Sombor.info

Kompanija Vanarama sprovela je zanimljivo istraživanje. Ona je uz pomoć matematike, nauke i zlatnog preseka pokušala da otkrije koji je najružniji automobil na svetu.

Svaki automobil je ocenjen na osnovu dva ključna faktora dizajna: ukupne dimenzije vozila i vizuelne proporcije, u smislu kako se oblici percipiraju golim okom.

Istraživanje je analiziralo proporcije 50 modela automobila, uzimajući u obzir dimenzije kao što su međuosovinsko rastojanje, dužina itd, kao i ključne karakteristike dizajna – položaj svetla, znakova itd.

Nisu zaboravili ni zlatni presek, odnos koji naše oči prepoznaju kao najskladniji. Najviše ocene su dobili modeli koji su u procentima bili najbliži zlatnom preseku.

A koji automobili su prošli najgore?

Najružniji automobili na svetu

Prema analizi kompanije Vanarama, automobil Kia Picanto je postigao samo 7 poena (od 100), jer je, prema rečima ljudi koji su analizirali rezultate istraživanja, svetlosnim godinama udaljen od zlatnog preseka i samim tim manje prijatan za oko. Podaci o prodaji, međutim, govore drugačije, tako da uzmite s rezervom činjenicu da je izabran za najružniji automobil na svetu.

Citroen C1 nalazi se na drugom mestu sa 12 sakupljenih bodova, dok je treći Kia Sportage, koji je sakupio samo 15 bodova.

Očigledno je da pa ovim kriterijumima lepote, Kia ima najgore ocene.

Automobili južnokorejskog proizvođača u anketi su u proseku postizali samo 11 poena, što je Kiju svrstalo na dno liste.

Land Rover je zauzeo drugo mesto sa prosekom od 18 poena, a Fijat treći sa prosekom od 22 poena.

Najlošiju ocenu među italijanskim brendovima dobio je Fijat 500, iako je jedan od najpopularnijih automobila, čak i kod nas.

S druge strane, Audi A3, VV Golf i Opel Mokka su se najbolje pokazali.

Izvor: danas.rs

Uprkos svemu, ponovo je našla volju za životom i postala aktivistkinja.

Italijanska manekenka i voditeljka Džesika Notaro 2017. godine je doživela nešto što joj je zauvek promenilo život, a zbog toga je postala i aktivistkinja i veliki borac za ženska prava.

Naime, njen bivši dečko Edson Tavares, 10. januara 2017. godine prosuo joj je kiselinu po licu.

Njih dvoje upoznali su se na poslu i zajedno su bili tri godine, ali je Džesika odlučila da okonča vezu zbog Edsonove agresivne prirode.

Tog 10. januara manekenka je iz svog stana u Riminiju izašla da se nađe sa prijateljima koji su želeli da je oraspolože, budući da je tog dana bila šesta godišnjica od smrti njenog rođenog brata.

Ispred zgrade je ugledala Edsona i nije mogla ni da pretpostavi da će joj lice politi kiselinom.

Nakon ovoga je, pored deformiteta lica, gotovo i izgubila vid na jedno oko, a svoj izgled prvi put je kasnije pokazala u jednoj emisiji.

„Hoću da vidite šta mi je uradio. Ovo nije ljubav“, rekla je ona tada.

„Dva meseca sam bila kao u zatvoru. Više ne mogu da živim kao nekada. Ne smem da izlazim na sunce, po ceo dan nosim masku, a lice me boli sve vreme. Sve pare trošim na lekove… Svakih pola sata moram da stavim kapi u oči i namažem kožu“, rekla je ona za „Daily Mail“.

„Čak i ako budem bolje, unutrašnji ožiljci će ostati do kraja života. Uvek ću se plašiti da izađem iz kola i hodam do kuće, jer tu scenu ću stalno vrteti u glavi. Lice mi je uništeno, ali usta i nos su netaknuti. I dalje sam zadržala svoje crte lica, i prepoznajem svoj odraz u ogledalu“, dodala je manekenka.

Tom prilikom je ispričala i kako je došlo do napada.

