Sombor.info

Ukoliko se istraga ne završi za šest meseci, osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić biće pušteni na slobodu, ali istraga je upropašćena kada su političari počeli da se mešaju u nju, objasnio je advokat Borivoje Borović.

Optuženi za ubistvo Danke Ilić, koji se dosada branio ćutanjem, na današnjem saslušanju rekao je da nema nikakve veze sa ubistvom i da nikada nije video devojčicu.

Borović kaže da mu je, na osnovu onog što je pratio u medijima, to očekivano.

„Nakon što su političari umešali u policijsku istragu, pa su nakon toga odlučili da daju izjave i da usmeravaju javnost u kom pravcu treba da ide istraga, dobili smo rezultat da je čovek shvatio da može da odgovara za teško ubistvo i dobije doživotnu kaznu zatvora. Ako je imao nameru da objasni neki saobraćajni udes, krivično delo koja je blažeg karaktera, više je nema, što znači upropaštena je policijska istraga“, objasnio je advokat, prenosi N1.

Kako dodaje, ne može da zaboravi da su na raznim televizijama policijski inspektori unapred objašnjavali kako izgledaju izvršenja dela ove dvojice okrivljenih.

„Pričali su gde se desilo ubistvo, gde je završilo telo, kako su ponosni na svoje kolege, na ministra policije koji je helikopterom dolazio u ovo malo mesto. Tada sam znao da je upropašćeno i samo ‘lice mesta’. Ima tu, naravno, i časnik lokalnih policajaca, ali istragu ipak usmerava tužilac. Tužilac je taj koji treba i da daje izjave o konkretnim stvarima i jedini ovlašćen da saopštava onoliko koliko može, kako ne bi upropastio istragu“, rekao je.

Od nekompetentnog tumačenja događaja, do nekompetentnog proricanja u kom će pravcu ići istraga, ovo je rezultat, ponavlja.

„Čitam u novinama da će se istraga završiti i kada okrivljeni budu psihijatrijsko-psihološki veštačeni. Prvo, za onog koji se brani ćutanjem, ne može biti bilo kakvo veštačenje. Za ovog drugog, koji je samo objasnio da nije izvršio ovo krivnično delo, takođe ne može da se obavi to psihijatrijsko veštačenje. Pa, ukoliko se istraga u roku šest meseci ne završi, oni moraju da budu pušteni na slobodu“, objasnio je Borović.

Kao dodatnu prepreku navodi to što nema materijalnih tragova.

„U ovom okrivničnom postupku se desilo i ubistvo, prema tvrdnjama iz medija, u policijskoj stanici, gde je preminuo brat jednog od okrivljenih, kome su očigledno torturom pokušavali da iznude izjavu. Ako je to već tako, svaki okrivljeni može da kaže da su torturom pokušali da mu iznude izjavu, a da krivično delo nije izvršio“, istakao je.

„Ako su nevini, ovo je grubo kršenje ljudskih prava“

Upitan da li vredi priznanje okrivljenog koji je već priznao delo, Borović kaže da iskaz ne može da se povuče.

„Ne znam da li je on navodno priznao izvršenje nekog krivičnog dela, ali priznanje mora da ima podršku u materijalnim tragovima. On može da tvrdi da je priznanje iznuđeno torturom. Vrlo mi je žao šta je tom jadnom detetu moglo da se desi, ali sa druge strane, profesionalno govoreći, ako ti ljudi to nisu učinili, povreda ljudskih prava je ogromna. Niko ne odgovara za osobu koja je preminula prilikom ispitivanja u policijskoj stanici. Da li ova osoba koja je priznala, ima lake ili teške telesne povrede, to ne možemo nikada saznati, zato što je pravosuđe zarobljeno. Ako je imao povrede prilikom ispitivanja u policiji, te povrede moraju da budu konstatovane“, rekao je.

Borović je dodao da mi ne čujemo ništa od advokata osumnjičenih, a da ako je reč o braniocima koji su dodeljeni po službenoj dužnosti, oni ne mogu ništa da urade, samo da ćute, prate rad policije i štete svojim klijentima.

„Dodatni bol i greh nanosi se porodici devojčice, u trenu kada se pojavljuju razni medijski članci. Na neki način se oni optužuju da su prodali dete… Nijedan predmet ne zavšri dobro kada se na javan način komentarišu dokazi. Svi su te dokaze kontaminirali“, podvukao je advokat Borović.

