Sombor.info

Dvojica maloletnika N. Z. (17) i F. B. (16) privedeni su zbog sumnje da su u nedelju u parku na Voždovcu ubili Đorđa Mijatovića, inače brata potpredsednika Vlade Federacije BiH Vojina Mijatovića. Osumnjičeni se terete da su Mijatoviću naneli teške telesne povrede od kojih je preminuo u bolnici, a njima za ovo krivično delo preti kazna do 10 godina maloletničkog zatvora. Kriminolog Dobrivoje Radovanović u razgovoru za Nova.rs ističe da je potrebno spustiti granicu krivične odgovornosti jer su, kako kaže, sadašnja deca na višem nivou uzrasta nego maloletnici pre pola veka.

Mijatović je brutalno pretučen u nedelju u parku od strane maloletnika i to nakon što je sišao na igralište jer su njegovog sina zadirkivali. Tada je došlo do sukoba sa maloletnicima, koju su ga brutalno pretukli i pobegli.

Prema dosadašnjim informacijama, Mijatović je zadobio šest udaraca u glavu, od kojih je koban bio onaj u slepoočnicu. Maloletni huligani su potom pobegli sa lica mesta, a tokom jučerašnjeg dana uhapšen je najpre F. B, da bi se nešto kasnije tokom dana predao i drugi napada – N. Z, koji je preko majke poručio da će to uraditi.

Kako je reč o maloletnicima, njima zbog krivičnog dela teško ubistvo, koje im se stavlja na teret, preti kazna do 10 godina maloletničkog zatvora. Maloletničko nasilje je sve više zastupljeno u Srbiji, o čemu svedoče gotovo svakodnevne vesti o tome.

Kriminolog Dobrivoje Biba Radovanović u razgovoru za Novu kaže da je potrebno spustiti granicu krivične odgovornosti jer su, kako kaže, sadašnja deca na višem nivou uzrasta nego maloletnici pre pola veka. Ipak, napominje da bez pažljivog proučavanja ove problematike država ne može da radi na suzbijanju maloletničkog kriminaliteta.

„Treba preispitati koliko je sadašnja kaznena politika donela rezultate jer istraživanja pokazuju da je klasičan kriminalac prošao kroz sve faze, da je sankcionisan još kao maloletnik. Uz to, šta je sa kažnjavanjem roditelja koji zanemaruju svoju decu, zapostavljaju ih, nasilni su prema njima? Ta deca se okreću kriminalu, prepuštena su sistemu socijalne zaštite, gde nažalost nema dovoljno ljudi jer država nema para, a nema nikakve krivične odgovornosti za roditelje“, konstatuje kriminolog Radovanović.

Šta je uzrok porasta maloletničkog kriminala i ko je pao na ispitu kada je ovaj problem u pitanju – porodica ili društvo, naš sagovornik ističe da je to kompleksno pitanje.

„Maloletnici su oličenje jednog malog procenta kriminala u odnosu na ukupan kriminal. Taj procenat oscilira u različitim periodima. Ako postoji neki skok kriminala onda je to zbog toga što je jako puno liberalozivan sistem sankcija. Vaspitni nalozi ili neke druge sankcije maloletnika se izriču sada za sitnije prekršaje ponašanja, odnosno poremećaje ponašanja. Ranije je moralo da se počne sa pojačanim nadzorom, pa onda razgovori sa roditeljima ili starateljima, zatim vaspitna ustanova, pa dom. Sada za običnu galamu na ulicu tužilaštvo će predložiti vaspitne naloge. Dakle, liberalizovali su vaspitne sankcije prema maloletnicima i zbog toga imamo skok maloletničkog kriminala“, smatra Radovanović.

On dodaje i da je važno istaći da postoji i značajan porast nasilnog kriminala kod maloletnika i da do tog kriminala dolazi od organizovanih grupa navijača ili na primer sukoba u školama.

„U stvari, s porastom kriminala generalno, dolazi i do porasta maloletničkog, s tim da se mora voditi računa da taj porast kriminala ne mora biti zvanično registrovan. Mi ne moramo imati porast u statistikama kriminala, ali imamo ga u svakodnevnom životu. Jako je važno kako država reaguje na te slučajeve i da li svojim kaznama doprinosi da se to ponašanje kod maloletnika učvrsti ili prestane. Nesporno je da država mora reagovati kada deca čine teška krivična dela kao što smo imali u „Ribnikaru“, pa i ovi mladići. Država mora reagovati žestoko i moraju biti kazne koje će da osete, ali se i paralelno sa tim kaznama mora raditi sa njima u ustanovama koje su nadležne za to. Mora se raditi na korigovanju tog ponašanja“, kaže kriminolog.