„Sigurno se krio među ostalim automobilima jer se pojavio čim sam izašla iz kola. Osetila sam plastiku flaše na svom licu, a on je još podigao ruku kako bi bio siguran da će svu kiselinu iz boce izliti na mene. Lice je počelo da mi gori i ubrzo sam izgubila vid. Te noći u bolnici sam se molila da mi uzmu lepotu i šta god mora da se uzme, samo da sačuvam svoje oči, jer one su ogledalo duše“, ispričala je ona za pomenuti medij.

Edson Tavares prvostepeno je osuđe na 18 godina zatvora, ali mu je nakon žalbe kazna smanjena na 15 godina.

Džesika je rekla kako ne želi osvetu.

„Jedina stvar koju bih želela je da on dođe da me obiđe i vidi šta je uradio“, ispričala je ona svojevremeno.

Izvor: nova.rs

Kvalitet života je važan pokazatelj koji treba uzeti u obzir pri rangiranju najboljih gradova na svetu. Ali šta je tačno kvalitet života i kako ga možemo proceniti?

Sve, od gastronomske ponude, do stope kriminala, može uticati na kvalitet života stanovnika nekog grada, ali potpuno novi Globalni indeks gradova kompanije Oksford ekonomics uzeo je u obzir šest važnih indikatora: očekivani životni vek, prihod po osobi, jednakost prihoda, rekreacija i kulturna ponuda, brzina interneta i troškovi stanovanja.

Za grad sa najboljim kvalitetom života po ovim kriterijumima izabran je Grenobl u Francuskoj.

„Prestonica Alpa“ je poznata kao omiljena planinarska destinacija, kao i centar za naučna istraživanja, piše Time out.

Na drugom mestu na listi nalazi se Kanbera, glavni grad Australije, a on je ujedno i jedini neevropski grad u prvih deset, prenosi.

Čak tri grada iz Švajcarske su uvršteni na listu gradova s najboljim kvalitetom života na svetu. Bern je rangiran kao treći, Bazel je peti, a Cirih osmi na listi.

10 najboljih gradova na svetu po kvalitetu života:

– Grenobl, Francuska

– Kanbera, Australija

– Bern, Švajcarska

– Bergen, Norveška

– Bazel, Švajcarska

– Luksemburg, Luksemburg

– Rejkjavik, Island

– Cirih, Švajcarska

– Gent, Belgija

– Nant, Francuska

Izvor: n1info.rs

Mnogi ljudi s godinama steknu navike kojih možda nisu ni svesni. Međutim, jedna uobičajena navika mogla bi prouzrokovati gubitak vida.

Hirurg „OCL Vision Mark“ Vilkins upozorava na često trljanje očiju i tvrdi da bi to moglo oštetiti oči i imati ozbiljne posledice.

„Svi smo krivi što povremeno trljamo oči, a sve dok su vam ruke čiste, što nije često, nećete naići na probleme. Međutim, ako vam to pređe u naviku, to bi moglo da dovede do rizika od infekcije ili čak dugotrajnog oštećenja vida„, objasnio je za „Wales Online“.

Objasnio je i zašto ljudi imaju ovu naviku. Mnogi će osetiti potrebu da trljaju oči ako pate od sezonskih alergija. Stanja kao što je bolest suvog oka takođe može izazvati svrab očiju.

Može biti i da ljudi imaju blefaritis, neispravan rad masnih žlezda u očnim kapcima koji prouzrokuje upalu kapaka i osušenu masnoću koja pada u oko i iritira ga.

U svakom slučaju, trljanje očiju pruža olakšanje tako što privremeno stimuliše proizvodnju suza radi čišćenja i uklanjanja svega što muči oči.

„Takođe stimuliše nervne završetke, dajući prijatan osećaj koji pruža olakšanje od svega što izaziva iritaciju. Ono čega možda niste svesni je šteta koju može da nanese vašim očima ispod površine“, kaže Vilkins.

Međutim, često trljanje očiju sa prevelikim pritiskom može dovesti do oštećenja rožnjače. On ističe da postoje čvrsti dokazi da trljanje očiju doprinosi razvoju i napredovanju ozbiljnog stanja rožnjače poznatog kao keratokonus.

Pacijenti sa ovim stanjem mogu razviti astigmatizam koji zahteva naočare ili tvrda kontaktna sočiva za korekciju vida. Ovo stanje se može zaustaviti, ali ne i preokrenuti i može dovesti do neželjenih infekcija, prenosi Klix.ba.