Ako je policijski rad bio kvalitetan, oni su morali pronaći neki DNK trag, navodi.

„Dakle, sve je bilo pogrešno, upropašćena je istraga, već viđen postupak. Baš kao u slučaju pevačice Jelena Marjanović ili drugih nemamo ni jednu presudu, čak pravosnažnu, a prolaze godine. Dakle pravosuđe nije interesantno, samo je važna ta vest, politička promocija nekog događaja, gde se političari predstavljaju kao zaštitnici pravde, a kada sve to propadne, oni uvek na tom upropašćenom stanju, samo zaneme. I prilazimo na sledeći slučaj“, zaključio je on.

Izvor: danas.rs

Za basistu i pevača benda "Sex Pistols" vezuju se brojne kontroverze po kojima će ostati upamćen.

Sid Višus bio je optužen za ubistvo svoje devojke Nensi Spandžen, a četiri meseca nakon njene smrti preminuo je od predoziranja heroinom. Njihova ljubavna priča ostaće upamćena kao jedna od najdestruktivnijih veza poznatih prepuna turbulencija i intriga sa tragičnim završetkom.

Slučaj smrti muzičara bio je jednostavan za nadležnu policiju, jer su pored njega pronađeni špric, igla i kašika. Međutim, tragičan slučaj Nensi Spandžen bio je znatno komplikovaniji i šokirao je svojevremeno javnost.

U ranim jutarnjim satima 12. oktobra 1978. godine, gosti hotela Čelsi na Menhatnu u Njujorku bili su svedoci neobičnih zvukova koji su dopirali iz sobe basiste Sida Višusa i njegove devojke Nensi Spandžen.

Par se upoznao dve godine pre tragične smrti mlade devojke i odmah su postali nerazdvojni. Njihov odnos bio je prepun turbulencijama i prolazio je kroz brojne krize zbog njhovog stila života. Te večeri u oktobru u hotelu u kom su Nensi i Sid živeli puna dva meseca, mistoriozno i krvnički je ubijena muzičareva devojka.

Nensi je bila nasmrt izbodena u kupatilu, a policija je u toku uviđaja pronašla njeno beživotno telo sa nožem u stomaku. Glavni optuženi za ubistvo bio je Sid Višus.

„Ja sam to učinio… jer sam prljava džukela“, rekao je navodno Sid nakon ubistva, kako su prenosili svetski mediji.

Ipak, nakon što je uhapšen otkriveno je da je on spavao kada se dogodilo ubistvo, čime je ovaj slučaj dodatno postao misteriozan za one koji su radili na rasvetljavanju, ali i za širu javnost.

Postoji i teorija da su njih dvoje zajedno želeli da izvrše samoubistvo.

Veza Sida i Nensi ostala je, preko četiri decenije kasnije, jedna od najvećih pank misterija. Spandžen je bila grupi devojka benda, koju su skoro svi članovi „Sex Pistols-a“ mrzeli zbog njene samoživosti.

Te noći sa njima dvoma u sobi je bilo i nekoliko Sidovih prijatelja, koji su posmatrali muzičara dok se drogirao.

„Nekoliko njih je videlo Sida kako uzima čak 30 tableta ‘tuinala’ – mnogo veću dozu barbiturata nego što bi većina nas mogla da preživi, a jedna je dovoljna da maltene svakog dovede do duboke nesvesti nekoliko sati. Sid je bio u tom komatoznom stanju i tokom jutra kad je Nensi stradala“, napisala je Šeril Tipins u svojoj knjizi o najpoznatijim gostima hotela „Čelsi“.

U pola osam ujutru iz njihove sobe čuo se ženski krik, što niko nije smatrao čudnim, s obzirom na život kakav su vodili. U 10 sati Sid je nazvao je recepciju, tražeći pomoć. Osoblje hotela je došlo do sobe gde su zatekli Nensi Spangen, golu do pola na podu kupatila, sa nožem zabodenim u stomak. Nensi je u trenutku smrti imala samo 20 godina.

Sid je bio optužen i uhapšen. Međutim, zbog nedostatka dokaza pušten je prvo na uslovnu slobodu. Međutim, ubrzo je ponovo završtio iza rešetaka kada je razbijenom pivskom flašom napao brata američke pevačice Peti Smit. Nakon toga, posle ukupno četiri meseca u zatvoru konašno je oslobođen svih optužbi. U toku odsluživanja zatvorske kazne 55 dana proveo je na rehabilitaciji, kako bi se rešio problema zavisnosti od narkotika.

