europi. On kaže da ne zna mnogo o patogenima ili bubama koji ulaze u promet, ali nije zabrinut jer su fitosanitarne vlasti “veoma stroge”. On smatra da je uredba o zdravlju bilja iz 2016. stvorila veću zaštitu za EU, te te napominje i koliko je važno uvođenje biljnih pasoša, koji nisu postojali kada je bakterija ksilela stigla u Italiju. Danas, dodaje, ako jedan kupac pronađe bolest ili bubu na uvezenoj biljci, cela pošiljka se prati i uništava.
„Kada je potrebno zaštititi životnu sredinu, to morate učiniti“, kaže on.

U luci u Raveni sanitarni inspektor Solmi prepoznaje ovaj izazov.

„Evropa je rođena pomoću kretanja roba, kapitala i ljudi. Naša misija je da damo sve od sebe u okviru otvorenog fitosanitarnog sistema jer alternativa trenutno ne postoji”, rekao je on.

Izvor: nin.rs

Voće – namirnica koja na više načina blagotvorno deluje na zdravlje celog organizma. Obzirom da obiluje vitaminima, mineralima i vlaknima, podiže imuni sistem, reguliše rad creva i daje energiju te je stoga neizostavni i nezamenljivi deo svakodnevnog menija.

Često kada smo na dijeti dobijamo savete tipa: „Samo jedi voće i smršaćeš“ ili „Umesto večere samo jedi voće“. Ko god da vam je dao savet ove vrste, sigurno nije stručan i kompetentan, a evo i zašto: Fruktoza, voćni šećer, je monosaharid koji se kada se unosi u umerenim količinama sporije se apsorbuje od glukoze i ne dovodi do naglih oscilacija šećera u krvi, međutim, njena kalorijska vrednost je skoro identična glukozi – što praktično znači da goji isto kao i „običan“ šećer ako unesete previše, ako ubrzo to ne potrošite. Dakle, iz prethodno navedenih činjenica zaključujemo da je voće jako zdravo, ali u umerenim količinama!

Ako ste na dijeti, posebno vodite računa o vrsti koju unosite. Preporuke za unos voća na dijeti:

Grejpfrut – 40kcal na 100g. Bogat je antioksidantima, kalcijumom, kalijumom i magnezijumom, a neka istraživanja su pokazala da podstiče ubrzano topljenje masti. Ako vam se ne dopada ukus, možete piti sok od grejpa koji ima isti efekat.

Pomorandža – 35kcal u 100g. Sadrži veliku količinu vitamina C i vlakana što daje osećaj sitosti i čini ovu namirnicu odličnom u borbi protiv gojaznosti.

Jabuka – 45kcal na 100g. Smanjuje apetit i drži sitost, bogata polifenolima koji pozitivno utiču na zdravlje srca i smanjenje holesterola. Poželjno je jesti je sa korom, pa birajte organske, proverenog porekla.

Bobičasto voće – maline, jagode, borovnice, kupine, za šta god da se odlučite nečete pogrešiti. Oko 50kcal u 100g, prebogato je vitaminima i antioksidantima, pozitivno utiče na rad mozga i na održavanje vitke figure.

Izvor: blic.rs

Kupovina polovnih automobila uvek je mač sa dve oštrice, te je bitno pre same kupovine dobro se raspitati, a nije na odmet ni da znate neke od ovih trikova kojim se mogu služiti prodavci polovnih vozila.

Kupovina polovnih automobila je često uzbudljiv proces, ali je važno biti oprezan jer prevaranti vrebaju i koriste različite tehnike da namame potencijalnu žrtvu.

Plaćanje unapred

Prevaranti reklamiraju automobile koji izgledaju kao jeftino. Zatim ubeđuju potencijalnog kupca da je automobil na udaljenoj lokaciji i traže da se novac unapred prenese. Takođe se često pretvaraju da postoje drugi zainteresovani kupci kako bi stvorili osećaj hitnosti. Nakon što se novac prebaci, oni ga povlače i brišu oglas i potpuno nestaju.

 Lažna web stranica dilera automobila

Prevaranti kreiraju lažne veb stranice dilera automobila na kojima prikazuju veoma atraktivne ponude. Često su ovi veb-sajtovi veoma slični poznatim lancima ili brendovima auto kuća i koriste skoro identične veze.

Kada kupci pronađu ove ponude i kontaktiraju navodnog prodavca, od njih se često traži da plate unapred i izgube novac. Kupci uvek treba da obrate veliku pažnju na bilo koju veb lokaciju na kojoj polažu novac, a ako ponuda izgleda previše dobro da bi bila istinita, verovatno jeste.

Skrivanje činjenice da je auto iz uvoza

Ponekad prodavci izbegavaju da pominju istoriju automobila u stranim zemljama. Čak i ako je automobil uvezen pre pet ili osam godina, ovo je i dalje važan podatak koji može biti presudan u donošenju odluke.

Uvoz automobila je relativno lak i jeftin, zbog čega mnogi automobili kupljeni u jednoj zemlji završavaju u drugoj. Međutim, tokom prekograničnih transakcija, kilometraža se može manipulisati i neka šteta se može sakriti.

