Džon Bodkin Adams nije ime koje bi mnogima bilo poznato, ali tokom pedesetih godina prošlog veka ovaj doktor postao glavna vest širom sveta. Lekar opšte prakse u Istbornu je optužen da je ubio stotine svojih pacijenata zbog njihovog novca. Drama u sudnici koja je usledila posle njegovog hapšenja nazvana je „suđenjem za ubistvo veka“.
Ovom slučaju doktora Adamsa pisao je NIN 1956. godine, a tekst iz naše arhive vam prenosimo u celosti:
Bogate pacijentkinje engleskog lekara Adamsa umirale su jedna za drugom ostavljajući mu testamentom imovinu
King Edvard Nerejd. Posle smrti svog muža bila je vrlo deprimirana i uzimala je mnoga umirujuća sredstva. Najzad, jula nije se više probudila. Uzela je 20 tableta barbituritske droge. Dr Adams je bio njen lekar sve do smrti 23. jula. Udovica je ostavila za sobom nasleđe od 94 milnona. Četiri dana pre njene smrti dr Adams je podigao u banci ček na iznos od milion franaka od mis Halet. Za života udovica mu je poklonila jednu limuzinu, a u testamentu mu je zaveštala skupocena kola Rols Rojs.
Policija se zainteresovala za dr Adamsa. Ćelavi, omaleni lekar crvena lica i fascinirajućeg pogleda iza debelih naočara poznat je kao odličan hipnotizer. Ima tri strasti: fotografisanje, golubove i augomobile. U nedelju tumači deci Bibliju. Raspolaže ogromnim bogatstvom. Tvrdi se da ono prelazi sumu od milijardu francuskih franaka.
Dr Adams pojavio se na sudu u Istbernu. Neki od veštaka izrazili su sumnju u vrednost metoda lečenja dr Adamsa, ali je on ipak posle višednevnog pretresa oslobođen. Od tog dana sve više je počelo da se govori da dr Adams, koji je proučavao veštinu joga u Indiji, hipnotiše svoje pacijentkinje i u hipnotičkom stanju im sugerira da uzmu suviđe jake doze uspavljujućih sredstava od kojih više neće biti u stanju da se probude. Zatim se otvara testament, koji ostavlja dobar zalogaj u nasleđe požrtvovanom doktoru i... izričito naređenje da se telo pokojnice spali. Tako jednim udarcem nestaju poslednji tragovi i dokazi koji bi mogli da teprete.
Specijalna brigada Skotland Jarda dobila je naređenje da ispita sve arhive Samerset Hausa, velike crne londonske građevine, gde se nalaze sve liste sa građanskim stanjima i drugim podacima o građanima. Policajci su stresli prašinu sa 400 dosijea, gde su se nalazila pretsmtna zaveštanja bogatih udovica umrlih u Istbernu u toku poslednjih 20 godina.
Radeći danonoćno ljudi iz Skotland Jarda su otkrili da je u četiri testamenta dr Adams bio jedan od glavnih naslednika u nekoliko desetina se nalazi među sporednim. Dalje istrage i saslušanja bankara, lekara, notara, službenika bolnica, apotekara, roditelja, rođaka, dece i slugu umrlih žena pokazala su da je Istbern prepun žena koje uzimaju veće doze sredstava za uspavljivanje i umirivanje.
Skoro sve po preporuci dr Adamsa. Izvršeno je iskopavanje tela umrlih i ispitivanje grobnica i posmrtnih ostataka u nekoliko desetina slučajeva, gde pokojnice nisu zahtevale da budu spaljene. Prvi rezultati su pokazali ozbiljne znake trovanja.
Skotland Jard je bacio u akciju svoje najbolje snage. U laboratorijama se danonoćno ispituju zemni ostaci umrlih ledi. Sudu su potrebni dokazi, činjenice, prava istina. Možda će istraga biti završena tek u zimu. U svakom slučaju se neće moći dokazati 300, pa možda čak ni 100 ubistava, mada je način na koji su žrtve umirale u svim slučajevima vrlo sličan, skoro simptomatičan. Da bi dr Adams bio osuđen dovoljno je dokazati samo jedno ubistvo.
Da li će tada ugledni englekoga su pale najstrašnije sumnje priznati ostale svoje zločine? Pronađeni su pisci anonimnih pisama. Kakve će dokaze oni izneti kad budu saslušani ovih dana?
Ko je bio dr Adams?
Rođen je 1899. godine u Irskoj u veoma religioznoj porodici Plimut braće, nekonformističkog hrišćanskog pokreta. Njegov otac bio je propovednik u lokalnoj skupštini i časovničar po zanimanju. Voleo je automobile, a tu ljubav preneo je i na Džona.