„Kratkoročno, trljanje očiju omogućava da sve bakterije iz vaših ruku uđu u vaše oči. Trljanjem očiju dozvoljavate da se bakterije i virusi iz vaših ruku prenesu u oko. To može dovesti do konjuktivitisa. Može manifestuju se kao crveno oko i izazivaju upalu oka, ali i bol“, objasnio je on.

Penzioneri u Srbiji već godinama, pa čak i decenijama nisu u zavidnom položaju. Iako su penzije za 25 meseci podignute za više od 50 odsto, kupovna moć najstarijih sugrađana nije značajno porasla.

Prosečna penzija u aprilu ove godine u Srbiji iznosila je 45.731 dinara, odnosno oko 391 evro.

Kada se pogledaju cene u marketima, primetno je da ovaj iznos penzije nije zavidan i da veliki broj penzionera nema luksuz za troškove van onih osnovnih životnih izdataka.

Srbija je zvanično od početka 2022. godine imala nekoliko povećanja penzija, a ministar finansija Siniša Mali je istakao da je Srbija u krizi najviše podigla penzije u celoj Evropi.

U januaru 2022. godine penzije povećane za 5,5 odsto, zatim je bila vanredna konsolidacija i još jedno povećanje od devet odsto 1. novembra iste godine.

U prvom mesecu 2023. godine penzije su ponovo povećane za 12,1 odsto, pa zatim 1. oktobra za još 5,5 odsto.

Takođe, u januaru ove godine penzije su povećanje za još 14,8 odsto.

Dakle, za nešto više od dve godine, to je nominalni rast penzija od 56,1 odsto.

Pored toga, ministar je najavio i novo povećanje za ovu godinu, koje bi trebalo da se dogodi između avgusta i oktobra.

Međutim, sagovornici Danasa upozoravaju da ova povećanja nisu poboljšala standard penzionera, jer su u istom periodu skočile i cene.

Prema ranijim najavama zvaničnika, cilj je da 2027. godine Srbija dođe do zacrtanog cilja od 650 evra prosečne penzije. Što znači da bi do tada, u odnosu na današnje, prosečne penzije trebalo da se povećaju još za oko 260 evra.

To deluje upitno ukoliko pogledamo unazad, kada je 2021. godine, prema podacima Evrostata, prosečna penzija u Srbiji bila 276 evra. Dakle penzija je danas u odnosu na tada uvećana za 115 evra.

Kada uporedimo prosečne penzije u Srbiji sa zemljama regiona, možemo videti da niže penzije imaju najstariji građani u Bosni i Hercegovini gde je prosečna penzija u februaru ove godine iznosila oko 363 evra.

Međutim, u Hrvatskoj je prosečna penzija trenutno za oko 80 evra viša u odnosu na Srbiju i iznosi 472 evra. Dok je Crna Gora trenutno vodeća i tamo prosečna penzija, sa obračunatim razlikama za januar, iznosi oko 509 evra.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić za Danas kaže da su penzioneri u svim državama nastalih posle raspada Jugoslavije, osim u Sloveniji, „ugrožena vrsta“.

„Raspad bivše države praćen sa propadanjem najvećeg broja preduzeća se znatno odrazio na ekonomski položaj penzionera“, objašnjava on.

U svim ovim državama, kako navodi, penzije se usklađuju sa rastom zarada i cena u prethodnoj godini, a u Srbiji sa podacima iz juna prethodne godine u odnosu na jul godine koja joj prethodi.

„Zbog toga penzioneri u našoj zemlji žive sa inflacijom 18 meseci“, ukazuje Tamburić.

Prosečne i najniže penzije u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori su, kako navodi, veće nego u Srbiji.

„U Crnoj Gori najniža garantovana penzija iznosi 450 evra, koliko u Srbiji iznosi prosečna penzija. Ne želim da se penzije u Srbiji porede sa penzijama u BiH, Severnoj Makedoniji i Albaniji jer je za njih Srbija nekada bila ekonomski džin“, kaže naš sagovornik.

I pored vanrednog usklađivanja penzije u 2022. i 2023 . godini, navodi on, nisu dostigle nivo iz 2012. godine.

„Njima nije popravljen položaj penzionera u Srbiji, posebno zbog visokih cena hrane koje su često iste ili veće od cena u dražvama EU“, ukazuje Tamburić.