Kada je pušten iz zatvora, te večeri se već bratio starom stilu života. Napravio je žurku sa puno alkohola i droge, koja mu je bila poslednja. Iste noći predrozirao se heroinom i preminuo. Sid je tada imao samo 21 godinu. Heroin je Sidu dala njegova majka, i sama zavisnica od narkotika, koja je navodno tokom Sidovog detinjstva izdržavala sebe i njega prodavajući kanabis na Ibici.

Sid Višus bio je prvo bubnjar grupe „Sijuksi i Banšiz“, a ubrzo je svoje mesto našao u bendu „Sex Pistols“, kao zamena za Glena Matloka. Bio je početnik na bas gitari, kada je postao član benda, a postoje glasine da Sid uopšte nije znao da svira bas. Navodno, bio je figura koja se „savršeno uklapala“ u ono što je bilo potrebno bendu, dok je za vreme koncerata držao svoje pojačalo stišano na minimum. To je kasnije potvrdio i sam Roten, koji je u izvesnoj meri potvrdio glasine da je sve deonice na prvom albumu zapravo snimio gitarista Stiv Džons.

Bez obzira na glasine, Sid je bio centralna figura, a ono što znamo kao ”punk look” upravo potiče od njegovog stila oblačenja.

“Pistolsi” su negovali jedinstveni stil provokativnim pesmama i nastupima. Sid je kroz muziku „kanalisao svoj bes“ prepuštem „primitivnim istinktima“, a ovim agresivnim pristupom brzo je postao idol brojnim tinejdžerima i ljubiteljima pank zvuka. Narkotici, alkohol i cigarete, kao i destruktivno ponašanje bili su deo cele priče. kako se navodi, Sid je bio fizički nasilan prema svojoj partnerki Nensi.

Međutim, publika slavnog muzičara postajala je sve brojnija, a njegov uticaj na muziku, ali i na društvo sve veći i zapšaženiji.

Skandali su bili gotovo svakodnevni deo njihovih života, a jedan od najvećih nastao je objavljivanjem pesme „God Save The Queen“ u kojoj se vladavina kraljice Elizabete označava kao „fašistički režim“, a koju su mnoge stanice odbile da puštaju.

Njihov kultni debitantski album „Never Mind The Bollocks“ ih je je zbog samog naziva odveo na sud. Iako su ih pratili brojni ekscesi i neredi na koncertima, kao i zabrana prodaje njihovih albuma ”Never Mind The Bollocks” je ipak oduševio svetsku publiku i učinio „Sex Pistolse“ jednim od najpopularnijih bendova, a pomenuti album i danas se smatra jednim od najboljih albuma sveukupne svetske muzike i jednim od najuticajnijih svih vremena.

Početkom 1978. godine održali su turneju u Americi, ali zbog njihove međusobne netrpeljivosti opšta destruktivnost njihovih karaktera došla je do svog vrhunca 17. januara, 1978. godine, kada su „Sex Pistols“ zvanično proglasili raspad grupe.

Izvor: nova.rs

Verovatno vam se već dogodilo da ste pre onlajn kupovine karte, kreiranja naloga na društvenoj mreži ili prijave na web stranicu naišli na izbor: "Nisam robot" koji ste morali da potvrdite ako želite da nastavite.

Većina to radi bez puno razmišljanja i uopšte se ne pita kako računar zapravo zna da je na opciju zapravo kliknuo čovek, a ne neki program. U stvarnosti, kompjuters to ne zna, ali donosi zaključke na osnovu nekoliko činilaca.

Šta dopuštate Guglu?

Test “Nisam robot” pripada sistemu koji se zove CAPTCHA. To su testovi ili izazovi koji određuju da li je korisnik čovek. Izraz je skovala 2003. godine grupa američkih kompjuterskih naučnika koji su se bavili zaštitom računara od hakovanja na internetu. To je skraćenica za “Potpuno automatizirani javni Turingov test za razlikovanje računara i ljudi”.

CAPTCHA su dizajnirane tako da ih ljudi mogu ispuniti ili odgovoriti na njih, dok većina robota ili programa to ne može. Najpoznatiji CAPTCHA testovi su oni s iskrivljenim rečima ili slovima i brojevima, kao i oni sa grupom fotografija, među kojima morate odabrati sve one koje pokazuju npr. “auto”, “semafore”, “pešačke prelaze”.