Ističe da je veliki sudar između namera i moranja države da takvo ponašanje kažnjava.

„Ako ne kažnjava, na takve slučajeve će se drugi ugledati. Veliki je raskorak u svemu tome jer mi nemamo stručnjake koji bi sa njima radili. Mi imamo psihologe za normalna ponašanja, ali nisu za kriminalna ponašanja jer se to ne studira na fakultetu. To je greška u formiranju eksperata. Mi imamo zakonska rešenja koja su katastrofa. Mi imamo maloletnike koji su puni agresije, koji uživaju da budu u svetu kriminala, na taj način stvaraju „ugled“. Sve to je jako komplikovano, i ne možemo očekivati poboljšanje ako zatvaramo oči pred takvim stanjem. A zatvaramo. Imamo političare koji govore da je stopa kriminala sve manja i manja, a u stvari nije manja nego se samo ne prikazuje i ne pokazuje, a pogotovu nakon slučaja u „Ribnikaru“. Ne možemo falširati takve stvari, mi imamo programe na televiziji koji su puni kriminala. Šta onda drugo da očekujemo“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Trideset i drugi Pozorišni maraton biće održan u Narodnom pozorištu Sombor od 5. do 8. juna, pod sloganom "Ovaj grad bi bio ništa da mu nije pozorišta", koji je još 1993. godine, na prvom izdanju izgovorio pesnik Duško Trifunović. Ova misao nas i danas podseća na neophodnost postojanja teatra u svakom gradu, navode organizatori. Tokom četiri dana biće izvedeno 15 predstava, od kojih su dve predstave za decu, organizovani jedan koncert Džez dua i dve izložbe. Pozorišni maraton svečano će otvoriti glumac Marko Marković (gledaćemo ga ove jeseni u seriji "Sablja", op. aut.), a prva će biti izvedena hit predstava "Edip".

Narodno pozorište Sombor ugostiće Jugoslovensko dramsko pozorište, Teatar Vuk, Satirično kazalište "Kerempuh" Zagreb, Gradsko pozorište Čačak, Srpsko narodno pozorište, Bitef teatar, Pozorište Promena, Kruševačko pozorište, Zvezdara teatar, Teatar Rugantino Zagreb, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin, Pozorište "Boško Buha", Atelje 212, Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje i mnoge druge...

Kompletan program Maratona dostupan je na sajtu Narodnog pozorišta Sombor, kao i na društvenim mrežama. Kompleti karata više nisu u prodaji, a trenutno je ostalo malo pojedinačnih ulaznica. Festival su podržali Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Izvor: kurir.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 29. maj

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru obaveštavaju publiku da iz tehničkih razloga izložba “Ne ljuti se čoveče”, umetnika Dragana Trajkovsog je otkazana.

Putnici koji idu na more preko agencije i to autobusom, odsad će moći da nose samo jedan prtljag, i to do 23 kilograma po osobi.

„Od ove godine jedna novina u jednoj agenciji (da ne imenujem): 1 putnik – 1 kofer do 23 kilograma. Za drugi kofer doplata 30 evra (u praksi je doplata važila do pre par dana, danas ne važi, iako je navedeno na sajtu)“, bio je post na popularnoj Facebook grupi „Live from Greece“ koji je privukao dosta pažnje srpskih turista koji planiraju na letovanje autobusom.

Preneta je i napomena agencije, da su „putnici koji koriste autobuski prevoz dužni da poštuju ograničenje za prtljag, i to je 1 kofer od 23 kg po punoplatežnom putniku. Sve preko te težine neće biti primljeno. Drugi kofer do 23 kg po putniku je moguć uz doplatu od 30 evra na licu mesta – povratni pravac“.

Zaista, oni koji su proteklih godina putovali autobusom na more nisu razmišljali ni o težini prtljaga ni o broju torbi koje će poneti, jer se podrazumevalo da u prtljažnik autobusa sve može da stane, a plaća se minimalno. Sada ćemo morati da u obzir uzmemo nova pravila.

Dozvoljen samo jedan kofer

Kako prenose domaći mediji, od sada će svakom putniku koji koristi autobuski prevoz biti dozvoljen samo jedan kofer, i to do 23 kilograma, kao i jedan ručni prtljag, i to onaj koji može stati u prostor iznad sedišta. U slučaju da prevoznik može da primi dodatni prtljag, putnik će morati da plati 30 evra po komadu.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA), objasnio je za Kurir da je tokom prethodnih godina velika količina prtljaga predstavljala ozbiljan problem.