On naglašva da vlast nije ništa ozbiljno uradila da popravi položaj penzionera.

„Preko milion penzionera u Srbiji žive na granici siromaštva, a više od 440.000 penzionera prima najnižu penziju i žive u bedi“, upozorava Tamburić.

On naglašva da je položaj penzionera u Srbiji katastrofalan.

„U Srbiji deo poslodavaca ne plaća doprinose PIO na deo plate koju isplaćuju na ruke zaposlenima. Izmenjen je Zakon o doprinosima tako da su doprinosi PIO, koje plaćaju poslodavci na zarade, smanjeni sa 26 na 24 odsto i tako izvorni prihodi RF PIO smanjeni za oko 540 milona evra godišnje“, navodi Tamburić.

Ekonomista Danilo Šuković za Danas kaže je položaj penzionera u Srbiji poslednjih decenija sve nepovoljniji.

„Pamtim da je odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi bio oko 60 odsto i to je bio neki standard. Sada su penzije erodirale i sada prosečna penzija iznosi samo 42 odsto prosečne plate. Taj pokazatelj dovoljno govori o položaju penzionera“, ukazuje on.

Šuković dodaje da nemaju svi te prosečne penzije.

„Mnogo njih živi sa penzijama od 30.000 ili 40.000 dinara, što je poražavajuće. Te penzije su toliko niske i ni o kakvom standardu se tu ne može pričati“, navodi on.

Penzionere je, kako dodaje, dotukla inflacija.

„Poslednjih godina kako je inflacija rasla to je dodatno uticalo na urušavanje položaja penzionera. Cene su najviše rasle za one proizvode koje koriste penzioneri i siromašni ljudi, što ih je dodatno ugrozilo“, smatra on.

Penzije su, prema njegovim rečima, protivzakonito smanjivane i to, kako dodaje, neće biti vraćeno.

„Pošto se radi o velikom broju penzionera u našoj zemlji, to je nešto što govori o opštem lošem standardu u Srbiji“, naglašava Šuković.

On ukazuje da povećanja penzija nisu realna.

„To što se vlast služi nominalnim veličinama da bi nekome zamazala oči, to je besmisleno. Šta znači povećanje od 10 ili 15 odsto, ako su cene skočile više“, pita Šuković.

Mora da se govori u realnim veličinama, naglašava on.

„Šta ja mogu da kupim za svoju penziju danas, a šta sam mogao juče, tako treba obaveštavati građane, da bi znali realnu vrednost toga što su dobili“, objašnjava Šuković.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović za naš list ukazuje da su penzije u Srbiji još odavno socijalna kategorija, koja više liči na socijalnu pomoć nego na primanja od kojih može da se koliko-toliko pristojno proživi starost.

„Visina penzija zavisi od jačine privrede neke države. Kako Srbija nema razvijenu privredu, samim tim pristojne penzije nemaju odakle da se isplate, jer u Srbiji više od 400.000 radnika radi za minimalnu zaradu, a većina za medijalnu i samim tim nema iz čega da se puni penzioni fond“, ukazuje on.

Veselinović kaže da su naše penzije daleko niže od razvijenih zemalja, ali su cene visoke.

„Cene, pogotovo hrane, lekova i energenata su ubedljivo najveće u Srbiji u odnosu na region, a u mnogim slučajevima više i od mnogo razvijenijih i bogatijih zemalja Zapada“, pojašnjava on.

Veselinović poručuje da je rešenje za realno povećanje penzija reindustrijalizacija, kao i jačanje privrede i mogućnost uplate u dodatno penzijsko osiguranje koje bi i privatne i državne firme uplaćivale u privatne penzione fondove i samim tim bi svakom zaposlenom, prema njegovim rečima, penzija bila daleko veća.

Izvor: danas.rs

Psovke dece u parkovima iz dana u dan evoluiraju, više ni ne reagujemo na njih. Znate li šta klinci rade kad prvi put bez vas krenu napolje? Isto ono što su radili dok ste ih ćutke s klupice gledali kako guraju drugara s penjalice uz reči "ajde da padne da polomi glavu". Možda ste ipak hladnokrvno, u sedećem položaju, izgovorili - bože sine, to nije lepo.