“Ja nisam robot” je jedan od novijih CAPTCHA testova, ali radi malo drugačije od gore navedenih. Reč je o Guglovom proizvodu koji koristi naprednu Google tehnologiju, piše portal Medium.

Mogli biste reći da klikom na opciju da niste robot dopuštate algoritmu da pregleda vašu istoriju pregledavanja i način na koji pomičete miš po stranici. Ali ne brinite.

Takođe, ako ste prethodno pogledali bilo koju stranicu sa sadržajem za odrasle, algoritam to nikome neće dati. Takođe se neće setiti vaše lozinke ako ste, recimo, pre nekog vremena posetili web stranicu svoje banke. Gledaće samo uzorak vaših poseta stranicama i pokrete miša, što bi trebalo biti dovoljno “ljudsko” da vas pusti.

Roboti i programi za sobom ostavljaju karakterističan obrazac koji se razlikuje od ljudskog.

Što ako Google i dalje sumnja?

Međutim, moguće je da se i vi ponašate poput robota. Na primer, ako prebrzo kliknete na link ili pokušate da posetite istu web stranicu nekoliko puta u kratkim intervalima. Ako se Guglov algoritam i dalje ne uveri u vašu ljudskost nakon što kliknete potvrdni okvir da niste robot, CAPTCHA će vam se prikazati kao dodatna sigurnosna mera. Ovo je već spomenuta verzija s rečima ili slikama.

Izvor: n1info.rs

Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca

Ljubitelji mačaka će se sigurno složiti sa nama. Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca. Mačke su životinje koje nam pomažu da budemo psihički i fizički zdraviji i, kako su pokazala neka istraživanja, nas čine boljim ljudima.

Mačke su životinje koje nam pomažu da se više družimo i povećavaju broj naših društvenih interakcija. Možda ćete primetiti da su stranci skloniji da se pozdrave, nasmeju, pa čak i da započnu razgovor kada ste u blizini svoje mačke.

Većinu vremena kada podelite smešnu priču o svojoj mački, ljudi odmah ispričaju svoja iskustva. Ove kratke društvene interakcije čine da se osećamo povezanije sa zajednicom.

Studija Američkog udruženja za srce zaključila je da vlasnici kućnih ljubimaca imaju smanjen rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući visok holesterol, visok krvni pritisak i gojaznost.

Postoje i studije koje ukazuju na to da je manja verovatnoća da će vlasnici mačaka imati srčani ili moždani udar od ljudi koji nemaju mačku, piše Pettsie.

Mačke će radije da budu sa ljudima koje vole nego da jedu, pokazala je studija
Interakcija sa mačkama takođe pomaže u oslobađanju serotonina i dopamina, koji su korisni za smanjenje stresa, regulisanje raspoloženja i na kraju poboljšanje vašeg imunološkog sistema.

Takođe, vaša mačka će vam pomoći da ostanete aktivni, što je još jedan zdravstveni plus. Svi znaju da je svaka vrsta vežbe dobra za vaše zdravlje, a mačke nam mogu pomoći da budemo aktivni barem nekoliko minuta svakog dana.

Zanimljiva studija sa Univerziteta Oregon State otkrila je da mačke više vole da budu sa svojim ljudima nego da jedu. Između hrane i dragog čoveka, mačke su uglavnom birale drage ljude, prenosi Index.hr.

Izgleda da nas naši ljubimci zaista vole, ali ponekad imaju tendenciju da budu veoma nonšalantni u vezi sa tim.

Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.

Kako nastaje autizam?

Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.
Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj.

Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?

Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenih karakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva.
Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
• Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
• Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci,
• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,
• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,
• Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,
• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,
• Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,
• Dete ne gleda ljude u oči,
• Dete se ne smeje, ili
• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokom prvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.

Kako se poremećaj dijagnostikuje?

Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.

Kakav je značaj ranog otkrivanja?

Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.

Kako se poremećaj leči?

Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.

Da li se i kome roditelji mogu obratiti ako misle da njihovo dete ima problem?

Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan, jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.

dr sci med Dejan Stevanović, dečiji psihijatar
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Izvor: ordinacija.tv

Srbija je posebno podložna vremenskim ekstremima, a klimatolog je otkrio da li su opasnije suše ili superćelijske oluje.