„Ti bunkeri mogu da prime određenu količinu, a sa druge strane težina tih prtljaga može da napravi ozbiljne tehničke probleme na autobusu. Ubacivali su ljudi sve što im je padalo na pamet, nosili su puno hrane, svega i svačega, a to pritom po nekim carinskim propisima nije ni dozvoljeno“, naveo je Seničić.

Naglasio je da nije bilo drugog načina da se putnici uvedu u normalu.

„Ozbiljna je količina prtljaga tih 23 kilograma, pogotovo kad idete na more, ne iseljavate se iz zemlje, već idete na odmor! Sve preko toga može biti opasno i rizici su previše veliki da ih mi preuzimamo na sebe“, istakao je Seničić. „Ovo je uvedeno iz bezbednosnih razloga, jer ne može drugačije da se izađe na kraj s tim. Gurali su se koferi po mestima gde se putnici prevoze, to je opasno, ako, ne daj bože, autobus naglo zakoči – može da povredi nekoga taj prtljag. Više ne možemo putnike da prevozimo tako. To je uticalo i na kvarove autobusa i da se izazovu čak i saobraćajne nezgode. Čak se dešavalo da od težine tolikog prtljaga pucaju poluosovine na autobusima. Putnici su na vreme upozoreni i obavešteni o tome prilikom kupovine aranžmana.“

Kazna za prevoznike do dva i po miliona dinara

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, objasnio je da je najbitnija bezbednost putnika i ostalih učesnika u saobraćaju:

„Stvari koje se nalaze u putničkom prostoru mogu se u slučaju sudara ili prevrtanja pretvoriti u smrtonosne projektile, pa je stoga svaki teret u putničkom prostoru, osim u delu koji je posebno namenjen za prtljag, krajnje nepoželjan s bezbednosnog aspekta. Za svako motorno vozilo, s obzirom na vrstu i osovine vozila, propisana je najveća dozvoljena masa vozila i to čini zbir mase praznog vozila i nosivost vozila. Ukoliko se najveća dozvoljena masa prekorači, a to negativno utiče na bezbednosne karakteristike vozila, utiče na povećano habanje puta i povećano habanje samog vozila koje se proptereti, to se tretira kad su u pitanju prevoznici kao privredni prestup, za koji je zaprećena kazna od 300.000 do dva i po miliona dinara.“

Šta više neće smeti da se nosi

• ručni frižideri
• suncobrani
• ležaljke
• frižideri
• asure
• kolica
• stolice
• šamlice
• dečji kreveci
• bicikli
• dodatne torbe bilo kojih dimenzija
• cveće
• maslinovo ulje

Ovo pravilo neke turiste je iznenadilo, dok je bilo i onih koju su ga podržali.

Izvor: nova.rs

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu danas je D. D. prijavio da je tokom 2016. godine sam sahranio svog oca u kući, koji je umro prirodnom smrću kao i da nikome to nije prijavio. Tako je mogao sve vreme da podiže očevu penziju, za koju je imao ovlašćenje od ranije.

Osumnjičeni je na saslušanju u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela prevara, saopšteno je iz Tužilaštva, prenosi RTS.

Nakon ove prijave javni tužilac u saradnji sa policijskim službenicima UKP i drugim nadležnim službama obavio je uviđaj lica mesta.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu najavilo je da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti u cilju prikupljanja dokaza o postojanju krivičnog dela.

Uviđaju je prisustvovao i tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji je naložio ekshumaciju posmrtnih ostataka i obdukciju sa toksikologijom.

Zgrada biblioteke u Čonoplji, selu nadomak Sombora, uskoro će biti kompletno obnovljena i spolja i iznutra i zasijaće novim sjajem.

Radovi su podrazumevali izgradnju novog sanitarnog čvora za potrebe posetioca i članova biblioteke, a u prethodnom periodu završena je i rekonstrukcija krova i spoljašnje fasade, kao i krečenje unutrašnjih zidova i postavljanje laminata.

- Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u objekte i ustanove kulture kako bi mladi imali uslove za učenje i obrazovanje, ali i kako bi stariji sugrađani koji žele da nauče nešto novo, imali mogućnosti za to - kaže gradski većnik Sava Dojić.