Džon Adams diplomirao je na Kraljičinom univerzitetu u Belfastu sa 17 godina. Tamo su ga njegovi predavači videli kao „vuka samotnjaka“ i delom zbog bolesti, pretpostavlja se da je bolovao od tuberkuloze, propustio je godinu studija.
Godine 1921. hirurg Artur Rendl Šort ponudio je Adamsu mesto asistenta u Kraljevskoj bolnici u Bristolu.
Tamo je proveo godinu dana, ali nije pokazao uspeh. Po Šortovom savetu, Adams se prijavio za posao lekara opšte prakse u hrišćanskoj ordinaciji u Istbornu. Adams se preselio u Istborn iz Severne Irske 1922. godine. Gradio je karijeru i važio je za jednog od najbogatijih lekar u Engleskoj. Tračevi o Adamsovim nekonvencionalnim metodama počeli su sredinom tridesetih.
Adams je ostao u Istbornu tokom celog Drugog svetskog rata, a 1941. je stekao diplomu anestetičara . Radio je jedan dan u nedelji u lokalnoj bolnici, gde nije mogao da se pohvali dobrom reputaciju: zaspao je tokom operacija, jeo kolače, brojao novac, pa čak i mešao cevi sa gasom za anesteziju, što je dovodilo do buđenja pacijenata.
Sumnje u dr Adamsa počele su da se javljaju kada je krenuo da se pojavljuje u testamentima stotina bogatih pacijenata, ostavljajući mu hiljade funti, pa čak i Rols Rojs.
Do sredine pedesetih, Adams je bio uključen u testamente 132 pacijenta, sve dok 1956. godine njegova pohota nije zaustavljena. Naime, usledio je anonimni poziv policiji, kasnije se saznalo da se radi o Lesliju Hensonu, komičaru i glumcu, čija je prijateljica Gertruda Hulet preminula, a koja je bila Adamsova pacijentkinja.
Mrtvozornik je, takođe, obavestio policiju da je obdukcija pokazala da se radi o smrti koja nije prirodna, pa je policija otpočela istragu. U decembru iste godine Adams je uhapšen i optužen za ubistvo samo jednog pacijenta, tačnije pacijentkinje – Edit Morel, 81-godišnje udovice koja je preminula šest godina ranije.
Njegov odgovor policiji je bio: „Ubistvo? Ubistvo? Da li možete da dokažete da je to bilo ubistvo? Nisam ni mislio da možete“.
Suđenje doktoru održano je u martu 1957. i bilo je jedno od najdramatičnijih suđenja za ubistvo u pravnoj istoriji. U medijima je nazvano „jednom od najvećih suđenja za ubistvo svih vremena“ i „suđenjem za ubistvo veka“. Trajalo je 17 dana – što ga čini najdužim suđenjem u britanskoj istoriji u to vreme.
Iako su sumnje postojale i kružile priče, slučaj tužilaštva se raspao zbog nedostatka dokaza, posebno zato što je većina osumnjičenih žrtava bila kremirana.
Takođe, postojala je podela između medicinskih i pravnih pogleda na odgovarajuću negu pacijenta – niko nije poricao da je doktor davao velike doze heroina i morfijuma, ali da li je to predstavljalo ubistvo ili je olakšalo sudbinu umirućeg pacijenta?
Nakon dugog suđenja, poroti je trebalo samo 44 minuta da oslobodi Adamsa. Tužilaštvo je bilo toliko obeshrabreno ovim ishodom da je odlučilo da odustane od svih dodatnih predmeta koje je planiralo da pokrene.
Mesec dana nakon što je Adams oslobođen, ponovo je počeo da posećuje starije pacijente. U suđenju za 13 lakših krivičnih dela proglašen je krivim za lažiranje na formularima za kremaciju i falsifikovanje recepata, zbog čega je kažnjen sa 2.400 funti (oko 2.799 evra) i izbrisan je iz medicinskog registra. Međutim, Adams je vraćen na posao četiri godine kasnije i ponovo mu je dozvoljeno da prepisuje opasne lekove.
Umro je 1983. godine, u 84. godini života, nakon što je pao i slomio kuk, ostavljajući iza sebe imanje od preko 400.000 funti (oko 466.617 evra).
Dosije Skotland Jarda o ovom slučaju prvobitno je bio zatvoren za javnost 75 godina i tako bi ostao do 2033. godine, da istoričarke Pamela Kalen 2003. godine nije data posebna dozvola za ponovno otvaranje dosijea, koji je od tada koristilo nekoliko istraživača. Adams je nakon serijskog ubice Harolda Šipmana, bio drugi britanski lekar koji je optužen za ubistvo pacijenata. Tek 2000. godine bivši lekar opšte prakse proglašen je krivim za ubistvo 15 pacijenata, ali je osumnjičen za ubistvo ukupno 250.
Izvor: nin.rs