Prvi jun, meteorološki, znači početak leta. O tome kakvo nas leto očekuje, da li će superćelijske oluje ponovo da nas ugrožavaju, kao i o posledicama globalnog zagrevanja, za RTS je govorio profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Đurđević najavljuje period koji je topliji i koji će verovatno, kako kaže, potrajati do kraja juna. Leto je međutim, meteorološki, već stiglo prvog juna. Astronomski, stiže 20, a ne 21. juna. "To ne menja ništa u principu. Pitanje je pozicije planete Zemlje u smislu njene rotacije oko Sunca, tako da povremeno se ta astronomska godišnja doba pomere za dan, dva, u zavisnosti od toga koliko je prošlo vremena", rekao je profesor Đurđević. Meteorolozima leto koje počinje prvog juna, i traje do 31. avgusta.

Govoreći o vremenskim prilikama tokom prvih šest meseci ove godine, gost Jutarnjeg programa rekao je da je početak godine bio izuzetno topao, kao i jesen i zima koje su za nama.

"Sve do neke sredine aprila smo imali izuzetno toplo vreme u našoj zemlji. Suša je bila takođe prisutna, imali smo ozbiljan deficit padavina. Sad se situacija malo popravila po pitanju suše, i od sredine aprila pa do kraja maja imali smo relativno pristojno vreme, otprilike s nekim temperaturama koje su očekivane za ovo doba godine. Možda u jednim periodima je bilo nešto toplije, ali nismo imali, da kažem, neke temperature koje su ispod proseka, tako da u ovih zadnjih meseci i po dane vreme je bilo otprilike u nekim očekivanim granicama, što nije loše posle ovako velikih anomalija koje smo imali u prvom delu godine", rekao je profesor Đurđević i dodao da se očekuje leto sa temperaturima iznad proseka.

Dodaje da, ono što je postalo karakteristično za našu zemlju – jesu toplotni talasi koji se pojavljuju u toku leta, kojih je u prošlosti bilo značajno manje nego danas, i koje možemo očekivati i nadolazećeg leta.

"Svako leto koje pred nama je potencijalni rizik da imamo i superćelijsku oluju. Trenutno ne znamo da li ćemo ovog leta imati takvu pojavu, pošto se o olujnom nevremenu može prognozirati tek nekoliko dana pre nego što nastupi. Tako da ne možemo tako puno unapred da vidimo. U narednih desetak dana, petnaest dana, sigurno nećemo imati, ne bi trebalo da imamo neka jača nevremena", kaže profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Toplotni talasi – rizik za zdravlje ljudi ali i važan ekonomski faktor

Profesor Đurđević je objasnio i kako vremenske anomalije mogu da utiču na bezbednost ljudi.

"Iako superćelijske oluje imaju tu impozantnu pojavu koja privlači puno pažnje, u stvari tokom toplotnih talasa se dešava da imamo veću smrtnost nego što je to prosek ili očekivani broj tokom godine. Godine 2022. zbog velikih toplotnih talasa koji su bili u Evropi imali smo preko 6.000 ljudi koji su preminuli, odnosno tih nekih dodatnih smrti koje se ne bi desile, da nije bilo toplotnih talasa. U našoj zemlji je bila procena za tu godinu da smo imali oko 500 smrti iznad očekivanih vrednosti, tako su toplotni talasi izuzeti opasne vremenske pojave.

Treba da postoje opet neka vrsta upozorenja ili neka vrsta saveta kako da se ljudi ponašaju tokom tih talasa, da što manje vremena provode napolju, da u toku noći pokušavaju da spavaju u nekim prostorima koje su rashlađene", ističe prof. Đurđević i dodaje da bi upravo toplotnim talasima trebalo posvetiti više pažnje u onosu na superćelijske oluje, koja takođe mogu da nanesu štetu, ali su, prema rečima klimatologa, manje opasni po zdravlje ljudi od toplotnih talasa.

Toplotni talasi utiču i na ekonomiju i na potrošnju energije u smislu potrošnje struje zbog pojačanog rada klima-uređaja. Tu su i suše koje su u Srbiji 2012. prepolovile prinos kukuruza.

"Suše su ekstremi koje s druge strane, nanose najveće materijalne štete u našoj ekonomiji. Suše donose toliko velike štete da se to vidi godišnje u društvenom proizvodu. Tako da imamo godine kad smo imali gubitke, recimo kao što je bila 2012. ili 2017. kada smo imali gubitke preko pola milijarde evra. Za 2012. neke procene idu u dve milijarde dolara da je bila procena štete", kaže profesor, i ističe da je odbrana od suša vrlo teška, jer su to ekstremi koji umeju da traju dugo, i po šest, sedam meseci, zbog kojih najviše posledica osete poljoprivrednici.