Prevare sa povraćajem kilometraže

Povraćaj kilometraže praktikuju prevaranti koji žele veštački da povećaju vrednost automobila za prodaju. Na starijim automobilima kilometraža se može vratiti mehanički, dok se na novim vozilima to može uraditi pomoću dijagnostičkih uređaja.

Prevara sa brojačem kilometara čini da je automobil prešao manje milja nego što zapravo jeste, što dovodi vozača u opasnost da kupi automobil sa mehaničkim problemima i vrednim mnogo manje od cene koju su platili za njega.

Lažni izveštaj o istoriji vozila

Neki prodavci sa lošim namerama falsifikuju izveštaje i istoriju vozila kako bi dokazali kupcima da automobil koji prodaju nema nedostataka. Kada se izveštaji o istoriji štampaju, a ne generišu na licu mesta, neki ključni događaji mogu biti izbrisani. Zato klijenti treba da sami generišu izveštaj o istoriji kako bi izbegli prevaru.

Izvor: danas.rs

U Predškolskoj ustanovi "Vera Gucunja" u Somboru otvoren je adaptirani prostor, objekat u Šikarama, za novu grupu mališana, a time je lista čekanja, koja je donedavno brojala više od 400 dece - dodatno smanjena. 

U cilju poboljšanja uslova za boravak dece u vrtićima sprovedeni su brojni radovi na objektu "Čigra", u delu grada Šikara, u Somboru. Kompletno su adapatirani unutrašnji prostor, radne sobe, sanitarni čvor, kuhinja i spoljna fasada, a samim otvaranjem nove vrtićke grupe dodatno je smanjena lista čekanja u Predškolskoj ustanovi.

"Veoma smo zadovoljni, jako je lepo sređeno. Kao dete išao sam u ovaj vrtić. Vaspitačica je veoma prijatna - sve pohvale", rekao je Dušan Lukšić, jedan od roditelja.

Za radove na adaptaciji objekta u Šikari izdvojeno je oko 1,5 milion dinara.

"Trenutno smo smanjili listu čekanja za 25 dece. Objekat "Čigra" nam je dala škola da koristimo. Adaptirali smo ga i sredili, pre mesec dana su počeli radovi. Planiramo otvaranje još jedne jaslene grupe, jer smo to prepoznali kao najveću potrebu roditelja", rekla je Snežana Gazetić Pavošev, direktorka PU "Vera Gucunja" u Somboru.

"Ukupno je 25 dece rešeno sa liste čekanja, što nam je posebno drago, jer znamo da je Sombor imao problem sa smeštajem dece i da je lista čekanja poduža. Najavljujemo još jedno smanjenje liste čekanja odnosno otvaranje nove jaslene grupe u Mrazivićevoj ulici", rekla je Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika.

U toku su i radovi na dogradnji vrtića "Bubamara" u Somboru, gde će od septembra biti otvorene dve nove grupe za 60 mališana.

Izvor: RTV

Festival će trajati do 26. aprila, do kada će posetioci moći da pogledaju bogatu ponudu cveća, proizvoda starih zanata i rukotvorina na više od 100 tezgi i izložbenih mesta.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. i 26. april

R. P. (40) iz okoline Kule uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, saopšteno je iz MUP Srbije.

Policija je priliom pretresa stana i drugih prostorija osumnjičenog pronašla oko 1,1 kilogram praha za koji se sumnja da je opojna droga amfetamin.

Osumnjičenom je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati nakon čega će uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: nova.rs

Završeni su radovi na uređenju prostora za potrebe proširenja kapaciteta vrtića „Čigra“ u Somboru. Od danas su usluge predškolske ustanove dostupne za još dve grupe naših najmlađih sugrađana, a tim povodom, prostorije vrtića su u prisustvu direktorice Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Snežane Gazetić Pavošev, obišli zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov.

„Danas smo u vrtiću u Šikari i sa zadovoljstvom najavljujemo njegov rad. Danas je prvi dan kako je počeo ovaj objekat da radi i da su prisutna deca. Samo pre nekoliko nedelja obilazili smo ovaj vrtić kada su radovi bili u toku, a evo za kratko vreme objekat je počeo da radi i prihvatio naše najmlađe sugrađane koji imaju potrebe za vrtićem. Ovde su smeštene dve vaspitne grupe, odnosno ukupno 25 dece je rešeno sa liste čekanja. Znamo da je u Somboru bio problem smeštaja dece i da je lista čekanja bila poduža. Nastavljamo i dalje da radimo na proširenju kapaciteta predškolske ustanove i pokazujemo veliku brigu kada je bezbednost dece u pitanju, a pored toga, pokušaćemo da ispunimo sve zahteve roditelja koji su pred nama“, rekla je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Radovi su podrazumevali sanaciju radnih soba, kuhinje, holova, mokrih čvorova i fasade, te opremanje dve nove prostorije za prihvat mališana.

Lokalna samouprava nastavlja da radi na uređenju postojećih i izgradnji novih objekata za potrebe pružanja predškolskih usluga. U toku su radovi na dogradnji objekta u vrtiću „Bubamara“ gde će se obezbediti mesto za još 60 mališana, a pored toga, dodatno se radi na pronalaženju rešenja za smanjenje liste čekanja i za drugu decu koja žele da borave u vrtićima.