Izvor: novosti.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. maja, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Udruženja za zaštitu stanara zahtevaju da se do kraja godine izmeni Zakon o stanovanju, kako bi se rešio višedecenijski problem nosilaca stanarskog prava, zakupaca i vlasnika stanova koji su posle Drugog svetskog rata kupovani kao neuseljivi.

Svetozar Savić, predsednik Upravnog odbora udruženja Stanar, naveo je da su razlozi osnivanja udruženja koja se bave problemima zakupaca na neodređeno vreme u privatnoj svojini, a smatra da takvih zakupaca ima najviše, su sledeći: zakupci su stekli svoja prava u skladu sa zakonom i specifični ugovorom sa vlasnicima koji su ove stanove kupovali kao neuseljive, što se dešavalo u periodu posle Drugog svetskog rata.

– Radi se prevashodno o stanarima koji su ostali bez stanova ili smeštaja tokom bombardovanja Beograda, drugih gradova i ostalih ratnih razaranja. To je nažalost specifično za Beograd i ostale gradove u Srbiji, što se ne može reći za druge gradove bivše Jugoslavije. Važno je da kažem da, po našem mišljenju, država sve ove decenije nije do kraja odredila merila po kojima bi se konačno regulisala svojinska pitanja i međusobni odnos zakupaca na neodređeno vreme i vlasnika tih stanova, kazao je Savić.

Istakao je da su vlasnici ovih stanova svojom voljom njih kupovali, sa zakonskom obavezom sklapanjem ugovora o stanovanju, kasnije ugovora o zakupu na neodređeno vreme.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja nosilaca stanarskih prava, Maja Nešić, navela je da ulaže nade da će zajedničkim silama doći do rešenja koje će u maksimalnom procentu zadovoljiti obe strane.

– Ovakvo rešenje izaziva ogroman revolt kod nosilaca stanarskih prava, a nije u korist ni vlasničkih udruženja. Vratiću se na istoriju višedecenijskog problema, osim toga da posle Drugog svetskog rata jeste bilo Zakonom o nacionalizaciji bilo dozvoljeno dozvoljeno da se trguje stanovima sa nosiocima stanarskih prava kao bestelesna trgovina, govorimo o 80 procenata stanova, koji su zaista u svojini građana, ali gde postoji novi vlasnik, gde nije izvorni vlasnik. Uglavnom je interes vlasnika koji je kupovao stan bio ekonomski i oportunistički, ali je svakako bilo zakonom dozvoljeno. Važno je da ovo naglasimo jer Ustav štiti pravo svojine, objašnjavala je Nešić.

Dodala je da se porekla svih ovih stanova vođena kao stanovi koji su neuseljivi, te da je činjenica da je SFRJ posle Drugog svetskog rata svojim „kriminalnim zakonima“ oduzela privatnu svojinu, stanove, od njihovih izvornih vlasnika.

– Razumemo potrebu da su beskućnici posle rata morali negde da se smeste, ali moramo reći istinu. Koren ovih problema jeste velika nepravda koja je načinjena našim građanima, izvornim vlasnicima. Kasnije je naravno došlo do distorzije. Ne može se reći da je bilo ko od nas u krivici, isključivo su krivi zakoni nekadašnje SFRJ, čija je Republika Srbija pravni sledbenik, što znači da naša država ima i moralnu i zakonsku osnovu da ovo reši, ali ne na teret nas, niti na teret vlasnika, rekla je Nešić.

Predstavnik Udruženja pravnika Republike Srbije, Ratomir Slijepčević, kazao je da njegovo udruženje podržava da se ovaj problem reši do kraja godine, odnosno da dođe do izmene zakona, jer za to postoji moralna, legalna i međunarodna obaveza da država ovaj problem reši, jer je ona za njega i odgovorna.

– Smisao zakona mora da bude da se zadovolje interesi i jedne i druge strane, jer je to jedino demokratsko rešenje. Potrudićemo se da tekst bude što bolji. Nadam se da ćemo u tome uspeti, ako svi pristupimo konstruktivno da Srbija ovaj problem reši, objasnio je Slijepčević.

Zajednička konferenciju za novinare Udruženja građana za zaštitu prava korisnika stanova u stambenim zgradama zadužbina, Udruženja građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu i Udruženja zakupaca na neodređeno vreme stanova u svojini građana Beograd 1991. održana je u Medija centru.