Ski škola za decu u inostranstvu. Baš mali pilići, čini se da bolje skijaju nego što hodaju. Predvodi ih nasmejani instruktor. Pravili su pauzu, vraćaju se ka stazi, svi su stavili skije. Svi osim jednog malog koji ne može pancericom da ubode vez. Trudio se neko vreme, svi su ga strpljivo čekali, instruktor mu dobacuje: „Jače!“ Onda na meni pomalo razumljivom stranom jeziku kaže ostaloj deci da pomognu drugaru. Oni ushićeni skaču na taj neposlušni vez, njih desetoro se trude da ga otkače i cerekaju se, zagrcnu se od smeha. Mali čija je skija, stoji iznad njih i zadivljeno ih gleda. Pošto uspeju u misiji, on raširi ruke, a svi ga grle i smeju se. Onda dođu do instruktora i svi ga zagrle, nešto se šale.

Gledam to s potpuno blentavim izrazom lica i mislim na dva parka pored moje zgrade. Kad god uđem u te parkove, ima mnogo dece istog uzrasta. Dok šetam psa, često se stresem od psovki koje čujem iz tih malih usta. Zvuči neprirodno, žulja uši. Svaki put se okrenem da vidim lice devojčice koja izgovara „puši ga“, i budem zgrožena. Često mama ili baka sedi na par koraka od nje. Priča s mamom dečaka koji joj je uzvratio: „Kurvo raspala“. Niko ne reaguje. Stavim kapuljaču, krenem dalje. Mnogo puta sam stavila tu kapuljaču.

Dok sam gledala te male skijaše koji su me pretvorili u sentimentalnu slinu s blagotelećim izrazom lica, mislim kako su klinci iz parka i ovi – rumeni, fini i nasmejani zapravo potpuno isti. Sva ta deca su divna.

Niste divni vi, koji ste rešili da ih imate, pa ste u nekom trenutku shvatili da je život u Srbiji dobar alibi da se ne bavite njima. A tu je sve teško, i nema se vremena, i kriza udara decenijama, grcate za parama, a vaša deca za pažnjom.

Imam pitanje za roditelje dece iz parka. Na koji način vas je besparica sprečila da decu naučite rečima „izvoli“, „hvala“, „molim“, „izvini“, „volim te“? Kad su vas zvali u vrtić zbog prvih problema s disciplinom, šta ste uradili? Batine za dete ili pretnja vaspitačici? Možda ste izgovorili i ono čuveno „nemoguće, moje dete? Ja sam šokiran(a)“, a onda po izlasku iz vrtića momentalno počeli da psujete.

Nije vam palo na pamet da ste vi najvažniji model ponašanja svom piletu? Ako ono koristi određen fond reči, zar vam razgovor nije logičan korak?

Ne znam kada i kako smo izgubili volju i želju da pazimo ono što nam je najvažnije. Sigurna sam da su i mamama koje u parkovima ne čuju i ne vide razuzdane klince, oni ipak prioritet. Život bi dale za njih, ali ne i pet minuta razgovora.

Kao da se sve svelo na zadovoljavanje bazičnih dečjih potreba – da imaju krov nad glavom, jedu, igraju se i nekako rastu kao korov. Onda izrastu u bršljen. Mene bršljen u zemlji koja u mnogim segmentima liči na džunglu, zaista plaši. Jer jednog dana u Srbiji će živeti samo bršljeni. Neće više biti ni belih rada ni ljubičica. Zemlja će nam postati neraskrčiva šuma.

Činjenica da ništa u sistemu ne funkcioniše ne skida našu ličnu odgovornost prema sopstvenoj deci jer ako u njihovom vaspitanju mi ni za šta nismo krivi, onda nemojte da se čudite kad sutra, u srednjim godinama i oni za sve svoje probleme optuže baba ujnu koja živi u Americi i nije im ostavila nasledstvo. Možda okrive i vas što su ostali ukopani, što je jedina širina koju poseduju ona u baratanju psovkama i mržnjom.

Slika je dragi roditelji, ipak malo šira od one koju imate kada nervozni i umorni dođete s posla bez volje za bilo čim. Vreme je relativno, a taj jedan sat dnevno koji ne odvajate za svoju decu može da ugrozi čitave generacije. Jer vaše dete će jednog dana imati decu, i tako u krug. Zamislite svoje unuke, praunuke, čukununuke – umorne, bezvoljne, proste, besne, kako u 22. veku žive u Srbiji. Nesrećni. Nigde cveća, samo mračna šuma puna bršljena.