"Kada suša posle nekoliko meseci, da kažem, prođe ili posle nekoliko meseci mi podvučemo crtu da vidimo šta se desilo, onda vidimo u stvari da smo pritrpeli ogromne finansijske gubitke. A jedno od rešenja bi u poljoprivrednici bilo navodnjavanje. Ali suše takođe imaju tako velike površine, znači maltene je cela zemlja pod sušom, a vi ne možete da očekujete da u celoj zemlji postavite sistem za navodnjavanje, to je, da kažem, nemoguće, tako da je odbrana od suše vrlo složen proces i treba da postoji neka vrsta dugoročnog planiranja", ističe klimatolog.

Navodi da je tokom suša, pored ostalih problema, otežana i proizvodnja struje pošto hidropotencijali padnu, i da se dešava i zaustavljanje plovidbe, odnosno brodova, među kojima su i oni teretni, pa posledično trpi i trgovina...

Oprez i dugoročno planiranje

Dok su s jedne strane suše i problemi koje sa sobom nose, s druge strane imamo ekstreme padavine koje prouzrokuju poplave. Srbija je sada područje koje je sklono i jednom i drugom ekstremu.

"To je vrlo nezgodno, pošto ne u većini, ali u dobrom delu sveta ili će suše da dominiraju u budućnosti ili će da dominiraju ove ekstreme padavine. Mi se nažalost nalazimo u regionu gde ćemo videti i jedan i drugi ekstrem prilično izražen, i to je jedan od razloga zašto je naš region pogođen klimatskim promenama možda malo više od nekog proseka, o čemu isto često pričamo, i zbog toga trebamo da budemo oprezni po svim ovim pitanjima", upozorio je profesor Fizičkog fakulteta, klimatolog Vladimir Đurđević.

Izvor: mondo.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. jun

U Vojvođanskoj ulici broj 11, u centru Sombora, planira se gradnja višeporodičnog stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+4+Pk.

U objektu koji ima formu latiničnog slova "L" projektovana su 23 stana, kao i lokal - prodavnica neprehrambenom robom i osam garaža. Prosečna kvadratura stana je 64,07 m2.

Na prva tri sprata nalazi se pet stanova - dva trosobna, dva dvosobna stana i garsonjera. Na četvrtoj etaži nalaze se dva trosobna, jedan dvosobni, jedna garsonjera i jedan četvorosobni dupleks stan sa gornjom etažom u potkrovlju objekta. U potkrovlju se nalaze tri stana, jedan trosoban, jedna garsonjera i jedan četvorosoban stan, kao i gornja etaža dupleks stana.

Predsoblje, dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja, kupatilo, spavaće sobe i balkon su prostorije koje sadrže svi stanovi.

Ukupna neto površina objekta je preko 2.000 m2.

Na slobodnom delu parcele predviđena je izgradnja parking prostora za 16 vozila.

Sve slobodne površine koje nisu zauzete objektom, pešačkim i kolskim površinama, planirane su kao zelene površine. Prostor zelenih površina oplemeniće se raznim vrstama sadnica i cvetnih površina.

Investitor je Stanković doo iz Sombora, a obrađivač urbanističkog projekta Urban Planning iz Apatina.

Javni uvid traje do 14. juna.

Izvor: eKapija

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor vas poziva da prisustvujete javnom času Studija klasičnog baleta u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u subotu, 15. juna 2024. godine, s početkom u 17.00 časova.

U subotu, 1. juna u Stepanovićevu je održano džudo prvenstvo Vojvodine za mlađe pionire i seniore.

Somborski džudo i sambo klub Bačka imao je pet predstavnika. Osvojene su tri medalje, jedna u pionirskom i dve u seniorskom uzrastu. Mlađi pionir, Uglješa Kerezović u svojoj težinskoj kategoriji do 34 kg osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. U najstarijom kategoriji do postolja su stigli Dejan Novaković (60 kg) i Lazar Juhas (+ 100 kg).

Novaković je u najslabijom težinskoj kategoriji u konkurenciji tri takmičara osvoji bronzu, dok je Juhas u najtežoj kategoriji zauzeo treće mesto od isto toliko takmičara. I jedan i drugi su poraženi od svojih rivala. 

Izvor: somborsport.org