Udruženja su poslala otvoreno pismo institucijama Republike Srbije i zahtev za izmenu Zakona o stanovanju u cilju konačnog rešenja višedecenijskog problema nosilaca stanarskog prava – usvajanjem novog modela zakonskog rešenja koje će rešiti problem na obostrano zadovoljstvo dve suprotstavljene strane, uz punu finansijsku podršku Republike Srbije.

Izvor: danas.rs

Štitna žlezda igra vitalnu ulogu u metabolizmu, odnosno procesima koji pretvaraju hranu u energiju.

Ta mala žlezda leptirastog oblika smeštena nisko na prednjem delu vrata ponekad može da izazove velike probleme.

Kada funckija ove žlezde bude narušena, to može značajno da utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Baš zato, kada nešto nije u redu, vaše telo vam šalje signale da bi trebalo da posetite endokrinologa.

Hipotireoza je stanje u kome štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde. To dovodi do usporenog metabolizma, što može uzrokovati niz simptoma.

- Osećaj konstantnog umora i letargije: Jedan od najčešćih simptoma hipotireoze osećaj iscrpljenosti i nedostatka energije, bez obzira na to koliko spavate.

- Povećanje telesne težine: Ljudi se najčešće odlučuju na posetu endokrinologu kada imaju poteškoće sa mršavljenjem, bez obzira na fizičku aktivnost i dijetu ili kada se bez razloga goje.

- Povećana osetljivost na hladno: Ljudi sa hipotiroidizmom često osećaju hladnoću, čak i kada je temperatura prijatna za druge.

- Suva koža, krhka kosa i lomljivi nokti: Štitna žlezda utiče na zdravlje vaše kože, kose i noktiju. Suva, ljuskava koža, istanjenje kose i lomljivi nokti mogu biti indikatori da nešto nije u redu sa vašom štitnom žlezdom.

- Iregularne menstruacije: Žene sa hipotireozom mogu iskusiti nepravilan menstrualni ciklus, pojačana krvarenja ili čak odsustvo menstruacije.

- "Magla" u mozgu i problemi sa pamćenjem: Hipotireoza može uticati na moždane funkcije, što dovodi do problema sa koncentracijom, pamćenjem i mentalnom sporošću.

- Neobjašnjivo mršavljenje: Iako je povremeno poželjan, gubitak telesne težine bez promene ishrane ili povećane fizičke aktivnosti može biti znak hipertireoze.

- Osećaj nervoze i anksioznosti: Ljudi sa hipertiroidizmom često se osećaju uznemireno, razdražljivo i imaju probleme sa spavanjem.

- Drhtanje ruku: Tremor u rukama je čest simptom hipertireoze.

- Nepodnošenje toplote: Osećaj konstantne vrućine i pojačano znojenje mogu ukazivati na prekomerno aktiviranu štitnu žlezdu.

- Promene u stolici: Proliv je čest simptom hipertireoze.

- "Izbuljene" oči: Kod nekih ljudi, hipertireoza može uzrokovati "bulging" (izbacivanje) očiju.

Ako doživite bilo koji od navedenih simptoma, važno je da se konsultujete sa lekarom, jer su rana dijagnoza i lečenje krucijalni za održavanje optimalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Takođe, lekar će vam postaviti pitanja o ishrani, menstrualnom ciklusu (za žene) i nivou stresa.

Ipak, glavni dijagnostički alat je test krvi koji meri nivoe TSH (tireotropin) hormona koji luči hipofiza, slobodnog tiroksina (FT4) i trijodotironina (FT3) - hormona koje proizvodi štitna žlezda. Abnormalni nivoi ovih hormona mogu ukazati na hipotireozu ili hipertireozu.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti ultrazvuk štitne žlezde kako bi se proverila njena veličina, oblik i prisustvo čvorova.

Kako se leče hipotireoza i hipertireoza?

Standardni tretman za manjak hormona štitne žlezde, odnosno hipotireozu, je hormonska terapija. Ona podrazumeva uzimanje sintetičkog leka levotiroksina (L-tiroksina) koji nadoknađuje nedostatak hormona štitne žlezde.

Postoje različiti lekovi za lečenje hipertireoze, odnosno viška hormona štitne žlezde. Lekovi mogu delovati tako što smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde, blokiraju njihovo dejstvo ili uništavaju žlezno tkivo.

U nekim slučajevima, primenjuje se tretman radioaktivnim jodom koji se nakuplja u štitnoj žlezdi, smanjujući njenu funkciju. U određenim slučajevima, po preporuci lekara, hirurško odstranjivanje dela žlezde ili cele žlezde može biti opcija.

Izvor: direktno.rs