A nije baš mnogo teško. Ne dajte im da psuju i pljuju jedni druge, naučite ih da se smeju, šale, prave kerefeke i budu prava deca. Čak i kad vas mrzi najviše na svetu. Tu obavezu ste prihvatili kada ste rešili da ih imate. Trgnite se! Oni porastu u trku. Ne gubite vreme. Pokušajte da prevaspitate prvo sebe, pa onda i njih. Ništa ne boli, a baš prija.

Izvor: nova.rs

Javno vodoprivredno preduzeće (JVP) "Vode Vojvodine" saopštilo je danas da je počelo sa slanjem rešenja za naknadu za odvodnjavanje za 2023. za upisana fizička lica i preduzetnike u registar poljoprivrednih gazdinstava, koja je prepolovljena, a za 2024. ukinuta.

Rešenja se, kako je navedeno, prvo dostavljaju obveznicima koji imaju registrovan nalog na portalu eUprave, ukupno za 98.844 obveznika. Dostava štampanih rešenja putem JP „Pošta Srbije“ biće realizovana u narednom periodu.

Sva rešenja su kreirana na osnovu dostavljenih podataka od Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, kao i od Sektora poljoprivredne inspekcije i Uprave za veterinu.

Rešenja su izdata u skladu sa izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim je predviđeno da od 1. januara 2024. godine naknadu za odvodnjavanje neće plaćati fizičko lice i preduzetnik-vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava.

Za tu kategoriju obveznika naknada za 2023. godinu umanjuje se 50 odsto.

„Svim obveznicima naknade koji su platili više nego što su obavezni, a ukoliko nemaju dospelih dugovanja iz prethodnog perioda, na njihov pisani zahtev biće izdata potvrda o više uplaćenih sredstava. Sa tom potvrdom obveznik se obraća Poreskoj upravi prema sedištu ili prebivalištu uplatioca koja isplaćuje višak uplaćenog novca“, navedeno je u saopštenju.

Voda za piće je veoma važna za različite procese u telu, a u poslednje vreme se posebno ističe važnost da popijete čašu vode čim se probudite. Ali koliko je to istina?

Nutricionista Mišel Kardel ističe da je određena količina vode neophodna za zdravlje celog tela, jer pomaže vašem telu da pravilno funkcioniše tako što reguliše telesnu temperaturu, podržava varenje, smanjuje opterećenje bubrezi i jetra ispiranjem otpadnih proizvoda i optimizacijom snage mozga.

Čak i samo mala dehidracija do dva procenta može dovesti do simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i umor. Zbog toga su se pojavile različite teorije o značaju vode, a posebno se izdvaja ona koja kaže kada je poželjno piti vodu.

Neki tvrde da će im voda za piće ujutru pomoći da poboljšaju svoje zdravlje, izgube težinu i iskuse druge zdravstvene prednosti. Ali da li je to zaista neophodno?

Da ostanete hidrirani tokom dana važno je za vaše opšte zdravlje, tako da vam voda za piće čim se probudite može pomoći da postignete dnevni unos vode, ali kako kaže nutricionista Kardel, ne postoji magična količina vode koja nam je potrebna pre nego što započnemo dan.

Držanje flaše vode na noćnom ormariću može delovati kao suptilan podsetnik da svom danu pristupite sa načinom razmišljanja koji poboljšava zdravlje. Takođe vam može pomoći da se osećate budnije.

Iako je voda važna za zdravlje, neće vam pomoći da smršate i detoksikujete telo. Zbog toga, umesto da verujete da pijenje vode ujutru povećava osećaj sitosti, morate biti svesni da nema dovoljno dokaza koji povezuju unos tečnosti sa povećanom sitošću ili gubitkom težine, prenosi Klix.ba.

Turistička organizacija grada Sombora organizuje tradicionalnu manifestaciju XXVII „Somborski kotlić“, 22. juna 2024.g. na Trgu Svetog Trojstva. Cene kotizacija su 5.500 dinara za učesnike koji se ne takmiče u kuvanju paprikaša, odnosno 6.500 dinara za takmičare. Cenom kotizacije obuhvaćeni su: jedan sto i mesta za sedenje za osam osoba, 4 kg (bruto) očišćene i isečene ribe, jedna promo majica „Somborskog kotlića“, drva za loženje i ložišno mesto. Učesnici će dobiti kupone za ribu, stolove, ložišna mesta i drva.

Riba će se, uz kupon, preuzimati 22. juna 2024. god. od 10 – 18 časova u ribarnici ’’Zlatna ribica’’ na "Pijaci u lancima". Sto i ložišno mesto će biti određeni brojem na kuponu. Drva će se preuzimati kuponom od ovlašćenih redara.
Ekipe učesnika treba sa sobom da ponesu: kotlić, lanac za kotlić, drva za potpalu, luk i začine, testo, hleb, piće, tanjire, escajg, sipaću kašiku, čaše, stolnjak i po želji dodatni aranžman za uređenje stola.

Osim predviđenog takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša i nagrada za tri najbolja po oceni stručnog žirija, organizatori manifestacije će nagraditi i tri najlepše aranžirana stola, i tri najveselija društva.

Dodatne informacije se mogu dobiti u Turističkoj organizaciji grada Sombora, Trg Svetog Đorđa 1 (Stara gradska kuća, lokal 16), ili na telefon 025/434-350 ili 025/434-330, svakog radnog dana od 08 - 17 časova i subotom od 09-13 časova. Prodaja kotizacija će početi od ponedeljka 10.juna.2024.god.

U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora, a uz podršku Sportskog saveza Srbije i Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije, te Grada Sombora, održano je takmičenje „Liga malih šampiona“ u kojem su učestvovala deca iz vrtića „Maslačak“, „Venčić“, „Bajka“, „Sunce“, „Đurđevak“, „Cvrčak“ i „Bubamara“, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor“. Takmičenje se održalo na Gradskom stadionu, a ispred lokalne samouprave, takmičenje je otvorila članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović.

„Nama je izuzetno drago da se ova manifestacija prvi put održava u našem gradu. Pre svega, na taj način se deca uključuju u sport i fizičke aktivnosti, a svakako da Grad Sombor kroz Sportski savez grada, podržava program „Sportić za decu“, gde uključujemo decu od treće godine života u fizičke aktivnosti. Kroz tu aktivnost oni zavole sport i imaju priliku da se druže i ostvare neka nova dečija prijateljstva i poznanstva. Sport ih na jedan poseban način oblikuje, deca postaju hrabrija, borbenija i jača, a to će im svakako kasnije značiti u životu, bez obzira čime se oni bavili. Nadam se da će ova manifestacija doprineti tome da sledeće godine bude što više dece uključeno u ovo i želim svima puno sreće tokom takmičenja“, rekla je gradska većnica Nađ Kosanović.

Četrnaest ekipa iz sedam vrtića, uzrasta od pet do sedam godina, takmičilo se u poligonu spretnosti u dve discipline: budi brz i spretan i trka na 20.000 centimetara. Disciplina „budi brz i spretan“ podrazumevala je trčanje od četiri metra, kolut napred, sunožne skokove iz polja u polje, skokove iz obruča u obruč, preskakanje prepona u trku i ubacivanje lopte u kofu, dok je „trka na 20.000 centimetara“ podrazumevala štafetno trčanje svih deset takmičara iz ekipe učesnice.
Na kraju takmičenja dve ekipe su odnele titulu najboljeg, vrtić „Venčić“ je pobedio u poligonu spretnosti, a vrtić „Sunce“ je pobedio u štafetnim trkama. Obe ekipe su s ostvarenim rezultatima dobile priliku da učestvuju na završnom turniru koji će se održati sredinom septembra u Beogradu.

Predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, zahvalio se svima na učešću i brojnoj publici koja je ispunila tribine Gradskog stadiona, kako bi podržala naše najmlađe sugrađane.

„Želim da se zahvalim deci, vrtićima i Predškolskoj ustanovi, kao i roditeljima, što smo se svi zajedno danas okupili ovde kako bi po prvi put u našem gradu organizovali ovakvo jedno takmičenje. Siguran sam da će deca uživati i nadam se da ćemo sledeće godine ponoviti ovu prelepu manifestaciju“, rekao je Miloš Mijić.

Događaju je prisustvovao, te pozdravio takmičare i brojnu publiku i Goran Vještica, predsednik Saveza za predškolski sport i fizičko vaspitanje Srbije.